KANADA

Od jula kar2gou u Torontu

Čuvena haljina Javorov list i poštanske marke

Kada bi se prodavala parlamentarna zdanja

BLIC VESTI

Primedbe iz Australije

Mirna zemlja Kanada

Krava u znak zahvalnosti za diplomu

Bibermanija kao bolest našeg doba

Od jula kar2gou u Torontu

Poslednjeg dana juna Toronto, Kalgari i Majami dobija uslužni servis za iznajmljivanje automobila, Car2go. Ono što ovu službu izdvaja od drugih je nema nikakvog dogovaranja unapred, to jest da bukvalno istog trenutka kada ugledate slobodno vozilo možete početi da ga koristite, a automobil možete posle toga ostaviti na bilo kom parkingu. Ovaj servis u ponudi ima samo dvosede smart for tnjo koji su idealni uslužni automobili za kratke ture, šoping, vožnju sa kraja na kraj grada ili do aerodroma. Cena po minutu iznajmljivanja je 35 centi, što je otprilike oko deset dolara za pola sata. Pri tom, u to su uključeni parkiranje, gorivo, održavanje i osiguranje. Ovakve cene sasvim sigurno su konkurentne u poređenju sa ostalim vidovima prevoza. Pored ovog najnovijeg servisa, u gradu postoje još dva slična, Zipcar i AutoShare, takođe za iznajmljivanje automobila na kratak rok, tako da će sada zainteresovanim građanima biti dostupno blizu hiljadu vozila.

Čuvena haljina Javorov list i poštanske marke

Čuvena haljina Javorov list biće samo jedan od šezdeset eksponata na izložbi u otavskom Muzeju civilizacije, posvećenoj dijamantskom jubileju kraljice Elizabete. To je draguljima optočena haljina, britanskog dizajnera Normana Hartnela, koju je kraljica nosila na večeri u Rido holu, kada je 1957. godine boravila u Kanadi, prvi put posle krunisanja. O posebnosti te haljine govori i podatak da su tekstovi o njoj u to vreme pokrili isti medijski prostor kao i poplave u Valensiji, Španija, zbog kojih je oko četvrt miliona ljudi bez svojih kuća. Ostali izloženi predmeti takođe ukazuju na povezanost kraljice sa Kanadom, počev od ručno rađene porcelanske vaze u slavu krunisanja, pa do suvenira vezanih za kraljevsku posetu 2002. godine, kada je kraljica bacila pak na ceremonijalnom početku Kanuks igara u Vankuveru. Izložba će biti otvorena 1. jula, na Dan Kanade, i trajaće do početka sledeće godine. U Poštanskom muzeju, koji se nalazi u okviru Muzeja civilizacije, trenutno je u toku, a trajaće do oktobra, izložba maraka iz svih krajeva sveta sa likom kraljice Elizabete.

Kada bi se prodavala parlamentarna zdanja

Istorijska vrednost neprocenjiva, kancelarijska cena oko 90 miliona U prvom od niza određivanja tržišne vrednosti najznamenitijih nacionalnih obeležja, internacionalna firma za promet nekretnina Altus grupa procenila je Centralni blok parlamentarnih zdanja u Otavi i ustanovila da bi, u slučaju prodaje za kancelarijski prostor, za te građevine moglo da se traži 87,9 miliona dolara. Sa stanovišta stručnjaka za nekretnine, vrednost ovih građevina leži u primesama istorije, odličnoj lokaciji i fantastičnom pogledu. Kako se ističe, ovo je samo provizorna procena, na osnovu standardizovanih metoda za nekretnine, pošto je praktično nemoguće proceniti vrednost građevina izvanredne arhitektonske, istorijske i umetničke vrednosti, sa izuzetnim slikama, skulpturama, duborezima u kamenu i drvetu. Zanimljivo je da je nominalna vrednost ovih zgrada porasla za 138 odsto u poslednjih dvanaest godina, bez obzira što je evidentno da su potrebni opsežni radova na renoviranju i modernizaciji objekata. Sa druge strane treba reći da je kancelarijski prostor sve više na ceni u Otavi, tako da i to objašnjava ovoliki rast tržišne cene. Centralni blok je 1866. godine koštao 1.373.633 dolara. Najobimnije renoviranje izvršeno je posle požara 916. godine. Agencija za javne radove planira da u narednih deset godina utroši oko 500 miliona na renoviranje Centralnog bloka.

