KANADA

Utorak, 23. maj 2017.

Program za neuspele azilante

Kraj putovanja Kapetana Džona

Donacija za beskućnike u Vankuveru

BLIC VESTI

Na prodaju jedno od najstarijih zdanja u Avondejlu

Imigranti – može, ono što oni nose - ne

Ministarka Oda podnosi ostavku

Mesec dana u automobilu

Od pogrešne procene do deportovanja

Četvrt veka lunija

Program za neuspele azilante

Federalna vlada daje do dve hiljade dolara i avionsku kartu u jednom pravcu svima koji u Kanadi nisu dobili izbeglički status, a žele dobrovoljno da se vrate u zemlju iz koje su došli. Ovaj pilot program, organizovan kao partnerski između Canada Border Services Agency (CBSA) i International Organization for Migration, na snazi je ove nedelje u regionu Toronto i još uvek nije poznato koliki je odziv među potencijalnim kandidatima. Evidentno je, međutim, da je ponuda izazvala poprilično interesovanje. Stručnjaci kažu da je ovo rešenje u kojem obe strane dobijaju. Piter Šouler, profesor prava sa Univerziteta u Otavi, objašnjava da odbijeni aplikanti odlaze sa novcem koji im može pomoći da se snađu u prvo vreme, ne gubeći pri tom pravo da ponovo pokušaju da se dosele, dok vlada veoma efikasno rešava potencijalni dugogodišnji problem. Advokati za imigraciona pitanja naglašavaju da će ovakva inicijativa uštedeti novac poreskih obveznika koji bi se inače trošio na pronalaženje odbijenih azilanata koji se kriju i žive u ilegali. Za ovaj program mogu se prijaviti osobe koje nemaju krivični dosije, koje su tražile azil po novom sistemu i zadovoljavaju sve norme procesa. Nema naznaka koliko vremena treba da protekne od prijavljivanja za program do povratka kući. Zna se, međutim, da se dobijeni novac mora iskoristiti za nastavak školovanja, početak nekog posla ili kao pomoć pri pronalaženju posla. Ovakav program postoji u preko dvadeset zemalja. U Velikoj Britaniji, na primer, daju i do šest hiljada dolara za dobrovoljni odlazak iz zemlje.

Kraj putovanja Kapetana Džona

Grad Toronto je zatvorio restoran na vodi Kapetan Džon i naložio vlasniku Džonu Letniku da do kraja meseca isprazni brod i ukloni sve sa njega. Odluku je potvrdila i sanitarna inspekcija, pošto na brodu više nema vode, pa nije moguće održavati ni najosnovniju higijenu, poput pranja ruke i posuđa. Džon Letnik, koji na svom brodu Jadran živi od 1983. godine, duguje više od pola miliona dolara na ime poreza, osiguranja i ostalih dažbina. U više navrata je pokušavao da pronađe kupca za brod, po ceni od dva miliona dolara, ali očigledno je da niko ne želi da uloži velike pare, a da pri tom nema garancija da se radi o dugoročnijoj investiciji. Kako stvari sada stoje, sudbina broda je neizvesna, pošto nije sasvim jasno po kojim propisima će se o tome odlučivati. Ipak, najverovatnije je da će o trošku grada morati da ode u staro gvožđe, uz sve mere predostrožnosti zbog eventualnog prisustva štetnih materija na njemu. Letnik, 73, ističe da mu je jedina želja da izmiri dugovanja i zaostale plate svojim radnicima i dostojanstveno se povuče.

Donacija za beskućnike u Vankuveru

Bračni par iz Vankuvera anonimno je donirao 30 miliona dolara za ponovno otvaranje Tejlor Menora kao gradskog smeštaja za beskućnike i mentalno obolele. Grad takođe planira da uloži 10 miliona za renoviranje ove zgrade, dok će se sredstva iz donacije koristiti za operativne troškove. Završetak radova na renoviranju očekuje se za dve godine. Zgrada je podignuta 1915. godine, kao dom za starije osobe sa niskim primanjima. Svoje sadašnje ime dobila je 1946. godine, u znak sećanja na Luisa Tejlora, gradonačelnika Vankuvera u čak osam mandata, koji je umro u siromaštvu u svojoj 89. godini. Kompleks je do 2000. godine bio stacionar za negu, kada su njegovi korisnici prebačeni u Adanak Park. Džudi Grejvz, koordinator gradskog programa za socijalno stanovanje, ističe da je ovaj filantropski gest divan jer će omogućiti redovnu ishranu i medicinsku negu ljudima koji godinama nisu imali ništa.

