|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Sve manje se gleda tradicionalna televizija |
| |
 Broj
američkih domaćinstava koji nemaju tradicionalni televizijski servis sve
više raste, ali to ne znači da oni nemaju televizore, pokazuje izveštaj
kompanije Nilsen.
Prema izveštaju priroda televizijskog servisa polako se menja. On takođe
odražava i slabu privredu i stanovništvo koje se bori da sastavi kraj sa
krajem, navodi se u izveštaju ove firme koja se bavi istraživanjem
auditorijuma.
Tri četvrtine od oko pet miliona domaćinstava koji ne dobijaju TV signal iz
etra ili preko kabla, satelita ili telekomunikacionih kompanija ipak imaju
televizore, navodi se u izveštaju.
U mnogima od njih se koriste televizori za igrice ili gledaju programi preko
DVD kaseta ili servisa za iznajmljivanje filmova kao što su Netfliks ili Epl
TV, rekla je Dunja Turil, potpredsednica za ispitivanje klijenata u Nilsenu.
Pre nego što je primećen početak pada broja ljudi koji koriste tradicionalne
TV usluge pre tri godine više od 99 odsto domaćinstava sa televizorima
dobijalo je tradicionalne TV signale. Sada je taj procenat pao ispod 96
odsto.
Tokom prva tri meseca 2012. godine prosečan potrošač je upotrebio oko dva
odsto vremena manje u gledanju tradiconalne televizije nego prethodne godine,
navodi se u izveštaju. Oni su to vreme više nego nadoknadili tako što su
više gledalil materijale snimljene na video rekorderima ili na Internetu
preko televizije, kompjutera ili mobilnih aparata.
Tipični potrošač uporebi 4 minuta dnevno na konzolama za igrice, kao što su
Njii, DžBodž i PlayStation 3.
"Aparati za igrice postaju centri zabave", rekla je Turil.
Ljudi stari preko 65 godina gledaju televiziju skoro 48 sati nedeljno,
navodi se u izveštaju Nilsena. Sa druge strane spektra su tinejdžeri od 12
do 17 godina koji potroše u proseku 22 sata nedeljno u gledanju TV-a. |
|
Sve više Amerikanaca kaže da ima ekonomske probleme |
| |
Sve više Amerikanca smatra da pripada socijalnim slojevima koji
se suočavaju sa ekonomskim problemima, rezultati su istraživanja američkog
instituta Pju.
Istraživanje Instituta, u kojem je učestvovalo 2.508 odraslih osoba,
pokazuje da među Amerikacima koji smatraju da ekonomski uslovi u kojima žive
nisu zadovoljavajući, ima sve više pripadnika bele populacije i mladih.
Trećina Amerikanaca kaže da pripada srednjoj nižoj klasi ili klasi koja se
suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima, dok je pre četiri godine svoju
finansijsku situaciju tako videla četvrtina američkih ispitanika.
Među onima koji ne ocenjuju dobro svoj ekonomski položaj, 39 odsto čine
mlađi od 30 godina, što je za 14 odsto više nego pre četiri godine, 31 odsto
su pripadnici bele populacije, dok 40 procenata čine hispanofoni.
Ove godine je procenat hispanofona i pripadnika bele populacije koji loše
ocenjuju svoj socijalni položaj u odnosu na pre četiri godine povećan za 10
odnosno osam odsto, dok se njihov broj među pripadnicima crne populacije
povećao za samo dva procenta u odnosu na 2008. godinu, kada ih je bilo 31
odsto.
Među onima koji se nadaju da će u budućnosti živeti bolje ima 23
republikanaca, i 33 odsto demokrata, kojih je pre četiri godine bilo 13
odnosno 29 odsto.
Troškove je ove godine smanjilo 84 odsto pripadnika siromašnih slojeva, 62
odsto srednje klase i 41 odsto pripadnika bogatijih slojeva. |
|
Kapetan najviše kriv za nesreću na Konkordiji |
| |
Sudski veštaci zaključili su da je kapetan najviše kriv za nesreću na
italijanskom luksuznom brodu Kosta Konkordija, u kojoj su prošlog januara
poginule 32 osobe.
Odgovornost za niz propusta, sporo reagovanje i kršenje bezbednosnih propisa
takođe se pripisuje posadi i vlasniku broda.
Kosta Konkordija se nasukala i prevrnula kod ostrva Điljo u blizini Toskane,
kada je kapetan Frančesko Sketino promenio pravac da bi provezao brod pored
njega. U toku je sudski proces protiv njega i još osam osoba.
