KULTURA&ZANIMLJIVOSTI

Proslavljen dijamantski jubilej kraljice Elizabete II

Pjer Karden predstavlja novu kolekciju u Beogradu

Jugoslovenska kinoteka proslavlja svoj dan

Sudar Mlečnog puta i Andromede za četiri milijarde godina

Bitlsi, Stonsi i Bič Bojsi slave 50 godina rada

Zipo proizveo 500 milioniti upaljač

Domaći autori najprodavaniji u maju

Pljačkao seks-šop i odneo zlatan vibrator

U planu hologram Elvisa Prislija

Moskovske vlasti posadile polje kanabisa

Igre Gladi dominirao MTV filmskim nagradama

Koncertom u Tel Avivu Madona počela svetsku turneju

Počelo prijavljivanje filmova za Kustendorf 2013.

Svečano zatvoreno 57. Sterijino pozorje

Filmski festival na Paliću od 14. do 20. jula

Krokodil prvi put u Zagrebu i Beogradu

Kinezi napravili repliku austrijskog sela

Preminuo Rej Bredberi, legendarni pisac naučne fantastike

Arheolozi pronašli u Londonu ostatke elizabetanskog teatra

Manifestacija Noć otvorenih ateljea 9. juna širom Srbije

Havanac vozi bicikl visok četiri metra

Rakijada Parastos dudu u nedelju u Kovilju

Proslavljen dijamantski jubilej kraljice Elizabete II

Kraljica Elizabeta Druga u subotu je započela obeležavanje šezdeset godina boravka na tronu Velike Britanije, a centralna, četvorodnevna proslava, počela je njenom posetom - konjskim trkama. U čast kraljičninog dijamantskog jubileja organizovan je niz uličnih proslava, povorka brodova, koncerata na otvorenom i drugih manifestacija. Vikend dijamantske godišnjice trajala je do 5. juna, a vrhunac je bio gala koncert i svetkovina na Temzi, na kojoj se skupitla flotila od 1.000 različitih brodova. Zvanični početak proslave obeležen je paljbom iz 41 topa u centralnom Londonu. Osamdesetšestogodišnja kraljica i njen suprug, princ Filip su, na trkalištu Epsom, južno od Londona, prisustvovali Derbiju - jednoj od najvećih konjičkih trka u zemlji. Elizabeta Druga je mahala masi od oko 130.000 ljudi dok je u "bentliju" prolazila duž staze za trku. Potom je sela u kraljevsku ložu i gledala takmičenje, koja datira iz 1780. godine. Za ovu priliku određen je strogi kod oblačenja - za dame šešir uz haljinu ili odelo, za muškarce vojna uniforma ili frak i cilindar. Pored Elizabete su bili članovi kraljevske porodice, uključujući njene sinove princa Endrjua i Edvarda, kao i Endrjuove kćeri, princezu Beatris i Judžiniju. Pre trka, britanska ratna avijacija priredila je u kraljičinu čast skokove s padobranom. Elizabeta Druga je veliki ljubitelj konjskih trka, ali se ne kladi. Kraljica je imala 25 godina kada je postala šef države nakon iznenadne smrti njenog oca kralja Džordža Šestog 6. februara 1952. godine. Danas, sa 86 godina, ona je čvrstog duha i odbija da dozvoli da zbog godina uspori ritam. Vinston Čerčil bio je premijer kada je ona postala kraljica, a Dejvid Kameron, današnji britanski premijer, tada nije bio ni rođen. Sama kraljica nema političku ulogu, ali mistika oko kraljevske porodice, vekovna istorija koju ona oličava i njena diskretna harizma pomažu da definiše samu ideju Britanije za svet, navodi AP. Samo je kraljica Viktorija duže vladala od kraljice Elizabete Druge. Popularnost kraljice Elizabete je na vrhuncu, na nivou na kome je bila kada je krunisana 1953. godine, ocenila je istoričarka i biograf Kejt Vilijams. Od prestonice do najmanjeg mesta, gradovi širom Britanije ukrašeni su bojama nacionalne zastave za ovaj istorijski događaj. Proslava jubileja počela je 6. februara, na dan formalnog stupanja na tron, ali bez velikog slavlja jer je, po rečima kraljice, to i dan smrti njenog oca. Od tada je organizovano niz regionalnih, nacionalnih i internacionalnih događaja, a vrhunac je predviđen za ovaj vikend. Od 6. februara kraljica i njen suprug princ Filip obilazili su Englesku, Vels, Škotsku i severnu Irsku. Njihova deca i unuci su je predstavljali u inostranstvu, u 54 zemlje Komonvelta.

Pjer Karden predstavlja novu kolekciju u Beogradu

Francuski modni kreator Pjer Karden predstaviće u subotu u bašti Belog dvora u Beogradu svoju novu kolekciju visoke mode. Karden će lično predstaviti novu kolekciju u kojoj je 200 modela, najavljeno je iz Humanitarne fondacije princeze Katarine Karađorđević. Pjer Karden (89) u Beograd bi trebalo da doputuje u petak. Kardenova revija biće prikazana na humanitarnom modnom događaju u okviru "Beogradskih noći mode". Humanitarnu manifestaciju organizuju princ Aleksandar i princeza Katarina, sa ambasadorom Francuske u Srbiji Fransoa Gzavijeom Denijoom i modnom agencijom "Fabrika".

