SRBIJA

Tomislav Nikolić položio zakletvu

Odnosi snaga u skupštini Srbije

Bruka i sramota ako Tadić postane premijer

Uhapšen glavni osumnjičeni za trgovinu organima na Kosovu

Optužnice za trgovinu organima za dve tri godine

Tadić kao premijer ostavlja Nikolića bez vlasti

Stefanović: Nastavićemo da izdajemo srpska dokumenta

Tomislav Nikolić položio zakletvu

Tomislav Nikolić stupio je juče na dužnost predsednika Srbije polaganjem zakletve pred novim sazivom republičkog parlamenta, čime je počeo petogodišnji mandat. Nakon što je položio zakletvu, intonirana je himna "Bože pravde", a Nikolić je potom potpisao tekst zakletve. Nakon polaganja zakletve Nikolić je rekao da će se boriti za Srbiju koja će biti ravnopravni član EU i koja se nikada neće odreći suvereniteta i teritorijalnog integriteta, "svog Kosova i Metohije". On je rekao da je 20 godina bio u opoziciji i "često bio žrtva nepravde" zbog čega neće prestati da se bori da Srbija postane pravna i pravična država, oslobođena organizovanog kriminala i korupcije. Nikolić je upozorio da je Srbija zemlja koju razara opšta kriza i da su izgledi za budućnost pesimistički i ocenio da je reforma pravosuđa sprovedena prema partijskim interesima, a da su mediji kontrolisani. Posebnoj sednici prisustvali su premijer Mirko Cvetković i članovi vlade, predstavnici verskih zajednica, predstavnici diplomatskog kora među kojima su ambasadori SAD, Nemačke i Rusije Meri Vorlik, Volfram Mas i Aleksandar Konuzin, kao i šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, bivši predsednici Republike među kojima Milan Milutinović i Boris Tadić, predstavnici vojno bezbednosnih službi i načelnik Generalštaba Ljubiša Diković. Sednici su prisustvovali zaštitnik građana Saša Janković, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, predsednik Saveta Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković. Polaganju zakletve prisustvovali su i kandidati za predsednika koji su učestvovali na predsedničkim izborima 6. maja, tužioci Miljko Radisavljević i Vladimir Vukčević, kao i predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović. Sednici nisu prisustvovali poslanici Lige socijaldemokrata Vojovidne. Nikolić je u Dom Narodne skupštine stigao zajedno sa suprugom Dragicom Nikolić, sinovima i unucima. Njega je ispred Doma aplauzom dočekalo oko 3.000 simpatizera Srpske napredne stranke. Inauguracija novog predsednika Srbije zakazana je za 11. jun. Pre sednice na kojoj je Nikolić položio zakletvu, odrdžžana je konstitutivna sednica na kojoj su potvrđeni mandati novim poslanicima. Konstitutivna sednica biće nastavljena posle dogovora o vladajućoj većini u parlamentu.

Odnosi snaga u skupštini Srbije

U Skupštini, koja ima ukupno 250 poslanika, poslaničke mandate u novom sazivu ima 11 izbornih lista, od kojih je pet manjinskih, a mandate je RIK dodelila po redosledu kandidata za poslanike na listi. Sa izborne liste "Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić" 73 poslanička mesta, mandati su, između ostalih, dobili Tomislav Nikolić koji je izabran za predsednika Srbije, Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković, Velimir Ilić, Milanka Karić, Aleksandar Vulin i Borislav Pelević. Sa izborne liste "Izbor za bolji život - Boris Tadić", koja ima 67 poslanika, mandati su između ostalih dobili Dragan Đilas, Ružica Đinđić, Rasim Ljaljić, genetičar iz Leskovca Miodrag Stojković, Vuk Jeremić, Snežana Malović, Nenad Čanak, Milica Delević i Slobodan Homen. Sa izborne "SPS-PUPS-Jedinstvena Srbija", koja ima 44 poslanika mandate su dobili Ivica Dačić, Jovan Krkobabić, Žarko Obradović i Petar Škundrić iz SPS, 12 mandata pripada PUPS, a sedam JS. Sa izborne DSS koja 21 poslanika mandate su dobili Vojislav Koštunica, Dragan Jocić, Slobodan Samardžić i Aleksandar Popović. Sa izborne liste "Preokret", koja ima 19 poslanika, mandate su dobili Čedomir Jovanović, Žarko Korać, Ranka Savić, Zaharije Trnavčević, Aleksandar Jugović i Miljenko Dereta. Sa izborne liste Ujedinjenih regiona Srbije, koji imaju 16 poslanika, mandate su dobili Mlađan Dinkić, Veroljub Stevanović, Maja Gojković, Boško Ničić i Vladan Vasić. Savez Vojvođanskih Mađara ima pet poslanika, među kojima su Balint Pastor i Elvira Kovač, a Stranka demokratske akcije Sandžaka čiji je lider Sulejman Ugljanina ima dva poslanika - Ifeta Radončića i Bajru Gegića. Sa izborne liste "Nijedan od ponuđenih odgovora" mandat je dobio Nikola Tulimirović, dok je iz Koalicije Albanaca mandat dobio Riza Haljimi, a sa liste "Sve zajedno" Emir Elfić. Svaki treći kandidat na listi je žena, a u slučaju da jedna od njih podnese ostavku zameniće je prvi sledeći kandidat na izbornoj listi.