BLIC VESTI

OTAVA – Jedno istraživanje je pokazalo da su Kanađani željniji poljupca nego seksa, jer bi čak devet od deset ispitanika volelo da im partner češće pokaže tu vrstu nežnosti. Šenon Teb, stručnjak za odnose, kaže da je poljubac izvanredan način da se bez reči pokaže ljubav i preporučuje da se dnevno razmene makar četiri, pri buđenju, odlasku na posao, ponovnom susretu i za laku noć. Ovo treba imati na umu čitave godine, a ne samo povodom 6. jula, Međunarodnog dana poljupca. ŠARLOTAUN – Provincijska vlada na Ostrvu princa Edvarda dozvolila je barovima i restoranima da počnu da služe alkohol već od devet sati ujutro, što je dva sata ranije nego do sada. I Robert Henderson, ministar turizma i kulture, i Don Kadmor, iz Turističke asocijacije, smatraju da će to biti dobro za turizam, ali i za prihode u provinciji. Međutim, zdravstveni radnici negoduju, jer veruju da ovo može dodatno da uveća već prisutan problem sa alkoholizmom. OTAVA – Promena carinskih propisa doprineće da Kanađani ove godine potroše više novca nego inače u SAD-u, pokazuju rezultati istraživanja Kanadijen presa – Haris desime. Preko polovine ispitanika smatra da je podizanje limita za uvoz neocarinjene robe dobra odluka i rešeno je da to i iskoristi. U Savetu za maloprodaju, međutim, smatraju da će se ova odluka nepovoljno odraziti na promet u Kanadi. OTAVA – Federalna vlada je priložila dodatnih osam miliona dolara za borbu protiv terorizma, najavio je ministar inostranih poslova Džon Berd na sastanku Ujedinjenih nacija u Njujorku. Berd je okarakterisao terorizam kao fenomen bez granica, protiv koga sadašnja generacija vojuje veliku borbu. OTAVA – Vrhovni sud Kanade odobrio je pokretanje parnice vredne 12 milijardi dolara, plus kamate, protiv šest mobilnih operatera u zemlji, među kojima su i Bel, Rodžers, Fajdo i Telus. U parnici, pokrenutoj 2004. godine, navedeno je da su pretplatnici dovedeni u zabludu da su troškovi za pristup sistemu određeni federalnom regulativom, što je mobilnim operaterima donosilo oko 800 miliona dolara dobiti godišnje. Smatra se da je ovo najvrednija parnica ikada pokrenuta u zemlji, zbog iznosa koji je u igri, kao i zbog broj oštećenih. Računa se da je oštećen svaki drugi stanovnik Kanade. VINIPEG – Veliki komad autoputa 83, u dolini reke Šel, na zapadnoj strani Manitobe na granici sa Saskačuanom, obrušio se i nastala je raselina duga otprilike 200 metara, a duboka i do pet metara. Nadležni ističu da će biti potrebno više nedelja, ako ne i meseci, da se autoput osposobi za normalno funkcionisanje saobraćaja. OTAVA – U internet istraživanju Leger marketinga, više od polovine učesnika izjavilo je da planira odlazak na letovanje, na kome će u proseku potrošiti oko 1.700 dolara. Građani Alberte planiraju da za provod izdvoje najviše, skoro 2.300 dolara, dok su žitelji Kvebeka spremni da potroše čak hiljadu dolara manje. Tri četvrtine planira da odmor provede negde u Kanadi, dok ostali uglavnom navode SAD kao destinaciju. GRAND PRE, Nova Skotija – Kanada je dobila još jednu, šesnaestu po redu, lokaciju pod zaštitom UNESKO-a, ranu akadijsku naseobinu u Grand Pre, u dolini Anapolis, Nova Skotija. Po