REGION

Srbi i Hrvati smatraju da je BiH osuđena na propast

Mediji: Politički potres u Srbiji

Glasači Srbije kaznili demokrate

Različito o državi CG i posle šest godina

Amnesti opet kritikuje spori napredak Hrvatske

Očekujem nastavak intenzivne saradnje RS i Srbije

Tomislav Karamarko novi šef HDZ-a

Srbi i Hrvati smatraju da je BiH osuđena na propast

Više od polovine građana Srbije i Hrvatske smatra da je BiH osuđena na propast, rezultati su istraživanja Agencije "Milenijum promocija" u organizaciji nemačke fondacije "Fridrih Ebert". Više od polovine ispitanika u obe zemlje (59 odsto u Hrvatskoj i 55 odsto u Srbiji) smatra da je BiH osuđena na propast, a još veći broj ispitanika smatra kako su tri naroda u BiH "tri zasebna sveta". "Očito je da su političke podele i sukobi na nacionalnoj osnovi snažan trag na percepciji BiH i teško će se ta slika promeniti bez konkretnih pomaka na terenu", izjavio je rukovodilac istraživanja Božo Skoko, profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka. On je novinarima u Banjaluci kazao da više od polovine ispitanih građana Srbije i Hrvatske predviđa pesimističnu budućnost za Bosnu i Hercegovinu. "Natpolovična većina građana Srbije i Hrvatske predviđa pesimističnu budućnost za BiH u narednih deset godina", rekao je Skoko. On je naveo i da 49 odsto anketiranih Srba i 40 odsto Hrvata smatra da će se Republika Srpska kad-tad otcepiti, dodajući da dve trećine anketiranih u Hrvatskoj smatraju da su Hrvati u BiH najugroženiji. Sa takvom ocenom slaže se i 20 posto ispitanika u Srbiji. Prema istraživanju, 42 posto Srba i 39 posto Hrvata smatra da se u BiH neće desiti značajnije promene, više Hrvata nego Srba smatra da će BiH i dalje biti pod međunarodnim protektoratom, dok su Srbi u odnosu na Hrvate više skloni verovanju da će BiH ostati "podeljena država". "Na velikoj većini pitanja, pokazalo se da nema većih razlika u stavovima srpskih i hrvatskih građana prema BiH. Očekivano, izuzetak su ona pitanja koja se tiču nedavne prošlosti i međunacionalnih odnosa", rekao je Skoko. Tako 86 odsto građana Hrvatske smatra da je BiH žrtva rata Slobodana Miloševića, dok takvo mišljenje u Srbiji ima 42 odsto anketiranih, što pokazuje da je različita percepcija nedavnog rata i njegovih posledica još prisutna. Skoko je dalje naveo da 11 odsto Hrvata i 13 odsto Srba veruje da će BiH postati konfederacija tri ili više entiteta, dok samo po deset odsto ispitanika u Hrvatskoj i Srbiji smatra da će BiH postati jedinstvena građanska država. Istraživanje je potvrdilo da su građani Hrvatske i Srbije prilično upućeni na BiH i sa ovom državom uveliko povezani poreklom, rodbinski ili prijateljski. Ukupno 41 odsto svih ispitanika u Hrvatskoj i 35 odsto anketiranih u Srbiji je rođeno u BiH ili je poreklom iz te države, ili ima porodicu i rođake u BiH. Skoko je dalje naveo da je istraživanje pokazalo da je Sarajevo potencijalna top destinacija za gotovo 40 ispitanika iz obe susedne zemlje, kao i da je Hrvatima izrazito privlačno Međugorje, a Srbima Banjaluka. Rezultati ankete dalje su pokazali da BiH građane susednih država asocira na unutrašnje nesuglasice, multikulturalnost, tri naroda, ali i da oko 50 odsto ispitanika iz Hrvatske i 60 odsto iz Srbije smatra kako Hrvati i Srbi u BiH međusobno imaju više zajedničkog nego li sa sunarodnicima u Hrvatskoj i Srbiji. Gotovo isto toliko ih smatra da između Hrvata, Srba i Bošnjaka u BiH nema velike razlike. Prema istraživanju, Srbi više nego Hrvati smatraju da se BiH islamizira. Istraživanje više od ukupno 1.600 ispitanika iz Hrvatske i Srbije sprovedeno je krajem prošle godine. Ljiljana Kovačević, Banjaluka

