KANADA

Utorak, 23. maj 2017.

Toronto i Vankuver najskuplji kanadski gradovi

Odsustvovanja previše učestala u javnom sektoru

Devojčice se bore da sačuvaju zagrljaje

BLIC VESTI

Nik Valenda uspešno ’prešao’ preko Nijagarinih vodopada

Ministarstvo imigracije dužno da ispoštuje rok

Najvećoj svetskoj knjižari odbrojani dani

Toronto i Vankuver najskuplji kanadski gradovi

Najnovija Merserova analiza troškova života u različitim delovima sveta, pokazala je da su Toronto i Vankuver najskuplji kanadski gradovi, a da je Njujork jedini skuplji grad na severnoameričkom kontinentu. Oni su se našli na 61. i 63. mestu, dok ostali iza, Montreal, 87, Kalgari, 92, i Otava, 115. To znači da Severna Amerika ostaje relativno jeftina po svetskim standardima, pošto je život u gradovima na drugim kontinentima skuplji. Japan prednjači po skupoći, sa dva grada, Tokijom i Osakom, na prve tri pozicije. Na drugom mestu nalazi se angolska prestonica Luanda, četvrta je Moskva, a peta Ženeva. Najmanje novca potrebno je za život u Karačiju, Pakistan, čak manje od trećine količine para koja mora da se potroši u Tokiju. Ovom godišnjom analizom bilo je obuhvaćeno 214 gradova, a upoređivano je preko 200 cena vezanih za stanovanje, transport, ishranu, odevanje i zabavu, sa aspekta ljudi kojima je to privremeni dom.

Odsustvovanja previše učestala u javnom sektoru

Poverljivi vladin izveštaj otkriva, a CBC prenosi, da bolovanja zaposlenih u federalnom javnom sektoru koštaju poreske obveznike više od milijardu dolara godišnje. U proseku, oni su na bolovanju 18 radnih dana godišnje, što je skoro čitavih mesec dana (broj radnih dana varira, od 20 do 23, ne računajući praznike). U poređenju sa zaposlenima u ostalim segmentima javnog sektora, to je dvostruko, a sa privatnim sektorom 2,5 puta više. Kada se prebroji broj odsutnih radnika, ispada da u federalnom javnom sektoru ne radi više zaposlenih nego što ih ima ukupno u kanadskim postrojenjima Forda i Dženeral Motorsa. Najveći broj radnika u federalnom javnom sektoru dobija do 15 plaćenih slobodnih dana i, ukoliko ih ne iskoriste, mogu da ih sakupljaju za neke buduće potrebe. Neke procene upućenih govore da je vrednost tih nagomilanih slobodnih dana čak 5,2 milijarde dolara, što predstavlja potencijalnu opasnost od prave poplave odsustvovanja. Statističari upozoravaju poslednjih godina da odsustvovanja predstavljaju narastajući problem, a upućeni smatraju da će najavljena otpuštanja još više pogoršati situaciju. Odsustvovanje se povećava zbog različitih razloga, počev od godina starosti zaposlenih, razlike u polovima, posledica smanjivanja broja zaposlenih, nedovoljne motivacije, pa do stresa, depresije i drugih razloga mentalne prirode. Ipak, i pored svih objašnjenja o razlozima za ovako veliki broj odsustvovanja, Gregori Tomas, predsednik Federacije poreskih obveznika Kanade, dovodi u sumnju opravdanost tolikog bolovanja rečenicom: „Znamo da to nema smisla, jer ljudi ovde ne boluju 18 dana godišnje.“ On ističe da bi vlada trebalo da se odnosi prema novcu poreskih obveznika kao prema svom i da bi trebalo da svako odsustvo bude sigurno samo zbog bolesti.

