SVET

Romni prvi put skupio više novca za kampanju od Obame

Svet protiv napada SAD bespilotnim letelicama

Ruske vlasti kontrolišu roizvodnju votke iz svemira

Kinu i Rusiju približava antizapadni stav

Kineska svemirska misija sredinom juna

Građani širom sveta vide Kinu a ne SAD kao ekonomsku silu

Ruski patrijarh Kiril spreman da se sastane sa papom

Jedan američki vojnik dnevno izvrši samoubistvo

Romni prvi put skupio više novca za kampanju od Obame

Republikanska partija i njen nezvanični kandidat za predsednika SAD Mit Romni prošlog meseca su prvi put sakupili više novca za kampanju od predsednika Baraka Obame, što se dešava u trenutku kada mnogi liberalno nastrojeni demokrati pokazuju nezadovoljstvo prema aktuelnom predsedniku. Romni i njegova stranka su u maju sakupili više od 76 miliona dolara saopšteno je iz njegove kampanje, dok je iz Obamine kampanje javljenjo da je Demokratska partija prošlog meseca sakupila 60 miliona dolara. Republikanci su u aprilu prikupli 40 miliona dolara, nešto manje od 43,6 miliona koje su skupili Obama i njegova partija tog meseca. Cifre u sakupljanju sredstava označavaju novu fazu u kampanji u kojoj Romni kapitalizuje na tome da je on viđen za predsedničkog kandidata republikanca, što će zvanično biti određeno na njihovoj konvenciji u avgustu. S druge strane, Obama je primoran da se suoči s političkim posledicama slabog ekonomskog oporavka i rastućom frustracijom među liberalima u stranci. Mnogi od 2.700 ljudi okupljenih juče na Roud Ajlendu na godišnjoj konvenciji Netruts nejšn, što se može opisati kao skup levičara, smatraju da se Obama nije dovoljno borio za progresivne poreze, zdravstvo i privredu. Sa izborima za samo pet meseci neki prete da neće dati novac, svoje vreme i čak da neće ni glasati u novembru za čoveka koji je pre četiri godine raspalio njihove strasti i njihovu maštu, navodi AP. Jedna učesnica rekla je da želi da bude zadovoljna sa Obamom ali da smatra da je on podlegao uticaju korporativnog sveta isto kao i bilo ko drugi. Ankete pokazuju da će Obama biti u vrlo tesnoj trci koja će najverovatnije biti odlučena u nekoliko neopredeljenih država gde je osvojio tesne pobede pre četiri godine. Jaka bitka će se voditi, kako se očekuje, u državama Ohajo, Florida i Virdžinija, i Obami će biti potrebni liberali koji ga podržavaju da pomognu kampanji i da izađu u velikom broju na dan izbora. Romni je vodio kampanju u državi Misuri, gde je pojačao kritiku Obame. On ne samo da je optužio predsednika za neuspeh u sprovođenju politike, nego i za "moralni neuspeh tragičnih razmera". Romni je naveo milione nezaposlenih Amerikanaca i rekao da uprkos tome Obama tvrdi da dobro radi. "Ja neću biti takav predsednik sumnje i prevare", rekao je. Više od deset ljudi intervjuisanih na konvenciji levičara na Roud Ajlendu ukazali su na nezadovoljstva sa aktualnim predsednikom uprkos pohvalama za njegove nedavne odluke da podrži homoseksualni brak i napore da smanji vojsku na Bliskom istoku. Mnogi od njih su i pored toga rekli da nameravaju da glasaju za Obamu i da su to pritužbe koje su se čule sve vreme od kad je Obama došao na to mesto. Nije, međutim, dobar znak što ovi levo nastrojeni ljudi pokazuju različite stepene entuzijazma za predsednika čijoj su pobedi 2008. u velikoj meri doprineli široka mreža volontera na terenu i sitni donatori, ocenjije agencija AP. Uprkos kritikama upućenih Obami, ankete ukazuju da bi republikanci mogli da se suoče sa još većim nedostatkom entuzijazma od demokrata. Krajem maja anketa Vašington Posta i Ej-Bi-Sija (ABC) pokazala je da je 93 odsto Obaminih glasača reklo da su oduševljeni da glasaju za njega, a 51 odsto je veoma oduševljana. Među pristalicama Romnija 75 je reklo da je oduševljeno, a samo 26 odsto da je vrlo oduševljeno da za njega glasa.

