KANADA

Utorak, 23. maj 2017.

Gradonačelnik Ford za bezbedniji Toronto

Anketa o godinama i iskustvu zaposlenih

Veća kontrola na ulasku u kanadske bioskope

BLIC VESTI

Šta građani traže, a šta vlade rešavaju

Lastman najdarežljiviji pri podeli ključeva grada

Mesec dana u kolima donelo više štete nego koristi

Gradonačelnik Ford za bezbedniji Toronto

Gradonačelnik Toronta Rob Ford, rešen da zaustavi oružano nasilje u najmnogoljudnijem kanadskom gradu, započeo je seriju susreta sa vodećim ljudima policije, provincije i države, u prisustvu zaduženih i odgovornih za pitanja od značaja za javnu bezbednost. Direktan povod za ovakvo reagovanje prvog čoveka grada je pucanje iz vatrenog oružja 16. jula, tokom komšijskog roštiljanja u istočnom delu grada, kada su dve osobe ubijene, a 22 ranjene. Šef torontske policije Bil Bler rekao je da je ovaj zločin najteži takve vrste koji se dogodio u gradu. On je odredio da na ulicama Toronta od početka avgusta pa do 9. septembra bude više policije. U vreme karnevalskih dešavanja na Karibani, na primer, patroliraće i do 450 pozornika više nego što je uobičajeno i to u posebno ugroženim delovima grada. Početkom ove nedelje gradonačelnik Ford je najavio da je izvojevana velika pobeda, kada je dobio uveravanja od strane premijera Mekgvintija da će sa 12,5 miliona dolara biti nastavljeno finansiranje specijalne policijske jedinice za borbu protiv nasilja, u okviru strategije TAVIS, do kraja ove fiskalne godine. Strategija TAVIS uspostavljena je 2006. godine, posle serije pucnjave tokom leta i ubistva petnaestogodišnje Džejn Kreba, drugog dana Božića. Kritičari su, međutim, primetili da je gradonačelnik Ford bio jedini predstavnik gradskog veća koji je u junu glasao protiv dobijanja federalnog novca za inicijativu za suzbijanje bandi. On takođe ne veruje previše u smanjivanje nasilja kroz socijalne programe, posebno za mlade, dok ih premijer Mekgvinti podržava. Premijer Stiven Harper je, posle odvojenog razgovora sa Fordom, potvrdio da njegova vlada sve vreme radi na sprečavanju kriminala. Uprkos strahovanjima političara, podaci govore da je stopa ubistava, sa 1,8 na sto hiljada stanovnika, među najnižima u gradovima na kontinentu. Poređenja radi, u Detroitu je čak 47,3.

Anketa o godinama i iskustvu zaposlenih

Na rečima, mnogi od nas odaju priznanje godinama i iskustvu, međutim, kada se radi o konkretnoj situaciji neretko se ponašanje promeni. Tako, na konkretnom primeru imamo da je skoro tri četvrtine Kanađana ubeđeno da poslodavci nerado zapošljavaju starija lica. Iako anketirani stariji od 35 godina to češće primećuju, čak i u starosnoj grupi od 18 do 35 većina misli da postoji negativan stav prema zapošljavanju starijih lica. Dve petine anketiranih osoba, i iz mlađe i iz starije grupe, osetilo je to na sopstvenoj koži, bilo pri konkurisanju za posao ili na samom radnom mestu. Istini za volju, to najčešće nije bilo otvoreno rečeno ili pokazano, već ’upakovano’ u neko prihvatljivije objašnjenje. Međutim, interesantno je da su i sami anketirani imali otpor prema nekim starosnim grupama, pošto su na pitanje koga bi oni zaposlili, najčešće davali odgovor da bi odabrali osobu od 25-34 godine starosti, potom one između 35 i 44, pa zatim one do 54 godine. Svega devet odsto odlučilo bi se u tom slučaju za zapošljavanje radnika starosti od 18-24 ili od 54-65, dok bi svega tri odsto ipak izabralo nekog starijeg od 65 godina. Čak ni pominjanje iskustva koje imaju stariji radnici nije moglo da promeni stav anketiranih. Mada velika većina priznaje da je izuzetno vredno ono što stariji radnici imaju – iskustvo i sposobnost sagledavanja i snalaženja u radnom procesu, deo objašnjenja za nepovoljan stav prema njihovom radnom angažmanu je u tome da polovina anketiranih osoba smatra da oni teško prihvataju nove radne i tehnološke procese. U stvari, stručnjaci insistiraju da je najbolje kada se dobro uklope iskustvo starijih radnika sa elanom koji mlađi nose. Pitanje starijih radnika postaje sve aktuelnije i zbog toga što, po prvi put, podaci o populaciji pokazuju da ima više građana starosti od 55-64 godine, koji se pripremaju za penziju, nego onih od 15 -24 godine, što je vreme prvog zapošljavanja. Polovina anketiranih starijih od 55 godina i oko tri petine mlađih veruje da bi uspeli da pronađu sličan i podjednako dobro plaćen posao ukoliko bi se dogodilo da izgube sadašnje radno mesto. Istraživanje je u prvoj polovini jula sproveo Ipsos Rajd za Postmedija njuz.

