SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Srce mladića na crnom tržištu

Evropska posla: Brisel odlučio da ucenjuje Srbiju

Vučić: Bez Nemačke nema razvoja Srbije

Mond: Kosovo presečeno na dva dela

Delo: Kule u oblacima

Tadić predložio izbornu skupštinu za 10. novembar

Putin: Cilj Rusije produbljivanje saradnje sa Srbijom

Srce mladića na crnom tržištu

Portparol Specijalnog istražnog tima za otkrivanje istine o trgovini organima na Kosovu i severu Albanije Juri Las izjavio je da politika tima ne dozvoljava da se komentariše tok istrage, a samim tim ni iskaz svedoka koga je našlo srpsko tužilaštvo. "Naša politka je da se u javnost ne iznose informacije o toku i napretku istažnog procesa ili o bilo kakvim prikupljenim dokazima, u cilju istrage", kazao je Las za agenciju Beta i dodao da bi sve suprotono toj politici ugrozilo istragu. "Iz tog razloga nikada nećemo komentarisati ni ko može ili ne može biti svedok", kazao je Las. Las je to izjavio kao odgovor na pitanje da li je glavni tužilac specijalnog istražnog tima EU Džon Klint Vilijamson upoznat sa iskazom svedoka srpskog tužilaštva o trgovini organima na severu Albanije, čiji je deo objavljen na Radio televiziji Srbije. Las je rekao da može jedino da kaže da će Specijalni istražni tim sprovesti temeljnu i nezavisnu istragu i slediće dokaze bez obzira na pravac u kome oni budu išli. "Postupajući tako kontaktiraćemo i uzeti u obzir najrazličitije izvore informacija i slediti sve verodostojne tragove", kazao je Las. Upitan kada Vilijamson planira da dođe u Beograd, sastane se sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem i njegvim zamenikom Brunom Vekarićem, Las je rekao da je specijani tim neprekidno angažovan na operativnim aktivnostima što uklučuje i putovanja članova tima u region zapadnog Balkana. Na pitanje da li je Vilijamson upoznat sa iskazom zaštićenog svedoka srpskog tužilaštva i da li je nestrpljiv da ga lično sasluša, Las je ponovio da tim ne može da komentariše detalje istrage koja je u toku. "Ne možemo da komentarišemo detalje kriminalističke istrage koja je u toku, i zato zadržavamo pravo da ne potvrđujemo niti demantujemo bilo kakve aktvinosti. Činiti tako nešto ugrozilo bi integritet istrage", kazao je Las. Upitan da li postoji mogućnost da javno objavljeno svedočenje može da ugrozi istragu, Las je rekao da svaka kancelarija tužilaštva ima pravo na svoj način rada. "Svaka kancelarija ima pravo na svoju politiku i ne želimo da budemo uvučeni u to da nešto komenarišemo. Naša politika je da javno ne istupamo i ne iznosimo detalje istage, njen progres ili bilo kakve prikupljene dokaze u cilju istrage", kazao je Las. Na RTS je emitovan deo iskaza zaštićenog svedoka u slučaju trgovine organima Srba otetih na Kosovu tokom sukoba 1998. i 1999. godine. Svedok je opisao kako je u jednoj kući na severu Albanije izvađeno srce jednog mladića radi prodaje na crnom tržištu.

