|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Tesla postao holivudski junak |
| |
 Kada
je sredinom jula u devedeset gradova sveta, od Smiljana i Zagreba preko
Beograda i Zemuna do Filadelfije i Njujorka, slavljen 156 rođendan Nikole
Tesle pokazalo se da je ovaj Srbin iz Hravtske danas najpoznatiji i
najpopularniji čovek sa Balkana na planeti.
Samo na Guglu njegovo ime se pojavljuje u 15 miliona informacija. O Tesli je
snimljeno desetak filmova, a snimaju se u Holivudu i četiri nova.
U Filadelfiji je ispred Zvona slobode održan Teslin dan na kome su prikazani
igrani filmovi "Ljubičasta vatra", "Tesla - genije koji je osvojio svet", "Vizionar",
"Gospodar svetlosti". Tim povodom američki pisac i režiser Džejms Džeger
najavio je da priprema film "Poema elektricitetu" o njujorškom životu Nikole
Tesle. On kaže:
Amerikanci luduju za Teslom, zato što je on za njih oličenje velikog
vizionara i čoveka koji je ostvario svoj američki san. A Srbi žele da ga
predlože crkvi za sveca!
Džeger je 25 godina radio u Holivudu sa nekim od najuticajnijih producenata
i glumaca, od kojih je prvi put 1972. čuo za srpskog genija. Četiri decenije
kasnije odlučio je da napravi igrani film.
Za filma "Tesla - Poema o elektricitetu" budžet iznosio 74 miliona američkih
dolara. Nabavio sam prvih dvadeset miliona. Jedan od najboljih holivudskih
producenata Ridli Skot treba da preuzme rediteljsku palicu. Lik Nikole Tesle
mogao bi da tumači neki srpski talentovani glumac, a kastinzi za ulogu će
biti obavljeni širom Srbije i Republike Srpske - otkriva Džejms Džeger.
Ovo nije bio jedini potencijalni film o Tesli predstavljen na ovogodišnjoj
konferenciji u Filadelfiji, jer su Džozef Sikorski i Viktor Elefante
predstavili desetominutnu, višestruko nagrađivanu najavu filma "Fragmenti sa
Olimpa - vizija Nikole Tesle".
Naš motiv je, pored ljubavi prema Teslinom liku, želja za očuvanjem i
rekonstrukcijom Vordenklif tornja na Long Ajlandu.
Teslin toranj je bio njegova najveća vizija, zvezda vodilja, ostvarenje
njegovih ideja. Planirao je da baš preko ovoga tornja obezbijedi besplatnu
električnu energiju svakoj državi, svakom pojedincu u Americi. Lokalni
moćnici i policija su ga sprečili u tome. Film je priča o tom snu Nikole
Tesle u koji je FBI umešao svoje prste - kažu Džozef Sikorski i Viktor
Elefante.
Budžet ovog filma iznosi 4 miliona, od kojih bi jedan milion bio uplaćen na
račun za rekonstrukciju Vordenklifa i laboratortije. Džozef Sikorski i Majkl
Kalomino su pisali scenario na osnovu dokumenata FBI s kojih je tek nedavno
skinuta oznaka državne tajne. Autorski dvojac je insistirao na tome da se
film snima na autentičnim lokacijama u Njujorku, gde je Tesla živeo,
uključujući Vordenklif na Long Ajlendu, gde je naučnik sagradio i prvi
bežični toranj. Ovaj toranj Srbi žele da otkupe sa Amerikancima za 800.000
dolara.
Uloge su dodeljene Leu Rosiju, koji je igrao u "Mafijašu na terapiji", te
Sin Jang, dok Teslu igra domaćoj javnosti nepoznati glumac Miro Bešić.
Premijera se očekuje iduće godine.
- Nikola Tesla je inspiracija mnogih umetnika u raznime zemljama sveta, tako
da se ne zna tačno u koliko projekata je bio korišćen. Prema našoj
evidenciji Tesla je bio lik u najmanje 500 umetničkih ostvarenja - kaže
Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije.
