SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Zona evra traži rešenja za Španiju, Grčku, Kipar

Španski lopovi kradu voće i povrće

Kako žive kineski kosmonauti

Leksusovi automobili najkvalitetniji U SAD

Trgovina ljudima i dalje prisutna

Majkrosoft predstavio konkurenciju Eplu

Novi predmeti iz Japana osvanuli na američkoj obali

Asanž van dometa britanske policije

Urugvajska vlada hoće da prodaje marihuanu

Zona evra traži rešenja za Španiju, Grčku, Kipar

Evro zona našla se pod pritiskom da brzo napravi plan pomoći španskom bankarstvu i spreči širenje dužničke krize posle sastanka G20 sa kojeg su lideri pozvali da se nađe rešenje. Dok Grčka priprema novu vladu, Evropljani se pripremaju za maraton sastanaka koji će kulminirati samitom EU 28. i 29. juna u Briselu. Ministri finansija evrozone će se u četvrtak sastati u Luksemburgu, pred mini-samit u petak u Rimu na kojem će biti lideri Nemačke, Francuske, Italije i Španije. Po italijanskim medijima, pitanje fonda za pomoć zone evra za Italiju i Španiju razmatraće se tom prilikom. Italijanski premijer je praktično tokom samita G-20 rekao da zona evra "razmišlja" da posegne za hitnim fondovima da bi kupila obveznice krhkih država i time suzbila rastuće kamate na tržištu obveznica što je pogodilo Španiju i Italiju. Međutim, nije upućen formalni zahtev da se aktivira fond za pomoć zone evra (EFSF), izjavio je portparol Evropske komisije u sredu. On je ocenio da bi ta pomoć u najboljem slučaju imala efekat "finansijskog aspirina" - ublažava simptome, ali ne leči. Ako bi EFSF bio aktiviran, to bi bio prvi put da interveniše na tržištu, zamenjujući Evropsku centralnu banku koja to ne radi već nedeljama. Pored toga, evrozona će razraditi detalje plana za pomoć španskog bankarskom sektoru i Madrid bi trebalo da dobije od sastanka Evrogrupe do se formalno zatraži pomoć, kaže jedan evropski diplomata. Taj zahtev će doći posle objavljivanja rezultata revizije španskih banaka. Španska vlada treba da utvrdi potrebe za traženje plana pomoći koji bi mogao da bude do 100 milijardi evra. Ministri finansija evrozone će razmatrati i situaciju u Grčkoj. U međuvremenu, formirana je vlada i novi ministar finansija putuje za Luksemburg. To je dosadašnji predsednik Nacionalne banke Grčke Vasilis Rapanos. Grčka će potom pokrenuti težak projekat: tražiće reviziju plana štednje odobrenog u zamenu za međunarodnu pomoć. Tokom samita krajem juna, "vodićemo veliku bitku za reviziju sporazuma o kreditu i raditi na okvir koji će omogućiti oporavak privrede i borbu protiv nezaposlenosti", rekao je u sredu lider socijalista Evangelos Venizelos posle sastanka sa novim premijerom Andonisom Samarasom. U Briselu, neki sumnjaju u izvodljivost tog projekta jer "bilo kakva revizija (Memoranduma) zahteva da se to razmotri sa svim zemljama evrozone i zatim ratifikuje u njihovim parlamentima", rekao je u sredu evropski diplomatski izvor. Sudbina Kipra će takođe biti na dnevnom redu. Nikozija će tražiti pomoć zone evra za svoje banke "verovatno naredne sedmice" i zatražiti od Rusije između 3 i 5 milijardi evra kredita već ove nedelje, saopštili su evropski diplomatski izvori. Ideja je da Kipar dobije podršku za bankarski sektor, bez mera štednje, po uzoru na spasavanje španskih banaka.

