SVET

Poslanik uhvaćen sa 280.000 evra mita

Lov na antičko blago se širi Egiptom

Valeri Triveler, prva nevenčana supruga u Jelisejskoj palati

April 2012 jedan od najtoplijih ikada u svetu

Grčka ruši cene na Volstritu

Sve privilegije bivših francuskih predsednika

Uhvaćena banda za krađu auta u Njujorku za kupce u Africi

Stručnjaci predlažu veće poreze na gazirana pića

Vazdušni napadi EU po gusarskim metama na obali Somalije

Poslanik uhvaćen sa 280.000 evra mita

Uticajni poslanik opozicionih čeških socijaldemokrata i šef regionalnog parlamenta Centralne Češke David Rat, uhapšen u ponedeljak uveče sa više od 280.000 evra mita u kutiji od cipela, i po odluci suda ostaje do daljnjeg u zatvoru. Sudija nije uvažio njegovu odbranu da pojma nije imao da su u kutiji nekakve pare, već da je mislio da su mu poklonili vino. Policija je prilikom pretresa Ratove vile na periferiji Praga u skrovištu ispod parketa našla sakrivenih još 1,2 miliona evra u gotovini a na naslovnim stranama čeških novina osvanule su slike policajca kako u vilu unosi automat za brojanje za novčanica. Hapšenje Davida Rata bez obzira na poslanički imunitet, jer ga je policija uhvatila na delu i optužba za korupciju i zloupotrebu evropskih fondova prvi je uspeh detektiva češke policije za borbu protiv korupcije u razbijanju korupcionaških mreža lokalnih vlasti i biznismena. Rat je prvi tako uticajni političar uhapšen od 1989. godine. Prema izveštaju češke bezbednosne službe BIS za prošlu godinu ta korupcija ostajala je do sada nekažnjena a lokalni odbornici i privrednici prelivaju u svoje džepove novac u javnim nabavkama koje se najčešće finansiraju upravo iz evropske kase. Do Davida Rata je policija došla sasvim slučajno, prateći od jeseni druge podozrive ljude iz regionalnih bolnica i građevinskih preduzeća a sa njim je uhapsila još sedmoro ljudi, među ostalima i direktorku regionalne bolnice u Kladnu koja je modernizovana evropskim novcem. Rat je optužen i za korupciju i zloupotrebu evropskih fondova prilikom renoviranja zamka u Buštehradu blizu Praga, koje je takođe obavljeno evropskim novcem. Parlament će 22. maja odlučiti da li će mu ukinuti imunitet, ali šef nadležnog odbora u poslaničkom domu istovremeno i partijski šef Rata, lider Češke socijaldemokratske stranke Bohuslav Sobotka izjavio je danas pošto je pročitao zahtev policije i tužilaštva za ukidanje imuniteta da Rat svakako mora da ode iz politike. Stranka je Rata koji je lider kandidatske liste socijaldemokrata za jesenje regionalne izbore pozvala da zamrzne članstvo, ne samo da podnese ostavke na sve svoje funkcije kako je sam obećao i dala mu rok do petka. David Rat koji je kao odskočnu dasku za visoku politiku iskoristio godine kada je stajao na čelu sindikalnog saveza čeških lekara odbio je sve optužbe. "To je dobro pripremljeno i izvedeno društveno pogubljenje političara. Bio sam u poseti i dobio sam zapakovanu kutiju sa vinom. Iznenadili su me policijski specijalci i na moj užas umesto vina u kutiji su bile pare. Znam da ova bizarna priča zvuči neverovatno, ali život ponekad jeste neverovatan", poslao je medijima saopštenje Rat. Evropska komisija baš zbog zloupotreba evropskog novca dogovorila se proletos sa zvaničnim Pragom da radije ne traži sredstva iz fondova za projekte koje je već platila država a sufinansira ih većim delom Unija jer ih ionako ne bi dobili. Češka ima rok do juna da uspostavi mehanizam kontrole koji će sprečiti da se novcem iz zajedničke evropske kase bogate češki zvaničnici i biznismeni. M.J

