REGION

Obnažena navijačica Hrvatske neće biti kažnjena

Ne očekuje se ekonomski rast u BIH ove godine

Šeks podneo ostavku, Kosor ne želi

Optužnica zbog zlostavljanja nemačke državljanke

Mur: Zatvaranje OHR kad BiH nepovratno bude na putu ka EU

Kusturica postao član Akademije nauka i umetnosti RS

Gradnja mosta na Savi kod Gradiške počinje sledećg leta

Obnažena navijačica Hrvatske neće biti kažnjena

Ministarstvo kulture Hrvatske saopštilo je da neće kazniti svoju zaposlenicu Jelenu Mikšu čije su fotografije u toplesu preplavile portale i društvene mreze. Mikša, navijačica fudbalske reprezentacije Hrvatske, slikala se golih grudi tokom utakmice Hrvatska-Irska u Poznanju u Poljskoj, na Evropskom šampionatu u fudbalu EURO 2012. Iz Ministarstva kulture su naveli da je Etičko poverenstvo s Mikšom obavilo razgovor i da ju je upozorilo da ubuduće pripazi na svoje ponašanje. Iako je ranije inistarka kulture Hrvatske Andrea Zlatar Violić najavila novčano kažnjavanje za navijačicu, ona ipak nije kažnjena. Dve sestre, Jelena i Viktorija Mikša, od kojih je prva zaposlena kao referent u hrvatskom Ministarstvu kulture, obnaženih grudi bodrile su reprezetaciju Hrvatske u meču protiv reprezentacije Irske koji je igran prošle nedelje u Poznanju u Poljskoj. U Ministarstvu su tvrdili da je njihova zaposlenica tim postupkom narušila ugled institucije, uz stav da ponašanje državnih službenika ne može da bude podeljeno na slobodno i radno vreme, bez obzira što u Sindikatu državnih i lokalnih službenika upozoravaju da se etički kodeks Ministarstva ne odnosi na privatno vreme zaposlenih. Hrvatski mediji navode da su obe devojke u toplesu članice Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). I dok Jelena radi u Ministarstvu kulture, Viktorija je potpredsednica mladih HDZ-a Krapinsko-zagorske županije.

Ne očekuje se ekonomski rast u BIH ove godine

Predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Sarajevu Milan Cuc, izjavio je da ove godine ne očekuje ekonomski rast u BiH. "Ekonomski indikatori u prvom kvartalu godine su razočaravajući i stoga ne očekujemo rast ekonomije ove godine. Direktni izazov za javne finansije je zatvoriti finansijske rupe. To treba uraditi kroz kombinaciju oštrije kontrole rashoda i spoljnog finansiranja", rekao je predstavnik MMF-a. On je za sarajevski Dnevni avaz kazao da će pregovori BiH i MMF-a biti nastavljeni pošto vlasti u toj zemlji definišu konkretne ekonomske politike i mere koje bi predstavljale osnov aranžmana. Istakao je da će iznos kredita biti utvrđen tokom pregovora, te da će taj iznos zavisiti od finansijskih potreba zemlje, snage programa i toga koliko će novac iz drugih izvora biti dostupan BiH. "Visina kredita mora biti u skladu sa sposobnošću zemlje da otplaćuje kredit", rekao je Cuc, i dodao da ekonomija u BiH prolazi kroz težak period i da oporavak koji je počeo u 2010. slabi zbog znakova da kriza u evrozoni negativno utiče na izvoz roba iz BiH i na priliv kapitala u BiH. Prema njegovim rečima, BIH treba da reaktivira plan sprovođenja strukturalnih reformi koji bi trebalo da obuhvati aktivnosti usmerene na unapređenje poslovnog okruženja i privlačenje stranih investicija. "To je najsigurniji način da se ojača oporavak, podrži rast i da se otvore nova radna mesta", rekao je Cuc.

