SVET

Američki mladi piju manje od evropskih, više se drogiraju

Evropske mere štednje mogu da poremete svetska tržišta

Korupcija zaoštrava krizu u EU i na Balkanu

Danas izbor predsedavajućeg Generalne skupštine UN

Tranzit Venere sledeći put za 105 godina

Romni težak 250 miliona dolara

Privredni rast u evrozoni u prvom tromesečju nula odsto

Ironija: Broj poginulih tokom maja statistički među najnižim

Američki mladi piju manje od evropskih, više se drogiraju

Američki adolescenti puše i piju manje nego evropski, ali se više drogiraju, kaže studija obavljena u SAD i 36 evropskih zemalja, a objavljena na Univerzitetu u Mičigenu. Po kompilaciji rezultata istraživanja obavljenih pojedinačno u svakoj od tih zemalja, oko 27 odsto mladih Amerikanaca je pilo alkoholna pića tokom meseca koji je prethodio anketi, što je upola manje od proseka njihovih vršnjaka u Evropi (57 odsto). Samo Islanđani piju manje - 17 odsto. U mnogim američkim državama zabranjena je prodaja alkoholnih pića mlađima od 21 godine. Istraživačima je 12 odsto mladih Amerikanaca reklo da je pušilo duvan tokom mesece pre istraživanja, dok je prosek među Evropljanima 20 odsto. I u toj kategoriji su mladi Islanđani najumereniji - sa 10 odsto. Prema Lojdu Džonstonu, vodećem autoru američke studije, "uživanje duvana i alkohola je u opadanju u SAD i na najnižem je nivou za 37 godina od kada postoji istraživanje Univerziteta u Mičigenu". Ali, dodaje, ti poroci su ionako uvek u SAD bili manji nego u Evropi. Suprotno tome, američki mladi su na vrhu tabele po korišćenju ilegalnih supstanci - droge. Sa 18 odsto onih koji su u mesecu pred istraživanje pušili maruhuanu, ispred Amerikanaca su samo Francuzi (24 odsto) i žitelji Monaka (21 odsto). Evropski prosek po zloupotrebi te droge među mladima je 7 odsto. Lak pristup marihuani i nepoznavanje opasnosti objašnjavaju te cifre, ukazuju odgovori mladih dati istraživačima. Amerikanci su glavni potrošači druge, jače droge (ne marihuane), sa 16 odsto, dok je taj procenat među adolecentima u Evropi 6 odsto. U to je su uključeni i halucinogeni kao LSD (6 odsto SAD, 2 odsto Evropa), ekstazi (7 dosto SAD, 3 odsto Evropa) i amfetamini (9 odsto omladina u SAD, 3 odsto u Evropi). Stopa zloupotrebe nekih vsta droge je slična na obe obale ATlantika; kokain (3 odsto), krak (2 odsto), heroin (1 odsto) i anabolički steroidi (1 odsto). Studija, peta te vrste, nastala je kompilacijom istraživanja Instituta za društvena istraživanja pri Univerzitetu u Mičigenu među 15.400 tinejdžera u SAD, a u Evropi istraživanja među najmanje 2.400 mladih između 15. i 16. godine u svakoj zemlji, odnosno među ukupno 100.000 anketiranih mladih.