Veća kontrola na ulasku u kanadske bioskope

Posle masakra na premijeri filma Betmen, u kojem je Džejms Holms ubio 14 i ranio nekoliko desetina ljudi u Aurori predgrađu Denvera, Kolorado, najavljuju se veće mere opreza u bioskopima u Kanadi. Posebno upozorenje je da neće biti dozvoljen ulazak u bioskop posetiocima obučenim u neke, po druge ljude, uznemiravajuće kostime, potom onima koji nose maske ili lažno oružje. Američka kompanija AMC, koja ima bioskope i u Kanadi, naglašava da se uvode ovakva pravila da bi bili sigurni da su posetioci u redu. Kompanija Cinpledž Entertainment takođe je najavila pojačane mere bezbednosti za naredne projekcije, dok su u Vorner brosu, u znak poštovanja prema žrtvama masakra i njihovim porodicama, otkazali pojavljivanje aktera i članova ekipe filma pred publikom na premijerama u Meksiku i Japanu.

BLIC VESTI

MONTREAL – Na hiljade kvebečkih studenata i njihovih pristalica u nedelju je ponovo demonstriralo ulicama Montreala, šaljući poruku da će biti spremni za eventualne provincijske izbore. Studentske vođe su pozivale na proteste u čitavoj provinciji, čime bi se obeležilo trajanje pokreta pobune nastalog protiv povećanja školarina, ali i drugih aspekata provincijske politike. Spekuliše se da bi premijer Žan Šarest mogao 1. avgusta da raspiše izbore, koji bi bili održani početkom septembra. Ističe se da, u tom slučaju, studentski pokret ne bi podržao neku određenu stranku, već bi samo radio na tome da liberali ne budu ponovo na vlasti. OTAVA – Mišel Odet, predsednica kvebečke Asocijacije žena starosedelaca, kaže da je prisustvo žena u starosedelačkim organima i organizacijama mnogo učestalije nego što je to slučaj u kanadskoj politici. Podaci pokazuju da je među 633 poglavica čak 111 žena, što je procentualno više od broja žena gradonačelnika u kanadskim gradovima. Po njenim rečima, za to su posebno bitna dva razloga, preuzimanje primata u rezervatima od strane žena i naporima da muškarci shvate da njihovo zdravlje i blagostanje direktno zavisi od jačanja pozicije žena. HALIFAKS – Premijeri provincija planiraju da na jesen realiziju trgovinsku misiju u Kinu, zato što žele agresivnije da nastupaju na međunarodnoj sceni i preispitaju spremnost premijera Stivena Harpera da sarađuje sa njima. Poslednji put premijeri provincija sastali su se pre više od tri godine, kada su se bavili ekonomijom u svetlu globalne finansijske krize 2008. godine. VANKUVER – Lekari u Britanskoj Kolumbiji smatraju da je testiranje na HIV virus jedan od najboljih načina borbe protiv ove seksualno prenosive bolesti, pa u kampanji koju koordiniše Centar za HIV/AIDS insistiraju da se rutinski izvrši provera kod svih seksualno aktivnih osoba u provinciji. Jedna procena govori da bi moglo biti čak i 3.500 zaraženih koji nisu toga ni svesni. Ukoliko se sa lečenjem počne na vreme, u veoma ranoj fazi, onda kod zaraženih ne bi ni došlo do AIDS-a, a sprečilo bi se i širenje virusa. KALGARI – Kineska nacionalna ofšor nafna kompanija, Cnooc, otkupila je naftnu kompaniju naftu Neksen, Nedžen, i preuzeće je za 15,1 milijardi američkih dolara u gotovini, uz obavezu da zadrži rukovodstvo i zaposlene. Direktor Neksena Kevin Rajnhart u saopštenju ističe da će ova transakcija omogućiti značajno investiranje u poslove i otvoriti nove mogućnosti za sve zaposlene. OTAVA – Kanada je spremna da obezbedi dodatnu humanitarnu pomoć Siriji, izjavio je ministar inostranih poslova Džon Berd posle sastanka sa članovima i aktivistima sirijske opozicije u Otavi. Ministru Berdu je upućen apel da Kanada uloži napore da sa Rusijom započne nova runda diplomatskih razgovora. TORONTO – Metju Gordžen, 16, iz Sadberija, ostvario je veliki poduhvat i ušao u istoriju avijacije u