REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Svaki sat korupcija u BiH proguta 24 evra

BiH gubi milione maraka na švercu zlatom

Na izborima 13 koalicija, partija i grupa građana

Sve više apstinenata na izborima

Milo Đukanović o slabostima DPS

Skromne svečanosti u čast jubileja oslobođenja

Turska serija o sultanu pomaže obnovu Sulejmanovog mosta

Svaki sat korupcija u BiH proguta 24 evra

Svaki sat korupcija u Bosni i Hercegovini proguta 47 maraka (oko 24 evra) što je godišnje oko milijardu i 400 miliona (više od 700 miliona evra), pokazuju podaci Antikorupcijske mreže u BiH/ACCOUNT. Ova mreža namerava da objedini sve institucije, organizacije i pojedince koji se bore protiv korupcije da bi ta borba postala sistematična, održiva i s trajnim rezultatima. "ACCOUNT će zagovarati primenu ili unapređenje postojećih zakonskih rešenja u suzbijanju korupcije, sprovesti javnu kampanju da bi se podigla svest o važnosti borbe protiv korupcije", kazao je programski direktor ovog projekta Eldin Karić. On je kazao da su institucije sistema već pokazale interes da se uključe u ovaj projekat, ali je pitanje koliko je ta podrška deklarativna ili postoji stvarna želja da se određene stvari urade. Prema Karićevim rečima, određenom vrstom pritiska pokušaće da primoraju nadležne institucije da se pozabave katastrofalnim problemom korupcije, jer "više nema vremena za odlaganje suočavanja s ovim pitanjem". Predsednik Udruženja akcionara investicionih fondova RS (UAIFRS) Siniša Božić smatra da je borba protiv korupcije u BiH na samom početku, navodeći da je materijalna šteta samo u sektoru privrede, nastala u nezakonitostima u procesu privatizacije, "teška" nekoliko milijardi maraka. Božić je optužio nadležne institucije da nisu dali odgovore na brojne probleme u toj sferi. "Lično sam, ali i Udruženje akcionara podneli desetine krivičnih prijava i materijalnih dokaza, ali nikakvog odgovora nije bilo iz tužilaštava", naglasio je Božić. U proteklih 12 godina Glavna služba za reviziju javnog sektora u RS izvršila je više od 630 finansijskih revizija i desetak revizija učinka, a svi ti izveštaji ukazuju na određene propuste, ponovio je glavni revizor RS Boško Čeko. Prema njegovim rečima, to se posebno odnosi na nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama. "Da li su ti propusti svesni ili nesvesni, revizija ne može suditi", rekao je Čeko, naglašavajući da je Glavna služba za reviziju doprinela da se postigne određeni nivo poboljšanja finansijskih izveštaja javnih institucija. On je još kazao da se i dalje uočava mnogo odstupanja i nepoštovanja zakonskih propisa. "Gotovo svaki naš izveštaj ima poglavlje da se ne poštuje Zakon o javnim nabavkama", kazao je Čeko, dodajući da se revizija ne bavi istragama, premda je činjenica da svaki propust može da dovede do zloupotrebe, korupcije i kriminalnih radnji. Informativnu sesiju Antikorupcijske mreže u BiH/AČOUNT, koja je održana u Privrednoj komori Republike Srpske u Banjaluci podržale su nevladine organizacije i udruženja. Iz AČOUNT-a su poručili da će biti glas građana kojima je dosta mita, korupcije i "štele" s kojima se susreću na svakom koraku. Antikorupcijska mreža-AČOUNT je trogodišnji projekt podržan od Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) s milion maraka (oko 500 hiljada evra).

