REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Još nema predizborne kampanje u CG

Jedinica Tomislava Merčepa bila je eskadron smrti

Akcija protiv najveće kriminalne grupe u BiH

U akciji Bos sedam uhapšenih

EK razočarana liderima u BiH zbog nesprovođenja Mape puta

U Rijeci palo 220 litara kiše za 24 sata

Prva kiša u Crnoj Gori posle gotovo četiri meseca

Još nema predizborne kampanje u CG

Do kraja predizborne kampanje za parlamentarne izbore u Crnoj Gori ostalo je još tačno 28 dana, ali političke stranke i koalicije još nisu ni počele sa kampanjom. Partije i predizborne koalicije još nisu ni predale izborne liste, a neke se još nisu dogovorile ni kako će nastupiti na izborima, samostalno ili u savezu sa drugim strankama. Pojedine političke stranke se i dalje premišljaju kome da se pridruže - predizbornoj koaliciji vladajućih stranaka ili opozicionom Demokratskom frontu. Nikad kao ovaj put uoči izbora, nije vladala takva "ležernost" političkih stranaka i koalicija. Predizborna "tišina" je, reklo bi se, najizraženija u koaliciji Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP). Ta koalicija još nije održala nijedan predizborni skup, niti se oglasila svojim predizbornim stavovima. Predsednik DPS Milo Đukanović upravo je završio višednevnu posetu Kini, mada je neuobičajeno da šef vladajuće stranke odlazi u inostranstvo uoči parlamentarnih izbora. U političkim strankama, prema raspoloživim informacijama, i dalje se vode razgovori o redosledu stranačkih funkcionera na izbornim listama. Prvi na izbornoj listi DPS i SDP, najverovatnije, biće Milo Đukanović, ali ni to nije sasvim izvesno. U opozicionom Demokratskom frontu, takođe, prvo mesto će , najverovatnije, pripasti njegovom predsedniku Miodragu Lekiću, ali nije poznat redosled posle njega. Posebno nije jasno gde će se na listi naći funkcioneri opozicione Socijalističke narodne partije, koji su se samovoljno priključili Demokratskom frontu. Ilija Despotović, Podgorica

Jedinica Tomislava Merčepa bila je eskadron smrti

Član nekadašnje hrvatske vlade nacionalnog jedinstva Živko Juzbašić izjavio je u utorak na sudu u Zagrebu da je Tomislav Merčep naređivao pripadnicima svoje jedinice likvidacije civila. "Jedinica Tomislava Merčepa bila je eskadron smrti", rekao je Juzbašić u nastavku suđenja Tomislavu Merčepu za ratni zlčina nad srpskim civilima na području Zagreba, Pakraca i Kutine krajem 1991. On je Merčepa nazvao "alfom i omegom", osobom koja je kao neposredni starešina izdavala direktna naređenja pripadnicima svoje paravojne formacije. Tomislavu Merčepu sudi se na Županijskom sudu u Zagrebu da je kao komandant rezervne jedinice MUP-a odgovoran za ratni zločin nad srpskim civilima na području Zagreba, Pakraca i Kutine, krajem 1991. Optužnica ga tereti za ubistvo 43 osobe među kojima su i tri člana porodice Zec iz Zagreba, kao i za nestanak još tri osobe. Budući da je u vladi bio zadužen za međunacionalne odnose, Juzbašić je svedočio da je u nekoliko godina stotine osoba od njega tražilo pomoć zbog odvođenja, pretnji i zastrašivanja ljudi samo zato što su bili Srbi, kao i da se uvek pominjala jedinica koja je sejala smrt. O svemu je, kako je rekao, obaveštavao državni vrh na čelu s tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom. Slično je svedočio i bivši ratni premijer Josip Manolić, koji je na sudu u Zagrebu rekao da je državni vrh znao da su "merčepovci" odvodili srpske civile, ali da je postojala politička procena da se ne procesuiraju "domaći ljudi", kako to ne bi iskoristila druga strana. Svedok je Merčepa nazvao izdajnikom, jer je, kako je svedočio, odbio da učestvuje u proboju na Vukovar. Na sudu u Zagrebu bi trebalo da svedoči bivši "merčepovac" Siniša Rimac koji je 2005. osuđen na osam godina zatvora zbog ubistva jednog Srbina u Pakračkoj Poljani krajem 1991. Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić 2010. pomilovao je Rimca na kraju svog mandata, smanjivši mu kaznu za godinu dana. Takva odluka izazvala je brojne kritike budući da je Rimac jedan od pripadnika "merčepovaca" koji su priznali likvidaciju zagrebačke porodice Zec, među njima i 12-godišnje Aleksandre, krajem 1991, ali za taj zločin nikad nisu odgovarali zbog proceduralnih propusta, odnosno priznanja bez prisustva advokata. Mirjana Vujović-Đurak, Zagreb

