SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Kina na prvom mestu po broju korisnika interneta

Sve veći broj Španaca napušta zemlju zbog krize

Holandska policija ispituje otkud igle u sendvičima

Potomci žrtve holokausta tužili tri evropske banke

Smanjio se broj slučajeva gusarenja u svetu

Milioni dolara odštete od farmaceutskih kompanija

Laslo Čatari najtraženiji nacista

Kina na prvom mestu po broju korisnika interneta

Broj korisnika interneta u Kini iznosi 538 miliona, što tu zemlju ponovo postavlja na vrh liste zemalja sa najvećim brojem korisnika, objavio je Kineski informativni centar za internet. Kina je i prošle godine bila na vrhu liste, a poslednji podaci pokazuju rast korisnika za 11 odsto. U Kini 39,9 odsto stanovnika koristi internet. Kao uzroci novog rasta navode se povećanje korisnika mobilnih telefona na 388 miliona, kao i širenje dostupnosti bežičnog interneta. Smar telefoni omogućavaju brz pristup internetu koji se ne razlikuje mnogo od onog sa računara. Vlada podstiče korišćenje interneta u preduzetničke i obrazovne svrhe, ali pokušava da suzbije sve vidove protesta i nepoželjnih komentara. U Kini su vrlo uspešno blokirani svi sadržaji koji se ocenjuju kao subverzivni ili neprostojni. Cenzura internet sadržaja povećala se posle uloge koju su društvene mreže poput Tvitera odigrale u rušenjima vlada u Egiptu i Tunisu. Popularne društvene mreže sa Zapada obično su strogo kontrolisane, a gotovo svaka od njih, zbog veće mogućnosti kontrole, ima svoj domaći ekvivalent. Njeibo.com je mreža ekvivalentna Tviteru, a Youku.com ekvivalentan Jutjubu. Ranije ovog meseca, vlasti su uvele pravilo po kome svi provajderi moraju da provere sve sadržaje pre nego što ih postave na internet, kako bi se uverili da nije reč o nečemu vulgranom ili nasilnom. Prošlog meseca, vlasti su blokirale pristup uticajnim poslovnim portalima Blumbergu i njegovom ogranku Biznisviku, samo zbog teksta koji su objavili o bogatstvu porodice potpredsednika Kine Ksija Đinpinga. Istog meseca, najveći svetski internet pretraživač Gugl dodao je kineskim korisnicima opciju koja ih upozorava na reči i izraze čija je pretraga blokirana, a predlaže korišćenje drugih da bi se to zaobišlo. Blokirani rezultati pretrage prethodno su maskirani porukom da je reč o grešci koju korisnici dobijaju u slučaju tehničkog kvara. Primarni cilj vlasti je sprečavanje nepoželjnih komentara političke situacije ili pojedinaca na viskokim partijskim i državnim položajima, ocenjuju kritičari i aktivisti za slobodu medija.

Sve veći broj Španaca napušta zemlju zbog krize

Broj Španaca koji su zbog recesije napustili zemlju u prvih šest meseci 2012. porastao je za 44 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Nacionalni statistički institut iz Madrida. Institut je naveo da se procenjuje da je između januara i juna iz Španije emigriralo 40.625 Španaca, u poređenu sa 28.162 osobe u istom periodu u 2011. Za prvih šest meseci ove godine Španiju je napustilo i 228.890 stranaca, pokazali su podaci prikupljeni na osnovu opštinskih popisa. Španija je ponovo zapala u recesiju, a stopa nezaposlenosti u toj zemlji dostigla je skoro 25 odsto. Broj stanovnika u Španiji je porastao za skoro petinu - na oko 47 miliona, u deceniji koja je prethodila početku finansijske krize 2008. Španija trenutno ima 46 miliona stanovnika.

