SRBIJA

Ivica Dačić između dve vatre

Nikolić: Uverio sam Ešton da je budućnost Srbije u EU

Svilanović za generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju

Jeremić izabran za predsedavajućeg Generalne skupštine UN

Ubijen predsednik UO Kosovske agencije za privatizaciju

kako to vide drugi... Usamljeni predsednik Nikolić

Dragan Đilas ponovo gradonačelnik Beograda

Ivica Dačić između dve vatre

Kada je nedavno Ivica Dačić, zamenik premijera i sprski ministar policije, rekao da mu je možda bolje da bude premijer u naprednjačkoj vladi Tome Nikolića, nego samo ministar u demokratskoj Tadićevoj garnituri, javno se potvrdila sumnja da postoje sve veće razmirice između socijalista i demokrata oko formiranja vlade. - Meni bi se možda više isplatilo da budem premijer u nekoj drugoj kombinaciji nego ovde da podržavam nešto za šta kažu da je proevropski, a sa druge strane, Nikoliću Evropljani i Amerikanci odaju počast... Ne postoji više priča da podrškom Tadiću podržavate proevropsku vladu, jer je očigledno da je i Tomislav Nikolić prihvatljiv za EU i međunarodnu zajednicu. Nikolića telefonom zove državna sekretarka SAD Hilari Klinton, a evropski komesar za proširenje Stefan File mu dolazi na inauguraciju... Ja sam u odnosu na Tadića i Nikolića veći nacionalista, a i Tadić i Nikolić su evrofanatici - izjavio je Ivica Dačić. Bivši miloševićevski SPS je stranka odluke, jer bez njenih 15 odsto glasova, ni SNS, a ni DS nemaju parlamentarnu većinu za pravljenje vlade i premijera. Formula Dačićevog uspeha na izborima, ocenjuju analiticari, bila je u tome što je dobro iskoristio četiri godine na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova i umeće komunikacije sa najširom javnošću. Više od pola miliona glasova osvojio je zahvaljujući i prethodnom četvorogodišnjem delovanju u izvršnoj vlasti i dobro vođenoj kampanji. Iz Vašingtona je dobio mnogo pohvala zbog uspešnog rada na suzbijanju prekoganične trgovine drogom. U Briselu ga često primaju, jer nosi agendu Evropske unije. Lično je šarmer. Rođen je u selu odakle je Arkanova žena Ceca, u Žitoradi ispod Niša, i ume da peva lepo kao Svetlana Raznatović. Diplomirao je politiku na FPN sa desetokom i sada to sprovodi u život. Prešao je put od bliskog saradnika Slobodana Miloševića devedesetih do ministra koji je najzaslužniji za približavanje Srbije Evropskoj uniji. Nemci za njega pišu: "Mali Sloba na putu ka vlasti!" Ivica Dačić se svakog dana sastaje u zgradi MUP-a Srbije sa žlanovima vlade i predsednicom parlamenta iz redova socijalista. Tema razgovora bili su Tomislav Nikolić, Čedomir Jovanović i Mlađan Dinkić. Dačić je kazao kako je čuo da mu je Čedomir Jovanović poručio kako on neće da ga SPS prevaspitava. Što se tiće Dinkića, on je kazao da je svestan da će lider URS-a otići kod Nikolića, pošto ga Boris Tadić neće, jer ga tera od sebe. Ivica Dačić je lično upitao američku ambasadorku Meri Vorlik kako je moguće da je Toma Nikolić preko noći prihvatljiv za Amerikance - ali nije dobio odgovor! Ovakva atmosfera otkriva da su u igri oko vlasti ne samo Amerikanci i Nemci, kao i EU već da Rusi imaju sve veći uticaj, pa su zapadnjaci odlučili da pod hitno "usvoje" Tomu Nikolića i pretvore ga u odbrambeni štiti od Moskve. Ivica Dačić je, takođe, već koketirao sa Rusijom. Prečutao je srpskoj javnosti šta je radio prošle nedelje u Moskvi i kakve je tamo dogovore sklopio. I da li promena njegovog političkog opredeljenja za vlast zavisi od toga šta mu je Rusija savetovala. Ivica Dačić je prvi put po povratku iz Moskve rekao da neće u vladu koja će zavisiti samo od LDP-a, već da u nju mora i URS. Nije nikakva tajna da Tadić neće Mlađana Dinkića u vladi. Prema nezvaničnim informacijama, na ovaj Dačićev stav "prilično" je uticao Sergej Sojgu, guverner regiona Moskve, bivši ruski ministar za vanredne situacije, koji je, dok je bio na toj funkciji, odlično sarađivao sa našim ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem. Guvener Sojgu je četvrti čovek velike Rusije, kog SAD optužuju da je u Nišu podigao rusku vojnu bazu. Ministar sprske policije bi, ako otkaže Boris Tadić vlast pravio sa Nikolićem i naprednjacima, ali i sa dr Vojislavom Koštunicom, liderom DSS. koji takođe naginje prema Rusiji. Sve to govori da bi Srbija mogla lako i brzo da postane ruska isturena kolonija na Balkanu, pod kišobranom nemačkog dela EU. Na Inaguraciji Tomislava Nikolića za predsednika Srbije bilo je očigledno da zapad bojkotuje lidera SNS, jer nije poslao svoje državnike, već samo službenike. Bojkotu se pridružila i balkanska elita, predvođena Hrvatskom. A na proslavi Dana Rusije u Ambasadi Rusije u Beogradu, opet zapad i DS su bojkotovali ambasadora Aleksandra Konuzina, kome je Toma Nikolić bio glavni gost. Sve to govori o tihoj opstukciji zapada prema ruskom uticaju i srpskom približavanju Moskvi. Sada se po Beogradu šapuće da srpski ministar policije planira da postane novi premijer, ako mu Rusija da 10 milijardi dolara da izbegne grčki sindrom u Srbiji. Jer, u Srbiji zbog ekonomske krize i pada dinara, nije uputno uzimati vlast u ruke, jer to može da se strankama obije o glavu. Tih deset milijardi dolara iz Rusije bilo je već u javnom opticaju, jer je Nenad Popović, čovek Voje Koštunice iz DSS-a, govorio da kao oni dođu na vlast da će iz "Moskve stići deset milijardi...." Priča se da zato Demokratska stranka izbegava da Boris Tadić bude premijer, da dozvoljava da to bude ili Ivica Dačić ili Jorgovanka Tabaković iz SNS, kako "žuti" ne bi stradali na jesen u pobunama, štrajkovima i grčkom scenariju krize u Srbiji. Kako je u politici sve moguće, pa i to da naslednik Slobodana Miloševića, "mali Sloba" tj. Ivica Dačić bude primijer Srbije i postane glavni miljenik Moskve, prestonice Rusije u kojoj živi Slobina udovica Mirjana Marković sa sinom Markom Miloševićem. Marko Lopušna