U analazi izloženoj na 270 stranica, navedeni su brojni problemi koji su
između ostalog otežali evakuaciju - članovi posade nisu shvatali naređenja i
nisu bili obučeni za ponašanje u slučaju opasnosti.
U analizi se navodi i da vlasnik Kosta Konkordije nije na vreme upozorio
obalske vlasti o krizi, što je Kosta danas porekla. |
|
Francuski nacionalizam: Arno hoće belgijsko državljanstvo |
| |
Bernar Arno, najbogatiji čovek u Evropi, uskomešao je Francusku kada se radi
o porezima, državljanstvu, patriotizmu i tome kakvu politiku vlada treba da
vodi za promociju privrednog rasta.
To je prilično impresivno dostignuće za jednu malu izjavu modnog magnata,
koji je potvrdio juče da je podneo zahtev za belgijsko državljanstvo, što je
bio, kako se ispostavilo, jak udarac na francuski nacionalni ponos, piše
agencija AP.
I predsednik Francuske Fransoa Oland doveo je u pitanje njegov patriotizam.
Arno, izvršni direktor francuskog modnog giganta LVMH, vlasnik kuća poput
Luja Vitona i Kristijana Diora, simbol je luksuza francuske modne industrije.
Uprkos njegovom negiranju, mnogi smatraju da je njegov potez zapravo
izvrdavanje plana nove francuske socijalističke vlade da poveća porez za
najbogatije na 75 odsto.
Francuski Liberasion na naslovnoj strani je poručio Arnou "Gubi se, bogata
budalo!", na šta je on reagovao odlukom da uloži tužbu protiv lista.
"Bernar Arno nema drugog izbora, zbog ekstremne vulgarnosti i nasilnog
diskursa objavljenog 10. septembra 2012, nego da privede pravdi Liberasion",
piše u saopštenju, objavljenom na sajtu lista, u kome se, takođe, podseća da
Arno jeste i ostaće francuski poreski obveznik.
Liberasion je svojom porukom parafrazirao poznatu izjavu bivšeg francuskog
predsednika Nikole Sarkozija, dobrog Arnoovog prijatelja, koji je jednom
poljoprivredniku rekao "Gubi se, siromašna budalo!".
"Iako negira da odlazi zbog finansijskih motiva, Arnoov zahtev za belgijskim
državljanstvom predstavlja simbol sebičnosti najbogatijih", dodao je
Liberasion na naslovnoj strani.
Vođa francuske Levičarske koalicije bio je još žešći u kritici Arnoa: "Ljudi
poput njega su paraziti".
Arno je četvrti čovek po bogatstvu u svetu, a njegov lični imetak magazin
Forbs procenjuje na 41 milijardu dolara.
Francuski mediji su spekulisali da šef luksuzne modne kuće LVMH želi
belgijsko državljnstvo zbog plana predsednika Francuske Fransoaa Olanda da
poveća na 75 odsto porez za one koji zarađuju više od milion evra godišnje.
Arno je kritikovao plan za povećanje poreza za bogate, kao i mnogi članovi
stranke desnice UMP, navodeći da bi to moglo oterati preduzetnike iz zemlje.
Poreski stručnjaci ukazuju, međutim, da dobijanje belgijskog državljanstva
neće uticati na Arnoov porez, pošto se on određuje mestom boravka a ne
državljanstvom.
Kao Belgijanac, Arno bi plaćao maksimalno porez na prihod od 50 odsto, a
mogao bi i da iskoristi povlašćeni status koji Belgijanci imaju u Monaku,
odnosno uopšte ne plaća porez, ako bi se odrekao francuskog državljanstva.
Francuzi koji žive u Monaku plaćaju porez u Francuskoj.
AP podeća da ovo ne bi bio prvi put da Arno pokušava da izbegne "jednog
socijalistu, po imenu Fransoa". Najbogatiji Evropljanin emigrirao je 1981. u
SAD kada je predsednik Fransoa Miteran došao na vlast, a u zemlju se vratio
kada je poreska politika postala "konzervativnija".
Arno, međutim, veoma bučno poriče da njegova odluka ima išta sa povećanjem
poreza, i dodaje da će nastaviti da plaća porez u sadašnjoj domovini.
Njegove izjave, pak, uspele su da ubede samo malobrojne.
"Ne mogu da verujem. Kada ste građanin jedne zemlje, treba da znate kako da
uživate u dobroj strani toga, ali i da prihvatite loše strane. Figurativno
rečeno, ovo je katastrofa", ocenio je za list Parizijen bisnizmen Bernar
Tapi.