Jugoslovenska kinoteka proslavlja svoj dan

Jugoslovenska kinoteka proslavila je u sredu svoj dan i 116. godišnjicu prve filmske projekcije u Srbiji prikazivanjem kratkih filmskih ostvarenja iz arhive te ustanove i dodelom priznanja institucijama i pojedincima za radni doprinos i uspešnu saradnju. Najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke "Zlatni pečat" koje je ustanovljeno 1995. godine, uručeno je reditelju Dušanu Makavejevu i glumcu i režiseru Ljubiši Samardžiću. Makavejev je zahvalio na dodeljenom priznanju i, kako je objasnio, po ugledu na reditelja Purišu Đorđevića dodao da je lepo što su se oni koji odlučuju o toj nagradi "setili njih mladih". Samardžić je rekao da je sve svoje filmove ostavio na čuvanje u Kinoteci, kao i dosadašnje nagrade, među kojima i venecijanskog "Zlatnog lava" kojeg je dobio 1967. godine, šest "Zlatnih arena" Pulskog festivala i osam različitih glavnih priznanja dobijenih u svetu za rediteljski opus. Na svečanosti su uručene i plakete zaposlenima u toj ustanovi, kao i glumcima Svetozaru Cvetkoviću, Ljiljani Blagojević, Lazaru Ristovskom, Mirjani Karanović, Boru Stjepanoviću, Branislavu Lečiću, Ivanu Bekjarevu, Dragomiru Čumiću. Plakete su dobili i glumci Tanasije Uzunović, Vladan Živković, Miša Janketić, Radmila Živković, Miodrag Krstović, Bogdan Diklić i Branko Cvejić, reditelji Dejan Karaklajić i Jovan Jovanović, scenarista Nebojša Pajkić i drugi pojedinci iz sveta filma i kulture. Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković na svečanosti je čestitao direktoru Jugoslovenske kinoteke Radoslavu Zelenoviću i zaposlenima što su pomogli da se pokaže "šta imamo, kako čuvamo svoje i tuđe i šta smo spremni da uradimo da bi svi od toga imali korist". Ističući da institucije čine ljudi, Marković je zaposlenima odao priznanje na nastojanju da zgrada Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici bude obnovljena i u potpunosti namenjena očuvanju filmske građe. "Ključno je opredeljenje da, ako niste sposobni da sačuvate ono što ste nasledili, nemate pravo da tražite novac", rekao je Marković i ukazao da je Jugoslovenska kinoteka obnovljena uz podršku države i drugih donatora. On je rekao da je ponosan što su u vreme krize u sektoru kulture sačuvana sva radna mesta i naveo da bez obzira na potrebe, Kinoteka ne može računati da poveća broj zaposlenih u vreme kada se radna mesta gube. Direktor Kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da bi ovih dana trebalo da bude završen tehnički prijem i dobijena upotrebna dozvola za korišćenje zgrade u Uzun Mirkovoj ulici, tako da bi uskoro moglo početi i useljenje u taj prostor. On je podsetio na istorijat Jugoslovenske kinoteke i nastojanje da se sačuva bogata građa, ističući da je još preostala izgradnja novog filmskog depoa, jer je u Luci Beograd trenutno čeka konačan smeštaj između 18.000 i 20.000 filmskih kopija. "Predložićemo nadležnima u gradskoj vlasti da se Muzej kinoteke u Kosovskoj ulici zaštiti kao spomenik kulture, jer su mnogi stekli svoja prva znanja o fimskoj umetnosti baš na tom mestu", rekao je Zelenović. Povodom proslave Dana Jugoslovenske kinoteke organizovana je izložba "Srpski filmski producent Đoka Bogdanović", a projekcija rekonstruisane verzije filma Frica Langa iz 1927. godine "Metropolis" otvara Festival nitratnog filma. Na festivalu koji traje do 13. juna, biće prikazana brojna filmska ostvarenja, među kojima i sačuvana arhivska građa poput holandskog filma "Beograd, glavni grad Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca" iz 1922. godine i drugi filmovi značajne umetničke ili istorijske vrednosti.

Sudar Mlečnog puta i Andromede za četiri milijarde godina

Sudar kataklizmičnih razmera između galaksija Mlečni put i Andromeda je neizbežan, ali za četiri milijarde godina, saopštila je američka svemirska agencija NASA. "Naš model statistički odgovara frontalnom sudaru galaksija Andromeda i Mlečni put", objasnio je na konferenciji za novinare Reland van der Marel, astrofizičar instituta Spejs teleskop sajens iz Baltimora. Do tog zaključka došlo se na osnovu merenja brzine i smera kretanja Andromede, što je komplikovana operacija dobijena zahvaljujući svemirskom teleskopu Habl. Andromeda, koju nazivaju i M31, trenutno se nalazi na udaljenosti od 2,5 miliona svetlosnih godina (jedna svetlosna godina jednaka je 9.460 milijardi kilometara), ali se neumitno kreće prema Mlečnom putu. Galaksije se kreću jedna prema drugoj zbog njihovih sila gravitacije, kao i nevidljive tamne materije koja ih okružuje. "Posle skoro jednog veka spekulacija u naučnoj zajednici o sudbini Andromede i njoj susednog Mlečnog puta, najzad imamo jasnu predstavu o kosmičnim događajima u milijardama godina koje dolaze", kazao je Sangmo Toni Son iz baltimorskog instituta. Scenario je sličan ulozi udarača u bajzbol meču, igrača koji posmatra kako me se lopta približava velikom brzinom, navode astrofizičari. Iako se Andromeda našoj galaksiji približava 2.000 puta brže, biće joj potrebno četiri milijarde godina do sudara sa Mlečnim putem. Kompjuterske simulacije urađene na osnovu podataka teleskopa Habl pokazale su i da će posle sudara dve galaksije biti potrebne još dve milijarde godina za okončanje njihovog potpunog spajanja. Iz toga će proizaći jedna galaksija eliptičnog oblika, objašnjavaju astronomi. Sunce će se tada nalaziti u novoj oblasti u svemiru, ali Zemlji i našem solarnom sistemu ne preti uništenje, tvrde naučnici. Uprkos spajanju dve galaksije, zvezde koje se u njima nalaze veoma su udaljene jedne od drugih i veoma je moguće da se neće sudariti tokom procesa spajanja. Zvezde će promeniti mesto i naći će se u drugim orbitama, a simulacije pokazuju da će solarni sistem biti pomeren dalje od centra galaksije u odnosu na današnji raspored.