Lov na antičko blago se širi Egiptom

Političke promene i nestabilnost u Egiptu stvorili su uslove za sve češće krađe antičkog blaga, a na meti lopova našli su se najznačajnija arheološka nalazišta, čak i čuveni Egipatski muzej u Kairu. Nezakonita iskopavanja blizu antičkih hramova i na izolovanim nalazištima u pustinjama povećala su se 100 puta za 16 meseci, od početka protesta kojima je zbačen Hosni Mubarak. U mnogim delovima zemlje ne funkcionišu bezbednosne službe, a policija je jednostavno prestala da radi svoj posao. Prošle godine nekoliko puta je provaljeno u arheološke muzeje, čak i Egipatski muzej, gde se čuva najviše antikviteta iz doba faraona. Vlasti za arheologiju i antikvitete se bore protiv pljačkanja i krijumčarenja, a prate i evropske i američke aukcijske kuće u slučaju da se pojavi neki od ukradenih antikviteta. Komandant policijskog odeljenja za turizam i antikvitete Abdel-Rahim Hasan izjavio je da su se kriminalci toliko osmelili da su počeli da kopaju na znamenitim mestima, blizu piramida u Gizi i velikih hramova u južnom gradu Luksor. "To više nije zločin motivisan nemaštinom, to je gola pohlepa u kojoj učestvuju obrazovani ljudi", rekao je Hasan. Od početka 2011. godine bilo je 5.697 slučajeva nelegalnog iskopavanja, što je 100 puta više u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova. Zabeležen je porast trgovine antikvitetima - 1.467 slučajeva, a bilo je 130 pokušaja krijumčarenja tih predmeta u inostranstvo. U incidentima povezanim sa nelegalnim iskopavanjima poginulo je 35 ljudi, uključujući 10 osoba koje su u martu žive zakopane u gradu Naga Hamadi kada se urušila rupa koju su iskopali. Drugi su ubijeni kada su među lopovima izbili sporovi oko podele plena. Neki su se odlučili da kopaju blizu arheoloških nalazišta, drugi na mestima gde se planiraju iskopavanja, dok su mnogi uhapšeni jer su kopali ispod svojih kuća. Porast krađe, prema rečima neimenovanih zvaničnika iz Ministarstva unutrašnjih po-slova, delom je posledica neuspeha vojske da potpuno preuzme bezbednost u svoje ruke posle sukoba sa demonstrantima 28. januara prošle godine. Te noći lopovi su upali u Egipatski muzej, na Trgu Tahrir, koji je bio epicentar antivladinih protesta i po-prište nekih od najkrvavijih sukoba između policije i demonstranata. Iz muzeja je ukraden 51 predmet, od kojih je 29 kasnije nađeno. Mesecima posle zbacivanja Mubaraka s vlasti, 11. februara, širom zemlje su pljačkani muzeji. Jedna od najvećih krađi desila se pre godinu dana u gradu Kantara, gde je iz skladišta gde su čuvani antikviteti ukradeno ili uništeno oko 800 predmeta, od čega je oko 300 vraćeno. Pošto je u muzejima pojačano obezbeđenje, lopovi su poče-li da kopaju u potrazi za vrednim predmetima. Glavni arheolog u oblasti Luksora kaže da je mala šansa da će lovci na blago naići na zlato ili dragulje, kako se nadaju, jer se to može naći samo u kraljevskim i aristokratskim grobnicama. Arheolog u obla-sti Gize Galal Muavad, međutim, kaže da mogućnost za takva nalazišta postoji skoro u celoj zemlji.

Valeri Triveler, prva nevenčana supruga u Jelisejskoj palati

Partnerka novog francuskog predsednika Fransoaa Olanda, novinarka Valeri Triveler je takođe ušla u Jelisejsku palatu i zajedno s novim šefom države čini prvi nevenčani par na čelu Francuske. I ona je, kao i njen suprug, imala sastanak i primopredaju dužnosti sa sada bivšom prvom damom Karlom Bruni-Sarkozi. Posle dugog sastanka, obe žene su zajedno sa supruzima izašle ispred palate, pozdravili se i Nikola Sarkozi i Karla Bruni-Sarkozi su tako zvanično napustili Jelisejsku palatu. Valeri Triveler (47), novinarka, ima klasičan stil oblačenje, smeđu kosu i zna da će morati da izgradi određeni imidž u novoj funkciji. "Prva dama, to je sporedna uloga ali je kao takvu treba prihvatiti. Meni odgovara", rekla je ona Frans presu. Na protokolarnom planu postavljaju se određena pitanja, kao na primer da prva dama bez venčanja neće moći da poseti sa Olandom Vatikan i papu. Pored toga, verovatno neće moći da ide u veoma verske zemlje gde su strogi neki principi, kao što su Saudijska Arabija, Indonezija ili Indija. U njenom okruženju se pominje da će u okviru posete SAD, Valeri Triveler imati radni doručak s prvom damom SAD Mišel Obamom. Kao novinar u nedeljniku Pari mač od 1989. godine i na televiziji Direkt 8, prva dama će morati da izmeni svoju funkciju i da se bavi pitanjima koje se ne tiču Francuske, jer je rekla da će nastaviti da se bavi novinarstvom. Iz prethodnih veza ona ima tri sina od 15, 17 i 19 godina. Oland je 6. maja izabran za predsednika sa 51,6 odsto glasova. Na ceremoniji primopredaje dužnosti nisu prisustvovala ni Olandova deca iz veze sa Segolen Roajal, koja je bila predsednički kandidat na izborima na kojima je Sarkozi pobedio. Sarkozi i Oland su najpre održali polučasovni sastanak iza zatvorenih vrata, tokom kojeg je Sarkozi svom nasledniku predao nuklearne kodove. Posle toga je usledilo zvanično potpisivanje i predavanje lanca velikog majstora reda Legije časti, najveće francuske počasti.