Život i pronalasci jednog od najvećih srpskih naučnika, (rođenog u Hrvatskoj)
Nikole Tesle iritirao je i producenta Vladimira Rajačića da snimi film
"Tesla, vladar sveta". Suvlasnik produkcijske kuće "V.P.R.", glumac i autor
scenarija Vladimir Rajčić pričom je obuhvatio ceo Teslin život, sa naglaskom
na njegovom najplodnijem, stvaralačkom periodu. Priča će dotaći i njegove
poznate savremenike - Tomasa Edisona i finansijera Džej Pi Morgana.
Režiser bi trebalo da bude Majk Njuel, autor filmskih hitova "Četiri
venčanja i sahrana", "Doni Brasko" i "Hari Poter i vatrena kugla". Film bi
trebalo da se snima u Čikagu. Budući da je reč o velikom budžetu, od oko 30
miliona dolara, i visokoj produkciji, glavne uloge u filmu rezervisane su za
holivudske glumce, ali biće mesta i za domaće.
Ulogu Tesle igraće poznati Kristijan Bejl. Ovaj Oskarom ovenčani Britanac
svetsku slavu stekao je ulogom Betmena, a pre šest godina je snimio "Prestiž",
u kome se kao lik pojavljuje i Nikola Tesla. Srpskog genija, koji klonira
mačke, ali i ljude, igrao je Dejvid Bouvi. U novom filmu Tomasa Edisona bi
trebalo da tumači Nikolas Kejdž, a pored njega i Bejla igraju i Rade
Šerbedžija i Lolita Davidović.
Producent i scenarista Vladimir Rajačić je dobio pisma podrške, među kojima
je i od Rama Emanuela gradonačelnika Čikaga i bivšeg Obaminog šefa kabineta.
On je pozdravio napore da se i filmom oda počast jednom od najznačajnijih
naučnika modernog vremena i dao svoju podršku projektu koji će "baciti novo
svetlo na život i nasleđe Nikole Tesle".
Kako je pisao ugledni nedeljnik "Holivud riporter" reč je o srpsko-američkoj
saradnji, jer će priča o Tesli do publike stići i kroz partnerstvo sa
velikim filmskim studijom. Ugledni "Univerzal studio" delimično će
finansirati snimanje, ali biće zadužen za kompletnu promociju filma i
njegovu distribuciju u svetu.
Početak snimanja filma očekuje u septembru ili oktobru 2012. godine. Prve
scene snimaćce se u Srbiji, a potom se ekipa seli u Čikago. Za potrebe filma,
u Srbiji će se izgraditi "kulise Njujorka" i drugih gradova, važnih u
biografiji Nikole Tesle.
Studio kompanije "Dizni" završio je i sprema promociju svog kinematografskog
viđenja Nikole Tesle u filmu "Učenik čarobnjaka". Glavni glumac Nikolas
Kejdž otkrio je u jednom intervjuu da je celu ekipu pokretala magija Nikole
Tesle.
Film smo završili prošle godine, baš na Teslin rođendan. Saznao sam i da sam
rođen istog datuma kada je Tesla preminuo, pa sam, možda i zato, otišao u
hotel "Njujorker", da prespavam u sobi u kojoj ga je snašla smrt, ne bih li
prizvao njegov duh... Nisam dugo bio u Teslinoj sobi broj 3327 u njujorškom
hotelu, promenio sam hotel, jer su me duhovi srpskog genija previše opsedali
- priznao je slavni glumac Nikolas Kejdž.
Za Nikolasa Kejdža je Nikola Tesla bio čudo, magični čovek, tvorac
vanmaterijalnog viđenja sveta, čarobnjak. E, da nam je takvih više!?
Marko Lopušina |
|
Radmila Bakočević domaćin Sabora trubača |
| |
Domaćin 52. Dragačevskog sabora trubača u Guči, koji počinje 6. avgusta,
biće operska diva Radmila Bakočević, saopštio je predsednik saborskog odbora
Mladomir Sretenović.
On je agenciji Beta rekao da je Radmila Bakočević rođena u Dragačevu i da je
više od 30 godina pronosila ime Srbije i svog rodnog kraja i da je zbog toga
odlučeno da bude domaćin najveće smotre izvornog narodnog stvaralaštva u
Republici.
Za sedam dana, koliko će trajati Sabor trubača, posebno će biti održani
koncerti prve trube sveta Dejana Lazarevića, a nastupiće i braća Teofilović,
dok će na finalnom takmičenju 18 trubačkih orkestara koncert održati
Miroslav Ilić.
