REGION

Političari gube popularnost, Dodik najpopularniji u RS

Patrijarh Irinej i delegacija SPC u poseti Hrvatskoj

Josipović: Neću u Beograd na inauguraciju

Ahmetović: SDP uvodi kriminalce u vlast u BiH

Džombić: Istraga o spomeniku bošnjačkim žrtvama

Kuljači pet, Maroviću četiri godine zatvora za Zavalu

BiH traži povrat 700 objekata iz zemalja bivše JU

Političari gube popularnost, Dodik najpopularniji u RS

Jedini političar u Republici Srpskoj koji ima pozitivan rejting je predsednik RS i Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, pokazalo je istraživanje. Na negativnoj nuli je predsednik entitetskog parlamenta Igor Radojičić, dok svi ostali političari imaju negativan rejting, rezultat je istraživanja javnog mnjenja koje je za banjalučki Glas Srpske uradila agencija Ipsos Stratedžik marketing. Kako se navodi, pozitivno mišljenje o Dodiku ima 53 odsto anketiranih, dok ga je negativno ocenilo 46 odsto ispitanika, tako da je ukupna pozitivna ocena o njemu 6,8 procenata. Radojičića je pozitivno ocenilo 44 odsto anketiranih građana, ali je dobio isti procenat negativnih ocena. Svi ostali političari, prema ovom istraživanju, imaju negativan saldo, odnosno više negativnih nego pozitivnih ocena. Srpski član Predsedništva BiH iz RS Nebojša Radmanović dobio je 36 pozitivnih i 52 odsto negativnih ocena, pa je njegov ukupni saldo minus 16,1 odsto. Premijera RS Aleksandra Džombića pozitivno je ocenilo 33 odsto ispitanika, a negativno 54 odsto, tako da je njegov ukupni rejting minus 21,4 odsto. Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić dobio je 31 odsto pozitivnih i 55 odsto negativnih ocena, pa je njegov negativni skor 23,8 procenata, dok je predsednik Demokratskog narodnog saveza (DNS) Marko Pavić ima negativan rejting od 19,5 procenata. Lider Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić dobio je 35 odsto pozitivnih i 55 odsto negativnih ocena, pa je njegov ukupni negativni saldo 20,7 procenata. Pozitivnu ocenu ministru finansija i trezora BiH Nikoli Špiriću dalo je 31 odsto ispitanika, a negativnu 56 odsto anketiranih, tako da njegov rejting iznosi minus 25,2 odsto. Predsedniku Socijalističke partije RS Petru Đokiću pozitivnu ocenu dalo je 30 odsto ispitanika, a negativnu ocenu 55 odsto anketiranih i njegov rejting iznosi minus 25,6 odsto. Negativan rejting predsednika Demokratske partije (DP) Dragana Čavica, prema ovom istraživanju iznosu 30,3 procenta. Rezultati istraživanja, obavljenog od 16. do 21. maja, pokazuju da je došlo do značajnog pada pozitivne ocene svih političara u odnosu na istraživanje koje je za Glas Srpske u novembru prošle godine obavio takođe Ipsos Stratedžik marketing. Kako se navodi, i u novembru 2011. godine političar sa najvišim rejtingom bio je Dodik, ali je tada njegov ukupni pozitivni skor iznosio 37 odsto, dok sada iznosi 6,8 procenata. Ljiljana Kovačević, Banjaluka