rečima Renea Legera, predsednika Nacionalnog akadijskog društva, ovom odlukom je priznata lepota i istorijska i kulturna baština naroda Akadije, odnosno francuskih kolonista iz 17. veka. Ova oblast poznata je i kao jedno od mesta sa najvećom razlikom između plime i oseke, tako da su doseljenici koristili složen sistem nasipa kako bi zemlju učinili obradivom. OTAVA – Za tri dana, 9. jula, može se desiti da na stotine hiljada ljudi u čitavom svetu, od toga preko 20 hiljada u Kanadi, bude bez pristupa internetu, kada FBI privremeno isključi DNS servere koji se koriste za pomoć žrtvama masivnog lanca internet prevara. OTAVA – Dve trećine građana, anketiranih od strane Postmedija njuz i Global TV-a, smatra da bi zakon trebalo promeniti tako da se više ne kažnjava posedovanje malih količina marihuane. Zanimljivo je da se u poslednjih 25 godina podrška dekriminalizaciji marihuane postepeno rasla od 39, pa do ovogodišnjih 66 odsto, i to najviše kod građana čija primanja prelaze 100 hiljada dolara. MONTREAL – Policija je u blizini jezera u parku Angrinjon, u jugozapadnom delu Montreala, pronašla ostatke ljudskog tela za koje se od početka sumnjalo da bi mogli pripadati Džunu Linu, žrtvi monstruoznog ubice Luke Roka Magnote, ali portparolka Eni Lemije nije želela ništa da potvrdi dok analize ne pokažu o čemu se zapravo radi. Ispostavilo se da se radi o odrubljenoj glavi nesrećnog mladića, čiji torzo je pronađen u koferu u jednoj montrealskoj uličici, dok je ubica poslao poštom odsečene šake i stopala na adrese sedišta Konzervativne i Liberalne stranke u Otavi i dve osnovne škole u Vankuveru. Magnota je izručen iz Berlina, gde ga je tamošnja policija uhvatila posle međunarodne potrage. OTAVA – Grupa od preko 700 medicinskih sestara zaposlenih u državnim ustanovama dobila je najzad spor započet 2004. godine i 150 miliona dolara odštete zato što su po rodnoj osnovi bile plaćene manje od svojih kolega muškaraca. Spor je poznat kao Valden i drugi protiv Kanade, po Rut Valden koja ga je i započela pred Sudom za ljudska prava, navodeći da su sestre bile na listi administrativnih i crkvenih, a ne zdravstvenih radnika. Ona se zahvalila svima koji su se pridružili i pomogli da se ovaj dugi spor konačno i uspešno završi. OTAVA – Ministri za ljudske resurse Dajen Finli i imigraciju Džejson Kenej saopštili su da, u skladu sa promenama politike i propisa, od sredine jula više neće biti moguće privremeno angažovati inostrane plesače egzotičnih plesova ili radnike za druga zanimanja u sektoru seks-trgovine. HALIFAKS – Meri Hakl iz Halifaksa tužila je i dobila devet hiljada dolara na ime odštete za slovnu grešku na tetovaži urađenoj na njenom stomaku. Najveći deo novca je za lasersko uklanjanje teksta i tretman kože, a krivac za grešku je majstor tetovaže Helena Peletje, koja je sve vreme rada pričala sa drugom mušterijom. MISISAGA – Gradonačelnica Misisage Hejzel Mekkalion najavljuje da će i oni uvesti zabranu na plasične kese, ali da to neće uraditi ishitreno kao što je bio slučaj u Torontu. Kako naglašava, donošenju odluke će svakako prethoditi istraživanje i opsežne konsultacije sa građanima i vlasnicima trgovina.