BLIC VESTI

OTAVA - Statističari su izneli podatak da je u periodu od 2002. do 2010. godine trošak za mobilne telefone po domaćinstvu porastao za 189 odsto, dok je u isto vreme za fiksni telefon smanjen za 32 odsto. Skoro svako osmo domaćinstvo, odnosno čak svako drugo kada su u pitanju osobe do 34 godine starosti, potpuno se odreklo fiksnog telefona. Ali, stručnjaci naglašavaju da ovi pokazatelji nikako ne najavljuju da će fiksna telefonija otići u prošlost, između ostalog i zbog toga što nema dovoljno poverenja u tehnologiju. TORONTO - Er Kanada je saopštila da Dankan Di, izvršni potpredsednik i šef operative, napušta od jeseni kompaniju u kojoj je proveo 15 godina. Di je imao ključnu ulogu u pregovorima oko radnih ugovora. VIKTORIJA – Rajder Hesdžedal postao je prvi Kanađanin koji je pobedio na čuvenoj biciklističkoj trci Điro d’Italija. On se doskora bavio mauntbajkingom, da bi se sada na najbolji način okrenuo biciklizmu. Zanimljivo je da se ove godine, prvi put u poslednje dve decenije, na pobedničkom postolju nije našao ni jedan Italijan. VINIPEG – Dvoje dece, uzrasta sedam i pet godina, kojoj se izgubio trag pre skoro četiri godine kada ih je odveo njihov otac Kevin Marik, pronađena su nedavno u Gvadalahari, Meksiko, i vraćena majci. Deca su praktično bila zatočena u kući sa jakim obezbeđenjem, nisu išla u školu, a pod pratnjom su izlazila samo noću. U kući je pronađeno oružje, droga i dečja pornografija, pa su zbog toga i otmice dece uhapšeni Marik, jedan njegov rođak i prijatelj. Zvaničnici Kanade i Meksika sada pokušavaju da obezbede papire i za psa, ljubimca za koga su deca veoma vezana. MONTREAL – Lideri kvebečkih studenata, koji protestuju više od tri meseca zbog školarina za visoko školstvo, napominju da vladi podneli novu listu zahteva i da traže jasne i precizne odgovore u vezi sa njima. U međuvremenu, mirni protesti protiv zakona 78 se nastavljaju, uz bučno udaranje u šerpe. OTAVA - Po Interbrandovom izveštaju, po svojoj vrednosti najboljih deset kanadskih kompanija su: TD (9.693 miliona dolara), Rojal banka (7.929), Blekberi (6.446), Banka Nove Skotije (3.965), Tim Hortons (3.441), Lululemon (3.245), Šopers drag mart (3.179), Bel (3.059) i Rodžers (2.998). Čak devet od prvih 25 kompanija su iz finansijskog sektora. TORONTO - Grad Toronto razmotriće mogućnost da se kandiduje za domaćina letnjih Olimpijskih igara 2024. godine i Ekspo 2025. godine. Većnik Denzil Minan-Vong, kao podnosilac predloga, pored privrednih investicija, među mnogostruke koristi od ova dva događaja svetskog obima i značaja, svrstava i zapošljavanje velikog broja ljudi i infrastrukturna ulaganja. Toronto se u dva navrata poslednjih godina kandidovao za domaćina Olimpijskih igara, ali je izgubio od Atlante i Bejdžinga, tako da Minan-Vong smatra da je došlo vreme da se kandidatura najzad usvoji. OTAVA - Anketa Ipsos Rajda pokazuje da građani veruju da bi Džastin Trido bio napoželjniji kandidat za lidera Liberalne stranke, a da daleko za njim zaostaju potencijalni kandidat Bob Rej, bivši astronaut Mark Garno, bivši kandidat Džerard Kenedi, brat ontarijskog premijera Dejvid Mekgvinti i poslanik iz Nju Brunsvika Dominik Leblank. Najveća prepreka je što Trido insistira da nije zainteresovan da se uključi u trku za poziciju lidera stranke. KVEBEK - Kvebek je, posle Britanske Kolumbije, Ontarija, Nju Brunsvika i Njufaundlenda, postao peta kanadska provincija koja je podnela