SRBIJA

Nastavlja se kampanja zastrašivanja Srba na Kosovu

Srbi u Mitrovici blokirali put ka Suvom Dolu

Srbija na dnu liste kvaliteta zdravstva u Evropi

Srpski raketni modelari osvojili sedam medalja u Bugarskoj

OEBS spreman za srpske izbore na Kosovu 20. maja

Novinarstvo u izbornoj kampanji - manifestacija autocenzure

Zaplenjen skank, uhapšena petočlana kriminalna grupa

Nastavlja se kampanja zastrašivanja Srba na Kosovu

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je u ponedeljak pred Savetom bezbednosti UN da se nastavlja kampanja zastrašivanja Srba na Kosovu i upozorio da je sve manje interesovanja za nastavak dijaloga Prištine i Beograda. U obraćanju Savetu bezbednosti UN, Jeremić je rekao da Srbija deli strahovanje generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o mogućnosti daljeg sužavanja prostora za dijalog Beograda i Prištine narednih meseci ako se ne održi mir. "Mi delimo strahovanje generalnog sekertara, posebno pošto izgleda da javno mnjenje etničkih Albanaca postaje sve više neprijateljsko prema nastavku bilo kakvih pregovora", rekao je Jeremić u govoru na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatra izveštaj generalnog sekretara za period od 16. januara do 15. aprila. Jeremić je, međutim, istakao da Srbija ostaje u potpunosti posvećena tom procesu. "Neslaganja oko statusa ne smeju da spreče našu sposobnost da delujemo zajedno u rešavanju praktičnih pitanja. Ostaje još mnogo posla da se uradi u popravljanju života ljudi kroz razgovore sprovedene u dobroj nameri", rekao je on. Jeremić je odao priznanje naporima šefa UNMIK-a Farida Zarifa i generalnog sekretara OEBS-a Lamberta Zanijera što su pomogli Srbima da glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima na Kosovu. Takođe se zahvalio komandantu KFOR-a generalu Erhardu Drevsu što je naredio dolazak stotine dodatnih vojnika kao mera odvraćanja "što je osiguralo da pretnje o upotrebi sile radi sprečavanja izbora nisu mogle da budu sprovedene". "Drugi konačni krug predsedničkih izbora biće održan 20. maja i nadamo se da će sve potrebne mere bezbednosti ostati na snazi da bi glasanje moglo da bude održano u sigurnosti, kao što je bio slučaj 6. maja", rekao je Jeremić. Naveo je da Srbija smatra da je UNMIK važan stub za mir i stabilnost na Kosovu i da se slaže sa ocenom generalnog sekretara da delovanje međunarodnih faktora na terenu u okviru UN i Rezolucije 1244 treba da bude "strateški usaglašeno i blisko koordinisano", što uključuje i rekonfiguraciju Euleksa. "Naš stav o angažovanju Evropske unije na Kosovu ostaje nepromenjen. Verujemo da EU treba da nastavi svoje statusno neutralne napore da se izgradi okruženje koje nedostaje i poprave loši socijalni uslovi u pokrajini", rekao je Jeremić. Naveo je da se broj međuetničkih zločina povećao u odnosu na isti period prošle godine. Srpsko Ministarstvo za Kosovo i Metohiju zabeležilo je više od 180 napada na Srbe, njihovu imovinu, verska zdanja u prvom tromesečju 2012. što je "u proseku više nego dva (incidenta) dnevno", rekao je Jeremić i dodao da se time objašnjava stalno smanjenje broja povratnika na Kosovo što se navodi u izveštaju generalnog sekretara. Podsetio je da i osam godina od 17. marta 2004. kada je izvršen pogrom nad Srbima na Kosovu i kada je oštećeno ili uništeno preko 35 crkava i manastira, skrnavljenje pravoslavnih manastira i grobalja se nastavlja istom jačinom. Tokom tog period, istakao je Jeremić, nijedna osoba nije uhapšena za izvršenje zločina mržnje na mestima koja predstavljaju "suštinu srpskog nacionalnog identiteta", a nijedan visoki zvaničnik etničkih Albanaca nije te akte osudio. Srbija ostaje ozbiljno zabrinuta, rekao je Jeremić, i u slučaju navoda o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu kako je izneto u decembru 2010. u izveštaju Saveta Evrope. Istakao je da se u izveštaju Ban Ki Muna navodi da specijalni tim Euleksa nastavlja da razvija svoje kapacitete i da je napredovao u radu na ovom slučaju. "Međutim, mi verujemo da nedostatak transparentnosti u sprovođenju istrage treba da bude pitanje ozbiljne zabrinutosti u ovom telu. Otkrivanje pune istine za ove monstruozne optužbe, do sada neviđene u istoriji ratovanja, moraju da ostanu glavni prioritet", rekao je on. Jeremić je izrazio žaljenje zbog oslobađajuće presude Fatmiru Ljimaju, bivšem komandantu OVK za ratni zločin i mučenje i ubistvo Srba 1999. godine i ocenio da su ti uznemirujući događaji još više unazadili sprovođenje pravde na Kosovu. "Ta presuda je legitimno postavila pitanje da li će kosovski sudovi ikada osuditi nekoga za ratne zločine protiv Srba", rekao je Jeremić i dodao da je ohrabrujuće to što je kancelarija specijalnog tužioca Euleksa najavila da će se žaliti na presudu.