Evropske mere štednje mogu da poremete svetska tržišta

Mere štednje koje su uvele evropske zemlje da bi se obračunale sa dužničkom krizom najverovatnije će ih odvući u još dublju recesiju, i još više poremetiti svetska finansijska tržišta, što bi predstavljalo najveću pretnju do sad po svetsku ekonomiju. Kako se ocenjuje u izveštaju UN o svetskoj ekonomskoj situaciji i prognozama, najrazvijenije zemlje sveta se još uvek nisu oporavile od svetske ekonomske krize 2008-09, a mere štednje primenjene kao odgovor "obile su im se o glavu". "Oštre mere štednje primenjene u mnogim evropskim zemljama, u kombinaciji sa blagim stezanjem kaiša u ostalim, kao što su Nemačka i Francuska, nose rizik od stvaranja opadajuće spirale, sa ogromnom ekonomskom i društvenom cenom", navodi se u izveštaju UN. U njemu se poziva da se promeni fokus sa kratkoročne konsolidacije na srednju i dugoročnu fiskalnu održivost. Dodaje se da fiskalne politike treba da budu koordinirane na međunarodnom planu i da treba da podrže otvaranje novih radnih mesta. Upozorava se da Italija i Španija trenutno predstavljaju najveću opasnost po Evropu, jer će veličina njihovih dugova najverovatnije iscediti regionalne spasilačke fondove. "Glavni strah je da će Španija skliznuti još dublje u recesiju, zbog čega će porasti njene kamatne stope, što će još više uzdrmati tržište i najverovatnije zahtevati pomoć sa strane", ukazuje se u izveštaju. UN dodaju da to neće ostaviti dovoljno novca za pomoć Italiji, što ponovo u prvi plan izbacuje spekulacije o propasti zone evra, što bi svetska finansijska tržišta učinilo još nestabilnijim i celu svetsku ekonomiju povuklo u ponor. U izveštaju se navodi da je svetski bruto domaći proizvod skočio za 2,7 odsto u 2011, i prognozira se rast od 2,5 odsto u ovoj i 3,1 odsto u sledećoj godini.

Korupcija zaoštrava krizu u EU i na Balkanu

Korupcija je prava "raširena bolest" koja nagriza društeveno, ekonomsko i političko tkivo i pogoršava krizu u Evropskoj uniji, što još više otežava i položaj zemalja Zapadnog Balkana. To je zaključak rasprave u Evropskom parlamentu o najnovijem izveštaju međunarodne organizacije Transparensi internešenel (TI), u kojem se navode prilično obeshrabrujući nalazi o sve većoj korupciji, za koju su građani svih zemalja Balkana mahom rekli da je samo još uvećana u poslednje skoro tri godine obuhvaćene izveštajem. Tako, prema izveštaju koji se može pogledati na sajtu TI (http://www.transparency.org/researć/gcb/gcb_2010), 49 odsto ispitanih građana Srbije smatra da je od 2010. korupcija porasla, njih 37 odsto misle da je ista, a 14 procenata da je smanjena. Na Kosovu 73 odsto stanovnika misle da je korupcija porasla, da je ista smatra njih 19 odsto, dok je osam procenata uvereno da je smanjena. U Makedoniji je 46 procenata ispitanika uvereno da je podmićivanje poraslo, 29 odsto da je istih razmera, a 25 odsto smatra da je umanjeno. U Bosni i Hercegovini vlada uverenje kod 59 odsto ljudi da je korupcija porasla, dok 30 odsto misli da je ostala na istom stepenu, a 11 odsto veruje da je smanjena. Takođe većina hrvatskih građana, njih 57 odsto, stavlja do znanja da je podmićivanje uvećano, 33 odsto misle da je ostalo isto, dok 10 odsto njih smatra da je korupcija delom suzbijena. Za Albaniju i Crnu Goru u izveštaju TI nisu dati podaci. Privlači pažnju podatak da čak 88 odsto građana Rumunije i 73 posto žitelja Slovenije smatra da je korupcije u poslednje dve i po godine poprimila još šire razmere, ali svega 30 odsto Bugara to isto misli. Prema izveštaju TI, najteže pogođeno društveno tkivo su političke partije, i to prevashodno njihovo finansiranje i u EU i u državama Balkana. Tu su kao "slučajevi koji najviše opominju" navedeni BiH, Kosovo, Srbija, ali i Slovenija, Nemačka, Francuska, Mađarska, Rumunija, Italija, Velika Britanija i SAD. Kad je reč o "ugrožavajućem stepenu korupcije" u policiji, parlamentu i zakonodavstvu, kao i medijima i verskim organizacijama nijedna od zapadnobalkanskih zemalja nije svrstana u tu kategoriju. U biznisu i privatnom sektoru je tu među zemlje ugrožene korupcijom svrstana Turska, za koju je navedeno da ima neslavne rezultate i kad je u pitanju podmićivanje državnih službenika i nameštenika u obrazovanju. U BiH su, navodi se u izveštaju, 23 odsto lica izjavila da su dala mito bar jednoj od devet ključnih institucija u zemlji, u Hrvatskoj je to navelo samo pet odsto građana, u Makedoniji 22 procenta, na Kosovu 16 odsto, u Srbiji 18 procenata, a u Turskoj 33 odsto. S druge strane, svega sedam odsto Francuza i samo dva odsto Nemaca su rekli da su bar jednom morali da potplate nadležne u nekoj od bitnih javnih ustanova. Izvršni urednik TI Korbus de Svart (Corbus de Snjardt) je u izlaganju i raspravi u Evropskom parlamentu ocenio da je "Evropa uveliko pala na ispitu" kad je reč o podmitljivosti državnih službenika, prakse podmićivanja u krupnom biznisu, finansiranju političkih partija i drugim bitnim vidovima života. Čelnik TI De Svart je posebno istakao da je korupcija, naročito u Grčkoj i Portugalu, toliko duboko uvrežena da predstavlja direktnu pretnju demokratskom legitimitetu zemlje i jako šteti mukotrpnim nastojanjima za prevazilaženje ekonomske i dužničke krize. Prema njegovim rečima, "Grčka, Portugal, Italija i Španija imaju ozbiljna pomanjkanja u polaganju računa za troškove javnog sektora, duboko ukorenjeni su problemni neefikasnosti, lošeg upravljanja i korupcije, što uopšte nije ni dovoljno nadžirano niti kažnjavano".