Bitlsi, Stonsi i Bič Bojsi slave 50 godina rada

Tri benda začetnika pop muzike, "Bitlsi", "Roling Stonsi" i "Bič Bojsi" ove godine slave pola veka rada, ali će samo američka grupa tu godišnjicu obeležiti uz veliku pompu. "Bič Bojsi", koji su prvi album "Surfin' Safari" objavili 1962. i nisu nastupali u punom sastavu 20 godina, odlučili su da najzad zakopaju ratne sekire posle višegodišnjih sudskih sporova. Početkom ove godine, osnivači grupe Brajan Vilson, Majk Lav i Al Džardin, zajedno sa Brusom Džonstonom i Dejvidom Marksom, iznenadili su mnoge najavom novog albuma. Album "That's Why God Made the Radio" u prodavnice će stići 4. juna. Bend je u maju krenuo na svetsku turneju, koja će do avgusta obuhvatiti 50 nastupa. S druge strane, "Bitlsi" i "Stonsi" će svoje rođendanske svećice ugasiti u diskretnijoj atmosferi. Njihove diskografske kuće EMI i Juniversal (Universal) su jubilej obeležile unapred, remasterizovanim izdanjima svih njihovih albuma 2009. i 2010. I dalje aktivni, "Roling Stonsi" svojevremeno su pominjali mogućnost da ove godine održe "nekoliko koncerata" povodom pola veka rada. Međutim, to je omeo sukob između Kita Ričardsa i Mika Džegera. Ričards je nedavno priznao magazinu Roling Stoun da bend nije spreman za nastupe i najavio je da bi koncerata "Stonsa" moglo biti 2013. Bend ne planira ni novi album, iako su njegovi članovi nedavno proveli izvesno vreme u studiju. Poslednji album te grupe "A Bigger Bang" datira iz 2005. Jedini događaj vezan za "Stonse" ove godine biće dokumentarni film o njima koji će premijerno biti prikazan u septembru. Na malom ekranu će se povodom godišnjice naći i "Bitlsi". Njihov čuveni animirani film "Yellow Submarine" iz 1968. pojaviće se 4. juna u prodavnicama u DVD i blu-rej formatu. Pol Makartni izuzetno je zaposlen, reizdanjem albuma "RAM" iz 1971. i nedavnim objavljivanjem albuma obrada "Kisses on the Bottom". Makartni će 4. juna nastupiti povodom 60. godišnjice dolaska na presto britanske kraljice Elizabete Druge. I Ringo Star je početkom ove godine objavio novi album, pod nazivom "Ringo 2012". Ipak, dvojica "Bitlsa" trenutno ne planiraju bilo kakav zajednički nastup povodom 50. godišnjice osnivanja liverpulske četvorke.

Zipo proizveo 500 milioniti upaljač

Zipo (Zippo) je proizveo 500 milioniti upaljač, saopštila je u utorak ta porodična kompanija iz Bredforda, grada 200 kilometara severositočno od Pitsbuga, osnovana 1932. godine. Kompanija je planirala proizvodnju 500 milionitog Zipo upaljača da bi se ona poklopila sa datumom rođenja njenog osnivača - Džordža Blaisdela (George Blaisedell). Na mesinganoj oblozi upaljača, ukrašenoj i hromiranoj, izgravirani su dan i vreme kada je proizvodnja završena - Utorak 10:51. Svih 620 radnika, u špaliru, predali, su, iz ruke u ruku, predsedniku kompanije Gregu Butu (Greg Booth) poslednja dva dela - oblogu i telo upaljača, koje je on sastavio. Unuk osnivača kompanije, Džordž Đuk (George Duke) upalio je upaljač i tako označio početak proslave. Prozivodnja jubilarnog upaljača poklopila se sa danom rođenja osnivača kompanije Džordža Blaisdela (George Blaisedell). Zipo je osnovan 1932. godine, a Blaisdel je umro 1978. godine.