Nikolić: Uverio sam Ešton da je budućnost Srbije u EU

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je juče, u Briselu, izjavio da je uverio visoku predstavnicu Evropske unije Ketrin Ešton, s kojom se sastao, da i "ne razmišlja o tome da postoji neka bolja budućnost za Srbiju izuzev članstva u Evropskoj uniji". Ketrin Ešton je, prema Nikoliću, podvukla da EU želi da Srbija postane članica Unije. Nikolić je novinarima preneo da je visokoj predstavnici EU pružio uveravanja da će vlasti u Beogradu učiniti sve što je moguće da, uprkos problemima oko formiranja vlade, Srbija krajem godine dobije preporuku Saveta ministara EU za početak pregovora o članstvu u EU. Srpski predsednik je naglasio da nikad Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, a predložio je u susretu s visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton da ubuduće dijalog Beograd-Priština vodi predsednik vlade Srbije. Jer, po njegovim rečima, srpski premijer treba da "odsad vodi pregovore, dogovore, razgovore, pošto je ostalo malo toga o čemu treba da se dogovori, a veoma važnog". "I pošto je očigledno da državni činovnici kad razgovaraju, nemaju posle toga nikakvu odgovornost zato što oni tumače nešto što je dogovoreno različito od svojih sagovornika", ocenio je Nikolić. Ukazao sam, predočio je on, na dosadašnji tok dogovora koji se različito tumači u javnosti u Beogradu i u Prištini i zamolio sam da budem upoznat konačno s implementacijom tih dogovora, sa stavom EU šta je u stvari dogovoreno pod njenim okriljem. Razgovor s visokom predstavnicom EU je, po rečima Nikolića, "bio veoma koristan i uspešan i dogovorili smo se da intenzivno sarađujemo u vezi sa rešavanjem problema Kosova i Metohije, da obezbedimo mir i bezbednost za sve građane, posebno na severu Kosova i Metohije, da se spreči bilo kakva jednostrana akcija s bilo koje strane koja bi ugrozila mir i bezbednost". A, dodao je, "dogovorili smo se da Srbija očekuje da EU malo više, bolje, energičnije obrati pažnju na izuzetno loš život građana Srbije, izuzetno visoku stopu nezaposlenosti, loše rešen socijalni status mnogih građana". Nikolić je ukazao da je Srbiji potrebna pomoć EU da dostigne njene standarde. "Ako Evropska unija ne pruži pomoć Srbiji, ako ne pomogne da počnemo da radimo, onda mi možda nikada nećemo stići standarde koji su potrebni da bi Srbija bila u EU", kazao je. On je dodao je "potpuno otvoreno, iskreno izneo svoje stavove" i da veruje da je "dobio iskrene stavove EU". Prema Nikolićevim rečima Ešton je ponovila više puta da "EU želi Srbiju u svom članstvu, ne samo Srbiju, već sve zemlje na Balkanu, a Srbiju posebno". "Razgovarali smo o prošlosti, sadašnjosti, mnogo više o budućnosti, tako da ostaje da pokušam da političare u Srbiji nagovorim da što pre formiraju vladu, pošto je očigledno da gubimo dragoceno vreme, da ono što smo juče mogli da uradimo, ne možemo danas, ono što smo mogli danas, nećemo moća sutra", rekao je Nikolić. "Nama vreme curi kao pesak kroz prste i očigledno pogoduje onima čije su ideje suprotstavljene idejama koje žele građani Srbije", dodao je predsednik Srbije. Nikolić je podvukao da se u Beograd vraća ubeđen u to da je bio u pravu kad je molio da se vlada brzo formira i ubeđen u to da Srbija može da obezbedi sebi pregovore za članstvo u EU. I da istovremeno, naveo je on, "može svim građanima Srbije, a posebno na Kosovu i Metohiji da garantuje mir, bezbednost i status u kome su sada, kao i priliku da i sami i na mnogo višem nivou razgovaraju o tome šta može na Kosovu i Metohiji da se desi u godinama koje su pred nama a da sve to bude u skladu sa najboljim željama građana, sa željama da mnogo bolje žive nego do sada, da rade, da se zapošljavaju, školuju i da uživaju mir kakav uživaju svi ostali građani Srbije". A, kako je Nikolić zaključio, "Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije ako to bude zavisilo od mene". Dragan Blagojević, Brisel

