KANADA

Jezivo ubistvo u Montrealu

Poremećana prirodna ravnoteža krivac za alergije

Otkazi možda za šest hiljada radnika

BLIC VESTI

Čovek sa hiljadu braće i sestara

Kanadski radnici među najzadovoljnijima na svetu

Piter Lohid proglašen za najboljeg kanadskog premijera

Leonard Koen dobio nagradu Glen Guld

Jezivo ubistvo u Montrealu

Kanadska policija uspela je brzom akcijom da otkrije osumnjičenog za ubistvo, komadanje leša i slanje delova tela poštom i da, zajedno sa Interpolom, raspiše poternicu za porno glumcem Lukom Rokom Magnotom, iz Montreala. Opsežna potraga je u toku, a policija navodi da ima neke naznake da je Magnota napustio severnoamerički kontinent. Pretpostavlja se da će biti relativno teško ući mu u trag, zato što je on u stanju da se veoma uspešno transformiše, čak i u žensku osobu, a imao je i pripremljen plan za promenu identiteta. Jeziva priča dogodila se prošle nedelje, ali je klupko počelo da se odmotava od utorka, kada je u sedište Konzervativne stranke stigao sumnjivi paket, zbog koga je portir odmah pozvao policiju. Isprva se mislilo da je u pitanju neki opasan hemijski-biološki sadržaj, no kada je u paketu pronađeno okrvavljeno ljudsko stopalo, u istragu je uključena kriminalistička služba. Kasnije tokom dana saopšteno je da je u poštanskom depou u Otavi pronađen još jedan paket, ovog puta sa okrvavljenom šakom, koji je bio namenjen sedištu Liberalne stranke. Ni u u policiji, niti u Pošti nisu želeli da daju bilo kakav komentar na tu temu. Ova vest poprimila je novi obrt kada se saznalo da u Montrealu tamošnja policija vodi istragu oko kofera sa muškim torzom, tog jutra pronađenog na jednoj gomili otpada. Kasnije se stanari zgrade u kojoj se zločin dogodio, izjavili da kofer tu stoji od petka i da nikome nije jasno zašto su ga i kako đubretari zaboravili. Ipak, svi tvrde da bi istraga tapkala u mestu da se to nije dogodilo. Policija na osnovu preliminarnih testova ima osnova da veruje, ali još uvek ne može službeno da potvrdi da postoji veza između ova dva, odnosno tri dela tela. Veruje se da su ubijeni muškarac azijatskog porekla i ubica Magnota bili u vezi. U Konzervativnoj stranci ističu da je portir dobro, i da on u stvari nije ni video jezivi sadržaj pošiljke, koja je bila naslovljena na stranku, ne na osobu. Ministar za imigraciju Džejson Kenej prokomentarisao je da se očigledno radi o jednom gnusnom krivičnom delu, dok je ministar za javnu bezbednost Vik Touvz naglasio da je ovo incident bez presedana i da deluje veoma uznemirujuće. Na pitanje da li se možda radi o aktu terorizma, Touvz nije želeo da se izjašnjava dok je policijska istraga u toku. Advokat Rodžer Renvil, iz Montane, je u subotu na internetu pronašao snimak ubistva i komadanja tela muške osobe i u naredna tri dana je obaveštavao nadležne u SAD-u i Kanadi o tome, ali su na to obratili pažnju samo predstavnici RCMP-a iz Otave. Renvil razočarano napominje da policajac iz Toronta, sa kojim je razgovarao, nije ozbiljno shvatio njegovu priču, već je sve pripisao naprednim specijalnim efektima kojima ne treba previše verovati. Glavni argument je bio da tvrdnja nema logike i zbog toga što je neverovatno da bi ubica snimao i stavio na internet svoje zlodelo. Ko je Luka Roko Magnota? Provera podataka na internetu povezuje ga sa nekoliko socijalnih sajtova, blogovima, snimcima na Jutjubu, njegovom stranicom i ukazuje da se radi o osobi koja se različito predstavljala u pokušaju da ostvari karijeru biseksualne porno zvezde. Aktivisti za zaštitu životinja više od godinu dana pokušavali su da razotkriju njegov identitet, posle objavljenih snimaka torture i ubijanja mačaka uz pomoć usisivača. Magnota je preko interneta pobijao da je u romantičnoj vezi, ili čak braku sa Karlom Homolka, ubicom učenice, koja je puštena iz zatvora pre sedam godina. Na njegovoj Fejsbuk stranici piše da monstrumi, demoni i duhovi postoje, žive u nama i ponekad pobeđuju. Magnota do sada nije bio poznat policiji i nije imao krivični dosije.