Danas izbor predsedavajućeg Generalne skupštine UN

Generalna skupština Ujedinjenih nacija biraće u petak, 8. juna, svog novog predsedavajućeg između dvojice kandidata - ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića i ambasadora Litvanije pri UN Daliusa Čekuolisa. Za predsedavajućeg narednog, 67. zasedanja Generalne skupštine UN biće izabran kandidat koji dobije većinu glasova prisutnih delegata, a glasanje će biti tajno. Kandidat koji bude izabran, predvodiće Generalnu skupštinu UN u ime Istočnoevropske grupe koju čine 23 zemlje, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike i današnje susede Srbije. Pošto nije postignuta saglasnost oko zajedničkog kandidata, predsedavajući će biti izabran tajnim glasanjem na plenarnom zasedanju koje počinje u 16 časova po srednjeevropskom vremenu. Poslednji put predsedavajući je na taj način biran 1991. godine kada Azijska grupa nije postigla saglasnost ni oko jednog od tri kandidata. Predsedavajući Generalne skupštine UN bira se na period od godinu dana u skladu sa nepisanim pravilom rotacije po regionalnom principu po kojem svake godine kandidata predlaže jedna od pet grupa zemalja. Uobičajeno je da grupa zemalja koja je na redu da predloži kandidata za predsedavajućeg izlazi sa jednim, zajedničkim predlogom, ali to nije pravilo. Takođe, iako to nije formalno definisano kao uslov, praksa je da se za predsedavajućeg nikada ne bira predstavnik neke od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina). Novi predsedavajući bira se obično tri meseca pre početka narednog zasedanja kojim treba da predsedava. Predsedavajući u radu odgovara Generalnoj skupštini UN. Njegova ovlašćenja su da otvara i zatvara plenarna zasedanja, usmerava diskusiju, vodi računa o poštovanju procedure i saopštava odluke. On takođe ima pravo da ograniči vreme diksusije, zatvara liste govornika ili da odloži debatu, a uloga mu je i da olakšava rad Generalne skupštine kroz bilatrelane konsultacije sa delegacijama kako bi se prevazišle razlike u mišljenjima, da predlaze rešenja i da radi na postizanju konsenzusa oko nekog predloga. Predsedavajući ne glasa o odlukama Generalne skupštine, ali određuje predstavnika iz delegacije svoje zemlje koji će to učiniti u njegovo ime. Jeremić bi, ako bi bio izabran, bio treći predsedavajući Generalne skupštine UN sa prostora bivše Jugoslavije, posle jugoslovenskog diplomate i funkcionera Lazara Mojsova (1977) i makedonskog diplomate Srđana Kerima (2007). U Grupi istočnoevropskih zemalja čiji bi Jeremić trebalo da bude kandidat, nalaze se pored Srbije i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Slovenija. U toj grupi su i Albanija, Bugarska, Mađarska, Moldavija i Rumunija, kao i Češka, Poljska i Slovačka. Članice Istočnoevropske grupe zemalja takođe su Rusija, Estonija, Letonija i Litvanija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija i Ukrajina. Istočnoevropska grupa sa 23 zemlje najmalobrojnija je od svih. Najviše članica imaju Afrička grupa - 54 i Azijsko-pacifička grupa 53 zemlje. Pored predsednika, Generalna skupština UN bira i 21 potpredsednika, takođe po regionalnom principu.