Devojčice se bore da sačuvaju zagrljaje

U školi Ernsklif u Bremptonu zvaničnici su zabranili zagrljaje i svako dodirivanje među učenicima, kako bi izbegli moguće maltretiranje ili neželjene dodire. Direktorka škole Karla Pereira kaže da se i u Ernsklifu, kao i u drugim školama deca grle, ali objašnjava da je pravilo uvedeno kako bi se deca zaštitila od neželjenih kontakata. Ne sankcioniše se svaki zagrljaj, već se zabrana odnosi samo na onaj kome nije ni mesto ni vreme. Međutim, protiv te školske zabrane pobunile su se četiri učenice šestog i sedmog razreda, Dajan Hojt, Lili Hopkinson i sestre bliznakinje Džena i Hana Er-Dejli. One insistiraju da dodir čini ljude, a decu pogotovu, srećnima i da je potpuno normalno na takav, potpuno bezazlen, način izraziti privrženost i prijateljstvo. Kako naglašavaju, postoji razlika između zagrljaja prijatelja i zaljubljenog para i spremne su da se potrude svim silama da i njihovim vaspitačima to stave do znanja. U želji da svima pokažu da je prijateljski zagrljaj pozitivan gest, devojčice su pripremile čitav niz aktivnosti. Otvorile su stranicu na Fejsbuku, pokrenule su i onlajn peticiju preko koje su pozvale sve da se 20. juna, u vreme ručka, ispred škole svi zagrle. Pozvana je i policija da prisustvuje ovoj akciji, kao i svi istomišljenici. Njihovi roditelji u potpunosti podržavaju akciju svoje dece. Devojčice kažu da zbog usmenih opomena nastavnika i celodnevnog razgovora sa direktorkom, nekoliko dana posle formiranja Fejsbuk grupe, još rešenije da istraju u svojoj akciji.