Bruka i sramota ako Tadić postane premijer

Sociolog i samostalna poslanica Vesna Pešić ocenila je da predsednik Demokratske stranke Boris Tadić, kao gubitnik predsedničkih izbora, ne može da bude novi premijer, naročito ako se ima u vidu kako je vodio zemlju dok je bio predsednik. Na skupu neformalne organizacije Politički forum, Pešić je rekla da bi, ukoliko Tadić postane novi premijer, to bila "bruka i sramota" za Srbiju jer je on i dok je bio predsednik, obavljao gotovo svu vlast u zemlji i bio "i premijer i tužilac i sudija i sve". "Mi smo jedina zemlja na svetu koja hoće da se zove demokratska i koja ima predsednika koji je izgubio izbore a kome se sutra nudi više funkcija - premijera. I ne samo to, nego je on tu funkciju obavljao katastrofalno, a i dalje mu se to nudi", rekla je ona. Pešić je rekla da je u Srbiji za vreme vlasti Demokratske stranke došlo do promene političke filozofije, po kojoj su izbori nepotrebni i po kojoj se unapred zna ko može da pobedi na izborima a ko to ne može. Ona je političke stranke u Srbiji uporedila sa kriminalnim klanovima i interesnim organizacijama koje dele uticaj na tržištu a njihove vođe sa vođama bandi, dok je predsednika DS-a Borisa Tadića, iz te perspektive, uporedila sa nekadašnjim čikaškim mafijašem Alfonsom Kaponeom, iz prve polovine 20. veka. "Kao kada bi sada neko pitao: 'A zašto Al Kapone da ide na izbore?' Nema više izbora za Al Kaponea, on mora da pobedi... Čemu izbori ako su mesta unapred data, ako se zna ko će pobediti i ako su oni samo fasada demokratije? Nije to kao u srednjem veku pa da je vlast od boga", rekla je ona i dodala da je vlast u proteklom periodu bila bez ikakve kontrole i da nije mogla da prihvati nijednu nezavisnu instituciju. Bivši visoki funkcioner Demokratske stranke i premijer Srbije Zoran Živković ocenio je da DS treba da se suoči sa izbornim porazom i dodao da ni za Srbiju ni za stranku ne bi bila propast ukoliko ta partija ne bude u narednoj vlasti. "Pritisak na medije koji se vrši iz vrha Demokratske stranke je takav da je mene sramota", rekao je Živković i dodao da vrh DS-a treba da odgovori na pitanje kako je Tadić od prošlih izbora izgubio 800.000 glasova a stranka oko 700.000. On je ocenio da niko u DS-u više ne može da se seti programa stranke, i da je njega teško naći i na internet sajtu, a da je umesto stranke nastala "efikasna organizacija kojoj je jedini cilj da joj predsednik postane najpopularniji". "To bi bilo jako dobro za Srbiju, pre svega da vidi kako bi izgledala vlast bez DS-a, koji i dalje ima najveći potencijal, ali i za stranku da se vidi ko bi ostao u njoj, naročito u Predsedništvu. Da se vidi da li su ti ljudi tu došli zbog ideologije ili zbog korupcije", rekao je Živković. Prema njegovim rečima, i građani i intelektualci imaju najveća očekivanja od DS-a da vodi zemlju ka uređenom društvu a da je nekadašnja jedina alternativa, odnosno Liberalno-demokratska partija, u međuvremenu postala kandidat za novi G17 plus. Naučni savetnik u penziji Nebojša Popov ocenio je da je DS na izborima izgubila jer je jedan značajan broj birača posumnjao u doprinos demokrata i njenih predstavnika na vlasti razvoju demokratskih institucija. Asistent na Fakultetu političkih nauka Vladimir Pavićević izjavio je da su takozvani beli listići na prethodnim izborima bili neka vrsta građanskog otpora, sa elementima građanske neposlušnosti, što je jako bitno s obzirom na stanje demokratije u Srbiji. "Ne radi se samo o suprotstavljanju uzurpatorima već rušiteljima demokratije i to je jako dobro vidljivo u oblastima pravosuđa, medija i vladavine prava", rekao je on.