Španski lopovi kradu voće i povrće

Španska policija patrolira poljoprivrednim dobrima - ponekad na konjima - u potrazi za lopovima koji kradu voće i povrće i kasnije ga preprodaju. U pojedinim oblastima, seljaci se međusobno udružuju i sami patroliraju. U potrazi za ukradenim voćem i poljoprivrednim alatkama, hiljade pripadnika seoske straže i regionalne i lokalne policije uspostavlja kontrolne punktove. Seoska straža tvrdi da je ponekad neophodna i "operacije kaveza" - izolacija celog sela radi provere automobila i kamiona. Ukradena roba uglavnom se preprodaje: hrana završava na pokretnim uličinim štandovima a metal, npr. bakarne žice koje se koriste u sistemima za novodnjavanje, u prodavnicama starog gvožđa. Samo 2011. više od 20.000 krađa prijavljeno je na španskim posedima. Vlasti i seljaci navode krizu kao uzrok krađa, koje su postale dovoljno veliki problem pa patrole, uvedene prošle sezone, ostaju na selima i 2012. Ove godine u San Klimentu, katalonskom selu od 4.000 stanovnika u blizini Barselone, glavni plen su trešnje. Mogu se videti svuda - kod ljudi koji ih prodaju iz svojih kuća i štandova po ceni od osam eura po kilogramu, kao i na vizitkarti seoskog načelnika. "Ovo se pojavilo zbog uzbune u društvu. Zbog krize, kriminal se povećao. I kada dođe sezona trešanja, ljudi kažu 'šta sad, trešnje?' OK, 'ajmo po njih", rekao je lokalni sef policije Ernesto Banos. Dežurni lopovi su, kako je rekao, "penzioneri, nezaposleni i mladi". Vlasnik farme Eulogio Morales izašao je jednog jutra da izvidi svoje stado od 200 životinja i video da su dva nagrađena teleta ustreljena i savršeno iskasapljena. Farmer u Kordobi uhvatio je nekoliko muškaraca kako mu kradu opremu za oranje. Bili su uhapšeni i osuđeni na novčanu kaznu u iznosu od 90 evra. Nakon toga, oni su farmu posetili još nekoliko puta i tražili od vlasnika da im plati kaznu. Naposletku su mu pretili smrću - što je farmer uspeo da snimi pomoću skrivenog aparata i pokrene još jedan postupak protiv njih. Uzgajivač ovaca koji gaji i limun, Vicente Sarion, načelnik lokalnog ogranka farmerske organizacija u Murciji, rekao je da se lopovi upravljaju kretanjem cena. "Ako nešto nije na ceni, to se ne dira" rekao je Sarion. Cene nisu stabilne tokom godine. Kada one dostignu vrh, tada udaraju." Sarion je rekao da su mu poznati slučajevi u kojima su bande odnosile i do 5.000 kilograma pomorandži iz jednog poteza. Oni nastupaju usred bela dana - beru voće sa drveća, pakuju ga u gajbe i tovare ga u kamione. Za voće koje ne raste na drveću potrebna je veća tajnost. "Noću, deluju kada je pun mesec. Svetlo je. Ušunjaju se i kradu vam artičoke", rekao je Sarion. U San Klimenteu, policija tvrdi da su svake noći otvoreni kontrolni punktovi za pretragu ukradene robe. Mesto je malo i došljaci se lako prepoznaju, a policija zna i na nakva vozila treba obratiti pažnju. "Obično stari, izlupani kombiji", rekao je Hoan Prunera, šef policije susednog grada koji pomaže u patroliranju. Par minuta pošto je to rekao novinaru AP-a, dobio je telefonsku dojavu da neko pokušava da proda testeru i generator, po svoj prilici ukradene.