Kanadi kao najmlađa osoba koja je prešla zemlju u amfibijskoj letelici. On je za deset dana prešao put od Tofina, Britanska Kolumbija, do Halifaksa, odnosno od pacifičke do atlanske obale, sa ciljem da prikupi sredstva za Fond Nil Armstrong za stipendiranje letačke obuke za mlade. TORONTO – Glumica Kejtlin Lib, 24, iz Toronta postala je internet senzacija kada se pojavila na Comic Con-u i kada su, potom, objavljene slike sa dekolteom koji otkriva njene lažne grudi koje ima za svoju epizodnu ulogu u rimejku filma Totalni opoziv, gde glumi prostitutku sa tri dojke. OTAVA – Profesor Maksim Larive sa Univerziteta u Otavi upozorava da je zbog klimatskih promena još jedna živa vrsta u opasnosti. Radi se o leptirima monarh, koji su simbol zaštite, obrazovanja i nauke, ali i veoma značajni za prirodu. Po Lariveovim rečima, promene u ekosistemima generalno se najbrže ogledaju po uticaju na insekte kao što su leptiri. TORONTO – Po saznanjima naučnika sa Univerziteta Jork, do kojih su došli posle dvogodišnjeg praćenja njihovih rutina, ptice pevačice odlaze na jug u isto doba svake godine, i sa odstupanjem do tri dana. Profesorka biologije Bridžet Stačberi naglašava da to ukazuje da svaka ptica ima svoj unutrašnji sat po kome se upravlja, ali pošto se taj sat ne usklađuje sa klimatskim promenama, to može ugroziti ptice. OTAVA – U Kanadi je tokom prošle godine počinjeno manje zločina nego i u jednoj od poslednjih 40 godina, izveštava Statistička služba, upravo u vreme kada u Torontu političari pokušavaju da se izbore sa sve češćom upotrebom oružja na ulicama najvećeg kanadskog grada. Statističari kažu da je smanjen broj indeks težine počinjenih zločina, ali da je bilo više ubistava, seksualnih nasrtaja na decu, vožnji u pijanom stanju i zloupotrebe narkotika. Od svih većih kanadskih gradova, najviše teških oblika nasilja zabeleženo je u Vinipegu, za šest odsto više nego godinu dana ranije. OTAVA – Vlada Eritreje koristi konzulat u Torontu da privoli predstavnike svoje dijaspore da plaćanjem poreza od dva odsto pomognu vojsci, stoji u izveštaju Ujedinjenih nacija objavljenom ove nedelje. Iako je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, Eritreja je jedna od najmilitantnijih afričkih država. TORONTO – U Torontu se od 7-9. septembra održava tradicionalni festival vegetarijanske hrane, najposećenija manifestacija ovog tipa na severnoameričkom kontinentu. Posetioci će po 28. put moći da uživaju u različitim predavanjima i radionicama na ovu temu, ali i u degustacijama vegetarijanske hrane. TORONTO – Stručnjaci procenjuju da je zbog dugotrajne suše rod kukuruza umanjen za petinu. Najteže su pogođena područja u dolini Otava, okolini Nijagare, Hardimanda i Norfolka. Ipak, veruje se da bi pravovremene padavine mogle da doprinesu da prinosi na oko 60 odsto površina budu oko prosečnih. Kukuruz će zbog slabog kvaliteta uglavnom biti za ishranu stoke. OTAVA – Federalni podaci pokazuju da je više od 1.700 Kanađana u pritvorima ili na izdržavanju kazne u zatvorima u inostranstvu, po različitim osnovama. Najviše ih ima u SAD-u, skoro tri četvrtine, dok su ostali u preko 50 zemalja sveta, a u skoro svakom trećem slučaju osnov za kažnjavanje je neki prekršaj vezan za narkotike. OTAVA – Bez obzira što je Kanada bolja u zimskim sportovima i što su oni veoma popularni na ovim prostorima, letnje olimpijske igre su Kanađanima interesantnije za gledanje nego zimske. Mlađi od 35 godina su za nijansu naklonjeniji zimskim takmičenjima, dok oni stariji, kao i žitelji Kvebeka jedva čekaju da počnu nadmetanja u okviru londonske Olimpijade. Alberta i Britanska Kolumbija, gde su održane dve zimske Olimpijade, jedine su provincije u kojima su popularnija takmičenja na ledu.