Patrijarh Irinej i delegacija SPC u poseti Hrvatskoj

Stotinak vernika dočekalo je juče poglavara Srpske pravoslavne crkve, patrijarha Irineja, u Crkvi svetog Preobraženja Gospodnjeg u centru Zagrebu. Patrijarh Irinej je u kratkom obraćanju pozvao pravoslavne vernike da čuvaju svoju veru i naglasio da je treba "potvrditi ne samo umom i rečima nego i životom". On je istakao značaj otvaranja nove zgrade Pravoslavne opšte gimnazije u Zagrebu, zbog čega je i doputovao u glavni grad Hrvatske. Ovo je poseta najviše delegacije SPC Hrvatskoj od njenog osamostaljenja, jer su u pratnji patrijarha i članovi Sinoda Srpske pravoslavne crkve (SPC). Reč je i o drugoj zvaničnoj poseti nekog srpskog patrijarha, prethodno je 1999. u Zagrebu boravio patrijarh Pavle. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan izrazio je nadu da će poseta patrijarha Irineja biti ne samo od istorijskog značaja već "kanonska poseta mira i ljubavi". Pored vernika, bili su prisutni i ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vukićević i predstavnik srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj i poslanik u Saboru Milorad Pupovac. Pupovac je u izjavi novinarima ocenio da su značajni i povod i vreme dolaska patrijarha Irineja u Zagreb. "Ova poseta je značajna jer treba da simbolizuje i označi druge odnose", rekao je Pupovac i podsetio da je patrijarh Pavle 1999. godine posetio Zagreb u "mnogo težim vremenima" i izazovnijim za pravoslavne vernike. Pupovac je rekao da pravoslavna i katolička crkva sa svoje strane mogu i treba da urade ono što je njihovo poslanje, a to su bolji odnosi među crkvama, veća saradnja između hrišćanskih crkava i veće poverenje između katoličkih i pravoslavnih vernika. "Ako to urade, u čemu vidim smisao posete, a verujem da hoće, onda će i državama i njihovim politikama biti lakše", ocenio je Pupovac. Sinoć je svečano otvorena nova zgrada Srpske pravoslavne opšte gimnazije "Kantakuzina Katarina Branković". Patrijarh Irinej i članovi Sinoda će se danas sresti s kardinalom Josipom Bozanićem i stalnim većem Hrvatske biskupske konferencije u sedištu Katoličke crkve u Zagrebu. Poglavara SPC će zatim primiti predsednik Hrvatske Ivo Josipović u svom kabinetu na Pantovčaku, a potom i premijer Zoran Milanović. U subotu ujutro previđeno je da patrijarh SPC služi liturgiju i osvešta kapelu posvećenu Svetom Savi u sklopu zgrade duhovnog centra na Svetom Duhu u Zagrebu. U krugovima bliskim Katoličkoj crkvi u Hrvatskoj ocenjuje se da tom posetom dolazi do izražaja otvorenost vođstva SPC-a za dijalog i saradnju s Katoličkom crkvom. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan je uoči patrijarhove posete izjavio hrvatskim medijima da je posebno važno uspostavljanje dobrih crkvenih odnosa SPC-a i Katoličke crkve, koje bi patrijarhov dolazak u Zagreb trebalo da pokrene s mrtve tačke posle ratnih zbivanja.

Josipović: Neću u Beograd na inauguraciju

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je da neće prisustvovati inauguraciji novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića. "Ne mogu otići na inauguraciju iz poznatih razloga", rekao je Josipović novinarima u Zagrebu posle susreta s predsednicom Kosova Atifetom Jahjaga. On je, međutim, dodao da su odnosi Srbije i Hrvatske poslednjih godina sve bolji i da želi da se taj trend nastavi, kao i da u celom regionu bude politika mira. U ranijim izjava predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je da bi otišao u Beograd na inauguraciju novoizabranog srpskog kolege Tomislava Nikolića samo ukoliko se on jasno izjasni da napušta ideje četništva i ekspanzije, te da pokaže da želi evropeizaciju regiona. Takva reakcija usledila je pošto je Tomislav Nikolić uoči drugog kruga predsedničkih izbora za jedan nemački list rekao da je "Vukovar bio srpski grad i da Hrvati tamo nemaju šta da se vraćaju". Upitan o granicama Srbije i Hrvatske, Nikolić je rekao da kao što želi da Srbija bude u granicama u kojima je priznala međunarodna zajednica to pravo daje i drugima. "Granica Hrvatske je na Dunavu, a moji snovi, davni snovi kad se raspadala Jugoslavija, kad se određivalo kako će ko da živi, nisu nažalost ostvareni i to je sad već nemoguće", izjavio je on. Te rekacije izazvale su buru u hrvatskoj javnosti i oštre reakcije političara.

Ahmetović: SDP uvodi kriminalce u vlast u BiH

Ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Sadik Ahmetović optužio je Socijaldemokratsku partiju BiH (SDP) da je "izvršila udar na vlast gde je ona dobro radila". "Svugde u svetu je na delu borba protiv kriminala i korupcije, a kod nas, u BiH, samo su zamenjene teze - oni ulaze u institucije. To želi lider SDP-a Zlatko Lagumdžija i morat će objasniti građanima", rekao je Ahmetović, piše sarajevsko Oslobođenje. Podsećamo da je predsednik Socijaldemokratske pratije BiH (SDP) Zlatko Lagumdžija prošle sedmice zatražio raskid koalicije sa SDA i smenu ministara iz te stranke na svim nivoima vlasti. Lagumdžija je kao razlog raskida koalicije sa SDA naveo što ta stranka prošle sedmice nije glasala za usvajanje budžeta za ovu godinu. Za novog koalicionog partnera, SDP je na mesto SDA izabrao lidera opozicije - Savez za bolju budućnost (SBB). Mesto ministra sigurnosti BiH Sadika Amhetovića iz SDA uskoro će preuzeti vlasnik novinske kuće Avaz i biznismen Fa-hrudin Radončić, koji je predsednik SBB. SDA će sada iz vlasti preći u opoziciju, a SBB iz opozicije u vlast. SDA je najavila da se neće povući sa ministarskih mesta "na koje ih je birao narod, a ne SDP", a lidera SBB-a Fahrudina Radončića SDA optužuje da je u vezi sa Naserom Keljmendijem koji je nedavno stavljen na američku "crnu listu" zbog kriminala.