tužbu protiv velikih duvanskih kompanija, zahtevajući 60 milijardi dolara na ime uvećanih troškova za zdravstvo. I preostale provincije najavljuju sličnu tužbu. U SAD-u se ovakva parnica završila van sudskim poravnanjem, čija je vrednost bar 206 milijardi dolara raspoređenih na period od 25 godina. OTAVA - Posle tri slučaja sa maloletnicama primoranih na prostituciju, policija u Otavi privela je dve petnaestogodišnjakinje, pod optužbom da su umešane u trgovinu ljudima, prisilu, silovanje, pljačku, iskorišćavanje i pretnje. Treća osumnjičena, sedamnaestogodišnja devojka, nalazi se u bekstvu. Žrtve imaju od 13 do 17 godina. Veruje se da je ovo prvi put u kanadskom pravosuđu da su za ovakva nedela optužene ovako mlade prestupnice. TORONTO - Od posledica ranjavanja vatrenim oružjem u incidentu u centru Iton, u ponedeljak je preminuo Nikson Nirmalendran, 22, tako da će otptužnica protiv Kristofera Hasbendsa biti proširena. On se već tereti za ubistvo Ahmeda Hasana, 24, i šest pokušaja ubistva. Trinaestogodišnji dečak, koji je u pucnjavi zadobio povrede glave, pušten u nedelju iz bolnice na kućno lečenje. Veruje se da su Hazbends, Nirmalendran i Hasan bili članovi bande koja je operisala u i oko Ridžent parka. OTAVA - Iako više od polovine Kanađana i dalje smatra da bi princ Čarls trebalo da se odrekne prestola u korist svog sina Vilijema, ovaj broj se smanjio za nekoliko procenata u poređenju sa prošlom godinom. Procenjuje se da su dugogodišnji pokušaji princa Čarlsa da popravi sliku o sebi počeli da daju rezultate, a mnogi veruju da je i nedavna poseta princa i njegove supruge Kamile, u okviru obeležavanja dijamantskog jubileja kraljice Elizabete, doprinela porastu njegove popularnosti. Treba reći i da tri petine Kanađana smatra da bi Kanada trebalo da ostane monarhija i posle smrti kraljice, ponajviše zato što se zalažu za očuvanje tradicionalnih vrednosti. MADRID - Kanadski reprezentativac i dvostruki osvajač srebrnih olimpijskih medalja u skokovima u vodu Aleksander Despati zadobio je ozbiljnu posekotinu na glavi, kada je tokom izvođenja trostrukog salta svom snagom udario čelom u odskočnu dasku. U prvom trenutku se strahovalo da će njegovo učešće na Olimpijskim igrama biti dovedeno u pitanje, međutim, ispostavilo se da se radi samo o površinskoj povredi i da će on uspeti da se oporavi za dve do tri nedelje. OTAVA - Bob Rej i zvanično je saopštio da se neće kandidovati za lidera Liberalne stranke, navodeći da je odlučio da politika ne treba da bude prioritet u njegovom životu zbog godina koje ima, trenutne situacije i pespektive. Upućeni procenjuju da će ova odluka ostaviti svoj trag na način delovanja ne samo Liberalne stranke, nego i Konzervativne, NDP-a, pa i Bloka Kvebekva. Kod mnogih se javila nada da bi Džastin Trudo ipak mogao da se kandiduje za lidera strane, pošto je on nagovestio da će razmisliti. Sin nekadašnjeg premijera Pjera Trudoa je, uz to, rekao i da bolje od mnogih zna kakav je spoj između porodice i politike. OTAVA - Ove nedelje trebalo bi da bude postignut dogovor o izgradnji drugog mosta koji spaja Vindzor i Detroit, kojim će se smanjiti gužve na najprometnijem kanadskom graničnom prelazu. Očekuje se da u petak premijer Stiven Harper i guverner Mičigena Rik Snajder to zvanično objave u Vindzoru. Procenjuje se da će izgradnja mosta koštati oko 5,5 milijrdi dolara, i da će na njemu posao naći oko deset hiljada građevinskih radnika.