Tranzit Venere sledeći put za 105 godina

Jedna od retkih astronomskih pojava, tranzit Venere preko Sunca, završen je u sredu ujutro, a sledeći put desiće se za 105,5 godina - u decembru 2117. godine. Prelaz Venere počeo je u utorak oko 22 časa po srednjoevropskom vremenu, što su stanovnici Severne, centralne i severnog dela Južne Amerike imali prilike jasno da vide, pošto je tamo bilo vedro. Kada Venera prelazi preko sunčevog diska, može se videti mali crni disk kako lagano putuje, pomerajući se ukoso, preko gornjeg levog dela sunčevog svetlećeg diska. "To nije klasično pomračenje, tokom kojeg se Sunce u potpunosti zatamni. Prečnik Venere je mnogo manji od prečnika Sunca, tako da je to mali disk", rekao je agenciji Frans pres Fred Votson iz australijske Astronomske opservatorije. Australija, koju je u 18. veku otkrio Džjems Kuk, posle misije posmatranja Venere iz regiona Tihog okeana, najbolje je mesto za posmatranje tranzita Venere, a stanovnici istočnog i centralnog dela te zemlje imali su priliku da prelaz posmatraju skoro sedam sati. Stanovnici Kine i istočnog dela Japana tu priliku, međutim, ove godine nisu ni imali, pošto je vreme bilo oblačno. Ovu astronomsku pojavu je na Tahitiju došlo da vidi stotinak naučnika iz celog sveta, a između 1.500 i 2.000 stanovnika je prelaz Venere odlučilo da gleda sa plaže Venerin vrh na severu ostrva. Kraj Venerinog prelaska preko sučevog diska jutros su mogli da posmatraju stanovnici Evrope, Bliskog istoka, i južnog dela Azije. Tranzit je potpuno nevidljiv u većem delu Južne Amerike, zapadnom i jugozapadnom delu Afrike. Venera će sledeći put preći preko sunčevog diska 2117. godine. Do tranzita dolazi u periodu od osam godina dva puta, ali potom pravi pauzu od više od jednog veka. Tako je ovu pojavu poslednji put bilo moguće videti 2004. godine, ali iskustvo posmatranja Venerinog prelaza niko nije imao tokom celog 20. veka. Orbite Venere i Zemlje nisu u istoj ravni, niti je brzina kojom ove dve planete putuju oko Sunca ista, pa zbog toga one tako retko bivaju u liniji sa Suncem - što je trenutak kada je tranzit Venere vidljiv sa Zemlje. "Prelazak Venere preko sunčevog diska je jedan fantastičan i redak spektakl", kaže Ričard Harison iz Opservatoruje za sunčevu dinamiku. Tranzit Venere je pojava slična pomračenju Sunca, ali je razlika u tome što Mesec prekrije ceo disk Sucna, a Venera, iako je veća, samo mali deo, pošto je mnogo udaljenija.