Svilanović za generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju

Učesnici sastanka Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (PSJIE) jednoglasno su juče podržali izbor Gorana Svilano-vića za generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju (R C C). Glasanje o Svilanovićevom izboru biće zvanično održano sutra, u nastavku sastanka. Na skupu učestvuju zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Seljim Belortaja, ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija, generalni direktor direktorata za evropske poslove Bugarske Rusi Ivanov, kao i pomoćnik ministra za spoljne i evropske poslove Hrvatske Nebojša Kuharović. Učestvuju i ambasador Grčke u Srbiji Dimostenis Stoidis, zamenik ministra spoljnih poslova i evropskih integracija Moldavije Andrej Popov, ministri spoljnih poslova Crne Gore i Rumunije, Milan Roćen i Andrej Marga, državni sekretar u MSP Slovenije Božo Cerar, ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Poposki i zamenik premijera Turske Ali Babakan.

Jeremić izabran za predsedavajućeg Generalne skupštine UN

Generalna skupština UN izabrala je prošog petka ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića za predsedavajućeg narednog, 67. zasedanja. Za Jeremića je glasalo 99 delegata, a za drugog kandidata, ambasadora Litvanije pri UN Daliusa Čekuolisa 85 delegata. Ukupno je glasalo 190 delegata, od kojih je jedan bio uzdržan, dok je nevažećih bilo pet glasova. Jeremić koji će 18. septembra preuzeti tu funkciju, predvodiće u narednih godinu dana Generalnu skupštinu UN u ime Istočnoevropske grupe koju čine 23 zemlje, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike i današnje susede Srbije. Predsedavajući Generalne skupštine UN bira se na period od godinu dana u skladu sa nepisanim pravilom rotacije po regionalnom principu. Iako to nije formalno definisano kao uslov, praksa je i da se za predsedavajućeg nikada ne bira predstavnik neke od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina). Predsedavajući u radu odgovara Generalnoj skupštini UN. Njegova ovlašćenja su da otvara i zatvara plenarna zasedanja, usmerava diskusiju, vodi računa o poštovanju procedure i saopštava odluke. On takođe ima pravo da ograniči vreme diksusije, zatvara liste govornika ili da odloži debatu, a uloga mu je i da olakšava rad Generalne skupštine kroz bilatrelane konsultacije sa delegacijama kako bi se prevazišle razlike u mišljenjima, da predlaže rešenja i da radi na postizanju konsenzusa oko nekog predloga. Predsedavajući ne glasa o odlukama Generalne skupštine, ali određuje predstavnika iz delegacije svoje zemlje koji će to učiniti u njegovo ime. Jeremić je treći predsedavajući Generalne skupstine UN sa prostora bivše Jugoslavije, posle jugoslovenskog diplomate i funkcionera Lazara Mojsova (1977) i makedonskog diplomate Srđana Kerima (2007). U Grupi istočnoevropskih zemalja su pored Srbije i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Slovenija. U toj grupi su i Albanija, Bugarska, Mađarska, Moldavija i Rumunija, kao i Češka, Poljska i Slovačka. Članice Istočnoevropske grupe zemalja takođe su Rusija, Estonija, Letonija i Litvanija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija i Ukrajina. Istočnoevropska grupa sa 23 zemlje najmalobrojnija je od svih. Najviše članica imaju Afrička grupa - 54 i Azijsko-pacifička grupa 53 zemlje.