BiH gubi milione maraka na švercu zlatom

Državna kasa Bosne i Hercegovine (BiH) gubi milione konvertibilih maraka (KM) zbog šverca zlatom, piše Dnevni avaz. Za šest meseci ove godine u BiH je uvezeno dve tone i 817 kilograma zlata i draguljarskih predmeta čija je vrednost procenjena na 2,7 miliona KM. S druge strane, do kraja juna ove godine iz BiH su izvezena 152 kilograma zlata, što je 20 puta manja količina od uvezenog zlata u istom periodu. Vrednost te izvezene robe je 3,6 miliona maraka. Nesrazmer u količinama i ceni zlata na tržištu BiH budi sumnju u malverzacije ovom berzanskom robom, piše Dnevni avaz. Kako se navodi, zlato od prošle godine beleži izuzetan rast cene na svetskom tržištu. Poslednjih meseci na svetskim berzama cena zlata varira od 1.600 do 1.770 dolara po unci (31 gram), koliko je dostigla u poslednja tri dana. Cena grama zlata na tržištu BiH je oko 80 KM, a kilograma zlata 80.000 maraka. Lomljeno zlato otkupljuje se po cenama od 60 do 70 KM. Duljko Hasić iz Spoljotrgovinske komore BiH je ocenio da "zlato odavno nije bilo skuplje" i da pri uvozu u BiH njegova cena naglo "pada", ali samo na carinskim fakturama. "Postoji opravdana sumnja da se vrednost ove robe umanjuje pri uvozu. Na taj način uvoznici ostvaruju ekstraprofit na štetu države. Sve im to omogućava carinska administracija koja ne proverava realnu vrednost zlata čija cena svakodnevno varira i o čemu bi trebalo voditi računa", rekao je Hasić.

Na izborima 13 koalicija, partija i grupa građana

Državna izborna komisija Crne Gore saopštila je da je izborne liste za učešće na izborima 14. oktobra predalo 13 predizbornih koalicija, političkih stranaka i grupa građana. Najveća međustranačka predizborna koalicija je savez Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP) i Liberalne partije (LP), a u posebnoj koaliciji, pod nazivom Demokratski front (DF), na izborima će nastupiti opozicione stranke Nova srpska demokratija (NSD) i Pokret za promjene (PzP). Drugih stranaka nema u ovoj koaliciji, ali su se DF priključili, u vrlo nejasnom statusu, bivši funkcioneri opozicione Socijalističke narodne partije (SNP). Ti funkcioneri uporno ističu da su i dalje članovi te stranke, a ona poručuje da ih neće isključivati iz članstva, već da su oni sami sebe isključili. U DF su ušli i neki intelektualci, formalno bez partijskog članstva. Jednu predizbornu koaliciju, pod nazivom Srpski nacionalni savez, čine Demokratska srpska stranka, Stranka srpskih radikala i Srpski nacionalni savet, kao manjinsko telo koje, u skladu sa zakonom, zastupa Srbe u Crnoj Gori. Na izborima će nastupiti još jedna koalicija sa srpskim predžnakom - Srpska sloga, sastavljena od Narodne stranke, Srpske liste, Otadžbinske srpske stranke, Srpske radikalne stranke i Demokratskog centra Boke. Poseban predizborni savez, pod nazivom "Zajedno", formirali su i Stranka penzionera i invalida i Jugoslovenska komunistička partija Crne Gore. Stranke koje zastupaju etničke Albance u Crnoj Gori, iako pojedinačno sa malim uticajem, nastupiće u tri koalicije. Jedna se zove "Za jedinstvo", a u njoj su Forca, Građanska inicijativa i Pokret Perspektiva, a druga "Albanska koalicija", u kojoj su Demokratski savez (Albanaca) u Crnoj Gori, Demokratska partija i Albanska alternativa. Treću koaliciju Albanaca predstavlja najutičajnija među njima, Demokratska unija Albanaca, koja će na izborima učestvovati zajedno sa Partijom demokratskog preporoda. Na izborima će prvi put učestvovati i novoosnovana Albanska omladinska alijansa. Na parlamentarnim izborima samostalno će učestvovati Socijalistička narodna partija, Bošnjačka stranka, Hrvatska građanska inicijativa i novoosnovana Pozitivna Crna Gora. Najveći rivali na predstoječima izborima u Crnoj Gori su koalicija DPS, SDP i LP, na čelu sa Milom Đukanovićem, s jedne i opozicioni DF, na čelu sa Miodragom Lekićem, sa druge strane. Treći važan takmac je opoziciona SNP, a neki analitičari kao respektabilnu stranku na izborima smatraju i Pozitivnu Crnu Goru. Sadašnja vladajuća koalicija u Crnoj Gori, DPS i SDP, kojoj su se, za oktobarske izbore, priključili i bivši liberali, za protivnika, praktično, ima sve druge predizborne koalicije i političke stranke, mada su Bošnjačka stranka i Hrvatska građanska inicijativa najavile da bi mogle da uđu u postizborni savez sa DPS i SDP. U opozicionom taboru, iako svi žele smenu sadašnje vlasti, međutim, postoji međusobno rivalstvo, koje je najizraženije između DF i SNP. Takođe, i koalicija Srpska sloga, u prvim predizbornim nastupima, predstavila se kao konkurencija DF, ili konkretnije, članici tog saveza Novoj srpskoj demokratiji (NSD). U Srpskoj slozi, naime, ocenjuju da je NSD, ulaskom u DF, zajedno sa PzP, napustila poziciju zastupnika interesa Srba u Crnoj Gori. Sličan je stav prema DF i druge koalicije - Srpskog nacionalnog saveza. Novoosnovana Pozitivna Crna Gora nije precizirala sa kime bi, ako bude u takvoj poziciji, ušla u postizborni savez. Parlamentarni izbori u Crnoj Gori zakazani su za 14. oktobar. Prema najnovijim podacima, na biračkom spisku je nešto više od 512.000 građana sa pravom glasa na izborima. Ilija Despotović, Podgorica