Francuski ministar finansija Pjer Moskovici, međutim, izrazio je zabrinutost
zbog cele pompe koja se digla.
"On (Arno) je na čelu luksuznih kuća čiji brendovi su simboli Francuske. On
nije shvatio kako to može biti shvaćeno, ovo je na neki način neodgovorno",
rekao je ministar televiziji BFM.
S druge strane granice, mediji su, međutim, dočekali dobrodošlicom Arnoa.
"Dobro došli, gospodine Arno", piše na današnjoj naslovnoj strani belgijski
dnevnik Libr, koji tvrdi da milijarder već mesecima živi u jednom predgrađu
Brisela. |
|
Šezdeset sedam odsto indonežanskih muškaraca puši |
| |
Dva od tri muškarca u Inoneziji su pušači, što ih tu naciju čini prvom u
svetu po potrošnji duvana, pokazalo je istraživanje.
Cigarete se u Inoneziji prodaju po niskim cenama i reklamiraju se slobodno.
Prema istraživanju, 67 odsto svih muškaraca starijih od 15 godina puši. U
Indoneziji puši 35 odsto ukupnog stanovništva, po čemu je druga u svetu, dok
je Rusija prva, sa 39 odsto.
Procenat pušača među muškarcima veći je u odnosu na 1995, kada je bio 53.
Više od 8.000 ljudi učestvovalo je u prošlogodišnjem istraživanju, jednom u
seriji istraživanja sprovedenih u 15 zemalja sa visokom potrošnjom duvana.
Istraživanja su podržali Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i američki
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (U.S. Centers for Disease Control
and Prevention).
Ono je pokazalo i da je veliki broj Indonežana ugroženo zbog pasivnog
pušenja na poslu, javnim mestima i u kući.
Indonezija je jedna od malobrojnih zemalja koja nije potpisala sporazum o
duvanu SZO. Cigarete se reklamiraju na bilbordima, televiziji i u bioskopima.
Lokalne i multinacionalne duvanske kompanije sponzorišu sportske događaje i
koncerte, što je u mnogim zemljama davno zabranjeno.
Zdravstveni propisi iz 2009. podrazumevaju brojne mere za povećanje kontrole
industrije, među kojima i zabranu reklamiranja i pušenja na javnim mestima,
ali ih vlada još nije uvela.
Svake godine oko 200.000 Indonežana umre od bolesti koje izaziva pušenje.
Oko polovine dečaka između 13 i 15 godina navikne se na cigarete koje se
prodaju za oko jedan dolar po pakli, navodi SZO. Poslednje istraživanje je,
međutim, obuhvatilo samo odrasle.
Indonežanska duvanska industrija zapošljava milione radnika. Oko šest
procenata državnih prihoda dolazi od poreza na cigarete, a jak duvanski lobi
sprečio je ranije pokušaje kontrole industrije, među kojima i zabranu
reklamiranja na televiziji.
Cigarete su jeftine prema standardima u regionu, a porezi su manji od 40
odsto. Uzgajivači duvana organizovali su velike ulične demonstracije protiv
uvođenja bilo kakvih povećanja taksi ili jačih restrikcija.
Pored Indonezije, istraživanje je sprovedeno u Bangladešu, Brazilu, Kini,
Egiptu, Indiji, Meksiku, Poljskoj, Rusiji, Turskoj, Ukrajini, Urugvaju,
Vijetnamu, na Filipinima i na Tajlandu. |
|
Zapadnom Balkanu puno članstvo u EU |
| |
Evropska unija i dalje može pre da bude rešenje nego problem na Zapadnom
Balkanu, ali samo ako ne skine proširenje sa svoje političke agende,
ocenjuje analitičar Dimitar Bečev iz Evropskog saveta za spoljne poslove .
U opsežnoj analizi "Periferija periferije: Zapadni Balkan i kriza evra"
Bečev je poručio da EU, da bi zadržala uticaj u regionu, težište treba da
prebaci sa priče o bezbednosti na ekonomiju. Neophodno je i da se zemljama
regiona ponudi punopravno članstvo u EU i ništa manje od toga, preneo je
portal EurActiv.rs.
"Sve ispod punog članstva u EU zasnovanog na principu solidarnosti značilo
bi beskonačno produžavanje statusa kvo, odnosno ekonomske i političke
stagnacije", ocenjuje Bečev u analizi nazvanoj "Periferija periferije:
Zapadni Balkan i kriza evra".