April 2012 jedan od najtoplijih ikada u svetu

Ovogodišnji april je peti najtopliji april ikada izmeren u svetu, pokazuje statistika Meteorološke službe SAD. Prosečna temperatura je aprila ove godine bila 14,4 stepena Celzijusa što je 0,7 stepeni Celzijusa iznad normale u 20. veku. April pre dve godine je bio najtopliji od 1880. godine od kada se evidentira temperatura. Ovogodišnji april je bio treći najtopliji u SAD i neuobičajeno topao u Rusiji, ali hladniji nego obično u nekim delovima Zapadne Evrope. Do toga je došlo uprkos tome što se završio meteorološki fenomen "La Ninja" koji snižava temperaturu u svetu. Temperatura koja bi se nekada smatrala neobično visokom ili rekordnom, sada više nije ni među vodeće dve ili tri, rekao je Majkl Openhajmer, klimatolog Univerziteta Prinston. Poslednji put je februara 1985. prosečna temperatura u svetu nekog meseca bila ispod prosečne za taj mesec u 20. veku. April ove godine je 326 uzastopni mesec od tada. "Topliji svet je nova normala", rekao je Openhajmer. "Za mene je zapanjujuće i pomisliti da je jedna generacija odrasla u svetu koji je sve topliji". Prva četiri meseca 2012. godine posmatrana zajedno su međutim tek na 15. mestu najtoplijih od kada postoje podaci.

Grčka ruši cene na Volstritu

Politička previranja u Grčkoj su izazvala pad cena na finansijskom tržištu širom sveta, a indeks Njujorške berze "Dau Džouns" (The Donj Jones) je opao i u sredu, četvrti dan usastopno. Uz to je cena nafte na najnižem nivou od novembra, kurs evra prema dolaru je najniži za četiri meseca, a cena zlata cena je najmanja od decembra. Pošto investitori sklanjaju kapital u bezbednije američke državne obveznice, prinos na referentne 10-godišnje harutije od vrednosti Trezora SAD je spao na najniži nivo ove godine. Indeks "Dau Džouns" je sredu završio padom od 33 poena, na 12,598, a indeks "Standard end Purs 500" (Standard & Poor's 500) opao je za šest poena, na 1,325. Kompozitni indeks "Nasdak" (Nasdalj) je opao za 20 poena, na 2.874. Obim trgovine je bio 4,2 milijarde akcija što je neznatno iznad proseka. Broj akcija u minisu je nadmašio broj akcija u plusu sa 2:1.

Sve privilegije bivših francuskih predsednika

Bivši francuski šefovi države, poput Nikole Sarkozija koji je predao vlast Fransoa Olandu, nakon napuštanja Jelisejske palate uživaju brojne doživotne privilegije na račun države. Bivši predsednik u Francuskoj ima pravo na mesečnu penziju od 6.000 evra bruto, ali on tome može da doda i druga primanja koja ostvaruje na osnovu svojih profesionalnih aktivnosti. Ako želi da uđe u Ustavni savet, na šta ima pravo, dobija svakog meseca još 11.500 evra neto. Osim toga, bivši šef države ima pravo na stalno policijsko obezbeđenje (dva policajca), a ako mu je potrebno, država će da mu plaća i sedam stalnih saradnika (šefa kabineta, sekretare, saradnike...) Ima takođe i pravo na namešten i opremljen službeni stan čije održavanje, komunalije pa i telefon plaća država. Tu je takođe, i službeni automobil sa dvojicom šofera. Bivši šef države u Francuskoj kada napusti vlast može takođe, do kraja života da besplatno i neograničeno putuje francuskom železnicom i Er Fransom. Poslanik socijalista Rene Dozijer koji je i stručnjak za budžet Jelisejske palate procenio je da jedan bivši predsednik Francusku godišnje košta oko milion i po evra.