Svet protiv napada SAD bespilotnim letelicama

Povećavanje broja američkih napada bespilotnim letelicama protiv osumnjičenih terorista nailazi na veliki otpor širom sveta, pokazala je studija Istraživačkog centra Pju o imidžu SAD u inostranstvu. U 17 od 21 zemlje u kojima je sprovedeno istraživanje, više od polovine ispitanika bilo je protiv američkih napada bespilotnim letelicima, na čijoj meti su ekstremistički lideri i grupe u državama, poput Pakistana, Jemena i Somalije, navodi Pju. Nasuprot tome, u SAD većina od 62 odsto ispitanika podržava te napade. "Postoji široko rašireno mišljenje da SAD postupaju jednostrano i ne uzimaju u obzir interese drugih zemalja", ocenjuju autori studije, posebno pomenuvši muslimanske države, gde su američke antiterorističke akcije i dalje "veoma nepupularne". Bela kuća je odbila da komentariše izveštaj pod nazivom "Globalno mišljenje o Obami sve lošije, međunarodna politika puna grešaka". Administracija američkog predsednika Baraka Obame smatra napade bespilotnim letelicama jednim od najefektijih oruđa u borbi protiv Al Kaide, jer smanjuju broj američkih žrtava, kao i broj vojnika SAD na zemlji na minimum. Od kada je Obama predsednik, u globalnoj kampanji bespilotnim letelicama ubijeni su mnogi visoko rangirani lideri Al Kaide i talibana. Predsednik Pju centra, Endrju Kohut rekao je juče, pred objavljivanje izveštaja, da se nastavlja trend u mišljenju javnosti da Obama nije ispunio obećanje da će tražiti međunarodno odobrenje za vojne akcije, što je povezano sa nezadovoljstvom zbog napada bespilotnim letelicama. Ovo je prva godina da je Pju u istraživanje o Obaminoj administraciji uvrstio i pitanje o bespilotnim letelicama, naveo je Kohut i dodao da je "to sada globalno pitanje".

Ruske vlasti kontrolišu roizvodnju votke iz svemira

Ruske vlasti kontrolisaće proizvodnju alkoholnih pića iz svemira preko satelitskih fotografija napravljenih uz pomoć infracrvenih zraka kako bi utvrdili identitet onih koji ilegalno proizvode votke ili prave veće količine od dozvoljenih, piše list Izvestija. Prošle godine broj firmi kojima je dozvoljena proizvodnja alkohola smanjen je za polovinu, ali neki proizvođači nastavili su rad iako su izgubili dozvolu, piše list. Isti izvor navodi da su federalne vlasti za regulisanje proizvodnje alkohola zahvaljujući satelitskim snimcima uspeli da identifikuju neke ilegalne proizvođače. Stručnjak Boris Dvorkin, međutim, ističe da je takva kontrola veoma skupa jer svaka satelitska fotografija visoke rezolucije košta oko 400 evra. Osim toga, predstavnici pravosuđa koje je list kontaktirao izrazili su sumnju da bi takvi dokazi mogli biti upotrebljeni na sudu, ističući da kontrola proizvodnje alkoholnih pića mora da se odvija prema strogoj proceduri. Najviši ruski zvaničnici u više navrata su se založili da se pojača borba protiv alkoholizima izražavajući žaljenje zbog podataka koji govore da Rusi danas piju više nego 90-ih godina, u vreme raspada SSSR-a. Od posledica alkoholizma u Rusiji svake godine umre pola miliona ljudi u zemlji od 141,2 miliona stanovnika, dok je prosečni životni vek muškaraca u Rusiji kraći od muškaraca u Bangladešu ili Hondurasu.

