KANADA

Izložba Sve o seksu u Otavi izazvala komentare

Policija čeka progutan dijamant od 20.000 dolara

Studenti u Kvebeku marširaju uprkos novom strogom zakonu

BLIC VESTI

Kanadske visokoškolske ustanove na trećem mestu u svetu

Lekari i sestre protiv manje zdravstvene zaštite izbeglica

Još šest vekova do ekonomske ravnopravnosti žena u Kanadi

Milion mladih niti radi, niti se školuje

Izložba Sve o seksu u Otavi izazvala komentare

U Otavi je, posebno među vladajućim konzervativcima, izazvala veoma burne reakcije izložba Sve o seksu, Sex: A Tell-All, koja se priređena i otvorena u Muzeju nauke i tehnologije prošlog četvrtka. Glavni razlog za komentare su pojedini, po mišljenju nekih, previše eksplicitni segmenti izložbe, koja ima za cilj da adolescentima ponudi prave odgovore na njihova pitanja o seksualnosti. Iz kancelarije ministra za baštinu Džejmsa Mura izložba je okarakterisana kao uvreda za ’poreske obveznike’ i zamereno je da se ne uklapa u koncepciju muzeja. Sličan stav izneli su i predstavnici nacionalnog Instituta za brak i porodicu, uz dodatnu primedbu da se postavkom promoviše seks bez emocija. Zanimljivo je da ista izložba naišla na dobar prijem u Ridžajni i Montrealu, gde su se deca sa zanimanjem upoznavala sa različitim aspektima seksualnosti i njenim delovanjem na ljudski organizam. Izložba je, inače, originalno i postavljena u Montrealu pre dve godine. Međutim, u Otavi su zbog protesta podigli starosnu granicu za posetioce sa 12, na 16 godina, čime je, po mišljenju Sendi Baumgartner, direktorke Muzeja u Ridžajni, učinjen pogrešan potez, jer je promašena najznačajnija ciljna grupa. Organizatori su zatim izbacili najspornije video klipove o masturbaciji, a kasnije su čak razmišaljali o zatvaranju izložbe. Komentari među roditeljima, pak, nisu tako strogi i neretko se na izložbi mogu videti kako zajedno sa svojom decom razgledaju postavku i razgovaraju.

Policija čeka progutan dijamant od 20.000 dolara

Kanadska policija je saopštila da će koliko treba držati čoveka optuženog da je ukrao i progutao dijamant vrednosti 20.000 dolara. Prošlo je nedelju dana od kako je Ričard Makenzi Metjuz (52), kako se tvrdi, u jednoj juvelirnici u gradu Vindzoru zamenio pravi kamen lažnim, a pravi je progutao. Metjuza drže u sedištu policije dok čekaju da kamen od 1,7 karata - kako je rečeno - "ispadne iz njegovog sistema". Jedan policijski narednik rekao je danas da je Metjuz "sto puta išao u toalet, ali dijamant nije izašao". Narednik kaže da je rentgenski snimak pokazao da su u crevima Metjuza zaglavljena dva lažna draga kamena, ali dijamant se ne vidi. Policija kaže da Metjuz "sarađuje" jer "jedva čeka da se oslobodi muka". Njemu je u početku davana hrana koja stimuliše rad creva, no sada mu daju da jede sve što želi, da bi se "stvar pokrenula". Za Metjuzom je ranije raspisana poternica zbog drugih dela, a sada je optužen za krađu.