Romni težak 250 miliona dolara

Kandidat Republikanske stranke za predsedničke izbore novembra u SAD, Mit Romni ima bogatstvo od blizu 250 miliona dolara, i ono se za godinu dana nije promenilo, pokazuje novi finansijski izveštaj. Štab Romnijeve predizborne kampanje kaže da se tokom godine njegova imovina kretala između 190 i 250 miliona dolara što je agencija AP proverila i potvrdila. Novi Romnijev finansijski izveštaj navodi prodaju velike količine akcija kojima upravlja njegova fondacija. Novi izveštaj pokazuje da je Romni u proteklih godinu dana zaradio milione dolara trgovanjem unosnim bankarskim zapisima i investicionim fondovima. Od toga je gotovo 40 fondova povezano sa bivšim Romnijevim preduzećem za finansijske usluge "Bejn kapital". Ta firma čiji je on bio jedan od osnivača i suvlasnik, ove godine upravlja sa 66 milijardi dolara kapitala raznih investitora.

Privredni rast u evrozoni u prvom tromesečju nula odsto

Privreda u sedamnaest zemalja evrozone stagnirala je u prvom kvartalu ove godine, za rastom od nula odsto, posle pada BDP-a od 0,3 odsto u prethodnom tromesečju, što znači da je izbegnuta recesija, potvrdila je danas evropska statistička agencija Evrostat u drugoj proceni. Ova cifra je u skladu sa očekivanjima analitičara i omogućila je da evrozona zamalo izbegne recesiju koja se definiše kao pad privredne proizvodnje u dva uzastopna tromesečja. Podaci međutim kriju velike razlike između zemalja unutar evrozone - Nemačka je imala rast od 0,5 odsto u prva tri meseca ove godina, a Francuski rast je ostao na nuli. Istovremeno Italija i Španija, treća i četvrta privreda evrozone su zabeležila pad BDP-a od 0,8, odnosno 0,3 odsto u istom tromesečnom periodu. Na nivou cele Evropske unije takođe je zabeležen rast od nula procenata u prvom tromesečju, što potvrđuje da stari kontinent kaska za Sjedinjenim Državama i Japanom koji su u tom periodu imali rast BDP-a od 0,5, odnosno jedan odsto. Posebno će se pratiti sastanak Evropske centralne banke danas popodne, pošto se tržišta nadaju da će banka još smanjiti referentnu kamatnu stopu, mada ekonomisti ocenjuju da je malo verovatno da će se to i dogoditi.

Ironija: Broj poginulih tokom maja statistički među najnižim

Broj Iračana poginulih u nasilju, porastao je tokom maja, ali je ipak blizu najnižeg mesečnog bilansa žrtava od američke invazije marta 2003, ukazuju zvanični podaci objavljeni danas. Ukupno 132 Iračanina - 90 civila, 20 policajaca i 22 vojnika su poginula tokom maja, po podacima ministarstava unutrašnjih poslova, zdravlja i odbrane. Aprila je poginulo 126 ljudi. Mart 2012. bio je najmanje smrtonosan od američke invazije, sa 112 iračkih žrtava, navode isti izvori. Maja je ranjeno 248 ljudi - 115 civila, 80 policajaca i 53 vojnika. Ostali podaci su da je ubijeno 20 pobunjenika, a 105 uhapšeno. Najsmrtonosniji napad poslednjih nedelja dogodio se u četvrtak, kada je niz bombaških napada u Bagdadu odneo 17 života, a 57 ljudi je ranjeno.