Evropska posla: Brisel odlučio da ucenjuje Srbiju

Prilikom posete srpskog premijera Ivice Dačića političkoj prestonici Evrope, jasno mu je rečeno da mora da preda Kosmet da bi dobio Evropsku Uniju... Piše: Marko Lopušina Za Srbe je uvek teško da budu bilo gde gosti, jer ih odmah domaćini saleću sa uslovanjavanjima i ucenama, koje često liče na pokvareni bonton. Tako je bilo nedavno prilikom prve službene posete predsednika Vlade Srbije evropskoj političkoj prestonici. U Briselu je premijer Ivica Dačić imao priliku da razgovara sa mnogo političara. - Budućnost Srbije leži u EU. Očekujemo dobre odnose sa Prištinom i početak pregovora. Potom ćemo odrediti datum pregovora za ulazak Srbije u EU - rekao mu je Herman van Rompaj, predsednik Evropskog saveta Ivici Dačiću. - Neke članice Evropske unije ne priznaju Kosovo, ali EU, kao celina, traži od Srbije da prizna Kosovo. U pitanju je jedno od najtežih i najdelikatnijih pitanja kako za Srbiju i Kosovo tako i za EU. Na kraju dugog puta, obostrano priznanje kao preduslov za pristup Evropskoj uniji - to je sasvim jasno - rekao je ovo i naglasio mu Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta. Potom su zvaničnici Evropske komisije i Evropskog saveta, pa i Stefan File, komesar za pridruživanje pokušavali da demantuju Šulca pričom da je to samo njegovo lično mišljenje. Međutim, golub je pušten, glasina je postala stav Evropskog parlamenta, Srbi su za tu naredbu čuli. Crv da će "Kosovo biti priznato" je ušao Srbima u uši i u glavu. I sad Srbi ne mogu da se prave ludi i da kažu da ne znaju šta treba da urade. Pitanje je samo ko će to uraditi da li Ivica Dačić ili Toma Nikolić? I pitanje je da li je zato Boris Tadić prepustio vlast naprednjacima i socijalistima, jer je znao šta ga čeka u EU. Naime, ovaj recept toplo-hladnog nastupa Evropljana prema Srbima poznat je još iz ranih dana vladavine Slobodana Miloševića. Ivica Dačić kao "Mali Sloba" doživeo je isto, da mu u jednom danu evropski političari trljaju leđa smešakaju mu se, rukuju se i da ga ucenjuju ponudom koju ne sme, a mora da prihvati. - Šulcova poruka glasi - Kosovo ili EU? Zbunjujući odgovor Ivice Dačića kao premijera, a potom i Tomislava Nikolića kao predsednika Srbije glasio je - pod takvim uslovom mi ne bi pregovarali i nećemo u Evropu!? U srpskim medijima usledila je posle briselskog naređenje kampanja da Martin Šulc nije rekao ono što je mislio i izgovorio, da mi Srbi to nismo dobro čuli, iako ugledni profesori međunarodnih odnosa i eksperti za EU kažu da je gospodin Šuls čovek koji ne priča u prazno. Šulc je ozbiljan političar, ne pušta probne političke balone, već kazuje tvrde stavove svoje strane i Evropskog parlamenta. Očigledno je da se Dačić i Nikolić nisu pripremili za ovakva briselska posla, iako im je već slata poruka da "Evropa preispituje i procenjuje vrednost nove srpske vlasti". I njih dvojica su posli u Evropu "grlom u jagode", kako se kaže u narodu, i bili dočekani Šulcovom direktivom da Srbija mora da prizna tzv. nezavisno Kosovo. Tako je ako Beograd hoće u Evropu, a ako neće, može da se vrati u Rusku Federaciju !? Premijer Dačić se ponašao ignoranstno i prema upozorenjima koje mu je doneo evropski kurir Janko Kacin, kada mu je rekao da treba da se obračuna sa sistemskom korupcijom i da pohapsi i svoje korumpirane političare. Dačić mu je odgovorio da se takvim tonom ne obraća srpskim političarima. I dok premijer i predsednik Srbije pokazuju gordost, tvrdoglavost i ponos pred ultimatumima koje postavlaju Brisel i Vašington zajedno sa Berlinom, dotle Vlada Srbije zabarušuje kod kuće svoja prioritetna pitanja očuvanja Kosova i Metohije. Šest meseci na Kosmetu iz Beograda nisu plaćeni računi za vodu i grejanje u srpskim školama, plate činovnicima u srpskim opštinama i čak ni sveštenici ne dobijau svoja primanja. Opstanak srpskih škola i đaka koštaju 30.000 evra, koliko iznosi dugovanje za vodu i struju. Javno sprski političari vole da se kunu u Kosovo i Metohiju, a ponekad i u Boga, a prećutno ne šalju obećani novac za rad srpskih institucija u južnoj pokrajini. Političari nisu formirali Kancelariju za vere, preko koje se finansiraju Srpska pravoslavna crkva i njeni službenici na poslu u državnim institucijama. Srpski aktivisti iz Kosovske Mitrovice i sa severa pokrajine, koji su se borili za pad Borisa Tadića i dolazak Tomislava Nikolića, nisu sa novom vlašću ništa dobili, sem Aleksandra Vulina, prvog čoveka Kancelarije za KiM, koji je bio član stranke Slobodana Miloševića i miljenik Mire Marković. Sad Vulin, kao nekad Milošević, pa Bogdanović, pa Stefanović i ostali beogradski misionari na Kosmetu, moli narod da ostane, da se ne seli, da bude jedinstven. Aleksandar Vulin ne pita državu koja ga je postavila kako će oko 150.000 Srba da ostane na Kosmetu ako u kućama nemaju grejanje, vodu, hranu, ako nemaju posao i zaštitu, jer su stalno izloženi napadima albanskih ekstremista. Beogradski zvaničnici kosmetske Srbe tada upućuju na Prištinu, na evropsku vlast Euleks, Kfor, i one koji ćutke gledaju kako je hiljadu Srba ubijeno pod njihovom međunarodnom kontrolom. Zvanična Priština ćuti i gleda da Srbe dobro obeleži, pa makar to bilo i posebnim registarskim tablicama za njihove automobile, jer veruje da će Brisel i Vašington da završe posao i nateraju Srbiju da prizna tzv. nezavisnu državu Albanaca. A ako je verovati poslednjim vestima da je tzv. Kosovo preuzelo međunarodni telefonski broj Albanije 355, a otkazalo srpski broj 381, jasno je da će posle priznanja države, zvanična Priština da se ujedini sa zvaničnom Tiranom, kako bi bila što dalje od Beograda i što bliže muslimanskom i američkom svetu.