Studenti u Kvebeku marširaju uprkos novom strogom zakonu

Desetine hiljada studenata iz kanadske provincije Kvebek prodefilovalo je ulicama Montreala u noći između utorka i srede, obeležavajući 100 dana od nastanka pokreta za obaranje odluke o povećanju cena školarina. Studentski marš je organizovan iako je provincijska vlada Kvebeka hitno usvojila zakon čiji je cilj da se poostravanjem uslova za organizovanje protestnih skupova uguše najistrajnije studentske demonstracije u istoriji Kanade. Demonstranti su nosili transparente i znakove u crvenoj boji - boji ovih demonstracija - i horski uzvikivali "Ulice su naše". Protesti su preko dana bili mirni, dok je tokom noći manja grupa demonstranata gađala policiju pirotehničkim sredstvima i pivskim bocama. Snage reda su uhapsile najmanje jednog od njih. Policija je sinoćne proteste proglasila ilegalnim, s obzirom da niko nije prijavio kuda će se kolona studenata kretati. Otkako je u petak usvojen novi zakon o demonstracijama, noćni protestni skupovi su se često pretvarali u sukobe sa policijom, a samo u nedelju je uhapšeno 300 ljudi. Prema novom zakonu, organizator skupa koji će privući više od 50 ljudi mora da detaljnije obrazloži ciljeve okupljanja. Studenti su rekli da će obarati ovaj zakon pred sudom. Organizacije za zaštitu ljudskih prava su ocenile da je zakon napravljen kako bi ograničila mogućnost demonstranata da se izraze na demokratski način. Najmilitantnija od tri studentske organizacije saopštila je da će se protesti i marševi zbog školarina, ali i novog, specijalnog zakona, produžiti i na letnju sezonu. U to vreme se u Montrealu odvijaju brojni festivali, koji privlače brojne posetioce i turiste. Kvebečki ministar za javnu bezbednost Robert Dutil tvrdi da slične, stroge zakone imaju i drugi gradovi, poput Ženeve, Toronta, Njujorka, Los Anđelesa i gradova u Španiji. Demonstracije u Kvebeku ne prestaju od februara.