Primedbe iz Australije

Frejzer kritikuje zbog odugovlačenja oko zabrane kasetnih bombi Iz Australije je, na adresu kanadske federalne vlade, stigla kritika zbog oklevanja pri uključivanju u međunarodni sporazum o zabrani kasetnih bombi. Kritiku je uputio nekadašnji australijski premijer Malkolm Frejzer, koji je tu funkciju obavljao od 1975-1983. godine. Razočaranje kanadskim nereagovanjem tim je veće što je Kanada, po Frejzerovim rečima, toliko decenija unazad prednjačila u ispravnim reakcijama i liderstvu u dobrom pravcu. Šteta je što kanadska vlada ne predvodi i u borbi protiv upotrebe kasetne municije, već reaguje bojažljivo, neadekvatno i regresivno, smatra Frejzer. Kanada je jedna od zemalja koje su prve potpisale sporazum o zabrani ove izuzetno opasne municije, ali još uvek nije usvojen zakon koji to i potvrđuje. Domaći i strani analitičari tvrde da je zakon neubedljiv i da se kosi sa kanadsko – američkom vojnom saradnjom. Kanada, inače, ne proizvodi, niti koristi kasetne bombe. Kasetne bombe su vrsta municije koja se ispaljuje iz vazduha ili sa zemlje, sa bojevom glavom, specijalnim kontejnerom u kome je smešteno i do nekoliko stotina komada podmunicije najrazličitijeg dejstva. Spadaju u jedno od najmonstruoznijih oružja današnjice, jer u trenutku eksplozije, kao i mnogo meseci i godina posle toga, kada se naiđe na neeksplodiranu municiju, izazivaju smrtne ili teške telesne povrede lokalnom stanovništvu. Po podacima Human Rights Njatch-a, u 29 zemalja u svetu ima stradalih od kasetnih bombi. Konvencija o kasetnoj municiji ratifikovana je 1. avgusta 2010. godine u UN i postala je međunardoni pravni dokument koga sve države moraju da poštuju. Do kraja prošle godine konvenciju je potpisalo 111 država, a od toga, 71 zemlja je izvršila i ratifikaciju.

Mirna zemlja Kanada

Nezavisni Institut za ekonomiju i mir, sa sedištem u Australiji i SAD-u, procenio je, na osnovu Globalnog indeksa za mir za 2011. godinu, da se Kanada nalazi na četvrtom mestu u svetu i to najviše zahvaljujući manjem broju žrtava među pripadnicima svojih trupa stacioniranih u Avganistanu. Bolji plasman ostvarili su samo Island, Danska i Novi Zeland. Sveukupna ocena je da je svet bio mirnije mesto za život nego u prethodne dve godine, uprkos nemirima u raznim delovima zemljine kugle. Po prvi put od 2007. godine, i prvog indeksa za mir, Bliski istok i sever Afrike preuzeli su od subsaharske regije afričkog kontinenta začelje ove liste. Somalija je ostala na poslednjem mestu, a najveći pad zabeležila je Sirija, koja je sa 31. mesta, dospela čak na 147. poziciju, od 158 zemalja. U grupi poslednjih deset su još i Avganistan, Irak, Izrael i Pakistan. SAD su napravile mali pomak, pa su sada na 88. mestu, dok je kao region najviše napredovala Latinska Amerika, gde je većina zemalja sada bolje pozicionirana. Stručnjaci iz ovog Instituta naglašavaju da bi, ukoliko bi se nasilje u svetu smanjilo za četvrtinu, u ekonomskom pogledu moglo doći do dobitka od 2,25 bilijardi.