Završnog dana Sabora trubača, u nedelju, 12. avgusta, biće održani koncerti
prošlogodišnje prve trube Dejana Lazarevića i Svetlane Ražnatović. |
|
Japanke nisu više najdugovečnije |
| |
Žene u Japanu nisu više na prvom mestu po trajanju životnog veka - na to
mesto došle su žene iz Hongkonga.
U godišnjem izveštaju Ministarstva zdravlja Japana piše da je očekivanio
trajanje života žena u toj zemlji opalo sa 86,3 godine 2010, na 85,9 godina
2011. godine.
Očekivano trajanje života žena iz Hongkonga je 86,70 godina, po podacima za
2011.
Japanke su tako na drugom mestu u svetu, prvi put od 1985.
Očekivano trajanje života muškaraca u Japanu opalo je manje, sa 79,55 na
79,44 godina. |
|
Lejdi Gaga tužena za 10 miliona dolara |
| |
Američka kompanija za proizvodnju igračaka tužila je pop pevačicu Lejdi Gagu,
zahtevajući 10 miliona dolara naknade štete, zato što se povukla iz dogovora
o proizvodnji lutaka po njenom liku.
Prema optužbi, kompanija MGA Entertejment je unapred isplatila milion dolara
Bravado internešenalu, kompaniji zaduženoj za prodaju prozivoda sa likom
Lejdi Gage, i potrošila veliku sumu novca da postigne rok i lutke isporuči
ovog leta.
Prema saopštenju prozivođača, taj plan je ometen na proleće, kada je Bravado
internešenal iznenada odbio deo ugovora o upotrebi njene muzike, koja je
trebalo da se pušta sa uređaja u lutkama.
Predstavnik Lejdi Gage rekao je da je tužba "loše zamišljena". |
|
Neustrašivi Feliks skočio sa visine 29 kilometara |
| |
Austrijski padobranac "Neustrašivi Feliks" Baumgartner u sredu je po drugi
put skočio iz stratosfere - ovoga puta sa visine od 29 kilometara - skoro
trostruke visine leta putničkih aviona.
Njegov prethodni skok bio je sa visine od 22 kilometara, 16. marta 2012.
Austrijanac, koji ima 43 godine, bezbedno je sleteo u blizini grada Rosvela
u Novom Meksiku, saopštila je predstavnica tog projekta. Najveća brzina pada
ocenjena je na 862 kilometara na čas, rekao je zvanični posmatrač na licu
mesta, Brajan Ultlej.
Današnji skok je lični rekord za Baumgartnera, koji planira da sledećeg
meseca skoči sa visine od 37 kilometara.
Njegova želja je da pređe brzinu zvuka samo svojim telom.
Dugogodišnji rekorder Džo Kitinger, koji je skočio sa visine od 31 kilometra
1960. godine i koji sada ima 84 godine, nadgledao je današnji skok.
Baumgartner je uzleteo sam, u zatvorenoj kapsuli koju je podigao džinovski
balon. Nosio je skafander sa padobranima i zalihama kiseonika. Na toj visini
gotovo nema atmosfere.
"Osecaj je sasvim drukčiji na 27.400 metara", rekao je Baumgartner. "Nemate
kontrolu kada izađete iz kapsule. Nemoguće je uspostaviti ravnotežu".
Ocenjuje se da je u slobodnom padu bio tri minuta i 48 sekundi, pre nego što
su se padobrani otvorili.
NASA pažljivo prati projekat čije je ime "Stratos", skraćeno od stratosfera.
Američka svemirska agencija želi da na taj način izuči mogućnosti za
evakuaciju u budućim raketnim brodovima.
Baumgartner se neće približiti svemiru, čak ni u svom rekordnom skoku koji
će izvesti krajem avgusta ili početkom septembra. Svemir zvanično počinje na
visini od 100 kilometara.
Baumgartner, bivši vojni padobranac i ekstremni sportista, skočio je više od
2.500 puta iz aviona i helikoptera, kao i sa nebodera i čuvenih građevina
među kojima je zgrada od 101 sprata na Tajvanu. |
|
Ni traga od Ameije Erhard |
| |
Brod koji je trebalo da rasvetli nestanak vodeće avijatičarke sveta,
Amerikanke Amelije Erhart, nestale nad Tihim okeanom 1937, vraća se praznih
ruku.