Poremećana prirodna ravnoteža krivac za alergije

Tom Ogren, američki hortikulturolog koji ovih dana boravi u Otavi, tvrdi da je forsiranje sadnje muških, u odnosu na ženske sadnice drveća, krivac za sve veći broj osoba sa alergijama na polen drveća na severnoameričkom kontinentu. Objašnjenje je relativno jednostavno. Priroda je regulisala ravnopravan i potreban odnos između muških i ženskih stabala, ali je čovek svojom intervencijom poremetio tu ravnotežu. Pošto ženski primerci drveća cvetaju i rađaju plodove sa semenom, i samim tim prave više đubreta, u gradovima su počeli da mnogo više da sade muška, na račun ženskih primeraka. Muška stabla, pak, stvaraju polenov prah, koga sada ima više nego što je potrebno za oprašivanje, tako da je i mnogo izraženija izloženost tom alergenu izazvala pojačanu reakciju i kod potencijalno osetljivih osoba. Ogren je ovo počeo da ispituje zbog svoje supruge, koja boluje od alergije na polenov prah drveća. On je zato želeo da pronađe drveće sa najmanje polena, i tada je ustanovio da su veoma retki ženski primerci u njegovom gradu, ali i u mnogim drugim gradovima i sredinama gde je čovek, umesto prirode, određivao raspored i učestalost biljaka. Primetio je, takođe, da u seoskim sredinama i manjim mestima ne postoji ovaj svojevrsni ’botanički seksizam’, kako ga je Ogren nazvao. Ogren je ustanovio da u Otavi, takođe, dominiraju muške sadnice. On ističe da i proizvođači snose svoj deo odgovornosti, budući da iznalaze načine za stvaranje samo muškog ’potomstva’ sadnica drveća. Novostvoreni problem mogao bi se, po Ogrenovim rečima, rešiti pojačanom sadnjom ženskih primeraka drveća. On tvrdi da bi to doprinelo stvaranju zdravijeg okruženja, zato što bi onda bilo manje polena, jer ga to drveće ne proizvodi nego privlači, a zajedno sa njim i sićušne čestice prašine koje se za njega lepe.

Otkazi možda za šest hiljada radnika

Kompanija RIM, sasvim izvesno, u ovom trenutku ima velikih problema. Po pojedinim najavama, oni bi u narednih nekoliko nedelja mogli da otpuste i do šest hiljada zaposlenih. Prvo se pojavila vest da bi počev od 1. juna, zbog restrukturisanja, bez posla moglo ostati preko dve hiljade radnika kompanije angažovanih po čitavom svetu. Kasnije je, međutim, izvor blizak kompaniji rekao Rojtersu da otpuštanje može da očekuje čak do šest hiljada ljudi iz svih sektora. U RIM-u je sada zaposleno oko 16.500 ljudi, a maksimum je bio dvadeset hiljada. Osnovno pitanje koje muči mnoge, uključujući i osobu koja je prenela ovu informaciju, je da li se ovim potezima obezbeđuju bolja perspektiva kompanije ili se ide ka potpunom prestanku proizvodnje. Zvaničnih komentara iz RIM-a za sada nema. Najave o otpuštanjima zaposlenih i poslovni gubici ove, donedavno izuzetno uspešne, kompanije iz Voterlua, dovele su u sredu do novog neprijatnog iznenađenja za čelnike. Na berzama su akcije nastavile ubrzano da padaju, što je navelo jednog analitičara da prognozira da bi proizvođač Blekberija u narednom kvartalima mogao da se suoči sa ’crnom rupom’. Direktor kompanije Torsten Hajns najavio je da su za pomoć firmi u pronalaženju strateških mogušnosti angažovali Dž.P Morgan i RBC Kapital markets, zato što se planira smanjivanje troškova za milijardu dolara. Ministar finansija Džim Flaerti izjavio je da RIM ne bi trebalo da očekuje od federalne vlade bilo kakvu pomoć za restrukturisanje, već da bi čelnici kompanije morali sami to da urade.