Vučić: Bez Nemačke nema razvoja Srbije

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bez saradnje sa Nemačkom nema razvoja Srbije uprkos uslovima koje ta zemlja postavlja pred Srbiju. "Ne mogu da delim uverenje onih koji misle da je moguće da Srbija ide napred, a da nam Nemačka bude protivnik. Onaj ko misli da bez Nemačke može biti razvoja Srbije, ja mu kažem - ne može", rekao je Vučić u intervjuu beogradskom listu "Danas". Kako je naveo, uslovi sa kojima je Nemačka izašla pred Srbiju nisu ni idealni ni laki, ali je Nemačka sa njima izašla još ranije javno. "Oni (Nemačka) su sa tim uslovima izašli još ranije javno, a svi ostali su otprilike sad došli na ono što je kancelarka (Angela) Merkel rekla pre više od godinu dana. Uvek je bolje kad imate stvari na čistac iznete i zato je, ako hoćete, ponekad i lakše s Nemcima razgovarati nego s nekim drugima", rekao je Vučić o uslovima koji se stavljaju pred Srbiju na putu ka Evropskoj uniji. Vučić, koji se vratio iz posete Nemačkoj, posebno je istakao važnost memoranduma o saradnji nemačke energetska kompanija RNjE i Elektroprivreda Srbije. "Sem direktnih investicija, time se ekonomski uvezujemo s Nemcima, što mislim da je od ključnog značaja za našu zemlju u budućnosti i mislim da se sa tim slažu svi u ovoj zemlji. U tom privredno-ekonomskom smislu, Nemci svoje saveznike ne ostavljaju. A kad se uvezujete ekonomski i privredno, pa valjda je naš cilj i političko vezivanje za Evropsku uniju. A Nemačka je ključna sila EU", rekao je Vučić. Upitan da li će se menjati način finansiranja javnog servisa Radio-televizije Srbije i da li će na čelu kuće ostati Aleksandar Tijanić, Vučić je rekao da će rebalansom državnog budžeta biti ostavljen deo novca za finansiranje RTS-a, a da se smenom rukovodstva vlada nije bavila. "Nisam se bavio time (smenom rukovodstva RTS-a). Načinom finansiranja Javnog servisa smo ipak delimično morali da se bavimo i biće ostavljen deo novca u rebalansu budžeta, što ne znači da će biti i utrošeno na takav način. Tu će postojati određeni uslovi države", rekao je Vučić. Upitan o istrazi povodom prodaje udela u listu "Politika", Vučić je rekao da će u naredna tri dana biti poznato kako je preuzeto 50 odsto vlasništva nad tim listom.