Mediji: Politički potres u Srbiji

Hrvatska štampa opširno piše o rezultatima nedeljnih predsedeničkih izbora u Srbiji, uz ocenu da pobeda lidera naprednjaka Tomislava Nikolića predstavlja politički potres u zemlji. Vodeći hrvatski dnevni listovi u prvi plan stavljaju Nikolićevu izjavu da želi dobre odnose sa Hrvatskom koja treba da reši pitanje izbeglih Srba. Takođe se ističe da je Nikolić nekadašnji vrlo bliski saradnik lidera radikala Vojislava Šešlja kome se u Hagu sudi za ratni zločin. Večernji list piše da se Nikolić povezivao sa nekim ratnim zločinima u Antinu, selu nedaleko od Vinkovaca, što nikada nije u potpunosti razašnjeno. List navodi i da je Nikolić kao političar u poslednjih nekolkio godina svoje stavove promenio za 180 stepeni, pa je postao, kako piše zagrebački dnevnik, gorljivi zagovornik ulaska u EU, a promenio je i izjave vezane za Hrvatsku i BiH u odnosu na godine kada je bio član SRS. Večernji list, međutim, ocenjuje da se može očekivati znatno drugačija retorika službenog Beograda od dosadašnje, koliko god Nikolić najavljivao da će Srbija ostati na istom putu. Jutarnji list u komentaru piše da je izborom Nikolića Srbija pokazala da želi promene koje se, kako je objavio pobednik, neće odnositi na proevropsku orjentaciju Beograda, kao i na politiku u regionu. "Sada kada je Tadić izgubio predsedničku trku, mogućnost da njegova DS bude okosnica oko koje će se formirati vlada nije više tako izgledna", ocenjuje zagrebački dnevnik ističući da će dogovor Tadića i Ivice Dačića o formiranju vlade "morati da bude podvrgnut novoj realnosti". List ocenjuje da dolaskom Nikolića ne treba očekivati značajne promene u srpsko-hrvatskim odnosima budući da se on odavno odrekao ideje o velikoj Srbiji. Analizirajući razloge Tadićevog poraza, Jutarnji list piše da je on doživljavan kao "inkarnacija moći" u čijim je rukama koncentrisana sva vlast što je, navodi se, i bio. "Njegov DS mnogi u Srbiji doživljavaju kao središte korupcije, a činjenica da Tadić nije poveo odlučnu borbu protiv te pošasti, u očima većine stvorila je utisak da se on s tim prećutno slagao", zaključuje u komentaru Jutarnji list. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb

Glasači Srbije kaznili demokrate

Srbija je u prvom krugu izbora glasala za status kvo, a u drugom za promene, konstatuje centralni slovenački dnevnik Delo u komentaru o proteklim predsedničkim izborima u Srbiji. List dodaje da su u drugom izbornom krugu birači "kaznili" demokrate na čelu sa Borisom Tadićem za loše prilike u privredi i zbog opšteg uverenja da je država "do vrata upala u korupciju". Prema Delu pobednik predsedničkih izbora Tomislav Nikolić "srpskom stanovništvu još nije ponudio recept koji bi ojačao domaću valutu, sprečio povratak inflacije ili smanjio nezaposlenost", tako da će "vreme pokazati da li su Srbi pucali u vlastito koleno ili ne". U nastavku kometara Delo piše da "na srpskoj političkoj pozornici pobeda Nikolića obećava promenu predsedničkog sistema, jer je Tadić reprezentativnu funkciju predsednika promenio u centar političke moći u državi", a da Nikolić kao predsednik države "neće imati izvršnu vlast ukoliko zaslugom političkog pokera ne bude sastavio parlamentarnu većinu, koja će nadzirati vladu". Komentarišući dalji evropski put Srbije pod novim predsednikom list konstatuje da "iako se Nikolić opredelio za nastavak evropskog puta Srbije najverovatnije neće biti sklon popuštanju u rešavanju kosovskog pitanja". "U igri je i priznanje Srbije kao faktora stabilnosti na Balkanu", pri čemu Nikolić misli "da Hrvati i Srbi mogu živeti u miru, a od Hrvatske zahteva da reši pitanje povratka Srba", piše Delo. Na kraju u kontekstu stabilnosti u regionu list navodi da "novi srpski predsednik navija za Republiku Srpsku sa Miloradom Dodikom iako je on na srpskim izborima podržao Tadića". "Nije isključeno da će (Nikolić) sa svojim viđenjem dobrosusedskih odnosa osuditi Srbiju na period političke paralize", ako, naravno "ne bude plesao kako drugi sviraju" s obzirom na to da su svirku upriličili Amerikanci, piše slovenački list.