Autor ocenjuje da kriza evra nije "ubila" proširenje EU, ali da je region
Zapadnog Balkana izbacila na najudaljeniji krug "Evrope u više brzina (multy-speed
Europe), odnosno na periferiju periferije". Kriza evra je, uz "ekonomije
balkanskih zemalja koje su pogođene niskim ili negativnim rastom", skoro
iscrpla zamisao širenja EU i podrila retoriku o približavanju EU i Zapadnog
Balkana".
I pored krize, EU se širi na Zapadni Balkan jer će u julu 2013. godine
Hrvatska postati 28. članica Unije.
Ispod površine se, međutim, odnosi Unije i zemalja koje teže članstvu
menjaju kao posledica krize i toga kako ona menja Uniju: integracija je reč
sa dvostrukim značenjem za Zapadni Balkan - u dobra vremena, evropsko
središte izvozi stabilnost ka tom regionu, ali u vreme krize ka jugoistoku
izvozi nestabilnost.
"Evropski kreatori politika i analiticari i sada povremeno govore o EU kao
leku za balkanske patologije, kao da se kriza nikada nije desila, ali istina
je da EU koja se dezintegriše takođe može da bude prokletstvo za njih",
navodi se u izveštaju.
Po oceni Bečeva, ako evrozona reši sve svoje probleme, cena bi mogla da bude
zatvaranje i nestanak apetita za proširenje, ali ako ne, Balkan će biti
ostavljen sa malo spoljne pomoći za modernizaciju i demokratsku
konsolidaciju.
"Izlazak Grčke iz evrozone poslao bi loše talase kroz čitav Zapadni Balkan,
sa kojim je EU razvila intenzivan trgovinski, investicioni i drugi razvoj
tokom poslednje dve decenije - tačno onako kako se Brisel nadao da će i biti".
Kriza evra daje vetar u leđa pristupu "čekaj i vidi" (u Evropskoj uniji).
Međutim, stabilnost sadašnjeg statusa kvo mogla bi da se pokaže varljivom,
jer iako ne prete novi konlfikti, stagnacija odvraća investitore i umanjuje
uticaj EU.
Zbog toga EU treba da ponovo potvrdi ulogu integracije kao motora pokretača
za ekonomsku i društvenu modernizaciju i da podstakne rast, konkurentnost i
zapošljavanje, i to uz svoje resurse.
"Da bi proširenje funkcionisalo i pokazalo svoju 'meku snagu', EU mora da
prebaci fokus sa retorike o bezbednosti ka onoj koja se odnosi na ekonomiju.
Politička stabilizacija preko procesa pridruživanja bila je vredna
strategija u prošlosti, ali ovih dana jednostavno nije dovoljna.
Zahvaljujući već uznapredovaloj integraciji ka EU, problemi regiona su veoma
slični onima sa kojima se suočavaju mnoge zemlje članice", navodi se.
Bačen na periferiju EU, po navodima Bečeva, Zapadni Balkan je izuzetno
podložan ekonomskim potresima koji dolaze iz EU i pravi izazov je očuvati
stabilnost regiona koji se suočava sa spoljnom olujom istovremeno podstičući
rast.
Poruka koju političari sa Zapadnog Balkana čuju iz Brisela, Berlina ili
Pariza jeste: sredite unutrašnje probleme, pokažite da ste spremni i onda
dođite da razgovaramo.
"Ipak, prihvatanje stagnacije na Zapadnom Balkanu bilo bi priznanje da je
Evropa tu doživela neuspeh, jer to je region koji je (za EU) "voće na dohvat
ruke" - područje gde je politika EU zaista dovela do promena u stabilnosti i,
bar do 2008, privrednog rasta. Ako EU ne može da na Zapadnom Balkanu,
regionu koji često zovu njenim 'dvorištem' postigne transformaciju, ne moze
da očekuje da je globalni akteri vide kao kredibilnog igrača u istočnoj
Aziji, na Bliskom istoku ili u bivšem SSSR-u".
SAD, dodaje on, već igraju ključnu ulogu na Kosovu i često imaju više
uticaja na vladu nego EU, ali se pojavljuju i druge ambiciozne sile da
popune prazninu - to su Rusija, Kina, Turska.
"U ovom trenutku, EU ostaje 'nezaobilazna sila' u regionu, čak i za Srbiju,
koja sebe smatra centrom gravitacije i govori o 'četiri stuba' spoljne
politike (EU, Rusija, SAD i Kina)", navodi Bečev dodajući da je upravo
sistemom pritisaka iz EU rešen problem graničnih prelaza na Kosovu.
