SRBIJA

Tomislav Nikolić svakako nije "šoljica čaja Zapada"

Kfor pucao na građane bojevom municijom

SNS predlaže Vladu od 12 ministarstava

EU produžila mandat Euleksu na još dve godine

Javni dug na kraju aprila 14,84 milijarde evra

Srbija peta po broju zahteva za azil u EU

Tači radije na izbore nego sam u pregovore o severu Kosova

KAKO TO VIDE DRUGI... Tomislav Nikolić svakako nije "šoljica čaja Zapada"

EU i SAD su se nadale da će novi srpski predsednik biti čovek koji će konačno napraviti korak napred po pitanju Kosova, naročito u svetlu težnje Srbije da uđe u Uniju, ali, bez obzira da li se takav političar može naći u Beogradu, Tomislav Nikolić svakako nije "šoljica čaja Zapada". Američki analitičar Morton Abramovic u tekstu objavljenom u časopisu The National interest ocenjuje, takođe, da ulazak u EU neće biti glavna briga Srbije, već, prevashodno, težak zadatak da se spreči dalje ekonomsko posrtanje zemlje, što će, kako ističe, "morati da bude fokus bilo koje nove vlade". Abramovic ističe da će, uprkos neminovnom radu na rastu ekonomije, nova vlada morati da se pozabavi i Kosovom, naročito veoma osetljivim pitanjem budućnosti Srba na severu, jer će morati da se reši pitanje statusa Kosova pre nego što Srbija bude primljena u Uniju. Prema njegovim rečima, EU se nada da će velika finansijska pomoć i obećanje članstva eventualno promeniti političku klimu u Srbiji, omogućujući političkom vođstvu "da nekako toleriše kosovsku nezavisnost". "Ali, nije verovatno da će ijedan visoki srpski politički lider prihvatiti tu realnost bez, u najmanju ruku, nekog oblika podele severnog Kosova", ističe Abramovic. On navodi da se Brisel nada da će ceo problem preseliti u budućnost i dodaje da "EU odbija da grubo igra sa beogradskom političkom klasom koja i dalje namerava da očuva lošu prošlost koja je zapravo nestala". Abramovic ocenjuje da bi novi fokus u pregovorima Beograda i Prištine o severu Kosova trebalo da bude da li bi plan o virtuelnoj autonomiji Srba sa severa mogle da prihvate obe strane. "EU će raditi marljivo da potpomogne srpsku poziciju, i, bez ograničenja zbog nedavnih srpskih izbora, taj proces bi mogao da postane eksplozivan", navodi američki analitičar. On, takođe, ukazuje da snažna evropska i američka podrška nije mogla da spase od propasti na izborima bivšeg predsednika Borisa Tadića, "pošto je loše upravljao ekonomijom i doveo do toga da njegova partija počne da se smatra korumpiranom". Abramovic ističe da je šefica diplomatije EU učinila sve da Tadić ponovo bude iza-bran, uključujući i pridobijanje Amerikanaca da primoraju kosovsku vladu da prihvati "mali, nepopularni sporazum sa Srbijom o spornom graničnom pitanju", što je bivšem predsedniku, zauzvrat, omogućilo da zemlju dovede do kandidature za članstvo u Uniji. "Ali, nezadovoljni srpski birači imali su druge ideje i izabrali su (za predsednika) lidera Srpske napredne stranke, (Tomislava) Nikolića", zaključuje Abramovic. On dodaje da je Zapad Nikolića tretirao kao "neku vrstu gubavca", zbog njegove bliske saradnje sa haškim optuženikom Vojislavom Šešeljem i zbog podrške srpskom suverenitetu nad Kosovom, uprkos tome što je zapravo prekinuo sa Šešeljem, osnovao sopstvenu poltiičku partiju i snažno počeo da podržava evropske aspiracije Beograda. Abramovic, međutim, ukazuje da Tadićev poraz na predsedničkim izborima i ne mora da bude kraj njegove političke karijere, jer je moguće da bi nova srpska vlada mogla da bude koalicija, "sa ili bez Nikolićeve partije i sa ključnom ulogom koju bi igrala Tadićeva stranka". "Tadić bi mogao da bude premijer i moćniji od Nikolića, ukoliko partija predsednika (SNS) ne bude u koaliciji", ocenjuje Abramovic. On zaključuje da bi "sa ovim nerešenim fundamentalnim pitanjima, Zapad mogao da se nađe u još jednoj teškoj trci na Balkanu". "Bilo to ispravno ili ne, teške odluke uvek mogu da se izbegnu, kao što je Zapad to učinio u Dejtonu i na kraju rata na Kosovu", navodi Abramovic.