Ipak, imaju nade da su našli nagoveštaje onoga što joj se desilo, objavila
je ekspedicija na svom sajtu na Internetu.
"Kao što je često slučaj na terenskom istraživanju, vraćamo se sa više
pitanja, nego odgovora", objavio je "Projekat Erhart" na 115. godišnjicu
rođenja Emilije Erhart, 24. jula 1897. u Kanzasu.
"Razočarani smo što očigledno nismo napravili zapanjujuće otkriće, ali smo i
dalje posvećeni traženju svih delova 'slagalice' ", saopštila
je ekspedicija.
Ekspedicija je pošla s Havaja 3. jula, pretražila ostrvo Nikumaroro u
arhipelagu Kiribati, gde entuzijasti smatraju da je, tokom pokušaja da
obleti svet širinom ekvatora sa zapada na istok, prinudno sleteo avion
Amelije Erhart, a čak i da je ona tamo preživela neko vreme.
U organizaciji Univerziteta Havaji, ekspedicija je planirala da istraži
detalje sa video-snimaka visoke rezolucije koji su ukazivali na tragove
ostataka aviona na dnu lagunu.
Amelija Erhart (39), u pratnji navigatora Freda Nunana, 2. jula 1937. je
krenula na poslednju etapu leta oko sveta na dvomotorcu "Lokhid Elektra",
pokušavajući da sa Nove Gvineje stigne do Kalifornije.
Planirala je da sleti na ostrvo Haulend radi snabdevanja gorivom.
Nekoliko sati posle poletanja, ona je u poslednjoj radio-poruci objavila da
ne može da nađe to ostrvo i da "gorivo počinje da opada".
Od tada se od nje nije ništa čulo. Uprkos potrazi, ni traga od aviona.
Ipak, po članovima ekspedicije, dvoje pilota je uspelo da sleti na mali
nenastanjen atol Nikumaroro, 480 kilometara od Haulenda, i tamo preživi neko
vreme na šta ukazuje niz tragova, uključujući radio-signale, otkrivene u to
vreme.
Po drugima, Erhard je bila na špijunskoj misiji u predvečerje Drugog
svetskog rata, a nad Tihim okeanom su je srušili Japanci. Ni za tu teoriju
nema dokaza. |
|
Izložba najboljih fotografija sveta u Beogradu |
| |
Izložba svetske novinarske fotografije, autora nagrađenih na konkursu
fondacije Vorld pres foto (World Press Photo) za 2012. godinu, biće otvorena u
Domu omladine u Beogradu do 2. avgusta, a predstavljen je 161 rad 57
fotoreportera.
Ambasador Holandije u Beogradu Loran Stokvis rekao je na konferenciji za
novinare da izložba ima značajnu umetničku vrednost, promoviše i unapređuje
novinarsku profesiju i naglašava značaj fotožurnalizma.
"Najbolje fotografije deo su putujuće izložbe koja tokom godine bude prikazana u
oko 100 gradova sveta", rekao je Stokvis i pozvao publiku da poseti postavku
koja, kako je naveo, doprinosi slobodi medija.
Stokvis je rekao da će kao deo izložbe sledeće nedelje, od 23. do 25. jula biti
organizovana radionica za 15 fotoreportera iz Beograda, Novog Sada, Novog Pazara,
Bujanovca, Pančeva i Pirota, koju će voditi američki fotograf Brendan Banon.
Direktor Doma omladine Milan Lučić rekao je da je izložba svetske novinarske
fotografije u toj ustanovi bila organizovana i 2009. godine, a da je nova
postavka sačinjena iz izbora oko 100.000 fotografija koje je na konkurs poslalo
više od 5.000 fotoreportera.
"Izložbu treba videti da bi se shvatilo u kakvom svetu živimo", rekao je Lučić i
dodao da je fotografija važan deo u novinarstvu i registrator događaja koji su
obeležili proteklu 2011. godinu.