Kako žive kineski kosmonauti

Troje kineskih astronauta, posada broda Šendžu 9 koji je u subotu lansiran u svemir, vodiće udoban život tokom boravka u kosmosu, piše Čajna dejli. Direktor kineskog Astronaut centra Čen Šanguang rekao je da u svemirskom brodu i modulu Tjangong 1, sa kojim se brod spojio u orbiti, savršeno funkcioniše uređaj za održavanje odgovarajuće temperature, vlage i vazdušnog pritiska. Troje astronauta, jedna žena i dva muškarca, provodiće naučne eksperimente u modulu Tjangong-1. Oni će u modulu spavati, dok će se hraniti u brodu Šendžu 9, gde im se nalazi i toalet. Oni će živeti i raditi u prostoru površine 15 kvadratnih metara. U delu za spavanje postoje dve odvojene "spavaće sobe", kako bi astronauti imali privatnost. Iako ih je troje, jedan uvek mora da bude na dužnosti, zbog čega su dve "sobe" dovoljne. Pre spavanja astronauti se umotavaju u vreću za spavanje zakačenu za zid kabine. Buku koja se u brodu čuje neprekidno blokiraju čepovima za uši. Za odmor na raspolaganju imaju oko sedam sati dnevno, a spavaju u stojećem položaju. Obe kabine opremljene su telefonima za međusobni kontakt. Nivo osvetljenja u kabinama može se prilagođavati po nahođenju. Što se hrane tiče, astronauti na raspolaganju imaju više od 50 jela, skuvanih i spakovanih na Zemlji. Kao i na Zemlji, ješće tri obroka dnevno. Hranu će pre jela moći da podgreju, a na raspolaganju su im i dodaci kao čili sos i kečap. Među pićima su čaj od limuna i voćni sok. Svaki astronaut će dnevno piti u proseku 2,2 litra vode, a to će činiti tako što će u usta staviti cevčicu iz koje će im, kada pritisnu dugme, voda curiti u usta. U modulu Tjangong 1 nalaze se i laptopovi, na kojima astronauti mogu da gledaju filmove, slušaju muziku ili pretražuju internet. Tu su i privatne prostorije, iz kojih članovi posade mogu da telefoniraju svojim porodicama. Za vežbanje mogu da koriste sobne bicikle. Liu Vang (33), 45-godišnji Đing Haipeng i 43-godišnji Liu Vang ostaće u svemiru 13 dana, tokom kojih će sprovoditi naučne eksperimente. Misija "Božanski brod" deo je projekta čiji je cilj da Kina do 2020. godine u svemiru završi svoju stalnu orbitalnu stanicu. Liu Vang prva je Kineskinja u svemiru. Valentina Terješkova iz Sovjetskog Saveza bila je prva žena koja je putovala u svemir, 1963 godine. Američka svemirska agencija NASA je godinama isključivala žene iz svemirskog programa, prva Amerikanka koja je otišla u svemir bila je Seli Rajd 1983. godine.

Leksusovi automobili najkvalitetniji U SAD

Najkvalitetniji automobili na američkom tržištu su i dalje vozila "Leksusa" (Lexus), pokazuje najnovije istraživanje u kojem se ukazuje i da autoproizvođači mnogo bolje rešavaju probleme zbog kojih vozila završavaju u servisima. Analiza kojom je to utvrđeno, širom SAD je obuhvatila 74.000 vlasnika modela iz 2012. Oni su ocenili pouzdanost svojih njihova vozila i naveli da li su imali probleme s kvakama, prekidačima, elektronikom i drugim za prvih 90 dana. Modeli "Leksusa", "Tojotine" kompanija koja proizvodi luksuzna vozila, imaju najmanje problema (73 problema na 100 vozila). Drugo mesto dele "Jaguar" i "Porše", a slede "Kadilak" i "Honda". Najgore su prošli modeli FIAT-a i "Mercedesov" mali "Smart" koji dele poslednje mesto sa 151 problemom na 100 vozila. Istraživanjem kompanije Džej Di Pauer end asošijets je konstatovano da su automobili i kamioneti u SAD najkvalitetniji od 1987. godine, od kada se radi ta analiza. Kvalitet automobila je najviše ugrožen problemima s elektronikom, poput "tač-skrin" - ekrana osetljivog na dodidr, i programa za prepoznavanje glasa, rekao je zvaničnik Džej Di Pauera, Dejvid Sardžent. On je rekao da auto-proizvođači unapređuju kvalitet svojih vozila učeći od najboljih, i koriste kvalitetniji materijal nego ranije. Kvalitet je za deset godina toliko porastao da je razlika između najboljeg i najgoreg proizvođača statistički manja od jednog kvara po vozilu.

