SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Izraelac potvrdio da mu je bubreg presađen u Prištini

Iz budžeta za kampanju potrošeno 20 miliona evra

Mađarska od 2013. kontroliše vazdušni prostor Kosova

Stabilno zdravstveno stanje povređenih kadeta

Stefanović: Pregovore će voditi predsednik ili premijer

Šest narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji

Sazidana prva crkva posle 11 vekova

Izraelac potvrdio da mu je bubreg presađen u Prištini

Tri svedoka iz Izraela na suđenju u slučaju trgovine organima na prištinskoj klinici "Medikus", naveli su da su agenti izraelske kompanije "Edgar" nalazili ljude koji su bili na dijalizi i nudili im da kupe bubrege. Firma "Edgar" je u vlasništvu Moše Harela, jednog od optuženih za trgovinu ljudskim organima. Organi su vađeni i na klinici Medikus u Prištini, a operacije je navodno vodio turski hirurg Jusuf Sonmez. Na suđenju održanom u prištinakom Okružnom sudu svedoci su potvrdili da su se operacije vršile u klinici Medikus i sa tim u vezi pomenuli turskog hirurga i Izraelca Moše Harela. Jedan svedok, kome je u Prištini presađen bubreg, rekao je da mu je osoba pod imenom "Avigal" rekla da će transplantacija biti obavljena na Kosovu, i da će je obaviti doktor Jusuf. "On (Avigal) mi je rekao da će me čekati i kada bude gotova operacija da će mi telefonirati. Tako je i bilo. Pozvao me je i rekao da treba da platim 50.000 evra i dao mi je i jedan broj telefona", ispričao je svedok. "Telefonirao sam Harelu, on je novac prebacio na račun u Istanbulu. Sa njim se nikada nisam sreo, ali sam jednom razgovarao telefonom. Jedini kontakt sa Moše Harelom je bio kada sam mu prebacio novac. Posle izvesnog vremena, on mi je rekao da budem spreman da pođem", kazao je svedok. Rekao je da su se u Medikusu lepo starali o njemu, a da se ispostavilo da je donor bubrega izvesna Ana, devojka iz Rusije ili Ukrajine. Rekao je da je operaciju obavio doktor Josuf Sonmez. Bivši švajcarski senator i izvestilac Parlamentarne skupstine Saveta Evrope Dik Marti trebalo je da svedoči juče pred Okružnim sudom u Pristini o slučaju Medikus, ali je to odloženo za početak septembra. Marti je autor izveštaja koji je kosovski vrh doveo u vezu sa trgovinom organima otetih kosovskih Srba. Specijalni tužilac EU Džonatan Ratel izjavio je krajem maja da je organizator šverca ljudskih organa Moše Harel, koga su kosovske vlasti godinama tražile, uhapšen u Izraelu. Prema optužnici, u klinici Medikus je 2008. godine izvršeno najmanje 30 ilegalnih vađenja i transplatacija bubrega, a Harel je bio "mozak" mreže koja je pronalazila siromašne davaoce organa. Među sedam osumnjičenih kojima se sudi su i Ilir Recaj iz Ministrastva zdravlja Kosova, i prištinski urolog Ljutfi Derviši. Treći osumnjičeni je lekar iz Turske Jusuf Sonmez koji je optužen da je vršio nelegalne operacije, a protiv njega je optužnica podignuta i u Turskoj. Policija je pretresla kliniku u Prištini 2008. godine, pošto je jedan turski državljanin kolabirao na prištinskom aerodromu dok je čekao avion za Istanbul, nakon što mu je izvađen bubreg. Proces vodi Euleks.