Različito o državi CG i posle šest godina

Dan nezavisnosti, 21. maj, Crna Gora i nakon šest godina od referenduma, obeležava sa političkim podelama, gotovo istog naboja koji je bio karakterističan u to vreme. Dok su zvaničnici vlasti istakli veliki postreferendumski napredak Crne Gore, pre svega, u procesu evroatlantskih integracija, opozicija je kritičku oštricu usmerila na unutrašnje prilike, uz ranije ocene da je država pod snažnim pritiskom korupcije i organizovanog kriminala. Bivši predsednik Pokreta za zajedničku državu sa Srbijom Zoran Žižić je ocenio da je šestogodišnja nezavisnost Crne Gore pokazala da je "samostalnost besmislica". Žižić je za list "Dan" rekao da Crna Gora u Evropu "ide u rikverc", jer, kako je objasnio, sa Srbijom uspostavlja "veštačke granice". "Umesto obnovljene države, na referendumu smo dobili samo privatnu državu u kojoj vladaju ekonomska puštoš, korupcija i organizovani krimina; riječi su visokog funkcionera opozicione Socijalističke narodne partije Predraga Bulatovića, koje je prenio list "Dan". Crnogorski premijer je, na prijemu povodom Dana nezavisnosti, rekao da je suverena Crna Gora postala punopravni član kruga slobodnih naroda i našla je svoje mesto u međunarodnoj zajenici, sa sopstvenim identitetom. Bivši koordinator Pokreta za nezazvisnu Crnu Goru Branko Lukovac je ocenio je da postreferendumski period u Crnoj Gori nije iskorišćen za jačanje demokratije, a nije napušten ni koncept "neuspešnih privatizacija". Prema rečima Lukovca, dobro je to što se pokazalo da nezavisnost države nije izazvala nestabilnost u državi, što su tvrdili protivnici osamostaljenja države. Lukovac je ocenio da je opozicija u Crnoj Gori takva da vlast njome može plašiti građane da će izgubiti i državu ako bi na izborima pobijedile neke opozicione stranke. Odnos opozicije prema nezavisnoj državi pokazao je i prijem koji je u prošli petak, na Cetinju, priredio premijer Igor Lukšić. Na prijem nije došao predstavnik nijedne jače opozicione političke partije. Ilija Despotović, Podgorica

Amnesti opet kritikuje spori napredak Hrvatske

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (AI) ponovo je u izveštaju kritikovala spori napredak Hrvatske u procesuiranju ratnih zločina protiv hrvatskih Srba. U najnovijem godišnjem izveštaju, AI ocenjuje da je postignut određeni napredak, ali da su uprkos dostupnosti informacija ostale neistražene uloge u zločinima nekih visoko pozicioniranih vojnih i političkih funkcionera, poput potpredsednika Sabora Hrvatske Vladimira Šeksa ili admirala Davora Domazeta-Loše. Pozitivnim se ocenjuje otvaranje nekoliko istraga, uključujući i slučajeve zločina u Sisku i Pakračkoj poljani, odnosno procesuiranje bivšeg savetnika ministra unutrašnjih poslova Tomislava Merčepa, koji je optužen za zločine na području Zagreba, Kutine i Pakraca.

Očekujem nastavak intenzivne saradnje RS i Srbije

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da očekuje nastavak intenzivne saradnje Srbije i Republike Srpske (RS) i posle pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima u Srbiji. "Predsednik Srbije ima ustavna ovlaštenja i mi ćemo to poštovati. Preostaje nam da čestitamo Tomislavu Nikoliću na izbornom rezultatu. Republika Srpska nikada nije imala dilemu da podrži bilo koga ko je legitimi pobednik", kazao je Dodik novinarima u Banjaluci. On je naveo da je učestvovao u izbornoj kampanji Borisa Tadića zbog sporazuma o saradnji koji njegov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) ima sa Demokratskom strankom (DS). "Žao mi je što je Tadić izgubio izbore, ali ne treba računati da je izgubljen za politički život u Srbiji. Treba sačekati formiranje vlade, a suštinska moć u Srbiji je u Vladi", ocenio je Dodik posle sastanka s predsednikom Srpske demokratske stranke (SDS) Mladenom Bosićem. Bosić je ranije pozvao Dodika da se izvini Tomislavu Nikolići zbog toga što je kao predsednik RS učestvovao u Tadićevoj kampanji. Bosić je najavio da će njegova stranka ubrzo predložiti izmene Zakona o sukobu interesa, prema kojem bi predsednik RS, kada bude izabran, u roku od 15 dana imao obavezu da podnese ostavku na sve stranačke funkcije. Prema njegovim rečima, na taj način predsednik RS bio bi predsednik svih građana u ovom entitetu. Komentarišući Bosićev zahtev da podnese ostavku na mesto lidera SNSD-a "kako bi pokazao da će biti predsednik svih građana RS", Dodik je kazao da o tome odlučuju organi stranke, dodajući da se o tome "ne pita lider SDS-a". Bosić je ocenio da o ostavci na stranačke funckije odlučuje isključivo Dodik, poručujući da Dodik treba da se opredeli "hoće li težiti da svu vlast u Republici Srpskoj drži u svojim rukama ili će otvoriti prostor za demokratske procese i normalan rad institucija".

