REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Strani investitori beže od korupcije u BiH

Narko bos Keljmendi imao veze s ljudima iz tajne policije CG

EU okončava policijsku misiju u BIH

Start nove turističke sezone, cene slične kao 2011.

Grci lepe nalepnice na oznake vozila iz Makedonije

Predsednik i sudija suda na Cetinju optuženi za korupciju

Potvrđena optužnica protiv bračnog para Marinković

Strani investitori beže od korupcije u BiH

Strani investitori suočavaju se s mnogobrojnim preprekama u Bosni i Hercegovini, ocenjeno je u najnovijem pregledu američkog Stejt departmenta o mogućnostima investiranja u BiH. Američko ministarstvo spoljnih poslova svake godine objavljuje detaljan izveštaj o situaciji i uslovima investiranja u svim zemljama sveta, a koji ima veliki uticaj i ugled u poslovnom svetu. Ocene navedene u dokumentu koji je objavljen u junu za BiH nisu nimalo ohrabrujuće, navodi sarajevski Dnevni avaz. "BiH se i dalje muči sa otvaranjem svoje ekonomije stranim investitorima. Ekonomska kriza, šestomesečno odlaganje formiranja vlasti i privremeno finansiranje odgodili su mnoge reforme", piše list. Dodaje se da se "strani investitori suočavaju se s velikim preprekama, među kojima su komplikovan pravni i regulatorni okvir, netransparentne poslovne procedure, korupcija, loša infrastruktura i vlasnička prava te slabašne pravosudne strukture". Američki stručnjaci ističu da vlasti u BiH do sada nisu napravile značajnija poboljšanja poslovne klime, zbog čega je ta zemlja na dnu lestvice u pogledu lakoće poslovanja. To je, kako navode, faktički onemogućilo veći ulazak stranih investicija. Osim toga, ističe se visoka nezaposlenost, politička nestabilnost te pad kreditnog rejtinga. U posebnom poglavlju o korupciji, navodi se da u BiH ova "pošast" prevladava u mnogim političkim i ekonomskim institucijama, što "povećava cenu i rizik poslovanja". "Kompleksan sistem registracije i licenciranja je posebno ranjiv. Razne državne, entitetske, kantonalne i opštinske administracije koje imaju moć da donose propise, grade sistem koji nema transparentnosti i otvara prostor za korupciju. Mnogo je mesta gde se traži 'naplata usluga'. Podmićivanje da bi se dobila dozvola za rad ili gradnju ili, jednostavno, ubrzao proces redovna je pojava", navodi se, između ostalog, u izveštaju.

Narko bos Keljmendi imao veze s ljudima iz tajne policije CG

Direktor Federalne policije BiH Dragan Lukač rekao je da je kontroverzni bosansko-hercegovacki biznismen Naser Keljmendi, koji je u SAD označen kao jedan od najvećih narko-bosova u svetu, svojevremeno imao veze s pojedinim ljudima iz crnogorske obaveštajne službe. Lukač je podgoričkoj televiziji Vijesti kazao da su takva operativna saznanja policije BiH stara nekoliko godina i da nisu predočena kolegama u Crnoj Gori, "jer za to nije bilo prilike". On je kazao da će tužilaštvo u Sarajevu koje vodi istragu protiv Keljmendija, "biti u prilici da takva saznanja razmeni s kolegama iz Crne Gore i da vidi o čemu se tu radi". Direktor Federalne policije BiH ponovio je da je Keljmendi "famozni kriminalac kome je mesto iza rešetaka" i rekao da ta ocena nije "preterana i neutemeljena". Američka administracija označila je Keljmendija kao jednog od najjačih narko-bosova u svetu, zbog čega su nadležne vlasti u SAD tražile blokadu njegove imovine i u Crnoj Gori i u BiH. Keljmendi u Crnoj Gori, prema za sada raspoloživim podacima, poseduje hotel Casa Grande u Ulcinju koji je izgradio nelegalno, što je utvrđeno istragom tužilaštva. Tužilaštvo se s bosansko-hercegovačkim biznismenom nagodilo da lokalnom vrtiću i školi u Ulcinju plati 10.000 evra, jer je priznao krivicu. Keljmenedi se u jednom nedavnom intervjuu pohvalio da je finansijski podržao kampanju za referendum o nezavisnosti Crne Gore 2006. godine, dok se crnogorski državni zvaničnici ograđuju da poznaju ovog kontroverznog biznismena, označenog kao narko bos.