Kinu i Rusiju približava antizapadni stav

Moskva i Peking sve više zauzimaju zajednički stav o gorućim svetskim pitanjima kao što su Sirija, Iran i Avganistan, koji je, po mišljenu zapadnih analitičara, zasnovan na rastućem suprotstavljanju Zapadu. "Ono što tera Kinu i Rusiju da prevaziđu svoje sporove i uzajamno podozrenje jeste činjenica da postaju sve negativnije prema SAD i Evropi", rekao je Džonatan Holslag iz Instituta za istraživanja o savremenoj Kini iz Brisela (BIČS). Zapad je izazvao rastuće neraspoloženje Moskve prema raznim pitanjima, od antiraketnog štita do modernizacije taktičkog nuklearnog naoružanja preko intervencije u Libiji, navodi ovaj stručnjak. On dodaje da se odnosi Pekinga sa SAD pogoršavaju oko pitanja trgovine i pomorske bezbednosti. Sastanak Šangajske organizacije za saradnju (S SOS) ove nedelje u Pekingu, pružio je priliku liderima Kine i Rusije, Hu Đintaou i Vladimiru Putinu, da pokažu bliskost stavova bez straha da će dodatno iritirati zapadne demokratije, navodi agencija Frans pres. Dva lidera iskoristila su ovaj skup da ponovo daju podršku režimu u Siriji, uprkos novim vestima o navodnim masakrima civila. Ovaj samit, koji je trebalo da se koncentriše na centralnu Aziju, takođe je bio prilika da dva velika suseda ojačaju svoje strateško partnerstvo i obećaju da će širiti svoj uticaj u Avganistanu, sada kada se približava povlačenje NATO-a iz te zemlje. Imajući to u vidu, šef avaganistanske države Hamid Karzai, koji je pozvan u Peking na ovaj skup, nije došao uzalud, kao ni iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad, navodi Frans pres. Ahmadinedžad je imao zadovoljstvo da se na skupu u Pekingu potvrdi protivljenje upotrebi sile protiv Irana, za koji se na Zapadu sumnja da pokušava da proizvede atomsko oružje. Moskva i Peking pokušavaju da ojačaju svoj diplomatski uticaj na forumima gde ne dominira Vašington kao što je Šangajska organizacija za saradnju (S SOS) i u okviru BRIKS-a (grupe velikih zemalja u brzom razvoju - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). "Kina i Rusija se suočavaju sa snažnim pritiskom SAD koje se povlače iz Avganistana i Iraka kako bi više svojih resursa stavile u oblast Azije i Pacifika. Prema tome, potrebno je da pokažu združeni front", ocenjuje stručnjak za Kinu Vili Lam. Stručnjak Žan-Pjer Kebestan upozorava da je ovo jedinstvo, ipak, ima granica. On navodi da dve zemlje pokazuju zajednički stav ili zajedničku strategiju u odnosu na pitanja koja su za njih dosta laka, ali da ima dosta tema oko kojih su podeljeni, kao što su cena nafte i gasa, završetak gradnje naftovoda, konkurencija u centralnoj Aziji. Čak i u odnosu na Siriju, gde Moskva ima više interesa nego Peking, kinesko-ruska alijansa nije monolitna u odbrani režima sirijskog predsednika Bašara al-Asada, smatra Kebestan. Što se tiče Avganistana Moskva i Peking imaju zajednički interes da ne dozvole da se islamistički haos proširi na njihovim granicama, ali dalje od toga mogu da se pojave razlike, ocenio je Kabestan.

ineska svemirska misija sredinom juna

Kina je saopštila da će sredinom juna izvesti lansiranje svemirskog broda Šendžu-9, što će biti prva kineska svemirska misija u kojoj učestvuju i kosmonauti, javila je Sinhua. Misija Šendžu-8 omogućila je Kinezima u oktobru 2011. da izvedu prvo spajanje dve letelice bez kosmonauta koje su letele oko Zemlje. Za najnoviju misiju od sedam članova tima biće izabrano njih troje da lete na letelici koja će se u orbiti spojiti sa modulom Tjangong-1, i tamo će sprovoditi naučne eksperimente, rekao je Li Vej, jedan od konstruktora letelica iz kineske kompanije za svemir i tehnologiju. Sinhua je u martu najavila da bi u sastavu kineskog tima mogla da se nađe i jedna žena kosmonaut. Sedmočlani kineski tim čine i dve žene, navela je agencija. Izabrane među 15 žena, sve kandidatkinje su trenirani piloti borbenih aviona.

Građani širom sveta vide Kinu a ne SAD kao ekonomsku silu

Ispitanici iz dvadesetak zemalja su se u najnovijem istraživanju prvi put izjasnili da kao svetsku ekonomsku silu vide Kinu a ne SAD. Rezultati istraživanja istraživačkog centra Pju ne odražavaju realnost, jer je američka ekonomija još daleko ispred kineske, ali ukazuju na stalno poboljšanje imidža u javnosti Kine koja beleži snažan privredni rast. Rezultati pokazuju i eroziju statusa SAD kao globalne super-sile, posebno nakon što je finansijska kriza iz 2008. ostavila tu zemlju da se bori sa recesijom i velikom nezaposlenošću. Istraživanje Pjua sprovedeno u 21 zemlji tokom marta i aprila pokazalo je da 41 odsto ispitanika smatra Kinu a 40 odsto SAD svetskom ekonomskom silom. Kina posebno vodi u Evropi, gde je 58 odsto anketiranih vidi kao globalnu ekonomsku silu. U istraživanju iz 2008, koje je obuhvatilo 14 zemalja, 45 odsto ispitanika je za ekonomsku silu smatralo SAD a samo njih 22 odsto Kinu. Da se stav promeni doprinelo je to što je Kina pretekla Nemačku i postala najveći izvoznik i takođe pretekla Japan i postala druga po veličini ekonomija u svetu. Međutim, gledano prema prihodima po stanovniku, Kina je još relativno siromašna dok su SAD među najbogatijima. Istraživanje je ukazalo i na jačanje negativnog stava prema Kini u SAD, Japanu i delu Evrope. Na nivou 21 zemlje pozitivan stav prema Kini i SAD ima ujednačen broj ljudi - 49 odnosno 52 odsto. Međutim, u Japanu 72 odsto na SAD gleda pozitivno a samo 15 odsto na Kinu, dok u Pakistanu 85 odsto anketiranih ima pozitivan stav prema Kini a samo 12 prema SAD.

