REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Dodik ne veruje u sposobnost BiH da izgradi evropski put

Sporni zakon podelio poslanike po nacionlanoj osnovi

Sukob Čavića i Karganovića zbog projekta Srebrenica

Neiskorišćeno oko dve milijarde maraka odobrenih kredita

Hakovali račune stranaca, podigli stotine hiljada evra

Opozicija odbila Dodikov predizborni kodeks ponašanja

Dodik ne veruje u sposobnost BiH da izgradi evropski put

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je juče da ne veruje u sposobnost Bosne i Hercegovine da izgradi evropski put. Dodik je potvrdio da će 12. septembra u Sarajevu prisustvovati sastanku zvaničnika Evropske unije i političkih predstavnika iz BiH, ali da smatra da je ugrožen evropski put BiH, zbog toga što je ta država "takva kakva je". "Odazvaću se sastanku, bez obzira na to što će politička kampanja biti u najvećem jeku", rekao je on novinarima u Banjaluci. U BiH 12. septembra stiže generalni direktor u Generalnoj direkciji Evropske komisije za proširenje EU Stefan Sanino kako bi se razmotrilo da li je BiH ispunila uslove da se prijavi za članstvo u EU. Jedan od ključnih uslova, usaglašavanje ustavnih promena u vezi sa odlukom u slučahu "Sejdić-Finci", nije ispunjen do kraja avgusta, kako je to bilo naloženo. "To se nije desilo i taj rok nije ispoštovan iz niza razloga", rekao je Dodik, izražavajući uverenje da će se sada pokušati naći kompromis o sledećem roku do kojeg bi BiH trebalo da primeni presudu "Sejdić-Finci". Prema njegovim rečima, BiH je nesposobna da rešava probleme, a svi u njoj su zarobljenici takve BiH. "Bošnjaci su zarobljeni, jer imaju fiks ideju da mogu da naprave Bosnu po njihovoj meri. Mi smo ovde zarobljeni, jer je naš ekonomski razvoj nemoguć upravo zbog neefikasnosti BiH i poruka koje ona šalje na globalnom planu. Hrvati su nezadovoljni i žele da promene svoj status i dobiju definitivno teritorijalnu političku zajednicu, koja se osporava sa raznih strana", naveo je Dodik. Dodao je da je BiH opterećena i prisustvom stranaca, "koji tu mešetare", ističući posebno ulogu Turske, za koju je rekao da "pokušava da svojim operacijama isključivo podrži političke strukture i ambicije Bošnjaka". "Dakle, jedna potpuno konfuzna situacija u kojoj je u značajnoj meri ugrožen i evropski put, jer nismo uspeli ni na minimalne zahteve iz Brisela da odgovorimo na pozitivan način", ocenio je Dodik. On je naveo da u BiH postoji sklonost izabranih političara da rade autonomno i predstavlaju BiH, mimo zvaničnih organa, što, kako je istakao, RS ne može tolerisati. Prema njegovim rečima, ako se to nastavi na bilo kojem nivou "jasno je da BiH ne može da živi". "Ili će funkcioneri u Sarajevu poštovati Ustav ili od ove zemlje zaista neće biti ništa", kazao je Dodik. Dodik je još poručio da Zlatko Lagumdžija mora da ode s mesta ministra spoljnih poslova, dodajući da, u protivnom, "postoji korak dalje, koji će biti bolan". "Uveravam vas da je odlučnost, koju imamo u pogledu Zlatka Lagumdžije i njegove smene, apsolutna. Ukoliko ne dođe do njegove smene, morate da računate da imamo i korak posle i da će on biti veoma vidljiv i veoma bolan. Prema tome, ne može Lagumdžija da se sam ponaša mimo Ustava. On mora da ode, a svi ostali moraju da se ponašaju u skladu s Ustavom i sporazumima, a ako neće, od ove zemlje nema ništa", naglasio je on.

Sporni zakon podelio poslanike po nacionlanoj osnovi

Predlog zakona o oružanim snagama izazvao je žučnu raspravu u makedonskom parlamentu i podelio poslanike po nacionalnoj osnovi - na albanski tabor koji se protivi predloženom rešenju i na makedonski koji ga podržava. Kako piše danas Balkan insajt, zakon koji je predložila vladajuća VMRO-DPMNE i o kojem Sobranje treba da se izjasni naredne sedmice, reguliše prava pripadnika makedonskih oružanih snaga koji su se borili u sukobu 2001, kao i članova njihovih porodica. Nacrt zakona naljutio je albanske stranke, koje žele da se ista prava dodele bivšim pobunjenicima koji su učestvovali u sukobu 2001. i njihovim porodicama ili da se u potpunosti odustane od predloga. Manjinski koalicioni partner u vlasti, albanska Demokratska unija za integraciju (DUI), takođe se protivi nacrtu zakona i time u pitanje dovodi stabilnost Vlade. Tokom jučerašnje rasprave u skupštini, poslanik iz VMRO-DPMNE Vele Dordievski rekao je da je cilj zakona "konkretni korak napred ka etničkom pomirenju" i "ispravljanje istorijske nepravde prema braniocima države, među kojima je bilo i Albanaca". Međutim, albanski poslanici su ismejali ovu izjavu. "Nikad nisam čuo gluplje objašnjenje", rekao je Zeljadin Sela, iz opozicione Demokratske partije Albanaca (DPA) dodajući da je ovaj "antialbanski" predlog zakona ujedinio sve albanske snage u zemlji, prenosi Balkan insajt. Dževad Ademi iz DUI-a složio se da je zakon podelio makedonske poslanike po nacionalnoj osnovi. "Ovo će biti duga i iscrpljujuća borba, ali će je Albanci na kraju dobiti", rekao je Ademi. Drugi poslanik iz DUI-a Arben Ljabenista nazvao je nacrt zakona i objašnjenje njegovih koalicionih partnera "bednim" i "kukavičkim". U najvećoj opozicionoj stranci u Makedoniji, Socijaldemokratskom savezu Makedonije (SDSM), rečeno je da oni u načelu podržavaju zakon. Radmila Šekerinska iz SDSM-a kazala je da zakon nije usmeren protiv građana albanske nacionalnosti ali i dodalada je vlada Nikole Guevskog odgovorna za podizanje novih etničkih tenzija u zemlji. DUI je prethodno zapretio da će blokirati rad parlamenta podnosenjem na stotine amandmana, a možda i napustiti vladu, ako VMRO-DPMNE nastavi da insistira na usvajanju zakona. Posle diskusije u skupštinskim odborima, zakon bi trebalo da se nađe na sednici Sobranja naredne nedelje.