Na izložbi je predstavljen rad španskog fotoreportera Samjuela Arande,
fotografija žene sa velom koja grli povređenog sina nakon uličnih protesta u
Jemenu, objavljena u Njujork tajmsu (New York Times), koja je na konkursu
nagrađena glavnom nagradom.
Izložba je od 3. do 17. jula bila postavljena u Novom Sadu, dok je ista postavka
tokom maja, juna, jula i avgusta organizovana i u Moskvi, Tokiju, Sidneju, Gentu,
Edinburgu, Santjagu, Velingtonu, Kazanju, Seulu, Otavi i drugim gradovima sveta.
Vorld pres foto je nezavisna neprofitna organizacija sa sedištem u Amsterdamu,
koja radi na unapređivanju standarda u novinarstvu i novinskoj i dokumentarnoj
fotografiji širom sveta.
Izložbe u Novom Sadu i Beogradu organizovali su Ambasada Kraljevine Holandije u
Srbiji, Misija OEBS u Srbiji, Dom omladine Beograda, Studio M RTV Vojvodine i
Egzit (Exit) festival u Novom Sadu.
Izbožba u Domu omladine Beograda otvorena je za posetioce od 21. jula do
četvrtka 2. avgusta, svakog dana od 12.00 do 21.00 sat. |
|
Zatvor u Atini ostaje bez - bazena |
| |
Najveći zatvor u Grčkoj, s maksimalnim obezbeđenjem, ostaće bez bazena s
vodopadom i roštiljem.
Ministarstvo pravosuđa je naredilo da se ukloni bazen, dugačak 7,4 metara, u
dvorištu psihijatrijskog krila atinskog zatvora Koridalos, jer je izgrađen bez
dozvole i zato što ne ispunjava zdravstvene i bezbednosne standarde.
Bazen je navodno napravljen prošle godine, a za njega se saznalo iz štampe tek
pre tri dana, u nedelju.
Udruženje zatvorskih čuvara je saopštilo da je ono prikupilo novac za izgradnju
bazena, i da su pristup imali samo osoblje i zatvorenici psihijatrijskog
odeljenja.
Rušenje bazena je razočaralo Udruženje zatvorskih čuvara koje kaže da je
izgradnja bila pokušaj da se "poboljšaju prilike, da se na zatvorenike gleda kao
na ljudska bića, a ne kao na brojeve".
U Koridalosu je 2.300 zatvorenika, od kojih oko 300 prima neku vrstu
psihijatrijske pomoći.
Ionako uvek prepuni, grčki zatvori su zagušeni od 2009, kada je izbila
finansijska kriza koja je donela nagli porast broja nasilnih zločina i osuda
zbog izbegavanja plaćanja poreza. |
|
Kokni hoće da njihov dijalekt bude zvaničan jezik Londona |
| |
Kokni, starosedeoci Londona, traže da njihov dijalekt bude priznat kao
zvanični jezik tog grada čiji stanovnici govore 126 jezika.
Oldučili su da na svoj slučaj ukažu novinarima koji stižu pred Letnje olimpijske
igre na kojima će se propagirati dvestotinak zemalja, ali ne i londonski
starosedeoci.
Tako su samostalno preduzeli akciju. Izveštače iz sveta su doveli u svoj kraj,
objasnili im svoju istoriju i ponudili svoja jela: jegulju u želeu i pitu od
mesa.
Kokni su vekovima ponosni stanovnici londonskog Ist enda i žele da osiguraju da
svet to sazna.
Po tradiciji, Kokni je svako "ko je rođen u dometu zvuka zvona crkve Sent Meri
le Bou u srcu srednjevekovnog Londona".
Lingvista sa londonskog univerziteta, Sju Foks kaže da ime dolazi od
srednjeengleske reči za "petlovo jaje", što predstavlja "malu, stvar nakaznog
oblika... nekoga ko se ne uklapa u društvo".
Neka vrsta neprilagođenosti uvek je bila karakteristika koknijevskog karaktera.
Kokni govore specifičnim akcentom, koji obeležavaju produženi vokali, nečujno
"h" i grleni prekidi, i koriste poseban oblik rimovanog slenga.
Koknijevska tradicija cvetala je u tesno povezanim zajednicama londonskog Ist
enda, ali ta oblast se promenila od Drugog svetskog rata, kada su hiljade kuća
uništene i hiljade ljudi umrle u nemačkom bombardovanju.