Ruski patrijarh Kiril spreman da se sastane sa papom

Poglavar Ruske pravoslavne crkve, patrijarh Kiril, izrazio je spremnost da se sastane sa papom Benediktom Šesnaestim, ali je ukazao da taj susret treba "ozbiljno pripremiti" i da efekat tog susreta ne treba da bude "senzacija", prenosi Verska informativna agencija (VIA). Pre sastanka, rekao je Kiril, neophodno je da dve crkve reše ili počnu da rešavaju "sporna pitanja". Od tih pitanja, patrijarh je spomenuo samo rešavanje situacije u Ukrajini gde još od 1990. godine postoji napetost između pravoslavaca i grkokatolika, navodi VIA. Iz moskovskih crkvenih krugova se saznaje da bi pripreme za susret patrijarha Kirila i pape mogla potrajati "godinama", a oko pitanja Ukrajine za sada nema približavanja. Isti krugovi spominju da Kiril nije želeo da njegov prvi susret sa papom eventualno bude u Nišu 2013. godine povodom obeležavanja 1.700 godišnjice Milanskog edikta. Tražilo se, navodno, da on ne bude pozvan, već samo poglavari pravoslavnih crkava, a da druge hrišćanske denominacije budu zastupljene na "visokom novou". Sa nedavnog sabora, SPC je saopštio da će u Niš biti pozvani "svi pravoslavni patrijarsi i ostali predsotojatelji pravoslavnih crkava", dok bi iz drugih crkava bili pozvane "visoke delegacije".Moskovska patrijaršija još nije donela odluku da li će patrijarh Kiril doći u Niš, mada za to postoje "veliki izgledi".

Jedan američki vojnik dnevno izvrši samoubistvo

Među američkim vojnicima u Avganistanu ove godine ima sve više samoubistava, u proseku skoro jedno dnevno, što je najviše za 10 godina rata. U prvih 155 dana ove godine 154 vojnika izvršilo je samoubistvo, što je za 50 odsto više od broja američkih vojnika poginulih u borbi u Avganistanu, prema podacima Pentagona. Veći broj samobistava odražava stanje u vojsci opterećenoj ratnim zahtevima u Iraku i Avganistanu koji su veći nego što se procenjivalo pre 10 godina. Vojska se sve više suočava i s problemima seksualnih napada, zloupotrebe alkohola, nasilja i drugih vidova nedoličnog ponašanja. Broj samoubistava se nije mnogo menjao 2010. i 2011. godine, pa je ovogodišnji veliki porast iznenadio neke zvaničnike. Razlozi učestalosti samoubistava su, prema nekim objašnjenjima, borbe, posttraumatski stres, zloupotreba prepisanih lekova i lični finansijski problemi. Do 3. juna 154 vojnika je izvršilo samoubistvo, 18 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada se na taj čin odlučilo 130 vojnika, i 16 odsto više nego 2009. kada je za celu godinu do sada izvršeno najviše samoubistava. Pentagon je procenjivao, na osnovu analize podataka od 2001. do 2011. godine, da će u 2012. biti 136 samoubistava. Broj samoubistava raste uprkos ohrabrivanju vojnika da potraže pomoć ako imaju psihičke probleme, ali mnogi u vojsci traženje pomoći vide kao znak slabosti i potencijalnu pretnju napredovanju. Direktorka nedavno osnovane kancelarije za Prevenciju samoubistava u Pentagonu Džeki Gerik izjavila je da je broj samoubistava zabrinjavajući, jer se broj samoubistava povećao u trenutku kada se očekivalo da će se smanjiti. Vojne službe su u cilju smanjenja broja samoubistava otvorili poverljive telefonske linije za pomoć, poslali više specijalista za mentalno zdravlje na ratišta, uveli obuku za suočavanje sa stresom, više uložili u istraživanja o rizicima i preduzeli druge mere.