BLIC VESTI

OTAVA – U skladu sa predviđenim budžetskim uštedama, federalna vlada zatvara u SAD-u pet manjih trgovinskih predstavništava i konzulat u Bafalu, i to posle svega godinu i po dana rada, saznaje CBC. Vizni poslovi obavljaće se elektronskim putem i procesuirati u Kanadi, dok će preostale funkcije misije u Bafalu preuzeti konzulat u Njujorku. U vesti se kaže i da je za zgradu konzulata plaćena zakupnina za narednih deset godina, da je za njeno renoviranje potrošeno oko 1,5 miliona dolara, kao i da će bez posla ostati 75 ljudi. Uvođenje novih tehnologija izmeniće funkcionisanje i drugih konzulata, posebno onog u Detroitu, ali se za sada ne najavljuje njegovo zatvaranje. TORONTO – Dvanaestogodišnja Viktorija Grant iz Kembridža, Ontario, privukla je pažnju učesnika Konferencije o javnom bankarstvu, održane u Filadelfiji, ali i oko pola miliona ljudi iz čitavog sveta preko Jutjuba, svojim veoma ubedljivim govorom o sistemu kreditiranja i razlozima zbog kojih su Kanada i čitav svet, u velikim dugovima. VAŠINGTON – Američkom predsedniku Baraku Obami upućena je peticija organizacija za ljudska prava sa 60 hiljada potpisa, kojom se apeluje da se Kanađaninu Maheru Araru uputi formalno izvinjenje zbog deportacije u Siriju, 2002. godine, gde je bio zatvoren i mučen. On je od strane Harperove vlade dobio takvo izvinjenje i kompenzaciju od 10,5 miliona dolara. Arar se i dalje nalazi na američkoj listi osoba pod nadzorom, pošto mu je odbijena molba za rehabilitaciju. OTAVA – Po mišljenju dve petine učesnika Nanosove on-lajn ankete, najprioritetnije pitanje kojim bi vlada trebalo da se bavi je stanje nacionalne ekonomije. Gotovo dvostruko manje sugeriše da je kriminal najvažniji problem, a potom su se na listi našli propisi o bezbednosti hrane i ostalih proizvoda, uspostavljanje suvereniteta u arktičkoj oblasti i reorganizacija oružanih snaga. Poređenja radi, prošle godine je tek svaki četvrti učesnik ankete odredio ekonomiju kao prioritet. TORONTO – Zid sa natpisom Pre nego što umrem, zanimljiv projekat Kendi Čeng, umetnice iz Nju Orleansa, koji se pronosi svetom, ovog leta dolazi u Toronto. Zainteresovani će moći po svom nahođenju i inspiraciji da završe rečenicu. Po mnogima, ova ideja podseća na zid na trgu Nejtan Filips, gde su se kredom beležile misli posvećene preminulom Džeku Lejtonu. TORONTO – Helen Kembel, 21, kojoj su zbog neizlečive degenerativne bolesti pluća početkom aprila presađena oba plućna krila, prošle nedelje se prvi put pojavila u javnosti i zaplesala sa svojim lekarima. Ona je pre operacije dospela u žižu javnosti svojom kampanjom u socijalnim medijima i privukla pažnju i poznatih ličnosti, poput Džastina Bibera i Elen Didženeres. Na konferenciji za štampu Kembelova je izjavila da će svoj život posvetiti popularisanju doniranja organa, za šta je već dobila Medalju kraljičinog dijamantskog jubileja.

Čovek sa hiljadu braće i sestara

Filmski stvaralac iz Toronta, Beri Stivens, upozorava na potencijalno veliki broj polubraće i polusestri kao na veoma bitan aspekt veštačke oplodnje koji nikako ne bi trebalo potcenjivati. Dokumentarista Stivens, 59, začet veštačkom oplodnjom na klinici koju je vodio Bertold Vizner, pravio je filmski zapis traganja za svojim biološkim ocem, kroz film Potomstvo, Offspring. Ispostavilo se, nakon DNK analize dvadesetak ’potomaka’ te klinike, samo u poslednjoj deceniji, da je Vizner otac dve trećine njih. Prosta računica pokazuje da bi, od oko 1.500 dece koliko ih je tamo začeto u periodu od 1943. do 1962. godine, Viznerovih potomaka moglo biti čak oko hiljadu i da bi Stivens mogao imati toliko braće i sestara po čitavom svetu. Vizner je, očigledno, sem što je vodio kliniku, bio i najčešći donor korišćene sperme. Stivensa je, zato, interesovalo da otkrije šta je to što je navelo Viznera da ostavi tako brojno potomstvo. Ustanovio je da je ovaj pripadao klubu levo orijentisanih biologa koji su eksperimentisali sa novim tehnikama i verovali da veoma talentovani ljudi treba da umnožavaju svoje gene, na račun manje talentovanih. Stivens, međutim, veruje i da je Vizner bio motivisan i željom da pomogne porodicama i naučničkom radoznalošću, mada se kao potencijalna ideja javlja i da je to bio svojevrstan odgovor jednog Jevrejina na nacističko delovanje. Pored mogućih socijalnih i etičkih problema koji mogu nastati kod ovakvih slučajeva brojnog potomstva, postoje i medicinski razlozi protiv ovakvog očinstva, posebno kada su u pitanju eventualni zdravstveni problemi. Zato je potrebno što pre usvojiti zakone koji na najbolji način regulišu sve aspekte začeća veštačkom oplodnjom. Neke zemlje već imaju zakone koji ograničavaju broj dece koju može imati jedan donor, ali u Kanadi i u SAD-u za sada nema takvog zakona i klinike same određuju svoja pravila.