Sve više apstinenata na izborima

U Sloveniji je sve više apstinenata pošto je 19,1 odsto birača reklo da ne želi da izađe na naredne parlamentarne izbore, pokazuje anketa slovenačkog Dela. Anketa je pokazala i da se povećava broj osoba koje bi glasale za Slovensku demokratsku stranku Janeza Janše iza koje su Pozitivna Slovenija Zorana Jankovića i Socijalni demokrati Igora Lukšića koji je na prošlom kongresu partije nasledio bivšeg premijera Boruta Pahora. Prema anketi, pored 19,1 odsto apstinenata, na izborima bi 11,3 odsto građana bilo neopredeljeno kada je reč o podršci partijama, a 5,6 odsto ne bi glasalo ni za jednu od stranaka. Pozitivna ocena vlade se u anketi nešto povećala (2,36) dok je ocena parlamenta pala. Na lestvici omiljenosti i dalje vodi predsednik države Danilo Tirk.

Milo Đukanović o slabostima DPS

Predsednik crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović izneo je niz slabosti u toj stranci i najavio personalne promene u državnim organima u kojima učestvuje ta partija. "To moramo kazati na početku predizborne kampanje, da bismo građanima poslali jasnu poruku da slabosti prepoznajemo i da smo spremni da ih otklanjamo", rekao je Đukanović nakon predstavljanja izborne liste DPS, Socijaldemokratske partije (SDP) i Liberalne partije (LP), čiji je on nosilac. Đukanović je, kako prenosi list "Pobjeda", naveo da građani prepoznaju slabosti DPS i vlasti - "nedovoljnu odgovornost prema svemu što smo obećali biračkom telu, nedovoljnu odlučnost za donošenje određenih odluka uprkos destrukciji u realnom ambijentu u kome živimo i izvestan zamor materijala u našem personalnom sastavu". Prema rečima Đukanovića, DPS je svestan tih slabosti, ali će ih odlučnije menjati. Đukanović je, međutim, negirao tvrdnje opozicije da se u Crnoj Gori ništa ne menja rekavši da je Crna Gora u prethodnom periodu prošla kroz teška iskušenja sa kojima se vlast uspešno nosila. "Mnogo je Golgote kroz koju smo morali da prođemo, čak i za jedan vek, a kamoli u par poslednjih decenija", rekao je Đukanović. Lider DPS je kazao da koaliciji DPS, SDP i LP protivnik na parlamentarnim izborima nisu politički konkurenti, "nego realni ekonomski problemi sa kojima se suočava svaki građani Crne Gore". Đukanović je reako da "nema dileme" da će na parlamentarnim izborima 14. oktobra sadašnja crnogorska vlast dobiti novi četvorogodišnji mandat. On je procenio da će u sledeće četiri godine Crna Gora postati članica NATO, a da će biti "makar na polovini poslednje deonice najznačajnijeg cilja-punopravnog članstva države u Evropskoj uniji".