BLIC VESTI

KVEBEK – Kvebečka vlada i premijer Žan Šarest postavili su veoma jasne uslove za pregovore sa liderima studentskog protesta – neće biti razgovora o zamrzavanju školarina, kao ni pitanja o ukidanju novog interventnog zakona, koji su studentske grupe okarakterisale kao objavu rata. U suštini, mnogi demonstranti insistiraju da se studentski nemiri mnogo više tiču ekonomske pravde, nego isključivo školarina. Privedeno je preko 400 demonstranata, a policija najavljuje da će krivične prijave protiv pojedinih organizatora protesta, koji već nedeljama traje u Kvebeku, biti na osnovu novog Zakona 78, koga još uvek nisu počeli da primenjuju. RIDžAJNA – Princ Čarls i njegova supruga Kamila završili su u sredu uveče svoju četvorodnevnu posetu Kanadi, upriličenu povodom obeležavanja Dijamantskog jubileja kraljice Elizabete II. Prinčevski par boravio je na nekoliko lokacija u Ontariju, Nju Brunsviku i Saskačuanu, svugde uz najviše počasti i sa više entuzijazma nego do sada. TORONTO – Počev od jeseni, građani koji gradskim prevozom odlaze na posao u regionu Toronto verovatno će moći da dobiju povraćaj novca za prevoz ukoliko vozovi podzemne železnice kasne više od 15 minuta. Nadležni naglašavaju da refundiranja neće biti ukoliko do zastoja dođe zbog ekstremnih vremenskih neprilika, policijske istrage, saobraćajnih nezgoda ili ili hitnih medicinskih slučajeva. PIKERING – Nuklearne elektrane Pikering spadaju među najneisplativije u svetu, ukazuje izveštaj pripremljen za Ontarijski savet za energetiku. TORONTO – Direktor sektora za globalnu trgovinu u kompaniji RIM, Patrik Spenser, od sredine juna napušta kompaniju i svoju karijeru nastaviće na nekom drugom mestu. Iz izvora bliskih kompaniji nagoveštava se da Spenser odlazi zbog neispunjenih očekivanja o napredovanju. Inače, Spenser je još jedan u nizu čelnika koji su u poslednjih godinu dana napustili RIM. OTAVA – Pilotkinja akrobatskih aviona i instruktor letenja Basma Hasan iz Stratforda, Ontario, u januaru se udala za jordanskog princa Hamzu i postala član tamošnje kraljevske porodice. Princ Hamza je sin pokojnog kralja Huseina i polubrat sadašnjeg kralja Abdulaha II. TORONTO – Već ukrcani putnici u avionu na liniji Toronto – Frankfurt, čije je poletanje prošle sedmice kasnilo zbog problema sa prtljagom, imali su priliku da prisustvuju nesvakidašnjem koncertu. Njih su zabavljali članovi Lemon bakit orkestra, torontske grupe koja izvodi narodnu muziku istočnoevropskih zemalja. KINGSTON – Sporni portret premijera Stivena Harpera, koji je uradila lokalna umetnica Margaret Saderlend, prodat je nepoznatom kupcu za pet hiljada dolara. Premijer Harper nije pozirao za ovu sliku, na kojoj je predstavljen u stilu Maneove Olimpije, kako nag leži na sofi, sa psom kod nogu, blagim osmehom na licu i svitom u pozadini. Slika će do kraja meseca biti izložena u biblioteci u Kingstonu. TORONTO – Džena Talačkova, 23, verovatno najpoznatija kandidatkinja na izboru za Mis Kanade, bila je jedna od 12 finalistkinja, ali nije uspela da se probije dalje od toga. Talačkova je, ipak, ušla u istoriju kao prva transrodna učesnica ovog takmičenja, zbog koje je vlasnik takmičenja Donald Tramp dozvolio da se pravila izmene. Za Mis Kanade proglašena je Sahar Biniaz, 26, takođe iz Vankuvera. MONT EVEREST – Šriva Šah-Klorfin, 33, iz Misisage, poginula je na Himalajima, svega nekoliko sati nakon što je kao jedna od svega nekoliko Kanađanki do sada, uspela da savlada najviši svetski planinski vrh. Po prvim izveštajima, u danu koji je bio jedan od najtragičnijih u istoriji osvajanja Mont Everesta, ona je stradala zbog iscrpljenosti i visinske bolesti. KALGARI – Kod Elka, na jugoistoku Britanske Kolumbije, mašinovođa je u nedelju uveče uspeo da zaustavi voz tek kada je 26. vagon prešao preko pijanca usnulog između šina. Čovek iz Krausnest Pasa, Alberta, se tada probudio, uzeo svoje pivo i nastavio svojim putem. Železnička policija ispituje detalje, ali se navodi da neće biti podignuta nikakva krivična prijava. Kažu da je posada voza i dalje u šoku, jer je očigledno podnela ovaj incident teže nego pijanac. VANKUVER – Bračni par Mekdenijel, Melani i Metju, na osnovu odluke Tribunala za ljudska prava Britanske Kolumbije, dobio je odštetu od osam hiljada dolara zbog toga što su tokom 2008. godine bili izloženi duvanskom i marihuana dimu iz okolnih stanova. U vreme kada su kupili stan u zgradi u Lengleju, Melani je bila trudna i alergična na dim, a Metju boluje od dijabetesa, koji je zbog dima mogao dodatno da se iskomplikuje. Tribunal je, ipak, odbio da izda naredbu o zabrani pušenja u zgradi. TORONTO – Torontska policija je prošle sedmice donela propise kojima se dozvoljava pripadnicima Sika da, uz određena ograničenja, u sudnicu ulaze sa kirpanima, svojim ceremonijalnim bodežima. Taj tradicionalni simbol spiritualne mudrosti i borbe protiv nepravde, stalno je uz osobu koja ga nosi, čak i u krevetu. TORONTO – Čuveni torontski zamak Kaza Loma je u izuzetno lošem stanju i procenjuje se da bi trebalo izdvojiti 20 miliona dolara za renoviranje. TORONTO – U okviru obeležavanja Međunarodnog dana protiv homofobije i transfobije, prošlog četvrtka, na gradskoj kući u Torontu svečano je podignuta zastava duginih boja. Tom prilikom gradonačelnik Rob Ford po prvi put se pojavio na jednoj manifestaciji koju su organizovali homoseksualci iz u svom govoru istakao da je Toronto grad otvoren za sve. LONDON, ONT. – Majkl Raferti osuđen je na doživotnu robiju za kidnapovanje, silovanje i ubistvo osmogodišnje Viktorije Tori Staford, počinjeno pre tri godine. Poslednjeg dana suđenja, kada je čuo koliko bola naneo porodici stradale devojčice, on se izvinio, ali i dalje tvrdi da je nevin.