Kanadski radnici među najzadovoljnijima na svetu

U Kanadi je nešto manje od trećine radnika zadovoljno svojim radnim mestom i poslodavcem, ali je i to bilo dovoljno da po tome budemo jedna od zemalja u samom svetskom vrhu. Tačnije, Kanada je najbolje plasirana vanevropska zemlja i peta u ukupnom plasmanu, od ukupno 32 zemlje koliko je početkom ove godine posmatrala firma Randstad na globalnom nivou. Na prvom mestu je Danska, gde je 35 odsto izrazilo zadovoljstvo svojim poslom, a slede Luksemburg i Norveška sa po 33 i Švajcarska sa 32. Petoplasirana Kanada ima 31 odsto radnika koji su veoma zadovoljni na radnom mestu. Međutim, kada se sabere, ocene zadovoljan i veoma zadovoljan dalo je čak tri četvrtine radnika. Jan Hajn Baks, iz Randstad Kanada, kaže da se zadovoljstvo ovdašnjih radnika može objasniti jakim tržištem rada, bezbednošću i fleksibilnošću na radu i boljim radnim okruženjem nego u mnogim drugim zemljama. Bezbednost je, inače, u jednoj ranijoj anketi, bila izdvojena kao najvažniji faktor pri izboru radnog mesta.

Piter Lohid proglašen za najboljeg kanadskog premijera

Nekadašnji premijer Alberte Piter Lohid, 1971-1985, proglašen je za najboljeg kanadskog provincijskog premijera, u periodu od 1972. godine do danas. U anketi časopisa Polisi opšns, glasila Instituta za istraživanja javne politike, učestvovalo je trideset istoričara, političkih stručnjaka, ekonomista, novinara i političkih savetnika iz čitave zemlje, koji su davali svoj izbor pet najistaknutijih premijera, od osamnaest potencijalnih kandidata. Rangiranje je izvršeno za devet oblasti vezanih za liderstvo, od vizije i komunikacije, preko fiskalnog i privrednog upravljanja, do međuvladinih odnosa i drugih važnih segmenata. Svi učesnici ankete su na svoju listu stavili Lohida, a čak 21 je njega označilo kao najboljeg premijera. Istaknuto je da je podrška koju je Lohid imao u čitavoj zemlji doprinela da on kod svih bude izuzetno dobro kotiran. On je označen kao tvorac moderne Alberte, zaslužan za mnoge stvari, od boljih saobraćanica do visokoškolskih ustanova, i začetnik konzervativne političke dinastije koja je u provinciji nedavno dobila svoj 12. uzastopni mandat. Lohid je dobio 130 poena, daleko nadmašivši drugoplasiranog premijera Ontarija Vilijema Dejvis, koji je ocenjen sa 84 poena. U prvih pet su još i Alen Blekni (44), Saskačuan, Frenk Mekkena (37), Nju Brunsvik, i Robert Burasa (22), Kvebek. Institut je ovu anketu uradio u sklopu obeležavanja 40. godišnjice svog rada. Početkom juna oni nameravaju da održe veče u slavu Pitera Lohida, kada će svoj govor održati novoizabrana premijerka Alberte Alison Redford. Kako prenosi urednik magazina Polisi opšns, Ian Mekdonald, Lohid, 84, je počastvovan i obradovan ovakvim rezultatima.

Leonard Koen dobio nagradu Glen Guld

Prošle nedelje slavni kantautor i književnik Leonard Koen, 77, dobio je međunarodnu nagradu Glen Guld za svoj dugogodišnji, izuzetan doprinos umetnosti. Nagradu je osnovala Fondacija Glen Guld, sa ciljem očuva uspomenu na čuvenog kanadskog pijanistu i da u umetničkom svetu bude pandan Nobelovoj nagradi. Novčani iznos nagrade je 65 hiljada dolara. Koen je 50 hiljada prosledio nacionalnom Savetu za umetnost, dok je ostatak, po propozicijama i umetnikovom izboru, otišao u fond Sistema-Toronto, programa za muzičko obrazovanje dece u Parkdejlu. Koen je deveti dobitnik ove značajne umetničke nagrade. Na gala proslavi u torontskom Mejsi holu, svojim prisustvom umetniku su priznanje odali brojne poznate ličnosti iz sveta umetnosti, među koji su bili i pisac Majkl Ondatje, kantautorka Serena Rajder, glumci Alen Rikman i Gordon Pinsent i mnogi drugi.