KAKO TO VIDE DRUGI... Mond: Kosovo presečeno na dva dela

Posle okončanja ndzirane nezavisnosti na Kosovu ostaju NATO i Euleks, Kosovo činjenički ostaje podeljeno na dva dela, a "teško je govoriti o funkcionalnoj državi i demokratiji na Kosovu gde su, kao i prethodni, i ovi poslednji izbori bili obeleženi dokazanim prevarama, dok korupcija seže u najviše sfere vlasti". To u francuskom listu Mond ocenjuje Kristof Solioz, generalni sekretar ženevskog Centra za evropske integracione strategije(CEIS), navodeći da je "Kosovo nezavisno, a činjenički presečeno na dva dela, uporedne srpske strukture su sveopšte prisutne, dok je dijalog sa srpskim vlastima na mrtvoj tački". "Ekonomska situacija je u najmanju ruku zabrinjavajuća, državni deificit stalno raste, a vlasti Kosova i dalje stalno povećavaju javne troškove, 'zaboravljajući' nužnost ozdravljenja javnih finansija", dodaje se u članku. Čelnik ženevskog Centra kaže da je "za nikako zadovoljavajući bilans na Kosovu odgovorna možda još više međunarodna zajednica, nego same vlasti kosovskih Albanaca". U posebnoj analizi Mond navodi da, uprkos okončanju nadgledane nezavisnosti na Kosovu "vlada utučenost" i prenosi mišljenje vlasnika prištinskog lista Koha ditore Vetona Suroija da "nadgledana nezavisnost uopšte nije bila nikakav sjajan uspeh". Jer, istakao je Suroi, "nema delujuće države, a još manje demokratije, dok su poslednji izbori bili namešteni po mišljenju svih, kriminalizovane političke strukture su na vlasti". Mond ocenjuje da "okončanje međunarodnog nadzora stavlja lidere kosovskih Albanaca pred njihovu sopstvenu odgovornost, ali uvećava pritisak i na srpsko vođstvo, koje i dalje ne priznaje svog suseda". Pariski dnevnik prenosi i izjavu ministra inostranih poslova vlade u Prištini Envera Hodžaja da "od iduće godine više neće biti međunarodnog predstavnika koji ima izvršnu vlast na Kosovu što će izmeniti prirodu naših državnih struktura, kao i način kako mi sebe poimamo i kako nas poimaju u inostranstvu". Mond primećuje da "međunarodno prisustvo, nezaobilazno od kraja rata sa Srbijom 1999, neće naglo nestati" i mada je parlament u Prištini usvojio ustavne amandmane u cilju postizanja pune suverenosti, to ne zadire u status i ulogu Kfora i Euleksa. Evropske sudije, carinici i policajci nastaviće da deluju, a to je, ukazuje Mond, "i jemstvo za srpsku manjinu na jugu Kosova".