BLIC VESTI

OTAVA – Najnoviji podaci Statističke službe govore da su dugovi kanadskih domaćinstava dostigli rekordno visok nivo od 152 odsto na kraju prethodnog tromesečja. Poređenje sa prethodnim izveštajem pokazuje da zaduženje raste u odnosu na prihod, iako su krediti smanjeni. Time su, po upozorenju guvernera Banke Kanade Marka Karneja, domaćinstva sve izloženija mogućem ekonomskom šoku. On objašnjava da je stanje porodičnih budžeta zasnovano na visokim cenama stambenog prostora, te da bi njihov pad drastično umanjio vrednost imovine, a ekonomski šok ili povećanje kamatnih stopa doveli bi u pitanje otplaćivanje rata kredita. MISISAGA – Kule Apsolut, poznate i kao Merilin Monro, svrstane su u najlepše svetske građevine ovog tipa, po mišljenju čikaškog Saveta za visoke građevine i urbano življenje. Pored ovih solitera, tu su još i sidnejski oblakoder sa atrijumom na krovu, 40-spratna italijanska ’pjaca’ i kula u Abu Dabiju sa fasadom koja rotira u skladu sa kretanjem sunca. Kule Apsolut, u kojima je svaki sprat drugačiji, delo su pekinškog arhitekte Ma Jonsonga i njegovog tima, MAD arhitekts. TORONTO – U anketi firme Fild Dej, po mišljenju ljudi iz svih starosnih kategorija, najpopularnija atrakcija u regionu je Toronto Rojal Ontario Muzej. VANKUVER – Po zahtevu grupe osoba, među kojima je i Glorija Tejlor obolela od ALS-a, Vrhovni sud Britanske Kolumbije proglasio je, prošle nedelje neustavnim zakon koji zabranjuje samoubistvo uz lekarsku asistenciju. Sudija Lin Smit je, u svojoj odluci na 395 strana, nazvala zakon diskriminatornim, pošto on ne zabranjuje samoubistvo, koje mogu da izvrše samo fizički normalne osobe, dok se fizički nesposobnim osobama uskraćuje pravo na to, budući da se asistencija pri tom činu karakteriše kao krivično delo. Odluka nije izvršna, pošto je sudija Smit dala Parlamentu rok od godinu dana da preduzme odgovarajuće korake i razmotri novi zakon, ali je Tejlorova, 64, dobila pravo na izuzeće i asistenciju pri samoubistvu, ukoliko odluči da okonča svoj život. OTAVA – Na pojedinim letovima kompanije Er Kanada Džez putnici neće biti moći da putuju sa svojim mačkama, ukoliko se najkasnije 48 sati pre poletanja prijavi da je neko od putnika alergičan na ove kućne ljubimce. Kompanija je tražila da prednost dobije putnik koji se prvi prijavi, ali je nacionalna Agencija za saobraćaj ocenila da prioritet moraju imati osobe sa alergijom. Radi se o manjim avionima, pošto na većim postoji efikasan ventilacioni sistem koji obezbeđuje čist vazduh, mada će i u njima osobama sa alergijom biti omogućeno da sede u takozvanoj tampon zoni, sa razmakom od pet redova od mačaka. MONTREAL – Sestre Odri, 20, i Noemi, 26, Belanžer pronađene su mrtve u hotelskoj sobi na ostrvu Fi Fi, na jugu Tajlanda. Sve ukazuje da se ne radi o ubistvu, već o slučajnom trovanju, moguće nekim insekticidom. OTAVA – Sud za porodično pravo trebalo bi uskoro da donese odluku o starateljstvu, uzimajući pri tom kao jedan od faktora i prekomernu gojazanost oca. Pored ostalog, navodi se da otac ima dovoljno fizičkih i psihičkih problema zbog svoje težine i kanabisa, te se dovodi u pitanje da li je on u stanju da se na pravi način stara o dvojici živahnih sinova sa posebnim potrebama, trenutno smeštenim u starateljskim porodicama. Dečaci imaju pet, odnosno šest godina, a otac ima preko 170 kilograma. ŽENEVA – Visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Nevi Pilej pomenula je kvebečki zakon 78, navodeći da je alarmantno da se u nekim delovima sveta, poput Kvebeka, ograničava sloboda okupljanja. Ovakva kritika agencije UN burno je pozdravljena od strane studenata u Montrealu. Studentske federacije iz Kvebeka su inače uložile žalbu, kako bi se privremeno odložilo primenjivanje specijalnog zakona do jula, kad se očekuje drugo pravno zasnovano osporavanje zakona. TORONTO – Kada se u subotu uveče srušila bina na kojoj su se vršile završne pripreme za nastup grupe Rejdiohed, poginuo je Skot Džonson, tehničar benda, dok su tri osobe povređene. Koncert je odmah otkazan. TORONTO – Proteklog vikenda je iz torontske fabrike Molonej elektrik ukraden bakar u vrednosti koja prelazi milion dolara. Policija poziva da se odmah javi svako ko imaju bilo kakvu informaciju vezanu za ovu krađu. TORONTO – Oko 150 biciklista bez odeće, ali sa propisnim zaštitnim kacigama, u Torontu se u subotu priključilo Svetskoj vožnji nagih biciklista, u znak protesta protiv zagađenja i opasnosti kojima su svakodnevno izloženi u saobraćaju zbog automobila. Manifestacija se održavala u 70 gradova i 20 zemalja sveta. OTAVA – Prema izveštaju Visokog komesarijata za izbeglice, Kanada se je pri vrhu spiska zemalja u koje ugroženi žele da odu. Oko 25 hiljada ljudi je prošle godine poželelo da se doseli u Kanadu, čime smo dospeli na deveto mesto. Međutim, u Ujedinjenim nacijama izražavaju zabrinutost zbog najavljenih promena u zakonu o izbeglicama i ukidanju zdravstvenih beneficija za njih, što bi se nepovoljno odrazilo na položaj i onako ugroženih osoba. OTAVA – Korisnici sajta canada.com su u pet najboljih letnjih festivala u Kanadi svrstali Međunarodni džez festival u Montrealu, Festival u slavu svetla u Vankuveru, Stampedo u Kalgariju, Dan Kanade u Otavi i Međunarodni frindž pozorišni festival u Edmontonu. OTAVA – Ministar za imigraciju Džejson Kenej telefonom se izvinio zameniku premijera Alberte Tomasu Lukašuku zbog ružnih reči koje je u mejlu napisao na njegov račun. Iako je ta poruka bila upućena samo jednoj osobi, Kenej je greškom prosledio svima, tako da su svi saznali šta on misli o Lukašuku.