Posle rata, mnogi stanovnici Ist enda odselili su. Ta oblast je postala magnet
za pridošlice, zbog njene blzine gradskim dokovima .
Današnji Ist end je klasičan kulturni mozaik, gde se tradicionalni pabovi nalaze
uz halal restorane (meso pripremljeno na muslimanski način), umetničke galerije
i štandove sa voćem i povrćem. On je takođe magnet za mlade. |
|
Dete kome je istekao pasoš roditelji ostavili na aerodromu |
| |
Bračnom paru iz Poljske toliko se prošlog vikenda žurilo na letovanje, da su
jednostavno ostavili svoju dovogodišnju ćerku na aerodromu u Katovicama jer joj
je istekao pasoš.
"Teško je reći čime su se roditelji rukovodili da to urade. Sigurno ćemo
proveriti sve okolnosti i saslušati roditelje kada se vrate sa letovanja", kazao
je poljskim medijima Rafal Bičisko iz policije u mestu Tarnovske Guri iz kojeg
je ta porodica.
U strahu da im ne odleti avion i ne propadne uplaćeni aranžman roditelji su na
brzinu predali devojčicu osoblju na aerodromu da je pričuvaju dok po nju ne dođu
baba i deda.
Aerodom je pozvao policiju koja ne isključuje da će ceo slučaj završiti na sudu.
"Ukoliko bi se pokazalo da je u bilo kom momentu bilo ugroženo zdravlje ili
život deteta roditeljima preti do pet godina zatvora", kazao je Bičisko. |
|
Nagrada Bankarela Trgovcu ukletim knjigama |
| |
Roman italijanskog pisca Marčela Simonija "Trgovac ukletim knjigama" koja je
u Italiji za nekoliko meseci štampana u 25 izdanja, nagrađen je priznanjem "Bankarela",
saopštila je izdavačka kuća Evrođunti.
Simonijev roman u Italiji je od objavljivanja u vrhu svih značajnih
bestseler lista, a u prevodu na srpskom objavljen je u izdanju Evrođuntija.
Radnja romana smeštena je u 13. vek, a to delo osvojilo je za kratko vreme
čitaoce misterijom i avanturom koji prate potragu za drevnim rukopisom,
navodi se u saopštenju izdavača. |
|
Kralju oduzeta titula počasnog predsednika WWF |
| |
Ogranak Svetskog fonda za prirodu (World Wildlife Fund) u Španiji saopštio
je da je španskom kralju Huanu Karlosu oduzeo titulu počasnog predsednika jer je
nedavno lovio slonove, što nije u skladu s njihovim ciljem zaštite ugroženih
vrsta.
Članovi te organizacije izglasali su na sastanku u Madridu da se kralju oduzme
ta titula, koju je dobio 1968. godine.
Fond je naveo u saopštenju da je, "iako je takav lov legalan i regulisan", dobio
mnoga pisma u kojima su njegovi članovi i drugi građani izrazili nezadovoljstvo
zbog kraljevog lova.
Kraljevska palata nije želela da komentariše odluku Svetskog fonda za prirodu.
Putovanje španskog kralja u Bocvanu u lov na slonove izazvalo je negodovanje
mnogih Španaca, koji su smatrali da je to luksuz neprimeren ekonomskoj krizi u
kojoj se zemlja nalazila. |
|
Godišnjica smrti Ejmi Vajnhaus |
| |
Godišnjica smrti britanske pevačice Ejmi Vajnhaus, koja je sa 27 godina
nađena mrtva u svom stanu u severnom delu Londona obeležena je u ponedeljak.
Ejmi je mesec dana posle koncerta u Beogradu, na početku evropske turneje,
preminula od, kako je utvrđeno obdukcijom, trovanja alkoholom.
Tokom godinu dana od njene smrti u Velikoj Britaniji prodato je 1,7 miliona
kopija njenih albuma, njen otac Mič Vajnhaus napisao je knjigu o njoj i
osnovao humanitarnu organizaciju sa njenim imenom.
Prema podacima Official Charts Company, za godinu dana od Ejmine smrti
prodato je 1,2 miliona kopija tri albuma - "Frank", "Back to Black" i
"Lioness: Hidden Treasures", koji je objavljen posthumno, kao i 500.000
singlova.