Ubijen predsednik UO Kosovske agencije za privatizaciju

Policija Kosova potvrdila je da je danas u svojoj kući u prištinskom naselju Američko selo ubijen predsednik Upravnog odbora Kosovske agencije za privatizaciju Dino Asanaj. Portparol Policije Kosova Baki Keljani je za agenciju Beta potvrdio da je Asanaj umro u Urgentnom centru oko 14 sati. Policija je odmah preduzela sve potrebne mere i u toku je intenzivna istraga, rekao je Keljani. U poslednje dve nedelje Asanaj je spominjan kao osoba koja je tražila četiri miliona evra vlasniku prištinskog hotela "Grand" kojem je hotel oduzet jer nije ispunio ugovorne obaveze preuzete pri privatizaciji objekta. Ime Asanaja dovođeno je u vezu sa još nekim korupcionaškim aferama.

kako to vide drugi... Usamljeni predsednik Nikolić

Novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić bio je "usamljen" na svečanom stupanju na dužnost, pišu mediji na nemačkom jeziku i ocenjuju da novi šef srpske države "izaziva strahove" i "ruinira ugled Srbije". Dnevnik "Noje cirher cajtung" ocenjuje da juče "uprkos ceremoniji nikako nije stvorena svečana atmosfera", jer je "prevelika senka koju je na okolinu proteklih sedmica svojim nepromišljenim izjavama bacio glavni protagonista". "U sećanju će zato verovatno ostati manje svečani okvir inauguracije, a mnogo više činjenica da mnogi inostrani gosti nisu došli na ceremoniju iz protesta zbog poimanja istorije koje zastupa najviši predstavnik srpske države", navodi "Noje cirher cajtung". Dnevnik "Velt" je već uoči svečanog stupanja Nikolića na dužnost ocenio da "novi predsednik ruinira ugled Srbije" i da mu "teško pada da se distancira". "Nekadašnji suosnivač nacionalističke Srpske radikalne stranke očito jedva uspeva da prikrije svoje ideološko oruđe, uprkos samoproklamovanoj kompletnoj obnovi i pretvaranju u evro-entuzijastu. Bivšem dobrovoljcu u hrvatskom ratu distanciranje od sopstvene nacionalističke prošlosti još uvek teško pada", smatra "Velt". List "Rajniše post" podseća da su se proteklih godina odnosi Srbije sa susedima "vidno popravili", ali da "sa novim predsednikom Tomislavom Nikolićem preti izbijanje novih napetosti i oživljavanje nerešenih sukoba na Balkanu". "Svečano stupanje Nikolića na funkciju budi sećanja na neveselu eru ratnog predsednika Slobodana Miloševića: Srbi su ostali sami, samo su predsednik Crne Gore i bosanske Republike Srpske došli u Beograd. Predsednici značajnih susednih država Hrvatske, Slovenije, Makedonije kao i muslimanski predstavnik Bosne i Hercegovine iz protesta nisu prihvatili poziv", navodi ovaj dnevnik. Austrijski "Virtšaftsblat" u tekstu pod naslovom "Novi srpski predsednik već oseća gnev Brisela" piše da "uprkos napuštanje Srpske radikalne stranke za ratne zločine optuženog Vojislava Šešelja, Nikolić slovi kao prikriveni protivnik Evropske unije (EU)".

Dragan Đilas ponovo gradonačelnik Beograda

Skupština Beograda izabrala je za gradonačelnika Beograda ponovo Dragana Đilasa, a za njegovu zamenicu Tatjanu Pašić, dosadašnju pomoćnicu gradonačelnika. Skupština je, na predlog Đilasa, izabrala i 13 članova gradskog veća: Milenu Bićanin, Darka Božića, Veru Dražić, Vladana Đukića, Zorana Kostića, Mariju Leković, Natašu Milovanović, Natašu Milošević, Nikolu Nikodijević, Željka Ožegovića, Aca Petrovića, Milana Popovića i Slobodana Šolevića. Njihov izbor tajnim glasanjem podržalo je 63 odbornika, koliko je bilo i ubačenih listića. Skupština grada ima 110 odbornika od kojih su 50 sa liste "Izbor za bolji Beograd", 37 sa liste "Pokrenimo Beograd", Demokratska stranka Srbije ima deset odbornika, Socijalistička partija Srbije (SPS) i Jedinstvena Srbije (JS) devet i Partija ujedinjenih penzaionera četiri. Odbornici liste "Pokrenimo Beograd" i DSS-a najavili su pre glasanja da neće podržati izbor Đilasa.