Sukob Čavića i Karganovića zbog projekta Srebrenica

Pošto je poslanik Demokratske partije (DP) u parlamentu Republike Srpske (RS) Dragan Čavić na skupštinskom zasedanju zatražio odgovor Vlade RS o tome na koji način se troše budžetska sredstva izdvojena za "Istorijski projekat Srebrenica", rukovodilac tog projekta Stefan Karganović optužio je Čavića da je izdajnik, koji je naneo veliku štetu interesima RS. Čavić je povodom rasprave o rebalansu budžeta rekao da su za "Istorijski projekat Srebrenica", čiji sadržaj niko ne zna, izdvojena ogromna sredstva, a da niko ne zna kako je taj novac potrošen niti kakvi su efekti tog projekta. "Niko ne zna ko troši ta sredstva. Zna se samo za Stefana Karganovića. Ako je projekat, valjda bi neko trebalo da zna njegov sadržaj, ako toliko traje i toliko košta", kazao je Čavić, upozoravajući da Kancelarija RS za istraživanje ratnih zločina ima višestruko manji budžet. "Istorijski projekat Srebrenica", čiji osnivač Stefan Karganović tvrdi da je u Srebrenici stradalo manje od hiljadu ljudi, od vlada Milorada Dodika i Aleksandra Džombića je ukupno dobio 1.673.840 KM (oko 850 hiljada evra). Na Čavićeve navode, otvorenim pismom reagovao je Stefan Karganović, optužujući Čavića da je svojim potpisom na Izveštaj Komisije Vlade RS o Srebrenici 2004. godine, u vreme kada je bio predsednik Republike Srpske, "naneo neprocenjivu moralnu štetu srpskom narodu i RS". Prema njegovim rečima, "'Istorijski projekat Srebrenica' uspešno ruši lažnu konstrukciju Srebrenice", koju je 2004. godine potpisao Čavić. "Glavno dostignuće vaše predsedničke karijere je Izveštaj Komisije Vlade RS o Srebrenici, gde se Vašim potpisom potvrđuju lažne teze o događajima u Srebrenici 1995. godine i pruža prividan kredibilitet kleveti da je Republika Srpska genocidna tvorevina", istakao je Karganović u pismu. U Izveštaju Komisije Vlade RS, koji je 2004. godine potpisao tadašnji predsednik RS Dragan Čavić, navodi se da je u julu 1995. godine u Srebrenici likvidirano više hiljada Bošnjaka, te da je činjenica da su pripadnici srpskog naroda počinili zločin u Srebrenici. Čavić je ocenio da je Karganovićevo otvoreno pismo "plasirano po narudžbi režima". Čavić u otvorenom pismu Karganoviću od njega traži odgovore na pitanja - ko je osim njega deo organizacije "Istorijski projekat Srebrenica" sa sedištem u Hagu, te na šta je potrošio više od milion maraka budžetskih sredstava. "Uvaženi istoričar, član Senata RS, Milivoje Ivanišević, koji je i deo tima odbrane predsednika Radovana Karadžića u Haškom tribunalu, zna pravu istinu o vama i on je prava adresa da, kao dokazani stručnjak, komentariše vaše 'stručne nalaze', plaćene više od million maraka iz budžeta RS u poslednjih nekoliko godina", navodi se u Čavićevom pismu. On Karganovića optužuje i da je plagijator više Ivaniševićevih istraživanja, dodajući da je i ruski akademik Jelena Guskova Karganovića optužila da je krivotvorio nekoliko zbornika radova sa naučnog skupa koji je organizovao u Moskvi. "Blatite me po narudžbi mojih političkih protivnika, a vi ste, nažalost, samo jedan delić opšteg krčmljenja novca građana bez polaganja računa Narodnoj skupštini RS", navodi se u Čavićevom pismu. Još se ističe da je i glavni revizor RS Boško Čeko u svojim izveštajima konstatovao da ne zna na šta je potrošeno više od miliona maraka dodeljenih "Istorijskom projektu Srebrenica". Čavić tvrdi da o trošenju tog novca ništa ne zna ni direktor vladine Kancelarije za istraživanje ratnih zločina Janko Velimirović, ali da nije u mogućnosti bilo šta da promeni jer Karganovića "štiti vrh vlasti". Ljiljana Kovačević, Banjaluka

Neiskorišćeno oko dve milijarde maraka odobrenih kredita

Skoro dve milijarde konvertibilnih maraka povoljnih stranih kredita koji su poslednjih godina odobreni BiH i dalje su neiskorišćene, piše sarajevski Dnevni avaz List navodi da je BiH do kraja prošle godine imala 1,8 milijardi maraka kreditnih sredstava koja su odobrena, ali nisu aktivirana. Reč je o novcu koji je namenjen širokom spektru oblasti, poput izgradnje ili popravke puteva, bolnica, škola, vodovodnih mreža, nabavke vozova i opravke dotrajalih šina, pomoći malim i srednjim preduzećima, i drugo. Sredstva su namenjena i podršci nezaposlenima, žrtvama mina, povratnicima, kao i pomoći poljoprivredi, stočarstvu, šumarstvu i ostalim granama industrije. Bosna i Hercegovina ima najviše neiskorišćenih sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB) i Svetske banke. Pojedini krediti efektivni su još od 2006. godine, a nikada nisu iskorišćeni. Znatan deo kredita zatvara se ove ili naredne godine, do kada, ako se nešto hitno ne promeni, neće biti iskorišćeni. Jedan od drastičnih primera je kredit OPEK-ovog fonda od 27 miliona maraka za gradnju sarajevske zaobilaznice, koji je efektivan od 2009, ali od kojeg za tri godine nije povučen ni pfening. Osim što je toliki novac neiskorišćen, a država se kod Međunarodnog monetarnog fonda zadužuje za dodatnih 800 miliona maraka, nastavljena je i praksa plaćanja takozvanih penala na nepovučena sredstva (commitment fee). Prošle godine je BiH platila čak 3,7 miliona maraka penala na kredite koji su odobreni, a nisu povučeni. U prvih pola godine plaćeno je oko 1,5 miliona KM na ime neiskorišćenih kredita, čime se ukupni iznos "penala" u posljednjih petnaestak godina povećao na skoro 30 miliona maraka, navodi Dnevni avaz. Pomaci u povlačenju novca u posljednje vrijeme napravljeni su kada je reč o gradnji autoputeva, što su pohvalili i predstavnici međunarodnih institucija. Merima Spahić, Sarajevo