Nastavljeni studentski protesti u Montrealu, privedeno 400

Policija u Montrealu privela je u noći između srede i četvrtka oko 400 učesnika studentskih demonstracija za koju vlasti tvrde da nije bila prijavljena. Uprkos tome što im nisu izdali dozvolu, vlasti su tolerisale održavanje studentske manifestacije tokom tri sata, ali je onda došlo do "sitnijih sukoba" sa snagama reda, pa je policija privela oko 400 ljudi. Ulicama Montreala prethodnog dana prodefilovalo je više desetina hiljada studenata iz kanadske provincije Kvebek obeležavajući 100 dana od nastanka pokreta za obaranje odluke o povećanju cena školarina. Studentski marš je organizovan iako je vlada Kvebeka hitno usvojila zakon čiji je cilj da se pooštravanjem uslova za organizovanje protestnih skupova uguše najistrajnije studentske demonstracije u istoriji Kanade. Otkako je u petak usvojen novi zakon o demonstracijama, noćni protestni skupovi su se često pretvarali u sukobe sa policijom. Prema novom zakonu, organizator skupa koji će privući više od 50 ljudi mora da detaljnije obrazloži ciljeve okupljanja. Studenti su rekli da će obarati ovaj zakon pred sudom. Organizacije za zaštitu ljudskih prava su ocenile da je zakon napravljen kako bi ograničila mogućnost demonstranata da se izraze na demokratski način.

Kanadske visokoškolske ustanove na trećem mestu u svetu

Po najnovijem svetskom rangiranju visokoškolskih institucija, Kanada se našla na veoma visokom trećem mestu. Ispred su jedino američki i švedski koledži i univerziteti. Rangiranje je izvršeno na osnovu četiri kategorije različitih kriterijuma, koje su istraživači procenili za najbitnije za kvalitetan sistem visokog obrazovanja. To su sredstva koja se izdvajaju (iz državnog i privatnog sektora), produkti (istraživanja i njihov značaj, kao i obrazovanje u skladu sa potrebama tržišta rada), povezanost (učešće u međunarodnim mrežama i saradnja koja štiti sistem od izdvojenosti) i okruženje (vladina politika i propisi, raznovrsnost i mogućnosti upisa). Kako se ističe, Kanada duguje svoj visoki plasman pre svega zbog onoga što ulaže u obrazovanje i onim što privredni sistem dobija zauzvrat. Nešto slabije slabije ocene dobijene su za kategoriju okruženje, i procenjuje se da je upravo to doprinelo da rejting visokog školstva ne bude još bolji. Vladina ulaganja u obrazovanje obračunavana su na osnovu procenta bruto nacionalnog dohotka, i po tome prednjače Finska, Norveška i Danska, ali kada se tome pridodaju i privatna ulaganja, onda obrazovanje najviše dobija u SAD-u, Koreji, Kanadi i Čileu. Rusija, Kanada, Izrael, SAD, Ukrajina, Tajvan i Australija spadaju među države sa najobrazovanijim radnicima.

Lekari i sestre protiv manje zdravstvene zaštite izbeglica

Sve su glasniji protesti protiv vladinih planova o smanjenju sredstava za pokrivanje zdravstvene zaštite za izbeglice. Pored ostalih, protestu su se pridružila profesionalna udruženja porodičnih lekara, hirurga, medicinskih sestara, farmaceuta, socijalnih radnika, optičara i stomatologa. Oni su uputili zajedničko pismo ministru za imigraciju Džejsonu Keneju u kome, zabrinuti zbog potencijalnih negativnih efekata po zdravlje izbeglica i Kanađana, zahtevaju ponovno razmatranje predloženih mera. Dr Džon Hegi, predsednik Kanadske medicinske asocijacije, kaže da se plan nalazi u budžetskom propisu, koji ostavlja mali prostor za konsultacije oko posledica do kojih će doći 30. juna, kada odluka stupi na snagu. Posle tog datuma, izbeglice i azilanti na čekanju moći će da koriste bolničke usluge, odlaze kod lekara ili rade laboratorijske ili dijagnostičke testove jedino u hitnim slučajevima. U najnepovoljnijem položaju će biti pacijenti sa hroničnim zdravstvenim problemima, poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, kojima je potrebna primarna zdravstvena zaštita. U Udruženju medicinskih sestara naglašavaju da sistem zasnovan na lečenju u hitnim slučajevima ne može da funkcioniše na duže staze, pošto je preventiva osnova održivosti zdravstvene zaštite stanovništva. Vladin argument je da će predložene mere doneti uštedu od oko 100 miliona dolara u narednih pet godina, u vreme kada je potrebno voditi računa o svakom dolaru poreskih obveznika, kao i da će na taj način izbeglice manje iskorišćavati prednosti kanadskog sistema zdravstvene zaštite. Posledice ovih mera najviše će se osetiti u velikim urbanim centrima, u kojima ima i najviše izbeglica.