Iz budžeta za kampanju potrošeno 20 miliona evra

Stranke u Srbiji potrošile su oko 20 miliona evra na finansiranje predizborne kampanje iz javnih izvora, odnosno iz budžeta. Najviše su potrošile Srpska napredna stranka (SNS) i Demokratska stranka (DS), saopštila je Agencija za borbu protiv korupcije. Na konferenciji za novinare Agencije za borbu protiv korupcije rečeno je da su SNS i DS potrošile po nešto više od četiri miliona evra, Socijalistička partija Srbije nešto više od 1,5 miliona, Liberalno - demokratska partija nešto manje od 900.000 evra, a Ujedinjeni regioni Srbije oko 800.000 evra. Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković rekla je da se radi o sredstvima dobijenim iz javnih izvora, odnosno iz budžeta, dok će naknadna analiza Agencije pokazati koliko su stranke prikupile iz privatnih izvora i koliko je proces prikupljanja i trošenja tih sredstava bio transparentan. Prema njenim rečima, Agencija će analizirati šta su stranke prijavile i račune koje su priložile da opravdaju ta sredstva, nakon čega će biti provereni i podaci dobijeni od Republičke radiodifuzne agencije i procene potrošenih sredstava za oglašavanje na bilbordima ili za zakup sala za mitinge. Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković rekao je da tih 20 miliona evra potrošenih na kampanju ne mora da bude mnogo para, ukoliko Srbija dobije funkcionalnu i kvalitetnu vladu. Stojiljković je, međutim, rekao da je posebna priča koliko je novca potrošeno za organizaciju izbora, odnosno za troškove izborne administracije i da je mnogo veći problem što su stranke svojim članovima podelile dnevnice iako oni nisu bili dorasli izazovima izbornog procesa. Na konferenciji je saopšteno da je do 15. juna verifikovano 195 od ukupno 863 podnetih finansijskih izveštaja, ali i naglašeno da nisu istekli svi rokovi za podnošenje izveštaja. Iako su opšti izbori održani u istom danu, rokovi za podnošenje izveštaja vezani su za datum objavljivanja izbornih rezultata. Za parlamentarne izbore finansijske izveštaje podnele su gotovo sve parlamentarne stranke, a svoju obavezu ispunila je i većina stranaka za lokalne izbore. Rokovi za podnošenje izveštaja još teku za predsedničke i izbore održane na teritoriji Pokrajine Vojvodine. Stranke su, uglavnom, koristile mešovita izborna jemstva. Demokratska stranka koristila je isključivo bankarske garancije Razvojne banke Vojvodine, dok je SNS kombinovala uplate sa računa stranke i privatnih firmi odnosno pojedinaca. Jedan predsednički kandidat - Danica Grujičić koju je kandidovao Socijaldemokratski savez, moraće da vrati novac koji je dobila iz budžeta za kampanju jer nije prešla predviđeni cenzus.

Mađarska od 2013. kontroliše vazdušni prostor Kosova

Na zahtev NATO, Mađarska će od marta 2013. preuzeti kontrolu nad vazdušnim prostorom Kosova i tu dužnost će obavljati od tri do pet godina, saopštila je mađarska državna kompanija Hungarokontrol. "Mađarska će otvoriti i kontrolisati vazdušni prostor nad Kosovom od marta iduće godine, odnosno visinu iznad 9.600 me-tara, u periodu od tri do pet godina", navodi u saopštenju kompanija koju je mađarska država ovlastila za tu misiju. Između 40 i 50 radnika Hungarokontrola obavljaće taj posao iz novog kontrolnog centra u Budimpešti. NATO ima kompletnu kontrolu nad vazdušnim prostorom Kosova, gde je civilni aviosaobraćaj zabranjen poslednjih 13 godina. Eksperti predviđaju da će iznad teritorije Kosova dnevno biti od 450 do 500 preleta. NATO je u julu 2011. ponudio državama regiona da preuzmu kontrolu nad vazdušnim prostorom Kosova, a u aprilu je prihvaćena ponuda Budimpešte. Zadatak je potom pripao Hungarokontrolu, najvećoj kompaniji za kontrolu vazdušnog prostora u zemlji. Mađarske vlasti procenjuju da će ponovno otvaranje kosovskog vazdušnog prostora doprineti normalizaciji avionskog saobraćaja na Balkanu i stabilnosti regiona.

Stabilno zdravstveno stanje povređenih kadeta

Zdravstveno stanje sedam kadeta Vojne akademije koji su zbog zadobijenih povreda na vojnom poligonu Pasuljanske livade smešteni na Vojnomedicinsku akademiju, i dalje je stabilno. Svi kadeti se nalaze van životne opasnosti, uključujući i dvoje teže povređenih koji su smešteni na Kliniku za grudnu hirurgiju, odnosno Kliniku za plastičnu hirurgiju i opekotine, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Srbije. Pripadnici Vojne akademije, po povratku sa poligona Pasuljanske livade, provode vreme sa porodicama poginulih i povređenih kadeta i biće uz njih u narednom periodu pružajući im pomoć, navodi se u saopštenju.