Šta građani traže, a šta vlade rešavaju

Povodom ovonedeljnog godišnjeg sastanka Saveta federacije, koji premijeri provincija održavaju u Halifaksu, predsednik Instituta za ispitivanje javnog mnjenja Nanos riserč Nik Nanos pokušao je ustanovi da li postoje dodirne tačke između pitanja koja građani ističu kao prioritetna i poverenja koje imaju u sposobnosti federalne i provincijskih vlada da će iznaći rešenja. Građani kao prvo i osnovno prioritetno pitanje ističu očuvanje kvaliteta i stabilnosti sistema zdravstvene zaštite. Odmah potom, kao izjednačena po važnosti su pitanja otvaranja novih radnih mesta i investiranja u obrazovni sistem, dok listu prvih pet zatvaraju očuvanje bezbednosti u naseljima i balansiranje vladih budžeta. Ova se lista poprilično razlikuje od spiska stvari za koje građani veruju da ih vlade mogu rešiti. Zajednička stavka je samo očuvanje bezbednosti u naseljima, koja se na spisku poverenja nalazi na trećem mestu. Anketirani najviše veruju da će vlade raditi na razvoju prirodnih resursa i zaštiti granica, a zatim i na podsticanju istraživanja i razvoja i trgovinskoj politici koja podstiče investiranje. Ove dve liste pokazuju da građani nemaju previše poverenja da će stvari u zdravstvu, zapošljavanju i školstvu biti sređene na odgovarajući način, i pored toga što su to teme o kojima se na najvišim nivoima vlasti veoma često govori.