Domaći autori najprodavaniji u maju

Knjige domaćih autora svrstale su se na prva tri mesta najprodavanijih dela tokom maja u 15 knjižara i knjižarskih lanaca u Srbiji i Crnoj Gori, saopštio je internet portal knjizara.com. Prema podacima tog portala proteklog meseca prodato je najviše primeraka romana "Pismo gospođe Vilme" Jelene Baćić Alimpić, na drugom mestu je delo Dejana Stojiljkovića "Duge noći i crne zastave", a na trećem "Simeonov pečat" Vanje Bulića. Knjiga popularne američke spisateljice Sofi Kinsela "Imam tvoj broj" svrstala se na četvrto mesto po prodaji, a slede "Ruska zima" Dafni Kalotaj i priručnik samopomoći Robina Šarme "Tajna pisma kaluđera". Delo Kolina Falkonera "Sulejman Veličanstveni" dospelo je na sedmo mesto liste najprodavanijih knjiga, na osmom je "Zatočenik besa" Karlosa Ruisa Safona, "Američki derviš" Ajada Akatara je na devetom mestu. Na listu deset najprodavanijih svrstao se i hrvatski pisac Miroslav Krleža i njegovo delo "Na rubu pameti", pokazali su podaci sakupljeni u knjižarama u Beogradu, Zrenjaninu, Subotici, Jagodini, Zaječaru, Podgorici i Herceg Novom. Od desetog do 20. mesta na listi najprodavanijih knjiga našli su se "Ostrvo" Viktorije Hislop, prvi i drugi deo "Plesa sa zmajevima" Džordža R.R. Martina, "Stiv Džobs" Voltera Ajzaksona, "Bernardijeva soba" Slobodana Tišme, "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca. Među najprodavanijim knjigama su i Šarmin "Kaluđer koji je prodao svoj ferari", "Beograd ispod Beograda" Zorana Lj. Nikolića i Vidoja D. Golubovića, "Senka vetra" Karlosa Ruisa Safona i "Luksuzni safari klub" Aleksandra Mekol Smita.

Pljačkao seks-šop i odneo zlatan vibrator

Lopov koji je došao u seks-šop u Braziliji radi pljačke, zadovoljio se time što je odneo samo jedan vibrator, ali jedinstven model, presvučen 18-karatnim zlatom, po neverovatnoj ceni od 8.000 reala (3.200 evra). "Došao je pred zatvaranje prodavnice, izvukao revolver i rekao: 'Krađa!' ", rekla je za AFP u četvrtak Žize Santos (21), usamljena prodavačica u vreme pljačke. "Bio je skupo odeven i tražio je novac. Pokazala sam mu da su kase prazne jer klijenti plaćaju karticom. Onda je video zlatan vibrator", kaže ona. "Zlato ga je privuklo. Mislim da nije znao da se 'Iva' (Yva) puni kao mobilni telefon jer nije uzeo i punjač", kaže devojka koja je završila zaključana u WC-u prodavnice, bez svog laptopa koji je napadač takođe odneo. Prodavnica "Erotika de luks" (Erotica de Luxo) iz koje je ukradena seks-igračka, otvorena je tek 8. maja i zastupa švedsku marku "Lelo", svetskog lidera u toj industriji. Vibrator "Iva" se prodaje samo po porudžbini, rekla je Žize Santos.

U planu hologram Elvisa Prislija

Po uzoru na repera Tupaka Šakura čiji je hologram zabavio posetioce poslednjeg festivala Koačela u Kaliforniji, Elvis Prisli "vratiće se iz mrtvih" u - virtuelnoj formi, zahvaljujući jednoj američkoj kompaniji za specijalne efekte. Kompanija "Didžital domejn midija grup" (Digital Domain Media Group-DDMG) koja je napravila hologram Tupaka Šakura, biće zadužena za "ponovno rođenje" kralja rokenrola, prenose svetske agencije. U saradnji sa kompanijom "CORE midija grup", DDMG će napraviti "seriju virtuelnih slika Elvisa Prislija za razne projekte iz sfere zabave - spektakle, filmove i televizijske produkcije i multi platforme širom sveta", kažu dve kompanije u saopštenju. Pojava Tupaka Šakura kao holograma oduševila je posetioce festivala Koačela i eksperte koji su odmah izneli da očekuju da će i druge pokojne zvezde videti u tom obliku. Elvis Prisli je umro 1977, ali je i danas jedna od najpopularijih figura u svetu muzike. Prvi studijski album objavio je 1954. i od tada je u svetu prodao više od milijardu albuma. Kompanija DDMG iz Floride radila je specijalne efekte za više od 90 filmova, uključujući "Titanik", "Transformerse" i "Tron". Još nije poznato kada će biti predstavljen Elvisov hologram.

Moskovske vlasti posadile polje kanabisa

Polje kanabisa pronađeno je nedaleko od stanice metroa u centru Moskve, a marihuanu su posadile same vlasti ruske prestonice verujući da je reč o travi, piše dnevnik Rosiskaja gazeta. Polje je pronađeno nedaleko od stanice Borisovo u južnom delu Moskve gde su lokalne vlasti počele radove na rekonstrukciji, uključujući sađenje trave, navodi list. Ipak, umesto trave nikla je marihuana, navodi se u saopštenju federalne službe za kontrolu narkotika. Agenti te službe potom su morali da "se okušaju u vrtlarskoj profesiji" i iz zemlje su izvadili skoro 230 biljaka. Služba za borbu protiv droge sada pokušava da utvrdi odakle potiče zemlja posuta pre sađenja trave i da li se u njoj nalazilo semenje kanabisa. Vlasti ne isključuju ni mogućnost da su nepoznate osobe iskoristile sađenje trave kako bi u zemlju stavili i kanabis.