Krava u znak zahvalnosti za diplomu

Šeldon Levi, predsednik Univerziteta Rajerson, u julu će otputovati u Keniju, kako bi dobio nesvakidašnji poklon – kravu. To će biti znak zahvalnosti jedne Masai porodice, čija je uporna i pametna najstarija ćerka Teriano Lesanča završila studije na ovom univerzitetu. Svečanost će se održati njihovom selu Ludorijak, gde će Levi pred meštanima ceremonijalno uručiti diplomu mladoj Teriano. Levi je već odlučio da poklon junicu, koja će njemu tada biti predata, odmah priloži kao svoj doprinos velikom slavlju. U plemenu Masai, iz koga devojka potiče, krava je inače nešto najvrednije, sredstvo plaćanja i izražavanja zahvalnosti. Zanimljiva i neobična priča počela je kada je Teriano pošla u školu i počela da ređa uspehe. Otac nije bio previše voljan da nastavi da prodaje krave i tako joj finansira obrazovanje. No, umešala se i njena majka, poštujući ćerkinu želju da ide u školu, umesto da se uda za mnogo starijeg muškarca, kako je bilo ugovoreno još na rođenju. Dodatnu pomoć pružila joj je i humanitarna organizacija Vorld vižn, Njorld Vision, koja joj je pronašla porodicu sponzora i snosila najveći deo troškova. No, i Teriano je pokazala inicijativu. Prvo je svojim idejama pomogla ocu da obnovi stado krava i zaradi novac, zatim se angažovala da propagira humanitarnu organizaciju i da se sama bori za ostvarenje svog sna o diplomi. Ogroman podstrek dobila je i od profesorke Žan Golden, koja je priskočila u pomoć kada su presahla sredstva od privatnog sponzora, i obezbedila joj stipendiju i donacije za tri poslednje godine studiranja. Sada već uspeva da pomaže svojoj braći da se i oni iškoluju. Teriano je prva devojka iz svog sela koja je stigla do univerziteta i prva iz svog kraja koja je studirala u inostranstvu. Ona govori tri jezika – maa, jezik naroda Masai, svahili i engleski. Interesantno je da ona ne zna koliko ima godina, pošto se kod njih ne slave rođendani. Svoju diplomu socijalnog radnika Teriano će ovih dana primiti na promociji na fakultetu, odevena u tradicionalnu Masai nošnju i u prisustvu svojih roditelja, kojima je ovo bilo prvo putovanje u inostranstvo. Planira da radi na očuvanju kulture naroda Masai, postane prva poslanica u kenijskom Parlamentu, izgradi bolnicu u svom selu i eventualno, otvori prvi Masai univerzitet. O njoj je snimljen dokumentarni film, koji će biti prikazan na jesen.

Bibermanija kao bolest našeg doba

Sudeći po istraživanju dvoje naučnika sa Univerziteta u Otavi, studentkinje masters studija Valeri Tvidl i njenog profesora Roberta Dž. Smita?, Biber groznica mogla bi se okarakterisati kao jedna od najzaraznijih bolesti našeg vremena. Nije reč ni o kakvoj novoj bolesti, nego o opsednutosti muzičkom zvezdom Džastinom Biberom, koja traje već neko vreme i nastavlja da se prenosi sa generacije na generaciju. Simptomi su nekontrolisano plakanje i vrištanje, gubljenje kontakta sa svakodnevnim životom i onim što nam on nudi, kupovina najrazličitijih suvenira i tome slično. Oni objašnjavaju da Bibermanija može duže da traje ukoliko je publicitet, u vidu novog CD-a ili nove frizure, doziran i sa povremenim pauzama, inače može doći do zasićenja. Njihov zanimljiv rad biće objavljen u knjizi ’Razumevanje dinamike pojave i nestanka infektivnih bolesti kroz korišćenje matematičkih modela’.