Trgovina ljudima i dalje prisutna

Srbija, BiH i Crna Gora uvrštene su među zemlje koje ulažu napore u borbi protiv modernog ropstva, dok su od zemalja regiona u borbi protiv trgovine ljudima i merama vlasti protiv ove pošasti najbolje rangirane Hrvatska i Makedonija, ocenjuje Stejt department u godišnjem izveštaju. Kako prenosi radio Slobodna Evropa, strane žrtve trgovine ljudima, koje su pronađene u Srbiji, uglavnom dolaze iz Crne Gore, BiH, Ukrajine, Moldavije, Albanije, Turske, Slovenije, Rusije i Austrije. Tužilaštvo je tokom 2011. godini procesuiralo 36 slučajeva trgovine ljudima u koje je bilo uključeno 68 ljudi. To je manje nego 2010. godine, kada je zabeleženo 47 slučajeva i procesuirano 99 osoba, navodi Stejt department. Presude su se kretale od šest meseci do 10 godina zatvora. Međutim, Stejt department ističe da je tokom 2011. godine, od 47 osuđenih, samo 15 upućeno na izdrzavanje kazne. U izveštaju se navodi da je BiH izvor, destinacija i tranzitna zemlja za žrtve trgovine belim robljem. Žrtve seksualne eksploatacije su uglavnom žene i mlade devojke iz BiH, ali i iz Ukrajine, Albanije, Srbije, sa Kosova i iz Nemačke. Žrtve iz BiH izložene su seksualnom trafikingu i prisilnom radu u Azerbejdžanu, Sloveniji, Hrvatskoj, Španiji i drugim evropskim zemljama. Devojke iz BiH, posebno Romkinje, kao i one iz drugih zemalja regiona većinom su žrtve prisilnog rada ili rada u domaćinstvima, a značajan broj romskih dečaka ili devojčica, od kojih neki imaju svega četiri godine, organizovane kriminalne grupe primoravaju da prose. "Vlasti BiH tokom 2011. godine nisu uspele da iskažu zadovoljavajući napredak u naporima za krivično gonjenje i zaštitu, delom zbog nedostatka političke podrške za antitrafiking aktivnosti i NVO, a u tom periodu nije bilo ni budžeta na nivou zajedničkih institucija", ističe se u izveštaju. Crna Gora je takođe označena kao zemlja porekla, tranzita i destinacije za žrtve seksualne eksploatacije koje su uglavnom žene iz istočne Evrope ili iz drugih balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju i Kosovo, a koje migriraju ili su krijumčarene ka Zapadnoj Evropi. U Crnoj Gori postoji i problem dece, uglavnom romske, koju roditelji prisiljavaju na prosjačenje, a postoje i izveštaji o romskim devojčicama koje su prinuđene da se udaju u Švajcarskoj ili Nemačkoj. U izveštaju se navodi da je vlast u Crnoj Gori u 2011. godini istražila samo tri slučaja trgovine ljudima, kao i da nije uspela da pokrene nove istrage, ali se ističe da je vlada osudila 14 ljudi za trgovinu belim robljem za slučajeve iz prethodnih godina. Što se tiče Hrvatske, žene i devojke iz ove zemlje su žrtve trgovine kako u zemlji tako i širom Evrope, dok su u Hrvatskoj seksualnom trafikingu izložene žene iz SAD, Srbije, BiH i drugih delova istočne Evrope. Muškarci i žene, kako se navodi u izveštaju, izloženi su prinudnom radu u poljoprivredi, dok su romska deca prinuđena da prose, džepare i prisilno rade. Tokom 2011. godine je u Hrvatskoj istraženo 37 slučajeva trgovine ljudima, procesuirano je 14 ljudi u šest slučajeva od kojih se pet odnosilo na seksualnu eksploataciju. U Makedoniji su žene i deca izloženi ropstvu kako u zemlji, tako i u Evropi. Strane žrtve u Makedoniji su uglavnom prinuđene na prostituciju i većinom dolaze iz Albanije, Bugarske, Srbije i sa Kosova. U Makedoniji je najveći broj žrtava prinudnog rada u 2011. bio u tekstilnoj industriji, ali i u turizmu i poljoprivredi. Glavna taktika za prisiljavanje na prostituciju u prethodnoj godini bila je sklapanje lažnih brakova. "Makedonska vlada u potpunosti ispunjava minimum standarda za eliminisanje trgovine ljudima", piše u izveštaju i dodaje se da je vlada nastavila sa energičnom istragom i procesuiranjem trafikinga. U 2011. je vlada zaključila četiri istrage u koje je uključeno 29 osumnjičenih, uključujući i dva radnika u državnim službama, a tokom godine je osuđeno devet osoba.