Srbi u Mitrovici blokirali put ka Suvom Dolu

Srbi koji protestuju ispred zgrade Skupštine opštine u severnom delu Kosovske Mitrovice blokirali su put ka multietničkom selu Suvi do, gde je uhapšen Jovica Miljković i navode da se neće skloniti dok on ne bude pušten iz policije. Oko 12 sati iz južnog, albanskog, dela grada čuli su se pucnji, na šta su se okupljeni uznemirili, ali protest nije prekidan. Skup obezbeđuju pripadnici Kfora i Kosovska policija. Predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić, koji protestuje sa građanima, rekao je agenciji Beta da je hapšenje Miljkovića, osumnjičenog za uništenje imovine kosovske policije, još jedan pritisak na Srbe sa severa Kosova, ali i na UNMIK administraciju jer Albanci teže da ugase misiju UN. Njihov plan je, kako je naveo, da umesto UNMIK-a u severnom delu Kosovske Mitrovice oforme takozvanu Opštinu Mitrovica sever koja bi radila po zakonima Kosova. Miljković radi i za UNMIK. Pantić je dodao da očekuje od međunarodne zajednice na Kosovu i od šefa UNMIK-a Farida Zarifa da uloži autoritet i utiče na "nelegalne albanske institucije kako bi Miljković bio oslobođen". Miljković je uhapšen jutros oko 7.30 zbog toga što je navodno učestvovao u rušenju objekta kosovske policije u severnoj Mitrovici. Lokalni meštani tvrde da je Miljkovića uhapsila tajna služba Kosovske policije kada je iz sela Suvi do išao ka Mitrovici kako bi odveo dete u obdanište. Protest Srba organizovan je u blizini naselja Tri solitera u severnoj Mitrovici gde je 9. aprila srušen objekat Kosovske policije. Policija je tada pokušala da postavi stražarske kontejnere pošto je u naselju Tri solitera u eksploziji bombe stradao Seljver Haradinaj. Prištinske vlasti optužile su za to Srbe, ali su njihovi predstavnici to negirali i zatražili od Euleksa da hitno reši slučaj. Euleks još nije saopštio da li ima osumnjičenih. Regionalni portparol policije Besim Hoti potvrdio je novinarima da je Miljković priveden u Regionalnu istražnu jedinicu u južnom delu Mitrovice, pod sumnjom da je "učestvovao u rušenju kontrolnog punkta u naselju Tri solitera". "Njegovo saslušanje još nije obavljeno, jer se čekao njegov advokat", rekao je Hoti i dodao da će biti "sasluašan pod sumnjom da je počinio krivično delo oštećenja pokretne imovine Kosovske policije".