Igre Gladi dominirao MTV filmskim nagradama

Filmovi "Igre gladi" (Hunger Games) i "Sumrak Saga: Praskozorje prvi deo" (Twilight Saga:Breaking Dawn Part one) dominirali su ovogodišnjom 21. dodelom Em-Ti-Vi (MTV) filmskih nagrada održanom u nedelju u Juniversal sitiju u Kaliforniji. Film "Igre gladi" osvojio je četiri MTV-jeve zlatne kokice, za najbolju mušku i žensku ulogu, koje su dobile zvezde filma Dženifer Lorens i Džos Hačerson, Elizabet Benks za najbolju transformaciju, i nagradu za najbolju borbu. Film "Igre gladi" osvojio je četiri od osam nominacija ali ostalo je i nagrada za druge filmove. Dobitnike biraju obožavaoci preko interneta. Tako je film "Hari Poter i relikvije smrti - drugi deo" (Harry Potter and the Deathly Hallows-Part 2) osvojio nagradu za najbolju glumačku ekipu i najboljeg heroja. Film "Sumrak saga: Praskozorje - Prvi deo" proglašen je filmom godine, a zvezde tog filma Kristen Sjuard i Robert Patinson dobili su, četvrtu godinu za redom, nagradu za najbolji poljubac. Kristen Stujart se pretvarala da se ljubi sama sa sobom pošto Robert Patinson nije bio prisutan na ceremoniji. Film "Deveruše" (Bridesmaids) dobio je dve nagrade za najbolju glumu u komediji za Melisu Makarti i za najbolju izvedbu scene za gađenje za prikaz trovanja hranom. Ceremoniju koju je MTV uživo prenosio vodio je britanski glumac Rasel Brand. On je otvorio veče šalama na račun Majkla Fasbendera koji se skida u filmu "Šejm" i kratkog braka Kim Kardašijan, mada je priznao da je to malo dvolično pošto je i sam podneo zahtev za razvod od pop zvezde Kejti Peri posle 14 meseci braka. Džoni Dep dobio je MTV verziju nagrade za životno delo, MTV nagradu generacije. Umesto govora Dep je odsvirao nešto sa grupom Black Keys. Nagradu su 48-ogodišnjem Depu uručili Stiven Tajler i Džo Peri. "Ovo je kao da dobiješ nagradu izađi-iz-ovog posla", rekao je Džoni Dep. Među drugim dobitnicima bila je Šaijlin Vudli za ulogu u filmu "The Descendants" i Dženifer Aniston kao najbolja nevaljalica na platnu za film "Horrible Bosses" (Užasni šefovi).

Koncertom u Tel Avivu Madona počela svetsku turneju

Američka pop-zvezda Madona održala je prošle nedelje koncert u Tel Avivu kojim je počela svoju novu svetsku turneju "MDNA". Madona koju u Izraelu zovu "Princeza Esster" zbog njene veze sa mističnim judaizmom i posvećenosti Kabali, nastupila je pred nekoliko desetina hiljada ljudi, na prepunom stadionu Ramat Gan. Jedna od najvećih svetskih zvezda na bini se pojavila izašavši kroz stakleni prozor koji je razbila puškom koju je potom usmerila ka publici dok se preko ozvučenja čula numera "Girl Gona Wild". Tokom nastupa, Madona se u jednom trenutku umotala u izraelsku zastavu uzviknuvši da je Izrael "energetski centar sveta". Madona je u Izrael došla preko nekoliko dana, u pratnji brojnog obezbeđenja. Iako je rođena u SAD u italijanskoj porodici, Madona je poznata po posvećenosti Kabali. Ona je i preuzela jevrejsko ime Ešter, a više puta je boravila u hodočašću u Jerusalimu. U pratnji Madone u Izrael su stigla njena deca, njen ljubavnik i oko 70 ljudi. Vreme u Izraelu Madona je prethodnih dana provodila obilazeći centre za Kabalu. Posle Tel Aviva, Madona će održati koncert u Abu Dabiju, zatim u Istanbulu, Benos Ajresu i drugim gradovima. Madona je samo na prošloj turneji zaradila 400 miliona dolara.

Počelo prijavljivanje filmova za Kustendorf 2013.

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf objavio je danas poziv studentima i drugim još neafirmisanim filmskim stvaraocima da prijave filmove za takmičarski program festivala koji će biti održan u januaru 2013. godine. U takmičarskom programu mogu da učestvuju ostvarenja svih žanrova dužine do 45 minuta, a potrebno je da se dostavi film na DVD-u s titlom na engleskom jeziku i kompakt disk s popunjenim formularom za prijavljivanje s podacima o filmu i autoru i neophodnim vizuelnim materijalom. Rok za prijavljivanje i dostavljanje materijala je 1. novembar 2012. godine, dok će autori izabranih filmova koji će učestvovati na festivalu dobiti obaveštenje od 1. decembra, najavili su organizatori. Formular za prijavljivanje, propozicije i materijal mogu se preuzeti sa internet adrese njs/36-međunarodni-filmski-i-muzicki-festival-kustendorf-2013-prijava/ U takmičarskom programu biće prikazani filmovi studenata filmskih škola iz celog sveta, a međunarodni žiri dodeliće najboljim filmovima nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje. Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf posvećen je budućim filmskim stvaraocima, kao i velikanima autorskog filma.