Stefanović: Pregovore će voditi predsednik ili premijer

Šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović izjavio je juče da će se budući pregovori sa Prištinom voditi na višem političkom nivou i da će ih verovatno predvoditi predsednik ili budući premijer Srbije. Stefanović je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da je tehnički dijalog sa Prištinom dao vrlo konkretne rezultate, ali da su sada na redu politička pitanja kao što su sever Kosova, zaštita Srba južno od Ibra, status srpskih manastira i crkava i imovina. Šef beogradskog tima nije mogao da kaže da li će i dalje učestvovati u dijalogu sa Prištinom jer to zavisi od nove vlade, ali je kazao da bi mu "osmeh danas bio mnogo veći" da je siguran da se više neće baviti kosovskim pitanjem. Prema njegovim rečima, dijalog nije bio nimalo lak, postizana su teška i nepopularna rešenja, ali njima nije prekršen Ustav Srbije. Dodao je da su svi sporazumi koji su do sada dogovoreni sa Prištinom poznati javnosti Srbije, predati su Skupštini i predstavljeni kosovskim Srbima. "Svi sporazumi su poznati Skupštini Srbije, vladi, javnosti i kosovskim Srbima. Mi smo više od devet puta bili u skupštini da ih objasnimo", rekao je Stefanović. On je rekao da je dobro što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić preuzeo inicijativu po kosovskom pitanju, ali je ocenio da će predsednik morati o tome da se dogovara sa novom Vladom Srbije jer su na redu pitanja koja zahtevaju konsenzus u Beogradu. Dodao je da su, prema informacijama koje ima, razgovori Nikolića u Briselu o Kosovu ocenjeni "krajnje pozitivno". "To znači da predsednik Nikolić zna realnu situaciju. Dobro je da je ocenio sporazume kao u tom momentu moguće i u skladu sa Ustavom, dakle sve ono što smo i mi tvrdili. Poziv Nikolića Kuperu u ovom trenutku predstavlja jasan znak da Predsedništvo Srbije preuzima u ovom trenutku inicijativu po kosovskom pitanju", rekao je Stefanović. On je kazao da je siguran da će rezultati koji će biti postignuti u nastavku procesa biti na zadovoljstvo međunarodne zajednice i Srbije. "A siguran sam i na nezadovoljstvo birača Srpske napredne stranke". "Bavljenje kosovskim pitanjima nije izbor za mis, tu se donose teška rešenja", rekao je Stefanović. On je kritikovao posrednika EU u pregovorima sa Prištinom Roberta Kupera, ocenivši da pojedine sporazume sada tumači onako kako to odgovara Prištini, iako to nije bio slučaj na dogovorima u Briselu. Stefanović je kazao da pre svega misli na sporazum o regionalnom predstavljanju Prištine i fusnoti koja se uz to koristi. On je dodao da će razgovarati sa Kuperom. "Fusnota se naziva fusnotom zato što stoji uz nešto, inače bi se nazivala endnota. Da li je iko ikada video tekst koji ima zvezdicu a da fusnota nije napisana na dnu stranice. Ako mi to nađu, mogu da prihvatim da su u pravu oni koji kažu da to nije definisano", rekao je šef beogradskog pregovaračkog tima. Prema njegovim rečima, o tom dogovoru Beograd je odmah obavestio sve velike svetske centre i svi su znali šta je dogovoreno u Briselu, te je sada nedopustivo da se tumači da fusnota ne bude na tablici na kojem je predstavljeno Kosovo na regionalnim skupovima. "To znači da problem regionalnog predstavljanja nije rešen i da ni Beograd ni Priština nisu zadovoljni ovim tumačenjem. Prema tome mi tražimo i spremni smo da u potpunosti primenimo sporazum o regionalnom predstavljanju kada on bude predstavljen i urađen u regionalnim institucijama kako je dogovoreno, a to znači kao jedinstvena celina, jedinstveni tekst", rekao je on. Prema sporazumu, u fusnoti koja će se primenjivati uz zvezdicu navodi se: "Ovaj naziv ne utiče na stav o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 SBUN i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti". Stefanović je kazao da će Srbija primeniti sve sporazume iz Brisela i da će ostati pouzdan partner međunardonoj zajednici. "Napravljen je tehnički protokol o primeni sporazuma vezanog za zajedničko upravljanje administrativnim prelazima koji nije primenjen zato što vlada treba da odredi ministra koji će potpisati tehnički protokol jer se radi o papiru koji određuje ko će šta da radi na prelazima", rekao je on. Stefanović je kazao da Priština ne sme da ucenjuje oko nastavka dijaloga, jer bi ucenama mogao da se bavi i Beograd. "U kom sporazumu piše da se mogu oduzimati vozila zato što neko ima srpske registarske tablice u gepeku", upitao je Stefanović i ocenio da takvi potezi kosovskih vlasti nisu ni civilizacijski ni evropski. Prema njegovim rečima, Beograd i Priština treba da razgovaraju i o pitanjima energetike i Telekoma što će biti vrlo škakljiva pitanja jer su formalizovani i kao uslovi za početak pregovora o članstvu Srbije u EU. "Pitanje energetike znači da se prizna posebnost kosovskog energetskog prostora, bez prejudiciranja nezavisnosti Kosova, uz naše nastojanje da sačuvamo kontrolu nad kapacitetima EPS-a, a protivljenje Prištine i međunarodne zajednice", rekao je šef beogradskog tima. Prema njegovim rečima, pitanje Telekom je za Beograd pitanje imovine tog preduzeća na Kosovu, ali i pozivnog broja za Kosovo jer Priština traži poseban broj za sebe. "Mi smo pregovarali i o energetici i o Telekomu, ali nismo postigli dogovor. Mi smo predlagalii da pozivni broj bude podvarijanta pozivnog broja za Srbiju, a Priština traži poseban broj. Eto to su problemi koji nas očekuju", rekao je Stefanović.