Akcija protiv najveće kriminalne grupe u BiH

Agencija za istrage i zaštitu BiH (SIPA) u akciji "Lutka" istražuje najveću zločinačku organizaciju u BiH, koja je počinila veći broj ubistava, pripremala ubistva i trgovala opojnim drogama, izjavio je direktor SIPA Goran Zubac. On je rekao da je ova organizovana kriminalna grupa pripremala i ubistva policijskih službenika koji su istraživali krivična dela članova te grupe. "U potpunosti smo dokumentovali i rasvetlili ubistva Ramiza Delalića, teško ubistvo Borisa Govedarice, teško ubistvo Vladimira Mačara i Radeta Magazinovića, kao i krivično delo pokušaj podstrekivanja na teška ubistva Đorđa Ždrale u tri navrata", rekao je Zubac u Istočnom Sarajevu. Svi ubijeni su bili deo kriminalnog miljea u Sarajevu i Istočnom Sarajevu. Direktor SIPA još je kazao da je rasvetljena pljačka Privredne banke Sarajevo kada je ukradeno 2,2 miliona evra, kao i pljačka "BH pošte" u Sarajevu kada je ukradeno 668.282 KM. Zubac je naglasio da su sva ova krivična dela vrlo kompleksna i opasna i da je to razlog zbog čega policijska istraga traje dugo. On je potvrdio da pripadnici SIPA u saradnji sa MUP RS, Kantona Sarajevo i ostalim policijskim agencijama hapse više osoba, dodajući da je to početak sveobuhvatne akcije koja će trajati duže vreme. "U najdirektnijoj obradi obuhvatili smo 25 osumnjičenih osoba, a izveštajem o počinjenom krivičnom delu 43 osumnjičenih. To je prva faza, dok će se dalje koordinisane akcije hapšenja novih osoba sprovoditi nakon sveobuhvatne analize i procene", kazao je Zubac.

U akciji Bos sedam uhapšenih

U policijskoj akciji "Bos" u Bosni i Hercegovini uhapšena je sedmočlana organizovana kriminalna grupa koja se tereti da je za pola godine utajila najmanje 3,5 miliona konvertibilnih maraka (oko 1,8 miliona evra), saopšteno je danas iz Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA). Uhapšeni su predati Tužilaštvu BiH, uz izveštaj o počinjenom krivičnom delu koji ih tereti za organizovani kriminal, poreske utaje, carinske prevare i pranje novca. U okviru ove akcije pretresene su 23 lokacije na području Sarajeva, Brčkog, Gradača, Banjaluke, Trnova i Doboj-Juga. "Prilikom pretresa više desetina stambenih, poslovnih i prodajnih objekata “Eko San”, “Janus” “Sa turs” i “Bosna ekspres”, te druge pokretne i nepokretne imovine koju su koristili članovi navedene grupe, pronađen je i privremeno oduzet dokazni materijal, veća količina novca (u jednom od sefova oko 100.000 maraka)", navodi se u saopštenju. Pronađena je i privremeno oduzeta finansijsko-poslovna dokumentacija, mobilni telefoni, telefonske kartice, vatreno oružje, računarska i druga oprema koja je korišćena za izvršenje ovih i drugih krivičnih dela. U akciji "Bos" učestvuju pripadnici SIPE, MUP-a Kantona Sarajevo, Policije Brčko distrikta, MUP-a Srednjobosanskog kantona i MUP-a Tuzlanskog kantona, Uprave za indirektno oporezivanje, a u istražnim aktivnostima i Granična policija BiH. Akcija "Bos" rezultat je višegodišnje istrage policijskih službenika SIPE kojom su bili obuhvaćeni članovi organizovane kriminalne grupe, koji su duži niz godina vršili krivična dela iz oblasti poreske i carinske problematike, navodi se u saopštenju. Ljiljana Kovačević, Banjaluka