Holandska policija ispituje otkud igle u sendvičima

Policija na aerodromu Šiphol u Amsterdamu ispituje kako su igle dospele u sendviče služene putnicima na letovima američke kompanije Delta erlajns, rekao je danas portparol policije. Američka federalna policija FBI takođe ispituje taj slučaj. Kompanija Delta erlajns saopštila je da su u nedelju igle, kao za šivenje, nađene u pet sendviča sa ćuretinom u avionima na linijama od Amsterdama do Sjedinjenih Država. Jedan putnik na letu za Mineapolis se povredio iglom dok je jeo sendvič. Igle su nađene i na dva leta za Atlantu i na jednom letu za Sijetl. "Sve opcije su otvorene jer još ne znamo zašto bi neko stavio igle ili odnekud bi one upale u sendviče, te to treba da ispitamo", rekao je portparol aerodromske policije Robert van Kapel za agenciju Asošiejted pres (AP). Sendviči su napravljeni u Amsterdamu u kuhinji kompanije za dostavu hrane Gate Gourmet, kod aerodroma. Slučaj ispituje i holandska Uprava za sigurnost hrane i proizvoda za potrošnju. Kompanija Gate Gourmet je u saopštila da ozbiljno istražuje šta se desilo i da je pojačala ionako vrlo stroge mere kontrole da bi se sprečilo da se slučaj ponovi. Ta kompanija smatra da je po sredi "krivično delo" i kaže da sarađuje sa vlastima. Holandske vlasti nemaju indicija da je uzrok terorizam.

Potomci žrtve holokausta tužili tri evropske banke

Potomci Matjasa Fišera, bankara koji je umro u koncentracionom logoru tokom Drugog svetskog rata, tužili su tri velike evropske banke zbog krađe više miliona dolara koje su njemu pripadale, piše Hafington post. Potomci Fišera, predratnog bankara koji je živeo i radio u Srbiji, nekadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, podneli su 5. jula tužbe protiv Erste grupe, Bavarske državne banke i Mađarske nacionalne banke jer su prisvojili novac koji pripada Fišerovima, navodi se u tužbi, koju prenosi njujorški list. Tužioci tvrde da im ove banke duguju najmanje 38 miliona dolara na ime nevraćenih zlatnih novčića, stranih moneta i dijamanata, bankarskih depozita, nakita, dokumentacije i nepokretnosti. Porodica Fišer optužuje tri banke da su se nezakonito obogatile, kršeći međunarodno pravo i - pomažući genocid. Fišer je bio pokretač, vlasnik i rukovodilac Petereve Hitelbanke, koja je poslovala na teritoriji Vojvodine, a koju su konfiskovale mađarske okupacione vlasti 1941. godine. One su na čelo banke postavile novog rukovodioca, koji nije bio Jevrejin, rekao je Hafington postu advokat porodice, Kenet Mek Kalion. Prema njegovim rečima, posle Drugog svetskog rata mnoge banke su se sjedinile u veće, pa su za imovinu Fišerovih sada odgovorne Erste grupa, Bavarska državna banka i Mađarska nacionalna banka. Fišerovi tvrde da su banke doprinele smrti nekih od žrtava holokausta, uključujući njihovog pretka čija je imovina konfiskovana. Kako se navodi, banke su sarađivale sa nacistima i mađarskim okupacionim snagama i sprečile su jevrejske klijente da pristupe svojim sredstvima, zbog čega su se mađarski Jevreji našli u klopci i nisu mogli da izbegnu slanje u logore smrti. Prema Mek Kalionovim rečima, čim su Fišerova sredstva ukradena, "njegova porodica je zapala u siromaštvo i nije mogla da zaista pobegne". Matijas Fišer je deportovan u Aušvič, 1944. godine. Umro je od izgledanjivanja u jednom nacističkom koncentracionom logoru u Poljskoj, 1945. godine. Mesec dana posle Fišerovog slanja u Aušvic, njegova žena i deca su takođe vozom poslati u ovaj logor, rekao je njegov najmlađi sin Pol (76), danas Njujorčanin koji je pokrenuo tužbu. Tokom vožnje za Aušvic, Fišerovima je dozvoljeno da izađu iz voza, pa su prebačeni u radni logor u Austriji koji je - prema rečima Pola Fišera - bio "raj" u odnosu na logor u koji je dopao njegov otac. Žena i deca su preživeli holokaust. Vratili su se u Srbiju, ali nikada nisu povratili imovinu. Banke su tvrdile da Fišerovu imovinu i sredstva više ne poseduju, i da su ih zaplenili nacisti, kaže Mek Kalion. On, međutim, samtra da su banke naprosto ukrale Fišerovu imovinu i sredstva pod pretpostavkom da se jevrejske porodice neće vraćati. Pol Fišer tvrdi da sada ima i dokumentaciju koja dokazuje krađu. Erste grupa poriče odgovornost. Bavarska državna banka i Mađarska nacionalna banka odbile su da komentarišu tužbu, pri čemu je potonja ukazala da tužbu još nije dobila. Fišerovi su isprva bili deo mnogo šireg pravnog fronta žrtava holokausta protiv banaka, ali su izdvojile svoj slučaj jer smatraju da im je dokumentacija obimnija, a i da im se duguje mnogo više nego ostalima.