Svečano zatvoreno 57. Sterijino pozorje

Dodelom nagrada najboljim predstavama i glumcima u subotu je u Novom Sadu zatvoren 57. međunarodni pozorišni festival Sterijino pozorje. Sterijinu nagradu za najbolju predstavu osvojio je komad "Radnici umiru pevajući" Olge Dimitrijević, u režiji Anđelke Nikolić i u produkciji Hartefakt fonda i Bitef teatra. Ista predstava dobila je i nagradu za najbolji tekst i za najbolju režiju, kao i za originalnu scensku muziku i za koreografiju. Jovo Maksić je proglašen za najboljeg glumca na Pozorju, za ulogu u predstavi "Bunar". Drugu glumačku nagradu dobila je Hana Selimović za ulogu u predstavi "Otac na službenom putu", a treću Silvija Križan za ulogu u predstavi "Marat the Sade". Specijalna Sterijina nagrada pripala je glumačkom ansamblu Novosadskog pozorišta, za predstavu "Mara/Sad" (Marat the Sade) Petera Vajsa, u režiji Andraša Urbana. Nakon svečane dodele nagrada u čast nagrađenih odigran je balet "Mileva Ajnštajn" Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, u režiji Staše Zurovac, a po motivima drame Vide Ognjenović.

Filmski festival na Paliću od 14. do 20. jula

Jedna od najzančajnijih filmskih smotri Festival evropskog filma na Paliću, biće održan od 14. do 20. jula, a festivalski program organizovan je u devet filmskih selekcija, najavili su organizatori. Filmovi će biti prikazani na više lokacija na Paliću i u Subotici u Glavnom takmičarskom programu i selekcijama Paralele i sudari, Mladi duh Evrope, novi švedski i mađarski film, Eco Dox i Dečji program, a izdvojeni su i omaži za dobitnike nagrada Aleksandar Lifka i Underground Spirit. Prema najavi organizatora u glavnom takmičarskom programu na Letnjoj pozornici u parku pored jezera Palić biće prikazana najznačajnija evropska ostvarenja, a najboljim filmovima biće dodeljene nagrade Zlatni i Palićki toranj (za film i režiju), kao i specijalna nagrada žirija. Međunarodni žiri kritike dodeliće Tolerance Anjard za najbolji film iz programa Paralele i sudari, dok će Umetnički savet Festivala nagraditi evropskog filmskog autora nagradom Underground Spirit za izuzetno umetničko stvaralaštvo nezavisnog filma. Festival će i ove godine uručiti dve nagrade Aleksandar Lifka za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, koje se dodeljuju u čast začetnika kinematografije na ovim prostorima i jedne od najznačajnijih evropskih ličnosti zaslužnih za promociju filma u prvoj polovini 20. veka. Prošle godine ta nagrada dodeljena je kultnom hrvatskom reditelju Lordanu Zafranoviću i reditelju Srđanu Karanoviću, a među dobitnicima su i Lučijan Pintilije (Lucian Pintilie), Jirži Mencel (Jirí Menzel), Margareta fon Trota. Ta nagrada bila je dodeljena i rediteljima Konstantinu Kosti Gavrasu (Constantin Costa Gavras), Kšištofu Zanusiju (Krzysztof Zanussi), Dušanu Makavejevu, Evi Ras, Mileni Dravić, Ljubiši Samardžiću, Velimiru Bati Živojinoviću, Ištvanu Sabu (István Szabó) i drugima. Zlatni toranj za najbolji film na prošlogodišnjem Festivalu bila je dodeljena filmu "Zaustavljen na putu" nemačkog reditelja Andreasa Drezena, za najboljeg reditelja proglašen je Jan Komasa za film "Soba samoubica", a nagrada žirija pripala je ruskom filmu "Elena" Andreja Zvjaginčeva.

Krokodil prvi put u Zagrebu i Beogradu

Regionalni i internacionalni književni festival "Krokodil" biće održan prvi put od osnivanja te manifestacije u Zagrebu, 13. juna, i u Beogradu, 14. i 15. juna, najavili su organizatori. Na festivalu će biti predstavljeno 16 najistaknutijih evropskih autora iz Španije, Nemačke, Austrije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske. Čitaocima u Zagrebu predstaviće se pisci Andres Barba iz Španije, Tomas Glavinić iz Austrije, Jerg Albreht i Danijela Sel iz Nemačke, Sreten Ugričić iz Srbije, Zoran Ferić iz Hrvatske, Damir Avdić iz Bosne i Hercegovine i italijanski bend Arbe Garbe. Druge i treće festivalske večeri u Beogradu će se predstaviti pisci Tea Tulić i Edo Popović iz Hrvatske, Vladimir Pištalo, Uglješa Šajtinac, Mirjana Đurđević, Laslo Vegel i Mirjana Novaković iz Srbije i Igor Štiks (Bosna i Hercegovina i Hrvatska). U Zagrebu festival će biti organizovan u sredu 13. juna u 19.00 sati u VIP klubu, a publika u Beogradu moći će da se druži sa piscima u četvrtak i petak 14. i 15. juna u 20.00 sati u amfiteatru ispred Muzeja istorije Jugoslavije). Više detalja o programu i učesnicima festivala dostupno je na internet adresi http://www.krokodil.rs/festival-krokodil-2012/