Šest narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji

Humanitarna organizacija "Majka devet Jugovića" saopštila je danas da ima šest narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji u kojima se hrani preko 2.000 korisnika, a uskoro se očekuje i otvaranje jedne narodne kuhinje u Štrpcu. Problem narodnih kuhinja je što nemaju kontinuitet u snabdevanju namirnicama a svakodnevno prehranjuju socijalno najugroženije iz enklava Novo Brdo, Kosovska Kamenica, Gnjilane, Kosovska Vitina, Klina i Istok kojima je to najčešće jedini obrok tokom dana, piše u saopštenju. Kako je navedeno, u narednom periodu neophodno je hitno otvoranje i narodne kuhinje u enklavi Štrpce gde na obroke čeka 500 najugroženijih stanovnika. Navodi se da svakodnevno šest vozila "Kuhinje na točkovima", kako se nazivaju s obzirom da se hrana dostavlja korisnicima do mesta u kojima žive, prelaze i po nekoliko stotina kilometara kako bi hrana stigla do onih kojima je najpotrebnija. Iz godine u godinu narodne kuhinje imaju sve veći broj korisnika, a od sredstava humanitarnih akcija koje su realizovane u proteklih godinu dana, svaka od šest kuhinja sada ima svoju pekaru, a podržan je i rad školskih menzi u nekoliko sela. Pokrenuto je i nekoliko poljoprivrednih projekata, kao i projekat farme koza i ovaca, kako bi se obezbedio samoodrživ rad narodnih kuhinja. Eparhijska humanitarna organizacija "Majka devet Jugovića" punih jedanaest godina vodi narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji.

Sazidana prva crkva posle 11 vekova

Prvo crkveno zdanje sazidano u Prokuplju posle 11 vekova. Novu crkvu u krugu prokupačke Bolnice, posvećenu Svetim Vračima Kozmi i Damjanu, osveštao je arhijereski namesnik toplički, protojerej Lazar Barać. Ta crkva je izgrađena za godinu dana, finansirana dobrovoljnim prilozima građana. U Prokuplju je do sada postojala samo jedna crkva, posvećena Svetom Prokopiju čije ime grad nosi, sazidana u drugoj polovini 9. veka, jedna od najstarijih u Srbiji.