Delo: Kule u oblacima

Pridruživanje Kosova i Srbije evropskoj porodici naroda još dugo će biti zidanje kula u oblacima, piše današnje Delo povodom okončanja nadzirane nezavisnosti Kosova. "Iako je Kosovo zvanično dobilo punu suverenost ono će i dalje biti nedovršena država" piše list i dodaje da kosovski premijer Hašim Tači i dalje "mora da igra kako sviraju SAD". Delo navodi da će, "vojno prisustvo misije Nato i Euleksa trajati još pet godina ili i više, ukoliko kosovske vođe ne budu ozbiljno ojačale nastojanja da se približe srpskoj zajednici na severu Kosova, koje je još uvek bure baruta". List takođe piše da je sa produženjem mandata vojnim snagama na Kosovu evropski parlament u stvari proglasio "novu fazu nadzora". Jer, "činjenica je da Priština plan na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, koje ne priznaje kosovske institucije, još uopšte nije počela da sprovodi, a što se tiče bezbednosti srpskog življa, plan nije počeo da se sprovodi ni u srpskim enklavama južno od Ibra". Delo ocenjuje da su pred Srbijom i Kosovom, koji bi se morali opredeliti za politiku dobrosusedskih odnosa, stari izazovi u novom obliku, kao i da su za "velike igrače srpski državni vrh i Srbi na Kosovu sitniš na vagi istorije". Aleksandar Mlač, Ljubljana

Tadić predložio izbornu skupštinu za 10. novembar

Predsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadić predložio je za 10. novembar izbornu skupštinu stranke i zatražio da se rukovodstvo bira neposrednim glasanje jer će samo tako, kako je ocenio, biti otklonjena svaka sumnja u ishod glasanja. Na sednici Glavnog odbora u Sava centru prošlog vikenda, Tadić se usprotivio delegatskom principu izbora i poručio da nikada neće odustati, iako je nakon izbornog poraza u maju planirao da podnese ostavku na svoju stranačku funkciju. Tadić je izjavio da je najodgovorniji za izborni poraz Demokratske stranke, ali da nije jedini krivac i da je potrebno utvrditi i odgovornost potpredsednika i drugih stranačkih funkcionera i organa. On je prihvatio da su DS-u potrebne promene ali da se ni po koju cenu ne sme dozvoliti da ta partija, koju je nazvao bastionom demokratije, potpadne pod uticaj finansijskih moćnika i tajkuna. Predsednik DS-a je rekao da budućnost stranke treba da se usaglasi sa vizijom razvoja Srbije i da ta partija treba da bude jaka stranka socijaldemokratske orijentacije, koja će brinuti o svim građanima. "Ovo nije obična sednica Glavnog odbora, ovo je bitna i prelomna sednica", kazao je Tadić i istakao da je njegova odgovornost u tome što se nije na vreme obračunao sa "tendencijama konfederalizacije stranke" ukazujući da stranka nije ugrožena, ali da bi se to moglo desiti u narednom periodu. Nabrajajući svoje odgovornosti u izveštaju o radu, Tadić je rekao da je odgovoran i zato što je dozvolio kadrovske greške i ulazak u stranku ljudi koji imaju bezobzirne ambicije. "Ljudi strašnih ambicija su verni samo svojim ambicijama, a ne političkim idejama", rekao je Tadić i dodao da je bio "bolećiv i prema nedelotvornim ministrima i funkcionerima stranke" koje nije odlučnije smenjivao. Kako je naveo, njegova krivica je i u tome što je verovao da je svim članovima i funkcionerima stranke javni interes iznad ličnog, a priznao je i da nije na vreme uticao na "modifikacije" u politici prema Kosovu. Tadić se potom osvrnuo na optužbe da je odluke donosio "na dvoru", navodeći da to nije tačno i da nikada nije prekršio Statut stranke, već da se o svemu dogovarao sa svojim najbližim saradnicima. Za Miodraga Rakića, svog šefa kabineta dok je bio predsednik Srbije, Tadić je rekao da je to čovek sa velikim organizacionim sposobnostima, da računa na njega ubuduće i da ga vidi na visokim stranačkim funkcijama. Govoreći o pozitivnim dostignućima DS-a u vlasti, Tadić je naveo uspeh vezan za viznu liberalizaciju, borbu protiv narko mafije i organizovanog kriminala, dovršetak saradnje sa Hagom, dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, pomirenje sa susedima, razgovore sa Prištinom, promenjenu sliku o Srbiji u svetu i reformu Vojske Srbije. On je na početku odao priznanje članovima DS jer su izdržali ogroman pritisak nakon formiranja nove vlade i pozivao na solidarnost sa onima koji preživljavaju politički revanšizam. Govoreći o formiranju Vlade, Tadić je rekao da DS nije formirao novu Vladu Srbije zato što on nije hteo da dozvoli da Mlađan Dinkić kontroliše ceo finansijski i ekonomski sistem u državi. Tadić je poručio da Dinkić jeste imao dobre rezultate, ali i loše, da se uvek izvlačio od bilo kakve odgovornost. "Ako zbog odluke da Dinkić ne dobije svu kontrolu nismo napravili vladu, smatram da je to ispravno. Ja vam garantujem da bi posledica takve odluke bila gubitak poverenja građana i vrlo brzo DS-a ne bi bilo ni u lokalnim vlastima", kazao je Tadić. Tadić je istakao da smatra da Dinkić nije sposoban da vodi ceo finansijski i ekonomski sistem i da zato DS nije napravila vladu, iako je bilo nekih članova Predsedništva stranke koji su insistirali da DS bude deo vlasti i da Dinkić dobije resore finansija i ekonomije. U svom govoru koji je trajao više od jednog sata, osim Miodraga Rakića, Tadić nije pomenuo nijedno ime bliskih dosadašnjih saradnika, a nakon što je podneo izveštaj sednica je zatvorena za javnost.