Srbija na dnu liste kvaliteta zdravstva u Evropi

Srbija je poslednja na listi 34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvene zaštite, pokazuje Evropski zdravstveni potrošački indeks za 2012. godinu, danas predstavljen u Evropskom parlamentu u Briselu. Prema indeksu EHCI (Euro Health Consumer Indedž) kojim se meri standard evropske zdravstvene zaštite na osnovu 42 indikatora, Srbija je dobila 451 poen od maksimalnih 1.000, a Holandija koja je prva na listi, ima 872 poena. Druge zemlje koje imaju, prema ovom merenju, dobar sistem zdravstva su Danska, Luksemburg i Island, prenosi internet izdanje lista Nju Jurop . Od zemalja Evropske unije najniža na listi je Bugarska sa 458 poena, a iza nje je samo Srbija. EHCI je postao standard merenja evropske zdravstvene zaštite, a od 2005. godine ga objavljuje ekspertska organizacija Helt Konzjumer Pauerhaus (Health Consumer Ponjerhouse -HCP) sa sedistem u Švedskoj. Direktor organizacije HCP koja sprovodi ovo istraživanje Arne Bjorberg rekao je da Srbiju ne bi trebalo porediti sa bogatim članicama EU. "Susedi kao što su Hrvatska (655 bodova), Makedonija (527) ili Albanija (535) su relevantniji, i pokazuju da je pred Srbijom težak posao da dostigne te nivoe", rekao je Bjornberg. On je rekao da izgleda da osnovne usluge, kao što je vakcinacija beba funkcionišu u Srbiji i da se vidi da rastu prava pacijenata, ali da "u celini, rezultat lečenja, kao i pristup pacijentima, moraju da se poprave". Izveštaj za 2012. godinu ocenjuje sisteme zdravstvene zaštite u 34 evropske zemlje (27 zemalja članica EU plus Norveška, Island, Švajcarska, Hrvatska, Makedonija, Srbija, i Albanija) pomoću 42 indikatora. Oni obuhvataju područja ključna za korisnika zdravstvenih usluga: prava pacijenata i informacije, vreme čekanja na lečenje, ishod lečenja, opseg pruženih usluga i farmaceutska sredstva. Ovaj indeks odražava napredak zdravstvene zaštite u Evropi, poboljšanje ishoda lečenja i opštih uslova. Takođe se ocenjuje da su pomalo preuveličani alarmantni signali o uticaju ekonomske krize na pad kvaliteta zdravstvene zaštite zbog smanjenja budžeta. Međutim, kako navodi Nju Jurop, indeksi ukazuju da na početku ekonomskih teškoća treba obratiti posebnu pažnju na tri izražena područja. Ta područja su: tendencija dužeg čekanja na skupe hirurške operacije u zemljama najviše pogođenim eknomskom krizom, rast participacije pacijenata za zdravstvene usluge, nedostatak poboljšanog pristupa novim vrstama lekova, čak i pogoršanje pristupa.

Srpski raketni modelari osvojili sedam medalja u Bugarskoj

Raketni modelari iz Srbije osvojili su ukupno sedam medalja u četiri klase na Svetskom kupu raketnih modelara koji je održan u Bugarskoj, saopšteno je iz Vazduhoplovnog saveza. Četvrto kolo Svetskog kupa raketnih modelara održano je u Bugarskoj od 11. do 13. maja, a na takmičenju su učestvovali takmičari iz Rusije, Bugarske, Rumunije, Makedonije i Srbije. Raketni modelari iz Srbije prošle godine na Svetkom kupu osvojili su ukupno 40 odsto medalja.

OEBS spreman za srpske izbore na Kosovu 20. maja

Portparol Misije OEBS-a na Kosovu Nikola Gaon izjavio je da će za drugi krug predsedničkih izbora Srbije na Kosovu 20. maja sve biti sprovedeno po principu koji je primenjen u prvom krugu glasanja. Izborni materijal za drugi krug izbora stigao je na Kosovo. Kao i na izborima 6. maja glasaće se u 17 opština u kojima će ukupno biti otvoreno 90 biračkih mesta. Pravo da glasa na nedeljnim izborima, prema podacima OEBS-a, ima oko 109.000 birača. "Biračka mesta biće otvorena od 7.00 do 20.00. Kao i prošli put, ako bude gužve na biračkim mestima, OEBS će nastaviti rad dok svi ne glasaju", rekao je Gaon za KIM radio. Portparol OEBS-a je dodao da će i ovog puta izbore sprovoditi samo predstavnici te misije, njih oko 500, koji će, nakon zatvaranja glasačkih mesta, izborni materijal dostaviti do Raške i Vranja gde će se glasovi prebrojati. OEBS je organizovao srpske predsedničke i parlamentarne izbore na Kosovu 6. maja.