Uhapšen glavni osumnjičeni za trgovinu organima na Kosovu

Izraelac Moše Harel, jedan od ključnih osumnjičenih za krijumčarenje ljudskih organa na Kosovu 2008. uhapšen je u Izraelu, izjavili su tužioci iz Evropske unije (EU) a prenosi britanski Bi-Bi-Si (BBC). Istražitelj misije EU za zakonodavstvo i pravosuđe (Euleks) Džonatan Ratel izjavio je da su Harel "i još nekoliko osumnjičenih" uhapšenih u Izraelu, "u vezi sa istragom koja se vodi u Izraelu". Policija jevrejske države nije potvrdila hapšenje Harela niti je navela u pogledu kojih krivičnih dela vodi istragu. Tužioci iz EU sumnjiče Harela da je vukao glavne konce u ilegalnoj trgovini ljudskim organima u koju je, kako se tvrdi, bila upletena klinika Medikus u Prištini. Njegovo hapšenje je najavljeno kosovskom pravosuđu u četvrtak, rekao je BBC-ju predstavnik za štampu EU u Prištini. Izraelski listovi su nedavno izvestili o hapšenju 10 ljudi koji su navodno pripadali međunarodnoj mreži krijumčara ljudskih organa, ali je nejasno da li je među njima bio i Harel. On je, međutim, jedan od devet ljudi koji su optuženi u vezi sa slučajem transplatacije organa na Kosovu iz 2008. godine. Tužilac Euleksa sada "blisko sarađuje sa vlastima u Izraelu" u vezi sa međunarodnom poternicom koju je za Harelom izdao Interpol, na zahtev Kancelarije specijalnog tužioca na Kosovu, rekao je BBC-ju potrparol Euleksa Barda Azari. Vlasnik Medikus Lutfi Derviši demantovao je da je bilo ikakvih ilegalnih radnji u njegovoj klinici.

Optužnice za trgovinu organima za dve tri godine

Tužilaštvo Euleksa za istragu trgovine organima na Kosovu očekuje da bi prve završene istrage i optužinice mogle uslediti kroz dve-tri godine, a tužilaštvo Euleksa smešteno u Briselu u tome ima "tesne radne veze" s izvestiocem Saveta Evrope o trgovini organima Dikom Martijem. To su, novinarima, u Briselu preneli dobro upućeni međunarodni izvori koji su ocenili da je i Marti "više nego zainteresovan da se istraga temelji i na nalazima koje je on uspeo da skupi". A smatra se i da "materijal koji je izneo Dik Marti u svojoj istrazi svakako opravdava sveobuhvatne istrage o zločinima". Ovi izvori su naveli da je Specijalna istražna grupa Euleksa za istragu Martijevih navoda ovlašćena, ne samo za istragu navoda o vađenju i trgovini organima zarobljenih, ubijenih Srba i Albanaca, "optuženih za saradnju sa srpskim vlastima", već i za istrage i podizanje optužnica za sve ratne i zločine, ubistva, otmice i zlostavljanja u razdoblju 1999-2000. "To je, kako se smatra, najveći tamni oblak koji stoji nad balkanskim područjem i možda najteži slučaj ratnih zločina koji nije rasvetljen", smatraju, kako je rečeno, tužioci i istražni organi Euleksa. Zato će oni nastojati da što brže i što delotvornije obave svoj posao. U tome je već uspostavljena "veoma ohrabrujuća saradnja" i dobijena čvrsta obećanja od vlasti na Kosovu, u Albaniji i u Srbiji. Operativna saznanja o dosadašnjim istragama se, što je potpuno razumljivo, ne mogu obelodanjivati, ali je upravo zbog bezbednosti istrage ceo specijalni istraživački tim za "dosije Marti" smešten u Briselu. A to da li će se suđenja možda odvijati i na samom Kosovu ili drugde, zavisiće, kako je rečeno, od tamošnjih političkih i bezbednosnih prilika, što znači i da će biti suđeno po kosovskim zakonima ili zakonima neke druge zemlje. Upravo politički i bezbednosni razlozi na Kosovu su bili presudni za to da se sedište specijalnog tužilaštva i istrage Euleksa za Martijeve navode izmeste s Kosova i smeste u Briselu. Obavešteni zvaničnici su rekli i da činjenica da na Kosovu ne postoji zakon o zaštiti svedoka predstavlja "izazov s kojim se suočava" specijalni istražni tim o Martijevom izveštaju, ali se radi zajedno sa zemljama članicama EU i još nekim državama da se "nađe odgovarajuće rešenje za zaštitu svedoka". Naglašeno je i da otud postoji zabrinutost, traže se pouke iz ranijih istraga i nastoji da se sve sredi na najkonstruktivniji i delotvorniji način. Takođe je preneseno da je pitanje od Euleksa zaštićenog svedoka, kosovskog Albanca, koji je nađen mrtav u Nemačkoj, takođe nešto što se može videti u sklopu odluke da se specijalni istražni tim smesti u Brisel. Dragan Blagojević, Brisel