Kinezi napravili repliku austrijskog sela

Replika austrijskog planinskog sela Halštat svečano je predstavljena na jugu Kine. Svečanosti u gradu Huidžu u provinciji Gvandong, oko 60 kilometara od Hongkonga, prisustvovala je grupa stanovnika austrijskog sela koje je kineska firma Minmetals land "prekopirala", ali kao luksuzan rezidencijalni projekat. Original, vekovima staro seoce od 900 stanovnika sa liste svetske baštine UNESKO-a, nalazi se u austrijskim planinama, a njegova replika, namenjena novim kineskim bogatašima, na suptropskom jugu Kine. U kineskom, kao i austrijskom Halštatu nalaze se crkveni zvonik, gradski trg okružen zgradama pastelnih boja i statuama anđela. Članovi delegacije austrijskog sela kazali su da su ponosni zbog toga što je neko poželeo da ih kopira, ali i razočarani načinom na koji je to urađeno. "Trebalo da je pitaju vlasnike hotela i drugih zgrada da li se slažu sa idejom o izgradnji Halštata u Kini, što nije slučaj. To je bio naš problem", kazala je pred početak svečanosti vlasnica hotela u austrijskom selu Monika Venger. Stanovnici Halštata su za plan kompanije Minmetals saznali pre godinu dana, kada je jedan kineski gost u hotelu Monike Venger koji je radio na tom projektu otkrio informacije o izgradnji. Radnici Minmetalsa u to vreme su fotografisali selo i prikupljali podatke. Dok je Monika Venger izrazila razočaranje što kineska kompanija nije tražila dozvolu za repliku, gradonačelnik Halštata Aleksander Šojc, koji je danas sa vlastima novog Halštata potpisao sporazum o kulturnoj razmeni, rekao je da je njegov gradić ponosan što je "kopiran".

Preminuo Rej Bredberi, legendarni pisac naučne fantastike

Rej Bredberi (Ray Bradburry), pisac naučne fantastike i autor kultnog romana "Farenhajt 451", preminuo je u 91. godini u Kaliforniji, saopštila je njegova izdavačka kuća, a prenosi Si-En-En (CNN) internet portal. U saopštenju izdavačkae kuće "Harper Kolins" (Harper Collins), navodi se da je Bredberi "nakon duge i teške bolesti preminuo u svom domu u Južnoj Kaliforniji u utorak uveče". Bredberi je autor romana "Farenhajt 451", objavljenog 1953. godine. Ova antiutopistička priča o društvu koje u ime jednakosti spaljuje knjige, prodata je u više od 10 miliona primeraka i prevedena na 33 jezika. Najveći doprinos tog autora je to što je 1950-ih godina omogućio prodor žanra naučne fantastike na stranice ugledne periodike, koja ga upravo zahvaljujući njegovim delima prvi put prihvata kao prozu visokih umetničkih ambicija, koja je nadrasla svoje "palp" (pulp) poreklo. Bredberi je autor 27 romana, desetina zbirki priča i više od 600 kratkih priča. Među njegovim najpoznatijim romanima iz pedesetih godina su "Marsovski letopisi" (1950), "Ilustrovani čovek" (1951), "Zlatne jabuke sunca" (1953) i "Oktobarska zemlja" (1955). U intervjuu iz 2000. godine za "Njujork Tajms Magazin" (New York Times Magazine), Bredberi je osvrnuvši se na svoje književne početke, izjavio da je "rođen u pravom trenutku". "Te, 1920. godine, automobil je imao tek 20 godina, a radio i televizija nisu postojali", rekao je on i dodao da to bio "pravi trenutak da neko počne da razmišljao o tome šta će budućnost doneti". Bredberi je književnu karijeru započeo sa 18 godina objavivši fanzin "Futurija Fantazija" (Futuria Fantasia)koji je 2007. godine doživeo svoje reizdanje koje je objavila izdavačka kuća "Grejem Pres" (Graham Press) iz Londona.

Arheolozi pronašli u Londonu ostatke elizabetanskog teatra

Arheolozi su u Britaniji pronašli ostatke elizabetanskog teatra u kome su premijere imali neki komadi Vilijama Šekspira. Stručnjaci iz Londonskog muzeja otkrili su dvorište i zidove galerije teatra Curtain u Šordiču, istočno od poslovne četvrti današnjeg Londona. Curtain je otvoren 1577. i bio je dom Šekspirove družine Lord Čemberlejn od 1597. do izgradnje Glob teatra preko reke, dve godine kasnije. Veruje se da je premijeru u Curtainu, između ostalih, imao i Henri Peti. Planirana su dalja iskopavanja, a kompanija za nekretnine koja gradi na tom mestu, rekla je danas da planira da sačuva ostatke starog pozorišta. Arheolozi su 2008. u blizini pronašli ostatke još starijeg pozorišta, poznatog jednostavno pod imenom Teatar.