Uhvaćena banda za krađu auta u Njujorku za kupce u Africi

Vlasti u Njujorku saopštile su da je uhapšeno 14 ljudi umešanih u krađu luksuznih automobila. Komesar njujorške policije Rejmond Keli i državni tužilac Erik Šnajderman rekli su da su članovi bande pratili vlasnike luksuznih automobila u Njujorku i krali za kupce iz Afrike. Grupa je ukrala više od 100 automobila vrednosti četiri miliona dolara. Njujorške vlasti navode da je banda dobijala narudžbe za određenu boju i modele "leksusa" i drugih luksuznih vozila za kupce iz inostranstva, najviše iz Nigerije i drugih afričkih zemalja. Šnajderman je rekao da bi lopovi, kada prime narudžbu, našli traženi automobil i pratili vlasnika sve dok se ne bi ukazala prilika da mu ukradu vozilo.

Stručnjaci predlažu veće poreze na gazirana pića

Tri zdravstvena stručnjaka sa Univerziteta Oksford predložila su povećanje poreza na sodu, za čak 20 odsto, kao meru koja bi pomogla u smanjenju gojaznosti građana Velike Britanije, najgojaznije nacije u Evropi. Četvrtina Britanaca je gojazna, a procenjuje se da će do 2030. godine polovina građana imati problem sa viškom kilograma. Direktor istraživačke grupe sa Oksfordskog univerziteta Majk Rajner izjavio je da ranije mere kojima je pokušano smanjenje gojaznosti nisu uspele. "Potrebne su nam drastičnije i inovativnije mere", rekao je Rajner. Njihova analiza, objavljena u utorak u časopisu BMJ, zasnovana je na istraživanju drugih studija o uticajima povećanja poreza na sodu, što je praktikovano u nekoliko američkih država i Irskoj. Zaključili su da su uvedeni porezi od jedan do osam odsto bili previše niski da bi uticali na smanjenje konzumiranja bezalkoholnih pića. Prodaja pića je, sa druge strane, opala kada su u nekim američkim kafićima povećane cene zaslađenih napitaka 35 odsto. Jedna studija je pokazala da bi porez na nezdravu hranu u Britaniji mogao da smanji srčane bolesti do tri odsto, što bi na godišnjem nivou značilo 900 do 2.700 smrtnih slučajeva manje. Radi zdravijeg života svojih građana, slične poreze uvele su i druge evropske zemlje. Francuska ima veće poreze na zaslađena pića, Danska na sve proizvode sa zasićenim mastima, Norveška na šećer i čokoladu. Neki stručanjaci su, međutim, skeptični kada je u pitanju efikasnost takvih mera. Oni upozoravaju da nije sigurno da će povećanje poreza uticati na izbor i zdrave navike potrošača, koji će možda umesto skupljeg gaziranog kupiti voćni sok, koji sadrži sličan broj kalorija. U trenutku kada se britanska vlada već bori sa visokim porezima i rastom nezaposlenosti, nije sigurno da će biti spremna da predloži uvođenje takve nepopularne mere.

Vazdušni napadi EU po gusarskim metama na obali Somalije

Vojni helikopteri i avioni iz zemalja Evropske unije bombardovali su položaje gusara na obali Somalije, rekao je u Briselu portparol evropske komesarke za spoljnu politiku Ketrin Ešton . Prema rečima portparola, Majkla Mana, helikopteri i avioni, poslati sa evropskih bojnih brodova u Indijskom okeanu, tukli su po metama somalijskih gusara duž središnjeg dela obale, u oblasti Galmudug. U vazdušnim napadima, kako se tvrdi, nije bilo žrtava. Akcija evropskih snaga, prva ovakve vrste, deo je sveobuhvatnog pristupa u borbi protiv gusarenja. Evropska unija je glavni donator prelazne somalijske vlade, koja nema vlast nad najvećim delom državne teritorije. Unija takođe obučava somalijske trupe i osnažuje pomorske snage pet susednih država kako bi mogle same da se bore poritv gusara. Brisel je prošlog meseca dao zeleno svetlo svojoj floti u Indijskom okeanu da bombarduje gusare na obali.