Ideja koja stoji iza proširenja EU na Zapadni Balkan jeste da se ponovi
primer zemalja Centralne i Istočne Evrope, ali za to je neophodno da Unija
da zamah svom pristupu Zapadnom Balkanu.
"Zahvaljujući politikama EU, Zapadni Balkan je već polovično u Uniji i nema
mnogo razloga da se veruje da EU može da jednostavno sama sebe zatvori.
Optimisti predlažu različite nivoe članstva u Evropi više brzina kako bi se
ubrzalo pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana, ali takav scenario 'članstva
drugog reda' isključuje pritisak za ispunjavanje uslova konvergencije i
održava status kvo".
Ništa manje od punog članstva, zaključuje Bečev, ali ipak dodaje da to ne
isključuje oblike postpristupnog uslovljavanja kao što je primenjeno u
Bugarskoj i Rumuniji u okviru takozvanog Mehanizma za saradnju i
verifikaciju. |
|
U Meksiku uhapšen lider kartela Galf |
| |
Horhe Eduardo Kostilja Sančes, za koga se veruje da je lider meksičkog narko
kartela Galf, koji kontroliše neke od najvažnijih krijumčarskih ruta duž
granice sa SAD, uhapšen je ipredstavljen javnosti Meksika.
Admiral Hose Luis Vergara, portparol meksičke mornarice koja je sinoć
uhapsila Sančesa u luci Tampiko, rekao je da je krupni, brkati muškarac,
poznat pod nadimkom "El Kos", jedan od najtraženijih ljudi u Meksiku.
Taj 41-godišnji kriminalac optužen je u SAD za trgovinu drogom i pretnje
američkim policajcima. Američke vlasti ponudile su pet miliona dolara za
informaciju koja bi odvela do njegovog hapšenja.
Sančes je predstavljen javnosti zajedno sa 10 svojih telohranitelja, od
kojih su pet imali modrice po licu i bili su obučeni u kamuflažne vojne
uniforme, slične onima koje nose marinci koji su ga uhapsili.
Mornarica je, takođe, pokazala desetine komada oružja, među kojima je bilo i
pozlaćenih pištolja, optočenih dragim kamenjem, kao i skupocene satove.
Vergara je rekao da je pet telohranitelja uhapšeno u Rio Bravu, u meksičkoj
državi Tamaulipas, u kojoj je i središte kartela Galf. Oni su pobegli kada
su marinci pokušali da ih uhapse u Tampiku, i odveli su vlasti do Kosovog
skrovišta.
Upitan da li ima nešto da izjavi o optužbama i da li ima advokata, Kostilja
je samo odmahnuo glavom.
Kartel Galf svojevremeno je bio jedan od najjačih meksičkih narko kartela,
ali je poslednjih godina znatno oslabljen sukobima sa drugim bandama i
policijom.
Taj kartel je prokrijumčario i distribuirao tone kokaina, metamfetamina,
heroina i marihuane u SAD, pod vođstvom porodice Kardenal Giljen - tri brata
koji su jedan od drugog preuzimali liderstvo, pošto bi neki od njih bio
zarobljen ili ubijen.
Kostilja je rođen u gradu Matamorosu u Tamaulipasu, na granici sa Teksasom,
gde je i izvorno sedište Galfa.
On je nekoliko godina radio kao lokalni policajac, pre nego što se 1990-gih
priključio Galfu i postao poručnik tadašnjeg lidera Osijela Kardenasa
Giljena.
Posle hapšenja Kardenasa Giljena 2003. i njegovog zatvaranja u SAD,
zvaničnici su rekli da je Kostilja, zajedno s njegovim bratom Esekijelom,
preuzeo vođstvo nad Galfom. Nakon ubistva Esekijela Kardenasa u novembru
2010, Kostilja je postao jedini bos.
Metež u vrhu Galfa, uticao je da moćni kartel Sinaloa izađe iz svog sedišta
duž pacifičke obale i započne rat za kontrolu nad gradom Nuevo Laredo, koji
je najprometniji granični prelaz između SAD i Meksiko.
Galf je pobedio u toj bici, uz pomoć bande ubica regrutovanih iz specijalnih
snaga meksičke vojske.
Ohrabreni uspehom u Nuevo Laredu, komandosi, poznati kao Setas, odvojili su
se od kartela Galf 2010. posle ubistva jednog njihovog pripadnika u gradu
Rejnosa, za koje se veruje da ga je Kostilja naredio.