Tadić kao premijer ostavlja Nikolića bez vlasti

Lider Demokratske stranke Boris Tadić počinje konsultacije o formiranju proevropske vlade što bi novog predsednika Tomislava Nikolića moglo da ostavi bez stvarne vlasti, ocenjuje Asošijeted pres. Agencija navodi da će dosadašnji lider Srpske napredne stranke, kako se očekuje, morati Tadiću da poveri mandat za sastav vlade, iako su naprednjaci osvojili više mandata, jer Tadićeva Demokratska stranka ima više saveznika. AP navodi da je funkcija premijera jača od predsedničke jer je predsednik figura i ne može da donosi zakone ni stvarne političke odluke. Prenoseći Tadićevu izjavu da neće uključiti naprednjake u novu vladu, agencija ocenjuje da se time dodatno smanjuje Nikolićeva uloga u budućoj politici. Rojters ocenjuje da je Boris Tadić koji je poražen na predsedničkim izborima, izašao kao kandidat svoje Demokratske stranke za premijera u obnovljenoj koaliciji levog centra što će mu omogućiti da još četiri godine zadrži uzde vlasti. Navodi se da je po Ustavu Srbije premijer moćniji od predsednika, ali da je sa Demokratskom strankom kao dominantnim partnerom Tadić vodio politiku iz predsedništva, pošto je za premijera postavio tehnokratu Mirka Cvetkovića. Preuzimanjem premijerskog položaja Boris Tadić sada može da zadrži uzde vlasti još četiri godine, dodaje Rojters. Rojters navodi i da Zapad nije siguran da li je kod Nikolića promena kursa iz "tvrdog nacionaliste" u "proveropskog konzervativca" istinska i dodaje da će ako SNS ostane u opoziciji njegova mogućnost da utiče na politiku biti ograničena. Agencija takođe piše da je izborna pobeda Tomislava Nikolića izazvala nervozu u EU i obezvredila srpski dinar dodajući da će nova vlada morati da deluje brzo kako bi zaustavila pad domaće valute. Za povratak poverenja biće potrebni novi pregovori o stend-baj aranžmanu od milijardu evra sa MMF, koji je zamrznut u januaru zbog rastućeg budžetskog deficita i javnog duga.

Stefanović: Nastavićemo da izdajemo srpska dokumenta

Najava da će od 1. juna na Kosovu biti oduzimana vozila koja nemaju tablice kosovskih organa jedan je u nizu jednostranih poteza Prištine i zloupotreba dogovora postignutih u Briselu, rekao je šef beogradskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović. "Ne postoje bilo kakvi dogovori niti tajni delovi dogovora i ono što je sigurno je da u samom Sporazumu o slobodi kretanja piše da će obe strane učiniti sve što mogu da građani koji žive na Kosovu i Metohiji koriste ili KS ili RKS tablice", rekao je Stefanović za Televiziju Most iz Zvečana. Šef pregovaračkog tima Beograda je dodao da "nije ustanovljena nikakva obaveza niti Republika Srbija ima obavezu da prihvata jednostrane i nelegalne odluke vlasti u Prištini". Stefanović je naglasio da je "ovo što se poslednjih dana dešava na Kosovu i Metohiji posledica jednostranog i nasilnog čina vlasti u Prištini". "To je njihov akt nasilja i oni pokušavaju da na ovaj način spreče građane da ulaze na teritoriju Kosova i Metohije sa tablicama koje imaju prefiks srpskih opština na Kosovu i Metohiji", rekao je on. Prema njegovim rečima, zbog toga su održani nebrojeni sastanci sa predstavnicima međunarodne zajednice kako bi se što brže rešio taj problem. "Republika Srbija nikada neće prestati da izdaje srpske tablice i srpska dokumenta i to nije, niti će biti deo dogovora sa Prištinom", rekao je Stefanović i ponovio da su dogovori javni, jasni i u skladu sa Ustavom. Šef pregovaračkog tima Beograda je kazao da je posle formiranja nove vlade neophodno preduzeti adekvatne mere koje će omogućiti građanima da i dalje koriste srpske tablice. "Nastavićemo da izdajemo srpska dokumenta kao i do sada i da na taj način predupredimo bili kakvo nasilje i otimanje od strane privremenih institucija u Prištini", rekao je Stefanović. Sporazum Beograda i Prištine o slobodi kretanja stupio je na snagu 26. decembra. Kosovske vlasti najavile su da će u skladu sa tim dogovorom od 1. juna oduzimati vozila koja imaju tablice koje izdaje MUP Srbije. Kosovski Srbi protestovali su zbog tih najava.