EK razočarana liderima u BiH zbog nesprovođenja Mape puta

Visoki zvaničnik Evropske unije Stefan Sanino izjavio je danas u Sarajevu da je Evropska komisija razočarana tim što su politički lideri u BiH propustili prvi rok, 31. avgust, za sprovođenje Mape puta ka Uniji. Politički lideri Bosne i Hercegovine obavezali su se krajem juna pred Evropskom komisijom da će do 31. avgusta postići saglasnost oko amandmana na ustav zemlje kako bi se on uskladio s presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci". Sanino, generalni direktor Direktorata za proširenje EU, istakao je posle sastanka s predstavnicima vlasti BiH i liderima stranaka da u Parlamentarnoj skupštini BiH konačno mora biti usaglašen Ustav zemlje s presudom Suda u Strazburu u vezi s tim slučajem. Dervo Sejdić i Jakob Finci tužili su BiH jer kao predstavnici romskog, odnosno židovskog naroda, nemaju pravo da se kandiduju za Predsedništvo BiH i Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH. Evropski sud za ljudska prava donio je u decembru 2009. godine presudu u korist Sejdića i Fincija i naložio BiH da otkloni iz Ustava i Izbornog zakona diskriminirajuće odredbe, što do sada nije učinjeno. Stefan Sanino je zatražio i efikasan mehanizam koordinacije na svim nivoima radi primene propisa EU, kao i mogućnost da BiH "govori jednim glasom o pitanjima u vezi sa EU". Na sastanku su predstavnici EK rekli da postoje realni izgledi za stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i podnošenje aplikacije za članstvo BiH u EU, ali pod uslovom da postoji dovoljna politička volja da se izvrše reforme. BiH je jedina zemlja jugoistočne Evrope koja još nije podnela zahtev za članstvo u EU. Sanino je rekao da "Mapa puta ka EU i dalje ostaje na snazi" i da su vrata EU otvorena za BiH. Merima Spahić, Sarajevo

U Rijeci palo 220 litara kiše za 24 sata

Pogoršanje vremena praćeno kišom i vetrom zahvatilo je juče celu Hrvatsku, a temperature su niže i do 15 stepeni. Prema izveštajima lokalnih medija, u Rijeci je u poslednja 24 časa palo 220 litara kiše po kvadratnom metru što je rekordna količina izmerena u poslednjih tridesetak godina. Zbog izuzetno obilne kiše bili su poplavljeni niži delovi grada, a na nekim mestima bio je blokiran saobraćaj jer su vozila ostala zaglavljena u vodi. Zabeležena su i dva udara groma u objekte što je izazvalo požare koji su ugašeni. Lokalni mediji prenose da su vatrogasci imali više od sto poziva i 30-ak intervencija.

Prva kiša u Crnoj Gori posle gotovo četiri meseca

U Podgorici je juče pala kiša, prva jača, nakon gotovo četiri meseca. Kiša pada u čitavoj Crnoj Gori, u kojoj, zahvaljujući padavinama, više nema požara. Poslednja jača kiša u Podgorici pala je 18. maja, a sezona požara trajala je puna tri meseca. U Crnoj Gori je ovog leta registrovano 100 tropskih dana, a najviša temperatura, 43,9 stepeni Celzijusovih, izmerena je 7. avgusta u Podgorici. Tokom leta u Crnij Gori bilo je 70 odsto manje padavina od uobičajenih količina za ovo doba godine.