Putin: Cilj Rusije produbljivanje saradnje sa Srbijom

Cilj Rusije je dalji razvoj ekonomskih, humanitarnih i kulturnih veza sa Srbijom, kako bi se u perspektivi saradnja dovela na nivo strateškog parnterstva, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin nakon razgovora sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem u Sočiju. "Težićemo da zajedno radimo na produbljivanju saradnje u svim pravcima. U perspektivi - da saradnju dovedemo na nivo strateškog partnerstva", rekao je Putin na konferenciji za novinare posle razgovora. Prema njegovim rečima, bilateralni odnosi koji se zasnivaju na savremenim tendencijama napreduju. Centralna tema susreta bili su trgovinsko-ekonomski odnosi. Tokom 2011. godine, razmena je porasla za 42 odsto i iznosila više od dve milijarde dolara. Putin je pri tom istakao postojeće primere u oblasti investicija, među kojima u energetiku, obojenu metalurgiju, mašinogradnju, turizam, bankarstvo. Ruski predsednik je, takođe, istakao da postoje mogućnosti za dalje intenziviranje ovih odnosa. "Perspektive u oblasti energetike vezujemo ne samo sa isporukama ruskih energenata već i sa realizacijom strateških, istinski opšteevropskih projekata, kao što je Južni tok", rekao je on. Putin je dodao da su ruske kompanije spremne da budu partneri i u modernizaciji energetskog sektora Srbije. "Uspešni primeri već postoje - rekonstrukcija podzemnog skladišta gasa Banatski dvor. Zanimljivi su i projekti u oblasti infrastrukture, među kojima razrada planova zajedničkog razvoja srpske železnice", rekao je Putin. Kao prioritete u rusko-srpskim odnosima, Putin je naveo i mogućnost daljeg jačanja kulturno-humanitarnih i duhovnih veza dva bratska naroda. Jedan od važnih pravaca je jačanje interesa kod Srba da uče ruski jezik, kao i pomoć u očuvanju srpskih pravoslavnih svetinja, pre svega na Kosovu, naveo je ruski predsednik.