Kfor pucao na građane bojevom municijom

Predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović odbacio je optužbe Kfora da su građani Zvečana ispalili više od 30 projektila u vozila te misije i da su ugrozili njihove vojnike dok su uklanjali barikade u mestu Rudare. "Tačno je da je Kfor pucao na građane i to bojevom municijom, da je koristio prekomernu silu, upadao u stanove i dvorišta, maltretirao ukućane koji nisu bile ni na barikadama ni na mostu", kazao je Milović agenciji Beta. Prema njegovim rečima, Kfor je hapsio i pretukao članove porodice Filimonović, a nije dozvolio sanitetskom vozilu, lekarskoj ekipi i upravnici bolnice da ukažu neophodnu pomoć građanima. "Pucali su po kućama, o čemu svedoče tragovi na fasadama", kazao je Milović i uporedio događaje od petka, sa onima od prošle godine u Jarinju kada su vojnici Kfora, kako je rekao, pucali na sanitetska vozila i medicinske ekipe, i kada su prekrišili odredbe Ženevske konvencije. Milović je kao posebno brutalne označio pripadnike nemačkog kontigenta Kfora i dodao da su mu pojedini oficiri u četiri oka rekli da "oni nisu za takve akcije, da se ne slažu s tim, ali da rade po nalogu zemalja Kvinte, američke ambasade i Prištine". Milović je rekao da je to sve kršenje Rezolucije 1244 i upitao kome je u interesu da se mir na severu Kosova urušava. Zajedno sa Kforom na sastancima u Zvečanu uspostavili smo mir, i teškom mukom vratili poverenje u tu misiju, rekao je predsednik opštine Zvečan. "I kada je mir uspostavljen nekome je palo na pamet da 600 vojnika Kfora brutalnom silom ruši barikadu, ugožavajući živote svih i svojih pripadnika i naših građana", kazao je Milović.

SNS predlaže Vladu od 12 ministarstava

Srpska napredna stranka (SNS) nudi mogućim koalicionim partnerima Vladu sa 12 ministarstava i dve kancelarije - za dijasporu i Kosovo, izjavila je kandidatkinja SNS-a za premijerku Srbije Jorgovanka Tabaković. Vlada koju bi formirala koalicija na čelu sa SNS-om imala bi Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, Ministarstvo pravde, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i životne sredine, Ministarstvo privrede i rada i Ministarstvo za saobraćaj, infrastrukturu i prostorno planiranje. Vladu bi činili i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo prosvete, omladine, sporta i tehnološkog razvoja, Ministarstvo zdravlja, porodice, socijalne i dečije zaštite i Ministarstvo kulture i informisanja. Odlazeća Vlada Mirka Cvetkovića imala je 15 ministarstava, ministra bez portfelja, jednog zamenika premijera i dva potpredsednika Vlade. Funkcioneri Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke, Dušan Bajatović i Božidar Đelić, izrazili su sinoć uverenje da će nova vlada DS-SPS-ostali biti napravljena do kraja meseca.

EU produžila mandat Euleksu na još dve godine

Evropska unija saopštila je da je svojoj misiju vladavine prava na Kosovu Euleksu produžla mandat za još dve godine. Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosu politiku Ketrin Ešton pozdravila je ovu odluku uz ocenu da "Euleks obavlja odličan posao u pomaganju kosovskim policajcima, sudijama i carinicima". U saopštenju Evropskog saveta navodi se da je Euleks u procesu restrukturiranja kako bi se pripremio za prenos određenih nadležnosti na kosovske vlasti. Za rad misije Euleksa do 14. juna 2014. određeno je 111 miliona evra, navodi se u saopštenju. U Euleksu je angažovano oko 1.700 policajaca, sudija, tužioca i carinika iz drugih zemalja, kao i oko 1.100 članova osoblja s Kosova.

Javni dug na kraju aprila 14,84 milijarde evra

Javni dug Srbije bio je na kraju aprila godine 14,84 milijarde evra, što je za 230 miliona evra više nego na kraju marta, objavilo je Ministarstvo finansija. Ministarstvo finansija nije objavilo koliko je učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP), a poslednji podaci objavljeni su za kraj februara kada je javni dug bio 14,34 milijarde evra ili 44,5 odsto BDP-a. Na kraju prošle godine javni dug Srbije bio je 14,46 milijardi evra, odnosno 45,1 odsto BDP-a, dok je na kraju 2010. godine bio 12,16 milijardi ili 42,9 odsto BDP-a. Učešće javnog duga u BDP-u Zakonom o budžetskom sistemu ograničeno je na 45 odsto. Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju aprila ove godine bile su 12,6 milijardi evra, od čega je unutrašnji dug bio 5,42 milijarde, a spoljni 7,24 milijarde. Indirektne obaveze države su na kraju aprila bile 2,38 milijardi evra.