Na prodaju jedno od najstarijih zdanja u Avondejlu

Prodaje se jedno od najstarijih zdanja u Avondejlu, Nova Skotija. Radi se o građevini iz 1699. godine, koju su sazidali Francuzi kao zgradu misije i odbrane od Engleza. Sadašnji vlasnik, fotograf Šerman Hajns, koji sa suprugom trenutno koristi praktično svega tri prostorije, tvrdi da je to najstarija građevina istočno od Kvebek Sitija. On je kupio 1982. godine, za 15 hiljada dolara, kao ruinu i proveo trideset godina obnavljajući sa puno ljubavi do detalja svaki njen deo i uživajući podjednako u renoviranju, kao i u pronalaženju pravih, autentičnih materijala. Opremljena je i starinskim nameštajem koji upotpunjava sliku vremena iz kojeg kuća potiče. Hajns veruje da je zdanje izvanredno mesto za decu i da, ukoliko ne bude pretvorena u muzej, može biti divan dom za neku porodicu. Čitavo imanje, sa nameštajem i lovačkim trofejima, prodaje se za dva miliona dolara.

Imigranti – može, ono što oni nose - ne

Iako četiri od deset građana misli da imigranti daju pozitivan doprinos zemlji, skoro tri četvrtine anketiranih ne želi da vlada povećava kvote za odobravanje useljavanja imigranata u zemlju. Predsednik Ipsos Rajda Darel Briker, agencije koja izvršila anketu, objašnjava da ljudi ovim pokazuju da postoji tolerancija prema imigrantima i multikulturalizmu, ali da je veoma prisutna želja da se kontroliše brzina promena koje neminovno dolaze sa njima. U poslednjih četvrt veka, limit za useljavanje povećan je sa 100, na 250 hiljada godišnje. Ali, Briker podseća i da je pre samo pedeset godina federalna vlada pokušavala da ubedi građane da požele dobrodošlicu jadnima i izbeglicama, koji su u to vreme činili glavninu imigrantske populacije. Danas, pak, vlada se trudi da među imigrantima budu uglavnom oni koji će činiti pokretačku snagu privrede. Građani u Britanskoj Kolumbiji i Ontariju, provincijama sa najviše imigranata, imaju najnepovoljniju sliku o pridošlicama, dok u Saskačuanu i Manitobi skoro svaki drugi anketirani na imigrante gleda sa pozitivne strane.

Ministarka Oda podnosi ostavku

Ministarka za međunarodnu saradnju Bev Oda će na kraju ovog meseca, neposredno po svom 68. rođendanu, podneti ostavku na svoju funkciju i poslaničko mesto u Parlamentu zbog serije afera u vezi sa spornim putnim i drugim troškovima koje je pravila. Kako je najavljeno na njenom veb-sajtu, i premijer Stiven Harper je o tome obavešten pre dve nedelje. Iz izvora bliskog ministarki, saznaje se da je ministarka Oda donela odluku o povlačenju zbog toga što se najduže nalazi na funkciji u nacionalnoj Agenciji za međunarodnu saradnju, a ne zbog političkih kontroverzi i neprimerenih troškova. Nakon što je Kanadijen pres objavljivio podatke o njenom samovoljnom prelasku u veoma skupi londonski hotel Savoj, iz hotela u kome je održavana konferencija prošlog juna, ministarka Oda je refundirala razliku iz svog džepa, ali nije dala nikakvo objašnjenje o razlozima promene smeštaja. Postoje indikacije da su u kabinetu premijera Harpera bili svesni njene sklonosti ka luksuzu i da su smatrali da je treba pratiti. Iako pojedini predstavnici opozicije veruju da je premijer Harper trebalo ranije da je navede da se povuče, neosporni su rezultati koje je postigla na polju inicijative i transparentnosti kada je u pitanju humanitarna i druga pomoć zemljama u nevolji. Premijer Stiven Harper izabrao je da nekadašnji šef torontske policije Džulijan Fantino zameni ministarku Oda na mestu ključnog čoveka za pomoć stranim u slučajevima humanitarnih kriza ili elementarnih katastrofa.