Manifestacija Noć otvorenih ateljea 9. juna širom Srbije

Manifestacija "Noć otvorenih ateljea" biće održana 9. juna u gradovima širom Srbije, a u Beogradu će oko 70 umetnika otvoriti vrata svojih radionica u kojima će posetioci moći da razgovaraju sa autorima i vide deo njihovog stvaralaštva, najavili su danas organizatori. Posetioci će, kako je najavljeno, moći da vide i grupne ateljee na nekoliko mesta u Beogradu u kojima će više od 200 umetnika crtati, slikati i vajati. Takođe, u okviru "Noći otvorenih ateljea" biće održane umetničke radionice, izložbe, predstavljanja dizajnerskih kreacija, modne revije, muzički programi, recitali, performansi i drugo. Na uglu ulica Knez Mihailove i Đure Jakšića građani će moći da vide program studenata Akademije lepih umetnosti, a na Kalemegdanu će biti nekoliko performansa i izložba radova učenika beogradske škole "Tehno art". U "Noći otvorenih ateljea" u Skadarliji biće otvorena kuća srpskog pesnika i slikara 19. veka Đure Jakšića, kao i Galerija "Pierre Monmartr". Individualni ateljei u Beogradu biće otvoreni od 17 časova do ponoći. Manifestaciju organizuje udruženje "Fraktal 3".

Havanac vozi bicikl visok četiri metra

Kubanac Feliks Gvirola (48) svakodnevno se vozi uskim, oštećenim i krcatim ulicama Havane biciklom visokim četiri metra koji je sam izgradio. "Lepo se osećam na visini. Nije mi muka, niti mi se vrti u glavi", rekao je Gvirola. "Odozgo imam bolji pogled. Opušten sam. Ima više povetarca, udišem ga i osećam se slobodnije", rekao je on. Od kako se novembra prošle doselio u Havanu, viđaju ga svakodnevno. Ipak, i susedi se i dalje okreću za njim i gledaju, a turisti ga fotografišu. "To je ludo. Mora da teško održava ravnotežu na toj visini", kaže jedan 55-ogodišnji motociklista. "A kada stigne do semofora, treba biti 'nindža' i sići odozgo". Dok s bicikla odozgo gleda autobuse i kamione, Gvirola ne koristi kacigu, niti bilo kakvu drugu zaštitnu opremu. Kada poželi da krene, drugi ljudi pridržavju mu bicikl kako bi mu pomogli da se popne. Pred crvenim svetlom semafora počinje da silazi dok je bicikl još u pokretu, skače na zemlju i pridržava ga pre no što se prevrne. "Lako je. ...za mene je to savršeno normalno", rekao je on. "Nikada se ne plašim, ni jednom nisam pao i pridržavam se svih saobraćajnih propisa". Gvirola je u mladosti trenirao džudo i boks. Visoke bicikle vozi od 1983. kada je, dok je posmatrao tandem, dobio inspiraciju da, umesto u dužinu, gradi u visinu. Njegov prvi visoki bicikl imao je 1,6 metra. Potom su njegove kionstrukcije rasle i pet godina kasnije vozio se na visini od 5,5 metara po karnevalima. Ipak, rekord nije zvanično registrovan. Predstavnik Ginisove knjige rekorda poručio je Asošijeted presu da za sada rekord za najviši bicikl koji se može voziti, drži kanađanin Teri Gercen koji se na stazi dužine 1.000 metara 2004. godine vozio biciklom visokim 5,55 metara. Gvirola će uskoro završiti novi bicikl, visok od pet metara, a već planira bicikl od osam metra. Njegov san je da od bicikla zarađuje za život - ili od bakšiša ili zarada od predstava. Njegova pasija je, kaže, posvećena sećanju na pokojnu sestru koja je zbog tumora na mozgu imala problema sa ravnotežom. "Rekao sam joj da ću jednog dana mojim džinovskim biciklom zarađivati dovoljno novca da joj kupim sve što njeno stanje zahteva", rekao je Gvirola. "Ona više nije samnom, ali želim da ispunim obećanje: ako jednog dana osvojim nagradu, daću deo novca za pomoć kubanskoj deci koja imaju problem kao moja sestra", rekao je on. Zavarivač po zanimanju, Đirola je novac od prodaje kuće upotrebio za kupovinu delova za bicikl na kojem radi. Obližnja radnja naplaćuje mu minimalnu naknadu za prostor u kojem drži džinovski bicikl koji još nije isprobao, iako je skoro gotov. "Još se nisam vozio na biciklu od 5,5 metara jer to želim da učinim kada bude ofarban i lep, i pokušam da uđem u Ginisovu knjigu rekorda", kaže on.

Rakijada Parastos dudu u nedelju u Kovilju

Tradicionalna, 17. po redu, rakijada "Parastos dudu" biće održana u nedelju, 10. juna u vojvođanskom mestu Kovilj, a posetioci će moći da probaju više od 30 vrsta rakija. Žiri će posebno ocenjivati rakiju "dudovaču", po kojoj su prepoznatljivi Kovilj i okolna mesta, a potom posebno ostale vrste rakije, najavili su organizatori. "Rakijada" će početi pečenjem rakije "dudovače", koja će se besplatno deliti posetiocima. Na programu će biti i pripremanje i degustacija vojvođanskih gastronomskih specijaliteta, poput ribljih čorbi, zatim paprikaša od svinje mangulice i štrudli od maka ili višanja. Tokom manifestacije biće organizovan i prigodni kulturno-umetnički program, a biće održana i sportska takmičenja u pecanju i u vožnji rolerima, kao i tradicionalna biciklistička trka od Novog Sada do Kovilja. Na ranijim "rakijadama" u Kovilju gosti su imali priliku da probaju retke vrste rakija, poput onih koje su napravljene od lubenice, paradajza, kupusa, limuna, pasulja. Kako je najavljeno, "Parastos dudu" otvoriće predstavnici ambasade Brazila u Srbiji.