Lastman najdarežljiviji pri podeli ključeva grada

Dobiti ključeve nekog grada velika je čast. Običaj datira još iz srednjeg veka, kada je zbog kapija zaista bio potreban ključ za ulazak u grad, i kada je ključ bio simbol da osoba koja ga poseduje može ući u svako doba, po slobodnoj volji. Što se Toronta tiče, gradonačelnik donosi odluku koje ličnosti zaslužuju ovo najviše gradsko priznanje. U poslednjih petnaestak godina, u vreme kada su Mel Lastman i Dejvid Miler vodili grad, poduži je spisak osoba koje su postale počasni građani. Dejvid Miler je tu počast ukazao samo bivšem šefu policije Džulijanu Fantinu, 2005. godine, i Dalaj lami, 2010. godine, ali je zato Lastman bio mnogo velikodušniji. Priznanje je dodeljeno ukupno 41 put, a na spisku su ličnosti iz najrazličitijih oblasti delovanja. Sve je počelo sa Mikijem Runijem, 998. godine, a potom su se tu našli, između ostalih, pošteni Ed Mirviš, Nelson Mandela, Jo-Jo Ma, Miki Maus, Selin Dion, Nil Jang, Joni Mičel, Bernejkid lejdis, Nikelbek, Rolingstonsi, glumci Donald Saterlend, Silvester Stalone, Sofija Loren, Džeki Čen, književnice Dž.K. Rouling, Margaret Atvud, golfer Tajger Vuds, bokser Muhamed Ali, narod sa Ostrva princa Edvarda, i tako dalje, sve do broja 41. Među nosiocima ovog priznanja je i Boris Spremo, čovek sa naših prostora, poznati fotograf koji je obrazovanje stekao na beogradskoj Akademiji za film. Poslednji u nizu nosilaca priznanja je Dejvid Kohon, koji je prvi kome je ključ grada predao sadašnji gradonačelnik Rob Ford.

Mesec dana u kolima donelo više štete nego koristi

Tener Zurkoski završio je svoj jednomesečni boravak u kolima i zbog nekih stvari zaista može biti nezadovoljan. Zurkoski, 22, je praktično živeo u automobilu kako bi slikovito ukazao na period koji prosečan građanin regiona Toronto provodi putujući na posao i nazad kući. Mesec se odužio između ostalog i zato što je bilo veoma toplo i, samim tim, neprijatno da se predugo bude u malom, zatvorenom prostoru izloženom na milost i nemilost suncu. Projekat je bio delo humanitarne organizacije Evergrin, koja pokušava da učini gradove pogodnijima za život. Na kraju projekta pohvalili su Zurkoskog zbog svega što je učinio, a posebno što pri tom nije ni u jednom momentu skidao osmeh sa lica. I oni se slažu da ovakav eksperiment ne bi trebalo ponavljati, bez obzira što je ocenjen kao izuzetno uspešan. Mladić priznaje da je bilo dana kada se kajao što je pristao da učestvuje u ovom eksperimentu in vivo. Pošto su pravila za izlazak iz automobila bila veoma stroga i ograničena, Zurkoski se udebljao, a ubeđen je i da su mu mišići atrofirali zbog nedostatka fizičke aktivnosti, pa se zato izuzetno obradovao biciklu koji je dobio po okončanju eksperimenta. Nadalje, njegov društveni život je postupno u potpunosti zamro, a očigledno mu je najteže palo to što je raskinuo sa devojkom. Tvrdi da raskid nije direktna posledica, ali njihovoj vezi je sasvim sigurno nije prijala jednomesečna razdvojenost zbog učešća u projektu. Zurkoski je imao više nego dovoljno vremena da upozna i shvati vozače i činjenicu da je, zbog toga što je veoma teško deliti puteve sa njima, za preživljavanje potrebna doza bezobrazluka. U dobre strane ovog zaista nesvakidašnjeg iskustva, on svrstava razgovor sa ljudima, odlazak u mesta koja obično ne posećuje i slušanje muzike. Kaže da je čitavih mesec dana slušao isključivo kanadsku muziku. Zanimljivo je da predstavnici kompanije AutoShare, koja je donirala automobil u kome se odvijao ovaj projekat, zbog gužve u saobraćaju nisu uspeli da stignu na zvanični kraj, što je mlađani Zurkoski prokomentarisao rečima: ’Baš poetično!