Nik Valenda uspešno ’prešao’ preko Nijagarinih vodopada

Američki akrobata u hodanju na žici Nik Valenda ostvario je prošlog petka neverovatan, istorijski poduhvat i uspešno ’prešao’ preko Nijagarinih vodopada. Pošao je sa američke strane privezan užetom, što je bila obavezna mera predostrožnosti, i uz pomoć štapa za održavanje ravnoteže, polako ali sigurno, korak po korak, preko 550 metara dugog i pet santimetara širokog čeličnog užeta, prešao na kanadsku stranu. Dok je hodao, gledaocima je zastajao dah, a Valenda je razgovarao sa svojim ocem preko slušalica i čak odgovarao na pitanja novinara ABC-a i opisivao fantastičan pogled kakav niko do sada nije imao prilike da vidi. Valenda potiče iz porodice koja je iznedrila nekoliko generacija akrobata na žici i od svoje druge godine vežba ovu veštinu. On nije prvi kome je pošlo za rukom da na ovaj način ’pređe’ granicu između dve države. Pre više od jednog veka nekoliko hodača takođe je prešlo reku, ali dalje nizvodno, a on je to izveo blizu samog vodopada. Na kanadskoj strani su ga dočekali graničari, da obave carinske formalnosti. Sa osmehom, umoran i vidno srećan, našalio se rekavši da ništa ne nosi. Vremenske prilike nisu bile savim naklonjene Valendi, no na sreću nisu ugrozile ostvarenje njegovog sna. On priznaje da je na momente bilo izuzetno teško zbog vodene izmaglice, tako guste da se ništa nije videlo, i vetra koji mu je otežavao kretanje. Ovom događaju prisustvovalo je preko sto hiljada ljudi, od kojih su neki i došli i dan ranije kako bi zauzeli što bolje mesto za gledanje. Ceo poduhvat snimalo je oko stotinu televizijskih ekipa iz čitavog sveta. Pripreme za ovaj akrobatski poduhvat trajale su nekoliko meseci i pomagao mu je čitav tim ljudi, a Valenda već razmišlja o sledećem – prelasku preko Velikog kanjona. To sasvim sigurno još niko do sada nije izveo.

Ministarstvo imigracije dužno da ispoštuje rok

Jedna od torontskih znamenitosti, Najveća svetska knjižara, Njorld’s Biggest Bookstore, mogla bi krajem iduće godine da nestane sa mape grada, ili eventualno da se preseli na neku manje atraktivnu lokaciju. Ovaj izuzetan prodajni prostor, koji se nalazi blizu ulica Jong i Dandas i kampusa Univerziteta Rajerson, prostire se na oko šest hiljada kvadrata, ima oko dvadeset kilometara polica prepunih knjiga iz svih oblasti stvaralaštva. Sudeći po Ginisovoj knjizi rekorda, ova knjižara više ne opravdava svoje ime, ali i dalje privlači pažnju ljubitelja knjige i turista. Ali, kao i svugde u knjižarstvu i ovde promet sve više opada, kako zbog sve manjeg interesovanja za knjigu, tako i zbog mogućnosti nabavke jeftinih i internet izdanja. Vlasnici knjižare, Indigo buks & mjuzik, su stoga već tražili smanjenje cene zakupa prostora, ali vlasnicima prostora, naslednicima knjižara Džeka Koula, to ne odgovara zato što imaju nekoliko veoma primamljivih ponuda za ovu najprometniju pešačko-turističko-trgovinsku lokaciju u Kanadi. Očekuje se da će uskoro biti pronađen novi zakupac ovog prostora, a Indigo će morati da potraži novu radnju.

Najvećoj svetskoj knjižari odbrojani dani

Oko 900 kandidata, prijavljenih po osnovu federalnog programa o kvalifikovanim radnicima, tužilo je ministra za imigraciju Džejsona Kenej za kršenje prava na pristup i odugovlačenje donošenja rešenja u prihvatljivom roku i od suda su tražili da naloži Ministarstvu rešavanje njihovih prijava u razumnom roku. Federalni sud doneo je odluku po kojoj je Ministarstvo za imigraciju i državljanstvo dužno da donese rešenje po svim do sada dobijenim prijavama. Sudija Donald Reni odbacio je argument ministra Kenej da je odlaganje opravdano jer je on ovlašćen da određuje način postupanja i istakao da, uz sve eventualne zakonske mogućnosti o odbacivanju pojedinih prijava, ostaje obaveza o određenom, razumnom vremenskom roku u kome prijave treba rešiti. Problemi su nastali kada je, februara 2008. godine, izmenjen zakon i kada je ministar Kenej dobio ovlašćenje da ukine obavezu rešavanja svake prijave i da odluči koje će ući u proces. Uprkos ovim merama, Ministarstvo i dalje nije uspevalo da odgovori po prijavama u roku od šest do 12 meseci, koliko je obećao ministar. Po nalogu suda, Ministarstvo ima rok da do 14. oktobra ove godine donese odluku po prijavi glavno tužitelja, IT projektnog menadžera iz Kine. Kako ističe advokat tužbe Tim Lihi, trebalo bi očekivati da se i prijave ostalih tužitelja reše u razumnom roku, moguće čak do istog datuma.