Album "Back to black" je u mesecu posle njene smrti zabeležio rekordnu
prodaju i postao do tada najprodavaniji album u 21. veku.
Treći album objavljen je u decembru, a u prvoj nedelji je prodato 194.000
kopija, naveo je list London evening standard.
Otac soul dive Mič Vajhaus napisao je knjigu "Ejmi, kćerka" (Amy, a
daughter) o odnosu sa kćerkom i pesmama koje je napisala.
Svi prihodi od prodaje te knjige namenjeni su Fondaciji Ejmi Vajnhaus, koju
je Mič osnovao na njen rođendan, 14. septembra, preneo je Bi-Bi-Si.
Veći deo vremena posle Ejmine smrti, Mič je morao da brani kćerku od navoda
da se ubila ili predozirala, pošto se dugo borila sa zavisnošću od narkotika
i alkohola.
Mič je izjavio da je "najzad shvatio koliko je Ejmi bila brilijantna" i da
se nada da će uskoro moći da sluša njene pesme i gleda video snimke, jer je
to "način na koji želi da je pamti".
"Bila je dobro dete, veoma jaka osoba...Imala je i velike slabosti, ali je
bila divna devojka", rekao je Mič Vajnhaus MTV-u.
Miču je najdraži album "Frank", ali mu je uvek bilo teško da sluša pesme s
drugog albuma "Back to black".
"To je zato što su sve pesme s tog albuma, osim 'Rehab', o njenom bivšem
suprugu Blejku i svim groznim stvarima koje joj je pričinio", napisao je Mič
Vajnhaus za Hafington post. |
|
Umro Frenk Pirson, scenarista Pasjeg popodneva |
| |
Frenk Pirson (Frank Pierson), koji je za scenario filma "Pasje popodne"
(1975) dobio "oskara", preminuo je u Los Anđelesu u 87. godini, saopštila ja
Američka filmska akademija.
Kako je saopštila njegova porodica, Pirson je umro prirodnom smrću nakon kraće
bolesti.
Pirson ke bio nominovan za "oskara" i za scenarije filmova "Cool Hand Luke" i
"Cat Ballou", a dobio ga je za scenario "Pasjeg popodneva".
Scenarista je i režiser treće verzije filma "Zvezda je rođena" (1976) sa
Barbarom Strejsend (Barbra Streisand) i Krisom Kristofersonom (Kristofferson) u
glavnim ulogama.
U poslednje vreme radio ja na televiziji kao scenarista i producent.
Od 2001. do 2005. godine bio je predsednik Američke filmske akademije, a u njoj
je 17 godina predstavljao scenarističku branšu.
Za sobom je ostavio suprugu, dvoje dece i petoro unučadi. |
|
U Pirotu održan Četvrti festival stripa |
| |
Dvodnevni festival stripa završen je u nedelju u Pirotu, a na manifestaciji
koja je ove godine organizovana četvrti put, učestvovali su brojni gosti i
organizovana radionica crtanja stripa.
Radionicu koja je bila organizovana u Čitaonici Narodne biblioteke u Pirotu,
pohađalo oko 30 polaznika, a taj kurs vodili su strip crtač iz Beograda Vladimir
Vesović i mladi pirotski slikar Igor Krstić.
"Prijatno sam iznenađen jer ima dosta dece koja žele da nauče osnovne elemente
stripa. Deca vole da crtaju. Možda će među njima biti onih koji će se baviti
crtanjem stripa", rekao je Vesović.
Gosti festivala bili su Bojan M. Đukić, Jovan Ukropina, Željko Pahek, Zdravko
Zupan, Dragan Paunović, Boban Savić Geto, reper Marko Šelić Marčelo, književnik
i scenarista Dejan Stoiljković.
Na festivalu pod nazivom "Pirot grad stripa", svoja izdanja predstavile su
izdavačke kuće "Sistem Komiks" i "Veseli četvrtak".
Festival stripa organizovali su Udruženje građana "Dogmatika", Narodna
biblioteka u Pirotu, Kancelarija za mlade, Dom kulture i Opština Pirot, uz
podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva. |
|
Oglasavanje Marketing
|