Smanjio se broj slučajeva gusarenja u svetu

Broj slučajeva gusarenja opao je za 54 odsto u prvoj polovini godine, saopštio je Međunarodni biro za pomorstvo, dodajući da je najviše opao broj napada somalijskih gusara. Kako je navelo ovo međunarodno telo, od januara do juna bilo je 177 gusarskih napada, dok ih je u istom periodu prošle godine bilo 266. Širom sveta oteto je 20 brodova i ukupno 334 mornara uzeto je za taoce. Broj napada kod obala Somalije je u prvih šest meseci ove godine iznosio 69, dok ih je u istom periodu prošle godine bilo čak 163. Ovakav pad aktivnosti somalijskih gusara rezultat je delovanja međunarodne ratne flote koja patrolira tim vodama, kao i veće opreznosti brodova. Međutim, zabrinjavaju gusraski napadi u Gvinejskom zalivu kod obala zapadne Afrike. Tamo ih je prošle godine od januara do juna bilo 25, dok ih je ove godine u istom periodu 32.

Milioni dolara odštete od farmaceutskih kompanija

Jedna Australijanka dobila je više miliona dolara u nagodbi sa farmaceutskim kompanijama, za čiji je lek protiv jutarnje mučnine utvrđeno da je povezan sa njenim urođenim defektima. Linet Rou (50) rođena je bez ijednog ekstremiteta. Utvrđeno je da je njena majka tokom trudnoće uzimala Talidomid - lek kojim se tokom pedesetih i šezdesetih lečila jutarnja mučnina trudnica, i za koji je 1961. utvrđeno da je povezan sa urođenim defektima kod beba, te je povučen sa tržišta. Ova žena je tužila tri kompanije: nemačkog proizvođača Gruntental, britanskog distributera Distilers, kao i kasnijeg distributera Diageo. Gruntental je odbio da se nagodi, a druge dve kompnije pristale. Detalji nagodbe nisu poznati, a advokati Rouove tražili su nadoknadu za pretrpljenu patnju, medicinsku negu i gubitak zarade. "Sjajno je što će moj slučaj doneti dobre stvari i drugim ljudima. To pokazuje da ti nisu potrebne ruke i noge da promeniš svet", rekla je Linet Rou, zadovoljna nagodbom. Rouova je izrazila zadovoljstvo i zbog toga što će Diageo razmatrati slične optužbe još 100 ljudi. U vezi sa ovim lekom, širom sveta podnete su tužbe. Sve tri kompanije, kao i britanska Vlada, koja se 2010. izvinila zbog nanete štete, ranije su već plaćale odštete.

Laslo Čatari najtraženiji nacista

Laslu Čatariju (97), najtraženijem nacističkom zločincu, uhapšenom u Mađarskoj, pripisuje se odgovornost za likvidaciju i deportaciju gotovo 16.000 Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Po podacima Centra Simon Vizental, Čatari je u Drugom svetskom ratu bio visoki policijski oficir u slovačkom gradu Košice koji je tada bio pod mađarskom upravom. Tvrdi se da je odgovoran za likvidaciju oko 300 Jevreja 1941. godine, kao i za deportaciju 15.700 Jevreja u Ukrajinu i Aušvic 1944. godine. Čatari je 1948. u tadašnjoj Čehoslovačkoj u odsustvu osuđen na smrtnu kaznu. Pobegao je u Kanadu gde se krio pod lažnim imenom sve do 1997. kada je otkriven. Pobegao je pre nego što su kanadske vlasti prikupile potrebnu dokumentaciju za njegovu deportaciju. Otkriven je u Budimpešti pre gotovo godinu dana o čemu je šef Centra Simon Vizental Efraim Zurof obavestio mađarske vlasti septembra 2011. Prošle nedelje Zurof je glavnom mađarskom tužiocu prosledio dodatne detalje o Čatarijevim zločinima i žrtvama. Mađarske vlasti danas su saopštile da su uhapsile i podigle optužnicu za ratne zločine protiv Lasla Č. osumnjičenog za učešće u deportaciji Jevreja 1944.