Tomislav Karamarko novi šef HDZ-a

Bivši hrvatski ministar unutrašnjih poslova i bivši šef Sigurnosno-obaveštajne agencije Tomislav Karamarko izabran je za predsednika najveće opozicione stranke, Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Karamarko je u drugom krugu izbora za predsednika stranke, koji je održan u noći između nedelje i ponedeljka, pobedio protivkandidata Milana Kujundžića osvojivši 971, a Kujundžić 860 glasova delegata. Izborni sabor HDZ-a na kojem se biralo novo rukovodstvo trajao je od nedelje ujutro, pa sve do ranih jutarnjih sati u ponedeljak i na njemu je učestvovalo oko 2.000 stranačkih delegata. Dosadašnje rukovodstvo HDZ-a na čelu s Jadrankom Kosor poraženo je, a sada već bivša predsednica nije prisustvovala drugom izbornom krugu. Za nove potpredsednike i članove Predsedništva stranke izabrani su uglavnom Karamarkovi kadrovi, pa su tako bez visokih funkcija u stranci ostali neki od njenih osnivača, poput Vladimira Šeksa i Andrije Hebranga. Za zamenika predsednika HDZ-a izabran je Drago Prgomet, koji je u kampanji bio uz Milana Kujundžića. U prvom obraćanju delegatima posle izbora, Karamarko je rekao da je HDZ izrazio želju za promenom i jedinstvom, te raščišćavanjem afera koje su pojedinci ostavili. On je izrazio uverenje da će HDZ pobediti na idućim lokalnim i parlamentarnim izborima. Tomislav Karamarko je četvrti predsednik HDZ-a, posle Franje Tuđmana, koji je vodio stranku od osnivanja 1989. do smrti 1999, Ive Sanadera (od 2000-2009) i Jadranke Kosor, koja je izabrana po iznendnom odlasku Sanadera sa vlasti sredinom 2009. godine. Karamarko je jedan od osnivača HDZ-a, a početkom 1990-ih bio je šef kabineta predsednika vlade Franje Gregurevića i šef kabineta predsednika Sabora. Bio je i načelnik zagrebačke policije, a od 1996. do 1998. godine pomoćnik ministra unutrašniih poslova. Vodio je izbornu kampanju predsedeničkog kandidata Stjepana Mesić. Posle njegovog izbora za predsednika, postao je Mesićev savetnik za nacionalnu bezbednost, ali je tu funkciju napustio dve godine kasnije zbog neslaganja, a potom je nakratko napustio politiku. Za direktora Protiv-obaveštajne agencije imenovan je 2004. a 2006. postao je direktor Sigurnosno-obaveštajne agencije. Na mesto ministra policije imenovao ga je Ivo Sanader 2008. U HDZ se ponovo učlanio u jesen prošle godine. Poslanik je te stranke u Saboru. Rođen je 1959. u Zadru, a u Zarebu je završio istoriju na Filozofskom fakultetu. Jedan od najaktivnijih političara koji je zagovarao istraživanje komunističkih zločina. Tokom kampanje za šefa HDZ-a stalno se pozivao na Franju Tuđmana i najavljivao povrtak stranačkim korenima. Analitičari su ocenjivali da će njegovom pobedom na vlast u HDZ-u ponovo doći opcija bliža radikalnom desnom političkom spektru. Izbori za novo rukovodstvo HDZ-a protekli su u senci suđenja bivšem šefu stranke i premijeru Ivi Sanaderu, koji se u nekoliko slučajeva tereti za korupciju, kao i u senci početka suđenja HDZ-u kao pravnoj osobi. U aferi Fimi-medija HDZ i Sanader se zajedno s još devet fizičkih i pravnih osoba terete za izvlačenje oko 10 miliona evra i punjenje crnog stranačkog fonda novcem državnih institucija i preduzeća. Ovo su prvi pravi stranački izbori posle iznenadnog odlaska Sanadera s mesta predsednika HDZ-a i vlade sredinom 2009. Jadranka Kosor je, kao njegov izbor, aklamacijom izabrana za predsednicu te partije. Tada nije imala protivkandidata. HDZ je ubedljivo poražen na poslednjim parlamentranim izborima krajem 2011. i posle osam godina vlasti prešao je u opoziciju. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb