SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Big Mek od 50.000 dolara

Velika Srbija postaje mala Rusija

Srbija bezebdna zemlje po pitanju lažnih azilanata

Balfour: Priznanje Kosova nije uslov,već politička realnost

Vulin: Država će brinuti o povratnicima

Putin i Nikolić 11. septembra o daljoj saradnji dve zemlje

Big Mek od 50.000 dolara

Vlada Kosova plaća 50.000 dolara mesečno Paton Bogsu, firmi za pravne i lobističke usluge, da u Stejt departmentu SAD lobira za Prištinu po mnogim pitanjima, između ostalog i da najveći svetski lanac brze hrane - Makdonalds, otvori svoj prvi restoran na Kosovu. Kako prenosi sajt Balkan insajt, prema izveštaju o aktivnostima Paton Bogsa, Kosovo toj firmi plaća za "usluge savetovanja u pravnim i zastupničkim pitanjima, kako bi proširilo bilateralne i multilateralne odnose". Od te kompanije, sa sedištem u Vašingtonu, takođe se očekuje da "podstakne investicije i trgovinske mogućnosti za Kosovo, kao i da prikuplja sredstva za programe strane pomoći". Kako je navedeno u dokumentima koje je Paton Bogs prosledio ministartvu pravde SAD, ta firma je slala imejlove, zvala telefonom i imala sastanke sa zvaničnicima Stejt departmenta o otvaranju restorana Makdonaldsa na Kosovu. Paton Bogs je naveo u izveštaju o svojim aktivnostima 70 različitih obraćanja američkim zvaničnicima u prvih šest meseci ove godine, od kojih se sedam tiču Makdonaldsa, tri - opštih "poslova" i jedno rafinerije. Na toj listi Makdonalds je jedina firma koja je pomenuta po imenu. Prištinska redakcija Balkan insajta piše da nije jasno kakav je uticaj Stejt departmenta kada se radi o komercijalnim odlukama američkog lanca brze hrane o tome gde će da otvori svoje restorane. Ni kosovska vlada ni Makdonalds nisu želeli da komentarišu navode o pregovorima za otvaranja prvog restorana tog lanca brze hrane na Kosovu, koji opslužuje dnevno 68 miliona mušterija u 119 zemalja. Preostali kontakti Paton Bogsa i vlasti SAD ticali su se uglavnom novih diplomatskih priznanja nezavisnosti Kosova, kao i pridobijanja podrške za agendu vlade iz Prištine o nužnosti poboljšanja bezbednosti u nestabilnom srpskom severnom delu Kosova. Prema Paton Bogsu, zemlje koje su bile na meti lobiranja za priznanje Kosova su Jamajka, Meksiko, Libija i Tunis, od kojih nijedna do sada nije uspostavila diplomatske veze sa Prištinom, a ta firma je, takođe, "kontaktirala zvaničnike Kongresa u vezi sa političkom i bezbednosnom situacijom na severu Kosova, zalažući se za dalju podršku SAD i NATO". Paton Bogs, takođe, zastupa pun suverenitet kosovske vlade i nad oblastima u kojima žive Srbi na severu zemlje, a kod američke administracije je lobirao i u vezi sa mogućnostima za američke investicije u Kosovo. Oko saradnje Kosova i Paton Bogsa od samog početka, međutim, bilo je kontroverzi. Priština je ponovo počela da koristi usluge Paton Bogsa prošlog avgusta, pošto je bila primorana da otkaže identični ugovor sa tom firmom godinu dana pre, zbog toga što on nije bio u skladu sa zakonom o javnim nabavkama. Prvi ugovor između dve strane potpisan je u septembru 2010. kada je kosovska vlada izglasala da zaposli Paton Bogs za 50.000 mesečno, ali su vlasti bile primorane u novembru iste godine da odustanu od te odluke, pošto je Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN) oktrila da je njome prekršen kosovski zakon o javnim nabavkama. Zakon je prekršen jer je vlada iz Prištine prosto izabrala Paton Bogs, bez raspisivanja tendera i ravnopravne utakmice, a takođe nije obrazložila Agenciji za javne nabavke tu odluku. Vlada je kasnije objavila da je poništila ugovor sa firmom iz Vašingtona, ali je opovrgla da je prekršila zakon. Ministarstvo spoljnih poslova je potom navelo da je potpisalo novi ugovor bez tendera, ali uz koordinaciju sa Agencijom za javne nabavke, zahtevajući da ostane tajan. Nedugo posle potpisivanja prvog ugovora, kosovski premijer Hašim Tači sastao se u SAD sa savetnikom Paton Bogsa za inostrana pitanja Frenkom Viznerom. Vizner je stari poznanik Kosova. U vreme bivše američke državne sekretarke Kondolize Rajs, u administraciji predsednika Džordža Buša, on je 2005. bio specijalni predstavnik za razgovore o statusu Kosova, a odigrao je ključnu ulogu u pregovorima o kosovskoj nezavisnosti. U martu ove godine, Tačijeva vlada je, međutim, potpisala drugi ugovor za manje od godinu dana sa takođe lobističkom firmom iz Vašingtona. Prema sporazumu, koji je objavio američki sekretarijat pravde, radi se o Podesta grupi, koja je za takođe 50.000 dolara mesečno unajmljena da "istražuje i analizira pitanja koja se tiču Kosova". Šef Podesta grupe je Toni Podesta, brat Džona Podeste, koji je bio šef kabineta bivšeg predsednika Bila Klintona u vreme kosovskog konflikta. Džon Podesta trenutno predsedava institutom - Centar za američki progres. Gordana Ninković

Velika Srbija postaje mala Rusija

- Toma Nikolić odlazi kod Vladimira Putina ! - Vladimir Putin dolazi u Srbiju! - Rusi spasavaju Srbiju od požara! - Srbija proizvodi ruske vojne transportere! - Ruski avioni na srpskom nebu! - Osnovana Rusko-srpska stranka... Ovo su vesti koje poslednjih nedelja tunje srpskim medijima. Ima još informacija koje govore o jačanju srpsko-ruskog partnerstva i prijateljstva. Moskva će Beogradu da pozajmi 800 miliona davno obećajnih evra, da otvori fabriku usred srpske prestonice, a Vuk Jeremić, predsedavajući Generalne skupštine Un je za savetnika uzeo bivšeg ruskog lidera Primakova. Sve se čini, što reče jedan američki špijun koji radi u Beogradu, da je "Velika Srbija odlučila da postane Mala Rusija!?" Kompletan vrh novih srpskih vlasti je, reklo bi se, češće u Rusiji nego u Srbiji. Da li je glavni razlog tako čestih susreta potraga za novcem i kreditima ili jačanje političkih veza i traženje političke podrške? Predsednika Rusije posetili su nedavno predsednik Srbije Tomilav Nikolić, premijer Ivica Dačić, i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić. Najavljuje se i susret Tomislava Nikolića sa predsednikom Vladimirom Putinom 11. septembra u Soćiju. A potom dolazak velikog Vladimira u Srbiju da otvori gasovod "Južni tok". Od kako su MMF i Svetska banka počeli da bojkotuju Beograd, jer su Nikolić, Vučić i Dačić srušili guvernera Srbije, doneli novi i loš Zakon o Narodnoj banci Srbije, zaledili pregovore sa međunarodnim finansijskim institucijama, nova vlast je pohrlila u Rusiju da kod Vladimira Putina traži finansijsku i vojnu pomoć. Kako to izgleda vidi se po tome što je nedavno predsednik Tomislav Nikolić od ruskih vlasnika Naftne idnustrije Srbije zatražio sniženje cena goriva, jer je "benzin previše skup". Nikolić je računao na prijateljsku solidarnost u krizi, ali mu je čelnik ruske kompanije odgovorio "neka država snizi svoje poreze i dadžbine, pa će cena benzina biti niža!" Poruka malog činovnika ruske kompanije srpskom predsedniku oko sniženja cene goriva je bila jasna - ne očekuje od nas da izvršavamo vaša naređenja, radite kako vam se kaže i sve će biti u redu. Hoće li takvu poruku i Vladimir Putin poslati Tomislavu Nikoliću i srpskom narodu, dok ga mole za pomoć? Najverovatnije! U međuvremeu razgovori sa Evropskom unijom ne idu tako brzo kako smo mi u Beogradu želeli, jer je Srbiji zvanični Brisel poslao zamenika tj. kurira Jelka Kancina da preti kako Dačić mora da pohapsi neke političare, a potom da pregovara sa Albancima. Ivica Dačić mu je odgovorio da snizi ton i da ne može Slovenac usred Beograda da mu deli naredenja. I sada se naprednjaci, pre svega, kunu da se niko u vlasti Srbije ne odriče te linije ka EU, ali činjenica je Rusija tradicionalni srpski partner. Jer, kada MMF i Svetska banka ne daju novac Srbiji da bi preživela sopstveni bankrot, vlast je odlučila da po pare idu u Rusiju. I da uz novac, a Srbiji je potrebno deset milijardi evra za spasenje, dobiju i političku podršku Moskve i Vladimira Putina. Tako se dogodilo da je Beograd u velikoj nuždi promenio prioritete svoje spoljne politike, a da vlast nije rekla narodu koliko će ta ljubav sa Putinom da košta Srbiju. Rusi su tvrdi pregovarači, a još su tvrdi na parama, koje, inače, nemaju u izobilju. Poznato je da se Rusi ne slažu da Srbija uđe u NATO i da ne žele da papa Benedikt dođe 2013. godine u Nić, u kojim je osnovano hrišćanstvo, na proslavu Milenskog edikta. Moskva želi da Srbija bude ruska interesna zona, kao što je to već deceniju Crna Gora. Međutim, Srbija kao zemlja koja želi punopravno članstvo u EU, trebalo bi da sledi nekakvu zajedničku evropsku politiku, koja se često razlikuje od ruske politike. To otvara pitanje koliko Srbija daleko može da ide u saradnji sa Moskvom, a da ne ugrozi evropske intregracije. U Srbiji se već decenijama, zato što sarađuje sa obe strane, prelama sukob Rusiji i EU i Rusije i Amerike. Rusija želi da reši problem Kosova i Metohije, a EU to ne dozvoljava, jer to pitanje je u rukama Amerikanaca. Najvažnije je da Rusija i Nemačka odlično sarađuju i ekonomski i politički, što je otvorilo vrata Moskvi da može da uđe u Srbiju kao novi privredni i politički partner Beograda. Nemci žele preko Rusa da uđu dublje u Srbiju i ostvaruju svoje interese, a Moskva želi da pod kišobranom najjače zemlje EU bude prisutna na Balkanu. Gasovod "Južni tok" koji će svečano u Srbiji da otvori baš Vladimir Putin nije samo energetski put koji spaja istočne, bivše komunističke države i prijatelje, već i staza kojom će Rusija da ude u zemlje EU. Pitanje je u svemu tome koliko je zvanični Beograd spreman za saradnju sa Rusijom i da ispuni uslove, koje Moskva postavlja pred Beograd. Na banalnim primerima pokazuje se da Srbija nije spremna i vesta da posluje na moderan način. Naime, Rusija već godinama od Srba traži da centralizuju svoj izvoz poljoprivrednih proizvoda za Rusiju, ali Beograd to ne čini, pa se na ruskom tržištu pojavljuje na desetine zasebnih firmi koje mešetare i hoće da prodaju jabuke, maline, kupine, šljive i rakiju. Drugi primer je dolazak ruskih aviona za gašenje požara, jer Srbija nema svoje. I kada su sleteli u Niš, gde je ruski centar za vanredne situacije, Srbi nisu imali ventile i česmu da napune vodom avion sa rezervoarom od 40 tona. A nisu imali ni kerozin za taj ruski avion. Valjda su Srbi, na svoj hajdučki način mislili, da će Rusi da dovezu dva aviona za požare, ali da donesu sa sobom i vodu i kerozin. Tako mnogi misle da će sve biti lepše i lakše, ako Rusija da novac Srbiji i spase Beograd od propasti. Niko ovde u Srbiji ne shvata da spasavajući Beograd zapravo zvanična Moska spasava pozicije Rusije na Balkanu. Marko Lopušina

Srbija bezebdna zemlje po pitanju lažnih azilanata

Belgija je svrstala Srbiju na spisak "bezbednih zemalja" kada je reč o dolasku "lažnih azilanata", uz ocenu da je Srbija država vladavine prava, demokratije i mogućnosti da se od sudskih vlasti traži zaštita od progona ili zloupotreba. Broj lica iz Srbije koja su ove godine tražila azil u Belgiji je osetno smanjen, saopštila je belgijska državna sekretarka za azil i migracije Magi de Blok posle razgovora sa srpskim premijerom Ivicom Dačićem i šefom diplomatije Ivanom Mrkićem. Dačić je saopštio da je veoma zadovoljan saradnjom s belgijskim vlastima koje su uvele pojačanu kontrolu granice, hapšenja pojedinaca koji se organizovano dovode - "lažni azilanti", i druge mere. Srpski premijer je naveo da je vrlo povoljan učinak imala i odluka Belgije i još nekih zapadnoevropskih zemalja da onima koji su zloupotrebili pravo na azil, zabrani ulazak u tu zemlju i do pet godina. De Blok je istakla da je od januara do juna ove godine 353 lica, mahom s juga Srbije, zatražilo azil u Belgiji, ali da je svega 2,7 odsto njih i dobilo status azilanta. Belgijska ministarka je rekla da su preduzete ozbiljne mere da se onemogući priliv "lažnih azilanata", tako što će se na 15 dana smanjiti rok njihovih zahteva, insistirati na dobrovoljnom povratku i, pored ostalog, belgijski lekari već uveliko proveravaju lekarske potvrde da u Srbiji nema uslova za lečenje od neke bolesti, a što se u ogromnom broju pokazalo kao neosnovano i zloupotreba. Belgija, i skoro sve zemlje Evropske unije, ukinule su ili na minimum svele ranije davana prava azilantima na materijalnu pomoć i smeštaj. Dragan Blagojević, Brisel

Kako to vide drugi... Balfour: Priznanje Kosova nije uslov,već politička realnost

Prizanje Kosova ne može biti formalni uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali će to biti politička realnost jer je teško očekivati da Unija u svoje redove primi još jednu podeljenu zemlju, smatra analitičarka briselskog Centra za evropsku politiku Roza Balfour. Povodom izjave predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca da je sasvim jasno da će "na kraju puta uslov Srbiji za prijem u EU biti da prizna Kosovo", Balfour za Radio slobodna Evropa (RFE) kaže da Šulc može da govori slobodnije nego evropski zvaničnici jer ne posreduje u dijalogu Srbije i Kosova. "Iako je Martin Šulc bio tako eksplicitan kako ne bi bili drugi političari, to što je rekao nije zapravo daleko od stanja stvari koje će nastati kada pitanje ulaska Srbije u EU postane aktuelna stvarnost, a to će reći u horizontu od nekoliko narednih godina", kazala je Balfour. Kako prenosi RFE, Balfour je rekla da zahtev da Srbija prizna Kosovo ne može biti zvanična politika EU ali je dodala da će politička realnost biti da će Evropska unija biti veoma nesklona da još jednu podeljenu zemlju primi u svoje redove. Briselska analitičarka je naglasila da članstvo u EU ne treba da bude primarni motiv Srbije da reši problem sa Kosovom jer je rešavanje tog pitanja u interesu same Srbije. "Ukoliko srpski političari budu trošili vreme na beskonačnu diskusiju o Kosovu umesto na to kako da unaprede srpsku privredu, to neće biti zdravo za Srbiju i za srpske građane. U tom smislu ja smatram da je rešavanje kosovskog pitanja prioritet kako bi se Srbija nakon toga mogla usredsrediti na važne probleme svojih građana", rekla je Balfour.