Srbija peta po broju zahteva za azil u EU

U Evropskoj uniji je u 2011. broj podnetih zahteva za azil porastao za 16,8 odsto na oko 302.000 zahteva, a Srbija je bila peta zemlja po broju podnetih zahteva, pokazao je izveštaj Evropske komisije o imigraciji i azilu za 2011. U izveštaju, koji je danas objavljen u Briselu, navodi se da su najviše zahteva za azil u EU u 2011. podneli državljani Avganistana (28.000 zahteva), Rusije (18.200), Pakistana (15.700) i Iraka (15.200) Građani Srbije su tokom prošle godine podneli 13.900 zahteva za azil u EU, navodi se u izveštaju, a prenosi portal EurAktiv Srbija (www.euractiv.rs). U nekim članicama EU je povećanje broja zahteva za azil opteretilo njihove sisteme za azil, navodi se u izveštaju i dodaje da je, broj podnetih zahteva u 2011. ipak manji od rekordnih 425.000 zahteva koji su primljeni u 2001. godini. U Evropskoj uniji je prošle godine živelo 20,2 miliona migranata ili 9,4 odsto od ukupnog broja migranata u svetu. Udeo migranata u stanovništvu EU, koja ima 502,5 miliona stanovnika, iznosio je četiri odsto. U godini u kojoj je broj stanovnika u svetu premašio sedam milijardi procenjuje se da je migranata bilo oko 214 miliona, što je 3,1 odsto svetske populacije. U poređenju sa EU, u Kanadi živi oko 3,4 odsto migranata ili 7,2 miliona osoba što je 21,3 odsto ukupnog broja stanovnika te zemlje. U SAD živi 20 odsto migranata ukupnog broja migranata u svetu ili 42,8 miliona osoba, a to je udeo 13,5 odsto u populaciji te zemlje. U 2011. izdato je 12,7 miliona šengenskih viza, a najviše za državljane Rusije (40,7 odsto), Ukrajine (8,7 odsto), Kine (8,1 odsto) i Turske (4,7 odsto). U izveštaju Evropske komisije se navodi da je tokom prošle godine odbijen ulazak u EU 343.000 osoba, što je 13 odsto manje u odnosu na 2010. godinu. Najviše je ulazaka odbijeno u Španiji (70 odsto) i to na njenoj spoljnoj kopnenoj granici. Iregularne migracije, koje podrazumevaju migracije nedozvoljenim putem bez važećih ili sa lažnim dokumentima, i dalje su glavna komponenta migracija u EU, navodi se u izveštaju. Zbog prirode tih migracija koje uključuju krijumčarenje ili trgovinu ljudima, nema pouzdanih podataka o iregularnim migrantima u EU, ali se procenjuje da ih je između dva miliona i 4,5 miliona. Uz izveštaj o imigraciji i azilu Evropka komisija je objavila i podatke iz istraživanja Eurobarometar o stavovima građana o prekograničnoj mobilnosti, koje je pokazalo da velika većina građana (67 odsto) istične značaj putovanja u okviru EU bez unutrašnjih graničnih kontrola. Više od polovine građana, 53 odsto, smatra da imigranti ekonomski i kulturno doprinose članicama EU, a 60 odsto se imigranti mogu suočiti sa teškoćama prilikom integracije zbog diskriminacije. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem rekla je da podaci iz izveštaja i rezultati istraživanja javnog mnjenja potkrepljuju stav Komisije da je EU potrebna snažna i usklađena politika u oblasti migracija. "Potrebno je da efikasno upravljamo spoljnom granicom, da očuvamo slobodu kretanja unutar EU, da obezbedimo pravu zaštitu onima kojima je potrebna i da istvoremeno obezbedimo kanale za leglane migracije i mobilnost", rekla je ona.

Tači radije na izbore nego sam u pregovore o severu Kosova

Predsednik Vlade Kosova i Demokratske partije (DPK) Hašim Tači ne želi da uđe u pregovore o severu Kosova dok je na vlasti sadašnja koalicija pošto strahuje od političke štete za svoju stranku, piše Koha ditore. "Raspad vladajuće koalicije strane diplomate na Kosovu vide kao realnu opciju. Njihova su očekivanja da će se Tačijeva vlada delegitimisati u septembru ove godine, zato što se smatra da je koalicija Demokratske partije Kosova-Koalicije za novo Kosovo slaba da bi prebrodila pregovore o severu", piše prištinski dnevnik. Dodaje se da je kandidat za koalicionu vladu sa DPK ponovo Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja. Anonimni izvori dnevnika navode da Tači strahuje da bi pregovori o severu Kosova, gde su Srbi većina stanovnika, mogli da uzdrmaju njegov politički položaj, kako u odnosu na lidera opozicionog Demokratskog saveza Kosova Ise Mustafe, tako i u odnosu na one koji pretenduju liderstvo u DPK. "Tači bi ušao u pregovore o severu samo pod uslovom da u njih bude uključen i predsednik DSK Isa Mustafa. Na taj način bi DSK izgubila mogućnost da zaradi političke poene kod građana, a sa druge strane niko u DPK ne bi mogao da ga okrivi zbog prihvatanja političkog dijaloga", rekao je anonimni izvor. Ukoliko Mustafa ne pristane da učestvuje u pregovorima o severu, mogući su i vanredni izbori na Kosovu, rekao je isti izvor.