EU okončava policijsku misiju u BIH

Evropska unija će 30. juna završiti svoju policijsku misiju u Bosni i Hercegovini, pokrenutu 2003. godine, uz ocenu da je ona pomogla stabilizaciju te zemlje posle rata, rekao je u sredu jedan evropski zvaničnik. Evropska unija time okončava svoju prvu civilnu misiju u okviru Zajedničke evropske bezbednosne i odbrambene politike. "Misija napušta Bosnu sa ubeđenjem da je dobro obavila posao", rekao je Maćej Popovski, zamenik generalnog sekretara Službe za spoljne akcije, diplomatskog ogranka 27-orice, zaduženog za upravljanje krizama. "Ali i dalje ćemo biti prisutni u toj zemlji", odredom "Altea" (Althea), zaduženim za vojnu stabilizaciju, dodao je on. Policijska misija EU u Bosni i Hercegovini (EUPM), prve policijske snage EU, 2003. godine su nasledile međunarodnu operaciju UN započetu po okončanju međuetničkih sukoba 1992-95. Ta misija je dostigla krajem 2004. 880 ljudi, odgovornih za praćenje i obuku, a od tada brojnost postepeno opada na sadašnjih 80. Bosna je počela pregovore za dobijanje statusa kandidata za prijem u EU, ali ona i dalje zaostaje za drugim zemljama, poput Hrvatske, Srbije ili Makedonije, ocenjuje agencija AFP. Govoreći o drugim temama, Popovski je rekao da "ostaje jak zahtev" za postojanje međunarodne civilne misije EU, posebno u Africi, gde su pokrenute tri. Jedan od njih, objavljeno je ove nedelje, ima za cilj da ojača bezbednost glavnog aerodroma Južnog Sudana, u gradu Džuba. Počev od septembra, ta misija treba da angažuje oko šezdeset specijalista koji će raditi 19 meseci, uz budžet od 12,5 miliona evra.

Start nove turističke sezone, cene slične kao 2011.

Turistički poslenici u Crnoj Gori ove godine očekuju tri do pet odsto više turista nego lane, a posetiocima se osim provoda na primorju nudi i boravak u kontinentalnom delu zemlje, izjavila je predstavnica za odnose sa medijma Turističke organizacije Crne Gore Jelena Popović. Popović je kazala novinarima da će u kontinentalnom delu zemlje turistima biti ponuđeni razni sportove i poseta etno sela u okolini KOlašina. "Kada je reč o turistima iz regiona očekujemo posetu na nivou iz 2011. godine s tim što gosti iz Srbije čine oko 30 odsto posetilaca", kazala je Popović. U Sutomoru se polupansion u hotelu može naći od 20 do 35 evra po osobi. Pansion je od 40 evra, dok se u Šušnju, nadomak Bara, sobe izdaju po ceni od osam evra po lezaju. U Baru je u hotelu sa četiri zvezdice, primera radi, polupansion od 80 do 120 evra, a polupansion u hotelu sa dve zvezdice od 30 evra. Više turističkih radnika sa kojima su razgovaralu novinari iz Srbije istakli su da su cene ostale na prošlogodišnjem nivou, a iz Turističke organizacije Crne Gore napominju da cena usluga i smeštaja zavisi od kategorizacije hotela. Gostima iz Srbije preporučili su i novi put koji se proteže od Risna do Žabljaka i koji smanjuje put do mora i obratno. Ove godine neće se naplaćivati eko taksa koja je prethodnih godina bila na snazi za goste koji vozilima dolaze u Crnu Goru. Gradonačelnik Ulcinja Nazif Cungu je kazao novinarima da je ove godine bilo dosta investicija u infrastrukturu u tom gradu što nije bio slučaj poslednjih 20 godina. "U kapitalne investicije, koje uključuju i rad na mostu Milena, u razvoj opštinske infrastructure i u regionalnu deponiju uloženo više od 30 miliona evra", kazao je gradonačelnik Ulcinja. Congu je kazao da u toj opštini ove godine očekuju 10 odsto više turista nego lane i da dominiraju gosti iz Makedonije i sa Kosova, ali ne treba zaboraviti i da solidan broj ljudi iz Srbije ima vikendice upravo u Ulcinju. "Opština je usvojla 16 planskih dokumenata i oni se odnose na 1.100 hektara s planom da se u nekoliko hotela u prvoj fazi uloži 150 miliona evra, a kasnije još 100 miliona evra od čega će samo u hotel Galeb biti uloženo do 80 miliona", kazao je prvi čovek opštine Ulcinj. To su hoteli sa četiri do pet zvezdica, a neki od objekata bi trebalo da počnu da se grade u oktobru. Plan je da se završe za dve do četiri godine kako bi Ulcinj samo u prvoj fazi mogao da ponudi 2.000 kreveta hotelskog smeštaja. Opština Ulcinj je planirala i poslovnu zonu na povrsisni od 30 hektara gde će se investitorima dodeliti placevi, a istovremeo će biti oslobođeni svih poreza i komunanih taksi u periodu od pet godina. Dok se u Ulcinju nadaju da će povratiti strane goste zahvaljujući ulaganju u nove hotele, u Tivtu koji je dugo bio "ekološka mrlja" Crne Gore zbog remontnog zavoda, očekuju da će zahvaljujući probranim turistima koji dolaze s mora podići životni standard cele opštine i povećati prihode tog dela zemlje. Reč je o projektu Porto Montenegro. To je naselje oko marine i matična luka za jahte osmišljeno zadovolji potrebe njihovih vlasnika, gostiju i posade, sa dodatnom infrastrukturom. "Kompanija Adriatik Marinas je do sada u 'Porto Monetengro' investirala više od 100 milona evra, a inače raspolaže zemljištem na površini od 24 hektara", kazao je predstavnik za odnose sa medijima preduzeća Adriatik Marinas Danilo Kalezić. Marina u Tivtu je otvorena u junu 2009. godine sa 85 vezova. Prvi rezidencijalni objekat je završen 2010. godine, a u njegovom prizemlju otvoreni su maloprodajni objekti restorani, knjižare, salon nameštaja i butike. Kalezić je rekao da će u toku 2012. godine "Porto Montenegro" započeti izgradnju narednih 185 vezova, čime će se trenutni kapaciteti udvostručiti na 370, sa više od 50 vezova za jahte duže od 45 metara. "Dodatni kapaciteti biće izgrađeni do zime 2013/14. Izgradnja luksuznog Regent Porto Montenegro hotela sa 80 hotelskih soba, apartmana i stanova biće okončana do leta 2014. godine" kazao je Kalezić. Porto Montenegro koristi postojeću infrastrukturu nekadašnjeg jugoslovenskog mornaričko-remontnog zavoda, na čijoj lokaciji se gradi.