Novinarstvo u izbornoj kampanji - manifestacija autocenzure

Novinarstvo u predizbornoj kampanji u Srbiji predstavljalo je manifestaciju autocenzure, a 80 odsto radijskih i televizijskih izveštaja o izborima bili su pozitivni za političke stranke i njihove lidere, bez ikakave kritičke distance. To je rečeno u Beogradu, na predstavljanju izveštaja monitoring tima o kampanji u medijima Fondacije Konrad Adenauer. Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković, koji je i član monitoring tima, kazao je na skupu u Medija centru da je paradoksalno da je kampanja pred izbore 6. maja u medijima trajala šest puta manje u odnosu na 2008. godinu, a bila šest puta skuplja. "Ponašanje novinara potvrdilo je ocenu da je profesija uplašena, bez moći i ugleda, i da je ono što smo nazvali inertnošću, izraz autocenzure prema postojećoj, i preventivne autocenzure prema budućoj vlasti", kazao je Radojković. Prvi put, kako je naveo Radojković, reklame sa negativnom ocenom političkih supranika bile su potpisane. Radojković je kazao da se tokom kampanje u medijima pribegavalo trikovima i podvalama. Naveo je tok-šou koji je promenio špicu i naziv i postao informativna emisija, odnosno "specijal" u kojem je gostovao predsednički kandidat liste "Izbor za bolji žzivot" Boris Tadić. Kako je naveo, Republička radiodifuzna agencija (RRA) nije smatrala da je to kršenje Obavezujućeg uputstva emiterima tokom kampanje koje zabranjuje zloupotrebu zabavnih sadržaja. "Kad su videli da su zabrljali, omogućili su i najjačem protivkandidatu (Tomislavu Nikoliću) istu privilegiju", kazao je Radojković. Govoreći o štampanim medijima u izbornoj kampanji, novinarka Tamara Skroza rekla je da se nijedan od šest nacionalnih dnevnih listova nije bavio velikim temama i temama značajnim za građane. Dominirali su postizborna matematika i pitanja o koalicionom potencijalu političkih stranaka. "Odsustvo važnih tema bilo je najvidljivije u intervjuima. Jeziv primer je intervju sa (potpredsednikom Demokratske stranke) Draganom Šutanovcem koji počinje pitanjem 'Koliko će DS osvojiti glasova na izborima?' ", kazala je Skroza i dodala da su teme u kampanji diktirali političari, a ne mediji. Rečeno je i da su u medijima bili vidno označeni delovi o izborima, ali da je i van izbornog bloka bilo uočljivo korišćenje javnih funkcija i "pseudodogađaja" za promociju partija. Prema tom istraživanju, političari koji su se najčešće pojavljivali u prilozima van naznačenog dela o izborima su gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i ministri unutrašnjih poslova i odbrane, Ivica Dačić i Dragan Šutanovac. Radio-televizija Srbije, prema tom istraživanju, nije favorizoala nijednog državnog funkcionera, dok se na Radio-televiziji Vojvodine izdvojio funkcioner DS i pokrajinski premijer Bojan Pajtić. Na beogradskoj televiziji Studio B, kako je rečeno, ubedljivo se najviše pojavljivao Dragan Đilas, a najčešće se pojavljivao i na Prvoj televiziji, dok je na TV Pink i B92 najprisutnji bio ministar Dačić. Kako je navedeno, negativna kampanja u društvenim mrežama nije prelazila granice pristojnog, za razliku od kampanje u elektronskim medijima. Najaktivniji političari na Tviteru, prema nalazima tog istraživanja, bili su Dragan Šutanovac iz DS, Mario Maletić iz Srpske napredne stranke, Danko Runić iz Liberalno demokratske partije, Milutin Mrkonjić iz Socijalističke partije Srbije, Maja Gojković iz Ujedinjenih regiona Srbije i Vojislav Koštunica iz Demokraske stranke Srbije.

Zaplenjen skank, uhapšena petočlana kriminalna grupa

Policija u Beogradu uhapsila je članove organizovane kriminalne grupe koje se bavila nedozvoljenom proizvodnjom droge i zaplenila više od 250 kilograma skanka, izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. U okviru akcije "Cepelin", uhapšeni su Vlada Lazović (54), Aleksandar Maksimović (28), Luka Novak (26), Mira Damjanović (24) i Dragana Džepina (25), i njima je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati, kazao je Dačić na konferenciji za novinare u Beogradu. Pretresom kuće koju je Lazović adaptirao u specijalne laboratorije u Mirijevskom bulevaru pronađeno je oko 270 kilograma droge spremne za prodaju u vrednosti od milion i po evra i oko 200 kilograma sirove marihuane. Pripremljeni skank ova organizovana kriminalna grupa prodavala je u zemljama Zapadne Evrope, po ceni od pet do sedam hiljada evra po kilogramu, dodao je Dačić. "Nađeno je i devet pištolja, jedan revolver, jedna puška, dve bombe kašikare, jedno pakovanje plastičnog eksploziva, jedna puška sa optikom i preklapajućim kundakom, dva prigušivača za pušku i 20.000 evra", precizirao je Dačić. On je dodao da osumnjičeni Lazović osim laboratorije u Beogradu na imanju u Staroj Pazovi ima hangar specijalizovan za uzgoj marihuane. Policijska akcija "Cepelin" počela je u utorak, 15. maja. Dačić je dodao i da je u okviru akcije "Morava" u Novom Pazaru uhapšen Elmir Redžović, koji je osumnjičen za nedozvoljenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga. "Policijski službenici su pronašli oko pet kilograma smeše kokaina i paracetamola koji se koristi za miksovanje s heroinom". Dačić je dodao da je Redžovićev brat uhapšen decembra 2009. godine, jer je opljačkao zlataru u Novom Pazaru, ukrao nakit u vrednosti od 6.500 evra i 10.500 evra u kešu i teško ranio vlasnika zlatare, tri policajca i jednog prolaznika.