Majkrosoft predstavio konkurenciju Eplu

Kompanija Majkrosoft je predstavila Surfis (Surface - površina), tablet kompjuter koji je konkurencija Eplovom proizvodu Ajped (iPad). Šef Majkrosofta Stiv Balmer najavio je novi tablet kao deo "čitave nove porodice sprava" koju razvija ta firma. Jedna verzija Surfis koja sriže u radnje najesen, debela je 9,3 milimetara, i radi na operativnom sistemu Vindouz RT. Tablet je težak 680 grama, a koštaće koliko i drugi na tržištu. Dimenzije su slične poslednjem modelu Ajpeda čija je debljina nešto veća - 9,4 milimetra, a težina manja - 590 grama. Majkrosoft je obećao da će cena Surfis biti slična ceni Ajpeda koji, zavisno od modela, košta 490 do 829 dolara. Softverski gigant je povezao izdavanje Serfisa sa veoma iščekivanim operativnom sistemom Vindouz 8 koji je namenjen prevashodno za tablete. Majkrosoft nije precizirao kada će se Vindouz 8 pojaviti na tržištu ali očekuje se septembra ili oktobra.

Novi predmeti iz Japana osvanuli na američkoj obali

Istraživaći zabačenih delova obale Vašingtona naveli su da su pronašli deo kuće iz Japana, zajedno sa delovima veš mašine, korpom za veš i toaletskom šoljom, predmete pristigle posle prošlogodišnjeg cunamija. Oni su u izveštaju naveli da su predmete pronašli na severozapadnom delu obale Vašingtona, zajedno sa drvnom građom, za koju je, po vidljivim serijskim brojevima, ustanovljeno da potiče iz vodenice u Osaki. Ovo je prvi poznati slučaj dela kuće, koja je, ploveći 8.000 kilometara preko Tihog okeana, stigla do obale Vašingtona. Takođe, pronađeni su još neki predmeti - bočica sirupa za kašalj, kao i kanta kerozina, koji se u Japanu često koristi za ogrev. Širom Zapadne obale SAD, u poslednje vreme se pojavljuju predmeti iz Japana, a lokalne vlasti su zabrinute zbog troškova čišćenja, kao i mogućnosti dolaska predatorskih vrsta ribe, koje mogu ugroziti ribolov.

Asanž van dometa britanske policije

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je van dometa britanskih vlasti sve dok se nalazi u zgradi ekvadorske ambasade u Londonu, rekli su iz britanske Vlade. Ukoliko napusti zgradu, on će odmah biti uhapšen, a policajci su već raspoređeni ispred zgrade. Asanž je prekršio pravila svoje uslovne kažne, koja uključuju i ograničenje kretanja tokom noći. Iz Ministarstva spoljašnjih poslova Britanije rekli su da će pregovarati sa ekvadorskim vlastima, kako bi pokušali da ovaj slučaj reše što pre. Ašanž (40) je u utorak zatražio politički azil u Ekvadoru. Predsednik te zemlje Rafael Korea ranije mu je ponudio pomoć. Ašandž je uhapšen u decembru 2010. u Londonu, po poternici švedske policije. Od tada se traži njegovo izručenje Švedskoj, gde je optužen za seksualno zlostavljanje dve žene. On te optužbe poriče i tvrdi da se radi o zaveri i da Švedska planira da ga izruči SAD. Bivša advokatica Džulijana Asandža Helena Kenedi izjavila je da je moguće da će on pregovarati sa Švedskom, kako bi osigurao da neće biti izručen Sjedinjenim Državama. Sajt Vikiliks objavio je poverljive izveštaje američke vojske o ratovima u Iraku i Avganistanu i hiljade poverljivih američkih diplomatskih depeša.

Urugvajska vlada hoće da prodaje marihuanu

Vlada Urugvaja po svoj prilici planira da u borbi protiv kriminala ode dalje od legalizacije marihuane - ona bi da je prodaje. Mediji, pozivajući se na neimenovane poslenike vladajuće stranke, pišu da će vlada u Montevideu sutra poslati Skupštini predlog zakona o legalizaciji prodaje marihuane kao jednu od mera u borbi protiv kriminala. Ali, jedino će vlada smeti da prodaje cigarete sa marihuanom, a kupci će isključivo moći da budu odrasli, i to registrovani korisnici. U urugvajskom predsedništvu još nema potvrde, ali je Asošijeted presu rečeno da bi zvanično saopštenje koje se očkuje, moglo da uključi "pitanje marihuane".