Skromne svečanosti u čast jubileja oslobođenja

Opštine u severnom delu Crne Gore, čija je teritorija pre sto godina oslobođena od Osmanskog carstva, prema najavama, spremaju skromne svečanosti i skupove povodom tog jubileja. U oktobru 1912. godine, u jednom zamahu, crnogorska vojska je oslobodila Mojkovac, Bijelo Polje, Berane, Rožaje, Plav, Gusinje i Pljevlja. Osmanilje su prvo isterane iz Mojkovca, 9. oktobra 1912. godine, kada je crnogorska vojska napala turske karaule na Tari, a poslednja u ovom nizu oslobođena su Pljevlja, 30. oktobra te godine. Sva ta mesta, oslobođena pre sto godina, tada su i formalno pripala Crnoj Gori, a zatim su dugo označavana kao "novooslobođeni krajevi". Crnogorci su u Prvom balkanskom ratu, takođe, oslobodili Metohiju, kao i Skadar, koji je , kasnije, odlukama velikih sila, pripao novostvorenoj državi Albaniji. U Mojkovcu će, upravo 9. oktobra, biti održan skup posvećen jubileju, a organizovaće ga Matica crnogorska i lokalni Centar za kulturu. Još nije određeno da li će to biti tribina, neka vrsta okruglog stola ili nešto slično, rekao je danas agenciji Beta direktor mojkovačakog Centra za kulturu Rodoljub Ćorić. U Pljevljima će, povodom jubileja, biti održan tradicionalni skup "Pljevlja u prošlosti" koji će ove godine biti posvećen upravo oslobođenju od Turaka i pripojenju tog grada Crnoj Gori, rekao je ranije agenciji Beta šef kabineta predsednika opštine Pljevlja Rajko Palibrk. On je najavio izložbu arhivske građe, u organizaciji Vojno-istorijskog instituta u Beogradu, posvećenu oslobođenju gradova Srbije i Pljevalja 1912. godine. U proslavi će učestvovati beogradski ansambl "Kolo", dodao je Palibrk. Obeležavanje stote godišnjice balkanskih ratova i pripajanja Crnoj Gori njenog severnog dela, priprema se i u Beranama, kako je agenciji Beta rečeno, izlozbama i tribinama. To će biti ujedno i proslava 160. godišnjice osnivanja grada Berana. Još je nepoznato da li će i na koji način stota godišnjica oslobođenja od Osmanlija biti obeležena u Bijelom Polju, Rožajama i Plavu. Istorijski institut Crne Gore, prema najavama, najverovatnije, organizovaće naučni skup, posvećen ulozi Istočnog odreda crnogorske vojske, pod komandom Janka Vukotića, koji je učestvovao u oslobađanju niza gradova na severu Crne Gore. Crnogorska vojska je u Prvi balkanski rat stupila 7. oktobra 1912. godine, sa oko 35.000 mobilisanih vojnika. Crna Gora i Srbija su 1913. godine skopile međudržavni sporazum o međusobnom razgraničenju. Ilija Despotović, Podgorica

Turska serija o sultanu pomaže obnovu Sulejmanovog mosta

Zahvaljujući velikoj popularnosti turske serije "Sulejman Veličanstveni", Osijek bi narednih godina ponovo mogao da dobije "Sulejmanov most", preko reke Drave, izgrađen pre gotovo 500 godina, a srušen u 17. veku. "Želimo da vratimo istoriju koja je jedinstvena u ovom delu Evrope", rekao je za agenciju Beta Siniša Maurus, sekretar Društva hrvatsko-turskog prijateljstva u Osijeku, koje je iniciralo obnovu Sulejmanovog mosta. Iako u vreme kada su došli na ideju o ponovnoj izgradnji mosta nisu znali da postoji serija o sultanu Sulejmanu, niti da će se ona prikazivati u Hrvatskoj, Maurus kaže da se serija pojavila u najboljem trenutku.