Grci lepe nalepnice na oznake vozila iz Makedonije

Grčki carinici prekivaju oznake Makedonije - "MK", na svim vozilima nalepnicom sa natpisom na grčkom i engleskom: "Priznata od strane Grčke kao FYROM" - Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Na graničnom prelazu Bogorodica nema većeg zadržavanja zbog te procedure grčkih graničnih vlasti. Makedonski vozači za rekli medijima da se kroz Grčku ne može ukoliko oznaka "MK" nije prekrivena grčkim natpisom. Do sada nijedan vozač nije reagovao na to, niti se vratio u Makedoniju zbog nove procedure na granici. To nije prvi put da se oznaka "MK", prekriva pošto, formalno, ni do sada kroz Grčku nisu mogla da se kreću vozila sa međunarodnom oznakom ili nalepnicom "MK" ili "MKD". Grčka i Makedonija se već 20 godina spore oko prava na korišćenje naziva "Makedonija" jer Grčka ima istoimenu pokrajinu, te naziv susedne države tumači kao izraz teritorijalnih pretenzija.

Predsednik i sudija suda na Cetinju optuženi za korupciju

Crnogorsko državno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv predsednika i sudije Osnovnog suda na Cetinju zbog korupcije u sudstvu čime su oštetili budžet za 800.000 evra. Optužnica je podignuta protiv predsednika Osnovnog suda na Cetinju Gorana Vrbice i sudije tog suda Nebojše Markovića, jer su 2007. zloupotrebili službeni položaj tako što su nezakonito isplatili novac iz sudskog depozita "italijanskoj firmi 'Framec SPA' iako ona nije bila stranka u postupku koji se vodio pred tim sudom". Time je, kako se navodi u saopštenju iz tužilaštva, državni budžet oštećen za za 800.000 evra. Optuznica je podignuta posle istrage koju su inicirali predsednik i sudije Višeg suda u Podgorici, koji su posumnjali u zakonitost odluke kolega Cetinja u vezi s vanparničnim postupkom koje je predmet optužnice. Viši sud u Podgorici je odbio zahtev tužilaštva da se optuženim sudijama odredi pritvor, zbog čega je zatražena mera nadžora koja podrazumeva povremeno javljanje nadležnom državnom organu i privremeno oduzimanje pasoša.

Potvrđena optužnica protiv bračnog para Marinković

Opštinski sud u Kalesiji potvrdio je optužnicu Tužilaštva Tuzlanskog kantona (TK), protiv Milenka i Slavojke Marinković koji su protivpravno lišili slobode i od kraja 2005. do 17. maja ove godine držali zatvorenu devojku iz Nemačke Betinu Zigner. Bračni par Marinković se tereti se da je devojčicu, od njene 12 do 19 godine, držao zatvorenu, fizički i psihički je zlostavljao, nanosio joj fizičke povrede, nehumano se ponašao prema njoj, izgladnjivao je i terao je da radi teške poljoprivredne poslove, saopštilo je Tužilaštvo TK. Nisu joj dopuštali bilo kakve kontakte sa drugim ljudima, nije pohađala školu i boravila je kod Marinkovića u mestu Karavlasi na području opštine Kalesija, bez ikakve dokumentacije. Policija je 17. maja ove godine došla do informacija o zlostavljanju devojke i o tome odmah obavestila tužilaštvo. Na mestu događaja je nađena devojka u teškom zdravstvenom stanju. Devojka je odmah smeštena na sigurnu lokaciju, a bračni par je uhapšen. Marinkovićima je određen jednomesečni pritvor, kasnije produžen za još dva meseca. Devojka se oporavlja u sigurnoj kući u BiH, uz medicinsku i drugu negu.