Još šest vekova do ekonomske ravnopravnosti žena u Kanadi

Na osnovu nekoliko faktora, koje je pratila od 1997. godine do danas, profesorka Ketlin Leji sa Univerziteta Kvins tvrdi da žene u Kanadi neće ostvariti punu ekonomsku ravnopravnost još narednih šest vekova, tačnije do godine 2593. Profesorka Leji, koja se nada da će pokazati da je njen proračun pogrešan, naglašava da je osnovni razlog za ovako pesimističnu prognozu činjenica da žene u Kanadi obavljaju preko polovine neplaćenih i skoro polovinu plaćenih poslova i da se situacija u poslednjih petnaest godina gotovo ni malo nije promenila. Recesija iz poslednje decenije 20. veka, kao i ova sadašnja, globalna praktično su izbrisale sav napredak koji je u tom pogledu ostvaren od sedamdesetih do početka devedesetih godina prošlog veka. Ona ističe da će i promene izdvajanja za penziono osiguranje i nadoknade, zdravstveno osiguranje, infrastrukturu, javne službe i zapošljavanje, predviđene ovogodišnjim budžetom, najviše pogoditi žene i pripadnike ostalih najugroženijih grupa.

Milion mladih niti radi, niti se školuje

Ni Kanada nije ostala imuna na fenomen NEET, odnosno na Not in Employment, Education or Training, za koji se zna već u čitavom svetu i tiče se mladih koji nisu zaposleni, niti obuhvaćeni nekim vidom obrazovanja. Statistička služba ustanovila je da na ovim prostorima oko milion mladih ne radi i da skoro polovina njih i ne traži novo radno mesto. Kako kažu, to je oko 13 odsto svih mladih ljudi od 15 do 29 godina, ili svaka sedma mlada osoba. Zanimljivo je da lepši pol ima manje problema pri nalaženju posla nego jači pol, kao i da su samci i manje obrazovani bez posla češće nego ostali. Da se radi o fenomenu koji pogađa sve, pokazuje i podatak da je među zemljama G7 samo u Nemačkoj bolja situacija nego u Kanadi. U Grčkoj i Španiji je, na primer, više od polovine mlađih od 25 godina nezaposleno zbog izuzetno teške dužničke krize. U Kanadi, mladi navode sasvim drugačije razloge zbog kojih ostaju kod kuće. Iako NEET ukazuje na nešto negativno, po tvrdnjama statističara, mladi ovde uglavnom žele da ostanu uz svoju malu decu, a uzgred volontiraju, ili se bave domaćičkim poslovima. No, pošto je traženje posla veoma teško i stresno iskustvo, sasvim je moguće da mlade može obeshrabriti neuspeh, naglašava Mat Vud, direktor Prvog posla, Asocijacije ontarijskih centara za zapošljavanje mladih. On veruje i da cifra nije sasvim tačna zato što neki mladi ljudi, svesni toga da nema posla, namerno produžavaju svoje školovanje, ali i ističe da ovi podaci ne prikazuju koliko mladih ima privremeni, povremeni radni angažman ili radi po ugovoru. Vud smatra da je zemlji potrebna doslednija strategija za zapošljavanje mladih, uz programe dodatnih obuka za premošćavanje razlika između potreba poslodavaca i stručnosti mladih.