Hakovali račune stranaca, podigli stotine hiljada evra

Crnogorska policija uhapsila je osam osoba, članova kriminalnog udruženja, osumnjičenih da su računarskim prevarama za više stotina hiljada evra oštetili bankovne računa više stranih državljana. Policija je uhapsila šest osoba iz Podgorice, po jednu iz Beograda i Kolašina, dok su dve u bekstvu, zbog sumnje da su formirali "kriminalno udruženje radi sticanja protivpravne koristi na štetu više lica, stranih državljana". U višemesečnoj akciji utvrđeno je da su oni sa računa crnogorskih banaka neovlašćeno podigli preko 195.000 evra, a na račune u Crnoj Gori prebacili 488.2000 švajcarskih franaka i preko 555.000 evra. Akcija je realizovana u saradnji sa Interpolom i Upravom za sprečavanje pranja novca Crne Gore, saopšteno je iz policije.

Opozicija odbila Dodikov predizborni kodeks ponašanja

Najveće opozicione stranke u Republici Srpskoj (RS) odbile su da potpišu Kodeks ponašanja političkih partija u predizbornoj kampanji, koji je inicirao predsednik RS Milorad Dodik, smatrajući da se njime ne obezbeđuje fer i poštena kampanja. Šef poslaničkog kluba Srpske demokratske stranke (SDS) u parlamentu RS Vukota Govedarica rekao je da je "sa Miloradom Dodikom, koji na ovaj način vrši funkciju predsednika RS, nemoguće potpisati kodeks". "Milorad Dodik je jedini predsednik u regionu koji nije zamrzao svoju stranačku funkciju, što je SDS zatražio od njega i to putem izmene zakona o sukobu interesa", kazao je Govedarica novinarima. "Da je predsednik Dodik to prihvatio, onda bi se o kodeksu moglo razgovarati i preći preko svega onoga što je kao premijer RS radio pred izbore 2010. godine, kada je vodio vrlo prljavu kampanju, čak i pretio otvoreno građanima RS koji ne budu glasali za SNSD", dodao je. On je naveo da Dodik "do sada svojim primerom nije pokazao kako se treba ponašati jedan predsednik", zbog čega s njim nije moguće potpisati kodeks o ponašanju tokom kampanje. Iz Partije demokratskog progresa (PDP) poručili su da je licemerno da kodeks predlaže SNSD, koji u kampanji radi upravo suprotno onome što kodeks predviđa. Predsednik PDP-a Mladen Ivanić rekao je banjalučkim medijima da njegova stranka neće potpisati kodeks jer je "SNSD stranka koja je u prethodnoj kampanji koristila najprljaviji i najprimitivniji rečnik, zato što je na najdirektniji način zloupotrebljavala javni radio televizijski servis i zato što je ukrala 500 glasova na samo dva biračka mesta na području Banjaluke, što je dokumentovala i sankcionisala centralna izborna komisija (CIK)". Ivanić je dodao da, uz ovo, SNSD-ovi funkcioneri koriste državne avione i helikoptere za vođenje kampanje. Predsednik Demokratske partije (DP) Dragan Čavić rekao je da njegova stranka nije potpisala Kodeks jer nije prihvaćena dopuna prema kojoj se potpisnici tog dokumenta obavezuju da svi javni funkcioneri, koji nisu kandidati na lokalnim izborima, ne mogu učestvovati u kampanji niti svoj položaj koristiti u te svrhe. Osim toga, DP je tražila da se u kodeks uvrsti odredba prema kojoj se aktuelna vlast obavezuje da javni novac i ostala javna sredstva, poput javnih medija, automobila i slično neće koristiti da bi vodila kampanju, te da neće vršiti pritisak i zastrašivanje zaposlenih u javnim institucijama i ustanovama zbog njihovih političkih opredeljenja. Kodeks o ponašanju u predizbornoj kampanji danas su u Banjaluci potpisali predstavnici vladajućih stranaka, kao i nekoliko vanparlamentarnih stranaka u RS.