Vulin: Država će brinuti o povratnicima

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je da nije moguće prekidati nadgledanu nezavisnost Kosova, jer u pokrajini ima više od 1.000 ubijenih Srba, a možda dve osude zločina. "Nije moguće prekidati nadgledanu nezavisnost, a imati preko 1.000 ubijenih Srba i možda dve osude zločina", rekao je Vulin, a prenela je televizija Most iz Zvečana. Vulin je iz metohijskog sela Goraždevac poručio da nije prošla odgovornost za Kosovo i Metohiju koja je preuzeta 1999. godine. On je tokom posete povratničkom selu Osojane kazao da će na Kosovu biti Srba, kosovskog dodatka i povratničke pomoći. "Biće ovde Srba, kosovski dodatak i povratničku pomoć niko neće ukinuti, samo ćemo ih drugačije i pravednije deliti", rekao je Vulin i dodao da Srbija "nije toliko siromašna da iko bude gladan". Vulin je u selu Žač tokom razgovora sa meštanima rekao da zna da su njihovi najveći problem bezbednost. "Nema većeg problema nego da izgubite život ili da vas pretuku samo zato što ste Srbin", rekao je Vulin. On je kazao da zahteva od međunarodne zajednice da obezbedi pravo na opstanak, život i ljudsko dostojanstvo Srbima na Kosovu i Metohiji. "Počinioci zločina moraju biti kažnjeni, moramo saznati kako se zovu, i dok to ne budemo znali zločini će se ponavljati", rekao je Vulin. On je posetio i manastire Dečane i Pećku Patrijaršiju koja je od 2006. godine pod zaštitom Uneska i na listi je jednog od najugroženijih spomenika kulturne baštine. Prvi dan posete direktora Kancelarije za Kosovo i Metohije završiće se u Štrpcu. On je posetitio Prizren gde se sreo sa Milicom, jedinim srpskim detetom u tom gradu, prizrensku Bogosloviju i sela u Gori.

Putin i Nikolić 11. septembra o daljoj saradnji dve zemlje

Predsednik Rusije Vladimir Putin sastaće se s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem 11. septembra u Sočiju, tokom Nikolićeve radne posete Rusiji, saopštio je Kremlj U saopštenju se navodi da će dvojica predsednika razmotriti puteve daljeg produbljivanja bilateralne saradnje u svim oblastima. Reč je, pre svega, o trgovinsko-ekonomskoj i energetskoj saradnji, i realizacija strateškog gasnog projekta Južni tok. Putin i Nikolić će razgovarati i o aktuelnim međunarodnim pitanjima, između ostalog i o stabilnosti na Balkanu. Kako agencija Beta saznaje u izvorima u Moskvi, tokom ovog susreta neće biti potpisan nikakav dokument. Eventualno potpisivanje sporazuma o strateškom partnerstvu, ali i drugi dokumenti mogli bi biti potpisani prilikom skorog, zvaničnog susreta Putina i Nikolića. Kremlj podseća da je Rusija jedan od vodećih trgovinskih i investicionih partnera Srbije, da je trgovinska razmena dve zemlje 2011. iznosila više od dve milijarde dolara, što je za 42,5 odsto više nego 2010. Od 2003. do 2011. godine ukupan obim ruskih investicija u privredu Srbije premašio je 1,5 milijardi dolara, dodaje se u saopštenju Kremlja.