Rezultat toga su borbe između dva bivša saveznika.
, koje su transformisale severoistok Meksika, poznat po stočarskim rančevima,
u ratnu zonu, sa svakodnevnim ubistvima i gnusnim nasiljem u kome je
stradalo mnogo lokalnih stanivnika.
Meksičke vlasti veruju da je Kostilja kontrolisao svakodnevne krijumčarske
aktivnosti Galfa, ali je uspeo da ostane prilično u senci. U javnost su
dospele samo dve njegove fotografije.
Kostiljino hapšenje moglo bi da pokrene sukobe između dva najveća meksička
narko kartela - Sinaloa i Setas oko krijumčarskih ruta Galfa u pograničnim
gradovima Rejnosa i Matamoros, i luci Tampiko, ocenjuje agencija AP.
Objava o Kostiljinom hapšenju usledila je nešto više od nedelju dana pošto
je mornarica uhvatila drugog brata Osijela Kardenasa Gilena - Marija u gradu
Altamira.
Mornarica je posle hapšenja navela da se kartel Galf najverovatnije posle
Esekijelovog ubistva 2010. podelio na dve frakcije. |
|
Amerikanci za manje intervencija SAD u svetu |
| |
Američka mornarica uputila je dva ratna broda u libijske vode,
posle ubistva ambasadora SAD u napadu islamskih ekstremista na američki konzulat
u Bengaziju, javile su svetske agencije.
"Dva razarača ukotviće se nedaleko od libijske obale, ali samo kao preventivna
mera", kazao je neimenovani američki vojni zvaničnik i precizirao da slanje
brodova ne znači i neminovnu vojnu operaciju.
Razarač Ju-Es-Es Labun (USS Laboon) već se nalazi nedaleko od libijske obale,
dok je Ju-Es-Es MakFol (USS McFaul) na putu i za nekoliko dana bi trebalo da
stigne na odredište. Brodovi, koji su opremljeni projektilima tomahavk, za sada
nemaju određenu misiju.
"Američka vojska redovno preduzima mere predostrožnosti u određenim situacijama.
To u nekim okolnostima nije samo logično, već je i mera opreza", dodao je vojni
zvaničnik.
SAD su nešto ranije objavile da će u Libiju poslati tim od oko 50 marinaca iz
antiterorističke jedinice, posle napada u utorak uveče u kojem su pored
ambasadora Kristofera Stivensa ubijena još trojica Amerikanaca.
Američki predsednik Barak Obama naredio je podizanje nivoa bezbednosti u svim
američkim diplomatskim misijama.
Neimenovani američki zvaničnik rekao je da je osoblje konzulata u Bengaziju
evakuisano u Nemačku i da je izvestan broj američkih diplomata povučen iz
Tripolija. |
|
Barozo: Kriza podstiče populizam i nacionalizam u Evropi |
| |
Finansijska kriza u Evropi "podstiče populizam i ekstremizam" u
njenim državama, rekao je u Strazburu predsednik Evropske komisije Žože Manuel
Barozo.
U govoru o "stanju Unije" u Evropskom parlamentu Barozo je rekao da zemlje EU
treba da shvate da su zajedno u krizi i da moraju da rade zajedno da iz nje
izađu.
"Evropi je potreban novi smer" rekao je Barozo i dodao da stare ideje više neće
delovati i da je potrebno veće političko jedinstvo da bi se spasao evro.
Evropa treba da se kreće u pravcu "federacije država nacija", kao uporište
protiv nacionalizma i populizma, rekao je Barozo.
"Imamo potrebu da idemo ka federaciji država nacija. To nam je potrebno, to je
na našem političkom horizontu", rekao je on i dodao da "udružen suverentitet
znači više vlasti ne manje vlasti".
Takav jedan cilj je neophodan istakao je jer bi u ovim uznemirijućim vremenima
bila greška ostaviti nacije pod pritiskom nacionalizma i populizma.
On je rekao da bi formiranje federacije država-nacija kasnije zahtevalo i
sastavljanje novog Ugovora.
BArozo je pozvao zemlje EU da već počnu da preduzimaju konkretne mere sa ciljem
formiranja političke unije.
Konkretno se založio za "evropeizaciju" narednih evropskih izbora u junu 2014.
godine. Evropske partije bi mogle da doprinesu tako što bu unapred navele ime
njihovog kandidata za predsednika Evropske komisije, predložio je on |
|
Oglasavanje Marketing
|