Mesec dana u automobilu

Tener Zurkoski (22) od 26. juna učestvuje u jednom zanimljivom eksperimentu humanitarne organizacije Evergrin, koja se trudi da gradove učini boljim mestima za život. On je, od dvadeset prijavljenih kandidata, izabran da provede mesec dana isključivo u automobilu. Cilj je da se pokaže građanima Toronta koliko vremena godišnje provode, ili tačnije rečeno izgube, u automobilu. Po podacima Metrolinksa, prosečan žitelj grada putuje do posla i nazad kući 82 minuta što, pomnoženo sa brojem radnih dana, iznosi skoro mesec dana. Zurkoski svoje vreme provodi vozeći se kroz grad, intervjuišući ljude i razgovarajući sa nepoznatima na parkinzima, a potom svoje snimke emituje preko Tvitera, Fejsbuka i na sajtu Evergrina. U kolima provodi sve vreme, jede, spava, izlazi samo zbog higijenskih potreba. Upravo to je ono što ga ljudi najčešće i pitaju, tako da kaže da mu je žao što i taj natpis nije postavljen. Na kolima je, inače, napisano njegovo ime i naziv akcije – mesec dana u kolima, month in a car. Zurkoski objašnjava da se ljudi uvek neprijatno iznenade kada čuju da od svih velegrada u svetu, Toronto ima najnepovoljnije vreme koji građani provode u transportu. Ovaj krupni mladić je, inače, student četvrte godine filma i radi na miksu zvuka u kratkim filmovima. Prijavio se za učešće u ovom eksperimentu jer mu se učinio interesantnim i uklopio se u njegovu želju da nešto uradi na podizanju svoje i tuđe svesti o mestu i vremenu u kojem živimo. Za svoje napore dobiće pristojnu novčanu naknadu. Dogovoreno je i da može da izađe iz kola ako je previše toplo, ali on konstatuje da je interesantno kako se čovek na sve može priviknuti i ne razmišljati koliko je nešto u stvari teško.

Od pogrešne procene do deportovanja

Pogrešne procene i saveti doveli su do toga da će mladi, izuzetno talentovani i perspektivni pijanista Tomas Bači, zajedno sa sestrom i ocem, u petak biti deportovan iz Kanade. Iz Mađarske su došli 2008. godine i, po savetu imigracionih ’eksperata’, prijavili se za dobijenje izbegličkog statusa kao Romi. Međutim, odbijeni su pre dve godine, kada su promenili advokata i zahtev preusmerili ka dobijanju boravišne vize. Postupak još uvek traje i niko ne očekuje da se dogodi čudo i da im po hitnom postupku bude potvrdno odgovoreno. Ipak, Klarisa Voldman, njihov advokat, je optimista i napominje da oni treba da ostanu jer ih karakterišu talenat, marljivost i odlučnost, osobine koje će učiniti da oni budu vredni članovi kanadskog društva. Tomas, koji je primljen na studije na prestižnom Kraljevskom muzičkom konzervatorijumu, sa svih strana dobija pohvale i priznanja za svoj talenat. Muzički stručnjaci tvrde da bi trebalo da im se omogući ostanak zbog interesa koje Kanadi može imati od toga.

Četvrt veka lunija

Pre nekoliko dana obeležen je 25. jubilej kovanice od jednog dolara i to prigodno, izdavanjem nove srebrne varijante. Zanimljivo je da je neposredno pre puštanja u opticaj novčića od jednog dolara, 1987. godine, misteriozno nestao i nikada nije pronađen pripremljen kalup za kovanje, dok je transportovan iz sedišta kovnice u Otavi u proizvodnu halu u Vinipegu. Kalup je bio sa klasičnom scenom sa kanuom, koja je decenijama korišćena za kanadski srebrni dolar. Pošto se strahovalo da su mogli da se pojave falsifikovani novčići od jednog dolara, dizajn je na brzinu promenjen i iskorišćena rezervna skica ptice gnjurac (common loon, zbog čega je i nazvan luni) koju je uradio ontarijski umetnik Robert Ralf Karmajkl, kako bi sve bilo završeno na vreme za najavljeno puštanje u opticaj 30. juna 1987. godine. Kristina Akino, direktor za komunikacije u kovnici, objašnjava da je puštanje u opticaj ovog uglastog novčića, umesto dotadašnje papirne novčanice iste nominalne vrednosti, bila jedna od najznačajnijih promena u izdavanju novca u Kanadi