Šeks podneo ostavku, Kosor ne želi

Potpredsednik Sabora Hrvatske Vladimir Šeks iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) podneo je ostavku na tu funkciju s obrazloženjem da više ne uživa političko poverenje vrha stranke. To je, međutim, odbila da učini bivša premijerka i aktuelna potpredsednica Sabora Jadranka Kosor iz iste stranke, iako je poslanički klub HDZ-a podržao odluku stranačkog predsedništva o smeni Šeksa i Kosor s potpredsedničkih funkcija. O smenama potpredsednika Sabora iz redova HDZ-a izjašnjavaće se Sabor. Jadranka Kosor izjavila je da je odluka o smeni "degradirajuća", te da su je smenili oni koje je ona upisala u članstvo HDZ-a. "Neću da podnesem ostavku, jer, uz ostalo, želim da učestvujem u saborskoj raspravi kada se o tome bude odlučivalo", rekla je Kosorova novinarima. Predsednik HDZ-a Tomislav Karamarko, koji je nedavno na mestu predsednika HDZ-a nasledio upravo Kosorovu, izjavio je novinarima posle sednice poslaničkog kluba da je to telo većinom glasova podržalo odluku o smeni Šeksa i Kosor, koje bi na tim mestima trebalo da zamene Tomislav Čuljak i Željko Reiner. On je odbacio tvrdnje Jadranke Kosor da je reč o njegovoj odmazdi, te poručio da će Šeks i Kosor najverovatnije biti predloženi na čelna mesta nekih saborskih odbora. Karamarko je ocenio da je odluka Vladmira Šeksa da podnese ostavku na mesto potpredsednika Sabora "legitimna i časna". "HDZ je na kolenima, zato sada radimo na konsolidaciji stranke i bilo je potrebno osvežiti prve redove", rekao je novi šef HDZ-a koji je smene obrazložio gubitkom pozicija u stranci posle unutarstranačkih izbora u maju. On je takođe negirao da mu bivši šef HDZ-a i vlade Ivo Sanader šalje SMS poruke da ne pravi nagodbu s tužilaštvom u slučaju Fimi-medija. U tom slučaju se Sanaderu i HDZ, kao i još devet fizičkih i pravnih osoba, sudi za korupciju, odnosno izvlačenje oko 10 miliona evra iz državnih preduzeća i ministarstva preko privatne marketinške agencije "Fimi-medija" od kojih je najveći deo završio u crnom fondu HDZ-a. Novi šef HDZ-a najavio je ranije mogućnost nagodbe s tužilaštvom. Bivši ministar unutrašnjih poslova i bivši šef Sigurnosno-obaveštajne agencije Tomislav Karamarko izabran je u maju za predsednika Hrvatslke demokratske zajednice koja je do kraja 2011. bila na vlasti. Karamarko je u drugom krugu pobedio protivkandidata Milana Kujundžića. Kandidat za predsednika bila je i dotadašnja predsednica Jadranka Kosor koja, međutim, nije uspela da uđe u drugi krug već je osvojila treće mesto. Funkciju potpredsednika na stranačkim izborima izgubio je i Vladimir Šeks koji je podržavao Jadranku Kosor. Izbori za novo rukovodstvo HDZ-a protekli su u senci suđenja Sanaderu i HDZ-u za korupciju. To su bili prvi pravi stranački izbori posle iznenadnog odlaska Sanadera s mesta predsednika HDZ-a i vlade sredinom 2009. Kosor je, kao njegov izbor, aklamacijom izabrana za predsednicu te partije. Tada nije imala protivkandidata. HDZ je ubedljivo poražen na poslednjim parlamentranim izborima krajem 2011. godine i posle osam godina vlasti prešao je u opoziciju. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb

Optužnica zbog zlostavljanja nemačke državljanke

Pravosuđe BiH podiglo je optužnicu protiv Milenka i Slavojke Marinković zbog držanja u zatočeništvu i zlostavljanja nemačke državljanke Betine Zigner na njihovom imanju u severoistočnoj Bosni, javljaju bosanski mediji pozivajući se na zvanične izvore. Tužilaštvo Tuzlanske županije zatražilo je da Marinkovićima bude produžen pritvor za dva meseca. Marinkovići se u optužnici terete da su poslednjih osam godina u Karavlasima kod Kalesije u klasičnom ropstvu držali nemačku državljanku Betinu Zigner (19). Prema optužnici, Marinkovići su se prema Betini ponašali nehumano, izgladnjivali je, telesno zlostavljali i terali da radi teške fizičke poslove, a nisu joj dopuštali susrete s drugim ljudima niti da se školuje. Betina Zigner je, nakon hapšenja Marinkovića, smeštena u sigurnu kuću gde se oporavlja. Slučaj su policiji prijavile komšije koje su kao dokaz dostavile fotografiju. U istragu su uključene i nemačke vlasti.

Mur: Zatvaranje OHR kad BiH nepovratno bude na putu ka EU

Prvi zamenik visokog predstavnika Roderik Mur izjavio je u Banjaluci da će Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH biti zatvorena kada ta zemlja bude nepovratno na evropskom putu. "Kada ova zemlja bude nepovratno na putu ka Evropskoj uniji, tada sigurno više neće biti potrebe za OHR-om", rekao je Mur novinarima posle sastanka sa predsednikom parlamenta Republike Srpske (RS) Igorom Radojičićem. Prema Murovim rečima, ispunjavanje preostalih uslova za zatvaranje OHR-a, među kojima su i rešavanje pitanja državne i vojne imovine, ubrzaće proces evropskih integracija BiH. On je upozorio da u BiH ima "dosta nekonstruktivne retorike kojom se dovodi u pitanje opstanak i budućnost zemlje", kao i da to potkopava poverenje međunarodne zajednice koja želi da se u potpunosti implementira Dejtonski sporazum. Mur je naglasio da ima određenih izazova i napada na taj sporazum, poručujući da se to morati ukloniti. Govoreći o superviziji za distrikt Brčko, on je naveo da se već uveliko sprovodi odluka Saveta za primenu mira (PIK) o zatvaranju kancelarije OHR-a u Brčkom do 31. avgusta. Mur, koji je i supervizor za Brčko, poručio je da posle tog datuma ne namerava da koristi svoja ovlašćenja supervizora za distrikt. On je dodao da ne veruje da će Arbitražni tribunal, iako teoretski ima mogućnost, doneti odluku da deo ili celu teritoriju Distrikta stavi pod isključivu kontrolu jednog ili drugog entiteta. "To je teoretski moguće i za to Arbitražni tribunal ima potencijala i za to postoji mogućnost, ali ne vjerujem da će doći do toga", kazao je Mur.

Kusturica postao član Akademije nauka i umetnosti RS

Reditelj Emir Kusturica proglašen je za člana Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske (ANURS). Osim Kusturice, za inostrane članove ANURS proglašeni su i akademik Ljubiša Rakić iz Srbije, te akademici Nikolaj Dubina i Filip Govorov iz Ukrajine. Kusturica je rekao da mu je čast što je postao član ANURS, dodajući da je to za njega priznanje, koje mu je dodeljeno kao nekome ko je "nastavio davno trasiran put koji je sačuvao srpski narod kroz vekove, najviše u kulturi".ANURS ima 15 inostranih članova.

Gradnja mosta na Savi kod Gradiške počinje sledećg leta

Izgradnja mosta na reci Savi kod Gradiške trebalo bi da počne do kraja juna 2013. godine, saopšteno je u Banjaluci posle sastanka predstavnika operativnih tela BiH i Hrvatske za sprovođenje Sporazuma o izgradnji mosta. Vrednost projekta, sa pristupnim saobraćajnicama, iznosi 50 miliona evra, a izgradnja mosta će po principu "pola-pola" finansirati Republika Srpska (RS) i Hrvatska. Most će biti dužine oko 600 metara. Predviđeno je da se na obe strane Save izgrade i novi granični prelazi. Sporazum o izgrdanji mosta na Savi između BiH i Hrvatske stupio je na snagu 27. maja. Iz Vlade RS ranije su saopštili da je izgradnja mosta na Savi veoma značajna za RS, jer će Banjaluku spojiti s evropskom mrežom autoputeva.