Džombić: Istraga o spomeniku bošnjačkim žrtvama

Premijer Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić izjavio je u Banjaluci da će nadležne institucije ispitati šta se desilo u vezi sa postavljanjem spomen obeležja bošnjačkim žrtvama u Višegradu na kojem je ispisano da se u tom mestu tokom rata u BiH dogodio genocid. Džombić je to rekao na sednici parlamenta RS, odgovarajući na poslaničko pitanje Miroslava Kojića iz Srpske demokratske stranke (SDS) šta će institucije RS uraditi povodom postavljanja spomen obeležja bošnjačkim žrtvama u Višegradu sa napisom o počinjenom genocidu. "Postupićemo hitno, baš onako kako se i zahteva", rekao je Džombić. On je dodao da RS ne prihvata kolektivnu odgovornost za zločine počinjene tokom rata u BiH, dodajući da je potrebno utvrditi sve činjenice za sve žrtve, te da svako ko je počinio zločin mora da odgovara. Kojić je prethodno konstatovao da je u Višegradu postavljen spomenik bošnjačkim žrtvama na kojem je "desetostruko uvećan broj žrtava i stavljena kvalifikacija da je u toj opštini izvršen genocid, bez pravnog osnova što za Višegrad i RS može izazvati veoma negativne konsekvence sa nesagledivim posledicama". On je od Džombića zatražio i da pokrene krivičnu odgovornost protiv "grupe bošnjačkih političara i udruženja" koje stoje iza postavljanja spomen obeležja bošnjačkim žrtvama, navodeći da oni "izazivaju nacionalnu, versku i rasnu mržnju". "Iako predstavljaju jedan narod, to im ne daje pravo da rade šta hoće i kako hoće i sami zloupotrebljaju te žrtve", kazao je Kojić. U Višegradu je 26. maja sahranjeno 60 Bošnjaka, žrtava rata, i otkriveno spomen obeležje. "Spomen obeležje svim ubijenim i nestalim Bošnjacima, deci, ženama i muškarcima, žrtvama genocida u Višegradu", piše na jednoj strani spomenika.

Kuljači pet, Maroviću četiri godine zatvora za Zavalu

Bivši predsednik Skupštine Opštine Budva Rajko Kuljača osuđen je u Višem sudu u Podgorici na pet godina zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi sa izgradnjom turističko-stambenog kompleksa na rtu Zavala kod Budve. Potpredsednik Opštine Budva Dragan Marović, inače, brat potpredsednika DPS Svetozara Marovića, osuđen je na četiri godine, a poslanik vladajuće Demokratske partije socijalista Đorđije Pinjatić na tri godina zatvora. Preostalih šest okrivljenih u slučaju "Zavala" osuđeno je na po dve godine zatvora. Svi osuđeni se terete da su u vezi sa slučajem Zavala budžet opštine Budva oštetili za 821.000 evra. Među okrivljenima je bila i izvršna direktorka crnogorsko-ruske firme Zavala invest, u čijoj režiji je bila izgradnja kompleksa Zavala, Ruskinja Natalija Panina, koja je osuđena na tri godine zatvora i novčanu koznu od 5.000 evra.

BiH traži povrat 700 objekata iz zemalja bivše JU

Više od 107 preduzeća iz Federacije BiH traži povrat oko 700 objekata koji se nalaze u državama bivše Jugoslavije, a najviše na području Srbije i Hrvatske, piše u centralnom registru pasivnog podbilansa Agencije za privatizaciju u FBiH. Kako navodi Dnevni avaz, veći deo te imovine, koji godinama uglavnom propada, na udaru je raznih privatizacijskih mešetara, uprkos činjenici da su pokrenuti sudski sporovi. Procenjuje se da realna vrednost te imovine premašuje milijardu maraka. Federacija BiH potražuje nekretnine i opremu preduzeća: Agrokomerc, Železnice FBiH, Šipad Edžport-Import, rudnika Breza, Kreka, Kakanj, Đurđevik... Prema početnom bilansu, samo imovina "Agrokomerca", iznosi 17.871.471 maraka (KM), iako je stvarna vrednost poslovnih prostora, stanova i skladišta tog preduzeća u Zagrebu, Splitu, Karlovcu, Beogradu, Rijeci, Skoplju, Dubrovniku, Herceg-Novom, Ljubljani, i u ostalim gradovima bivše Jugoslavije desetostruko veća. List navodi da "Željeznice FBiH" imaju vrednu imovinu u Pločama, Opuzenu, Slavonskom Šamcu i Brodu, i u još nekoliko gradova, kao i da se najveći broj vagona "Željeznica FBiH" nalazi u Makedoniji i na Kosovu, dok su federalne vlasti uspele da od Srbije i Hrvatske u proteklim godinama vrate 60 vagona.