KANADA

Utorak, 23. maj 2017.

Montreal, Toronto i Vankuver zgodni za studente

Muški DNK u ženskom mozgu

Zubar traži Irkinju koja mu je zavrtela mozak

BLIC VESTI

Kanadske i britanske ambasade pod istim krovom

Trudo, ipak, želi mesto lidera Liberalne stranke

Kompanija Danon i Kanađanima isplaćuje odštetu

Pikasovi linorezi za saskačuansku galeriju

Lečenje poremećaja pažnje podstiče suicidalne misli

Montreal, Toronto i Vankuver zgodni za studente

Tri kanadska univerzitetska centra, Montreal, Toronto i Vankuver nalaze se na spisku 50 svetskih gradova najpogodnijih za studente. Pariz je grad u kome je najbolje biti student, a slede London, Velika Britanija, i Boston, Masačusets. Ispred Montreala, koji se našao na desetom mestu i tako postao najbolje plasirani kanadski grad, nalaze se još i Melburn, Beč, Sidnej, Cirih, Berlin i Dablin. Toronto je na 26. poziciji, a Vankuver na 31. Deni Birn, urednik topuniversitites. com, vebsajta na kome su rangirani svetski univerziteti, objašnjava da su gradovi ocenjivani po brojnim faktorima. Pre svega, u obzir su ulazili samo oni sa populacijom preko 250 hiljada stanovnika, koji imaju dva univerziteta sa svetske liste rangiranih visokoškolskih institucija, potom se vodilo računa o sastavu studentske populacije i, posebno, stranim studentima koji tu studiraju, visini školarine, kao i o procenama o sveukupnom kvalitetu života, preuzetim iz istraživanja Mersera. Birn kaže da je lista inspirisana činjenicom da studenti ne biraju univerzitet samo na osnovu akademskih kriterijuma. Na listi nema ni jednog grada sa prostora bivše Jugoslavije. Na sajtu LjS Njorld University Rankings može se videti i najnovije rangiranje visokoškolskih institucija. Od ukupno 779 univerziteta koja su ispunili uslove da se nađu na toj listi, na prvom mestu našao se čuveni MIT, Massachusetts Institute of Technology, ispred univerziteta u Kembridžu i Harvardu. Od kanadskih, najbolje su plasirani montrealski Mekgil, na osamnaestom i Univerzitet u Torontu, na devetnaestom mestu.

Muški DNK u ženskom mozgu

Naučnici su došli do još jednog veoma zanimljivog otkrića – DNK muškarca pronađen je u ženskom mozgu. U stvari, radi se o pojavi za koju se i ranije znalo, o mikrohimerizmu, odnosno o efektu da se u našem organizmu nalaze ćelije više osoba. To mogu biti ćelije svake začete bebe, starijeg brata ili sestre, majke, ali i nekih drugih osoba, preko nekih tipova transfuzije krvi. U ispitivanim slučajevima muški DNK najverovatnije je poticao od sinova žena obuhvaćenih studijom. Prethodna istraživanja su otkrila muške ćelije u raznim drugim delovima i organima ženskog tela i uglavnom se smatra da je mikrohimerizam dobar za zdravlje žena. On može pomoći u borbi protiv raka dojke, ali i kod nekih drugih bolesti. Naučnici veruju da je jedno od objašnjenja zašto žene žive duže od muškaraca i to što one u trudnoći dobijaju ’infuziju’ svežih ćelija bebe. Na isti način kako beba dobija kiseonik i ostalo kroz placentu, naime, ćelije mogu da putuju i u suprotnom smeru. Ovo je prva studija koja je pronašla muški DNK u ženskom mozgu i prerano je reći šta sve iz toga može proizaći. Za sada postoje naznake da žene obolele od Alchajmerove bolesti imaju manje muških ćelija u mozgu nego one koje nemaju tu bolest, ali vodeći istraživač dr Vilijem Čan, sa departmana za biohemiju Univerziteta Alberte, naglašava da je potrebno obaviti još mnogo dodatnih provera. Iako je relativno mali broj ovih ćelija’ imigranata’, njihovi biološki efekti mogli bi biti značajni, ističe dr Li Nelson, iz Centra za istraživanje raka Fred Hačinson.

Zubar traži Irkinju koja mu je zavrtela mozak

Ljubavnih priča nikad dosta a život sastavlja najbolje. Ova je o stomatologu, Sendiju Krukeru, iz Britanske Kolumbije, kome je nepoznata Irkinja toliko zavrtela mozak da je morao da pođe da je pronađe. Kruker je sreo tajanstvenu riđokosu jula prošle godine u kafeu u malom irskom priobalnom gradu Enistimonu, gde je bio na odmoru i proputovanju. Njih dvoje su popričali nekoliko minuta, a onda je ona otišla. Međutim, tih nekoliko minuta potpuno je promenilo život ovom mladiću. Ona mu je, od tada, stalno u mislima i toliko je opsednut njom da se napokon odvažio da ode da je potraži i prekine svoju patnju. On se trenutno nalazi u Irskoj, ali se još uvek ne zna da li priča ima srećan kraj. Polazeći put Irske, mladić je rekao da će biti onako kako je suđeno – ako je udata, on je spreman da se povuče. Irski mediji sa pažnjom prate ovu priču i čak se primaju opklade za njen mogući završetak. Kvota da će se njih dvoje venčati je 50 prema 1, dok uplate zainteresovanih pokazuju da je pretpostavka da je ona udata idu na 4 prema 5. U kladionici Ledbrouks objašnjavaju da ako tajanstvena devojka ima dvadeset i nešto godina i ako je relativno atraktivna, onda je najverovatnije udata, jer to tako ide u Irskoj.

BLIC VESTI

OTAVA – U okviru strategije za iskorišćavanje novih komercijalnih mogućnosti, poboljšanje usluga i podmlađivanje radne snage, Er Kanada namerava da zaposli oko 1.100 radnika. Taj broj obuhvata 200 radnika svih profila koji će biti angažovani u novoj lou kost kompaniji, 400 stjuarda i stjuardesa i oko 500 rukovalaca prtljaga i službenika za rad sa strankama, od čega šezdeset u kol centrima u Montrealu i Torontu. Jedan broj radnih mesta je ostao upražnjen zbog osipanja zaposlenih, posebno među šalterskim radnicima i stjuardima i stjuardesama. Novozaposleni će biti angažovani po novim uslovima po pitanju plata i penzijskog programa. OTAVA – Tokom perioda pitanja i odgovora u Parlamentu, lider NDP-a Tom Malker zatražio je objašnjenje zašto je premijer Stiven Harper odlučio da, za vreme svog boravka u Njujorku, ne ode na zasedanje Generalne skupštine. Premijeru Harperu u Njujorku ovih dana biće uručeno priznanje za državnika godine, koje mu dodeljuje Fondacija za prigovor savesti, koalicija poslovnih i religijskih lidera, pa se gotovo podrazumevalo njegovo prisustvo na skupu Svetske organizacije i obraćanje okupljenim svetskim liderima. Međutim, premijer Harper je rekao da ni jedna kanadska vlada do sada nije praktikovala da njen premijer svake godine govori na Generalnoj skupštini. U ime vlade, skupu će se drugu godinu za redom, obratiti ministar inostranih poslova Džon Berd. NjUJORK – Kanadske diplomate napustile su salu u kojoj se održava Generalna skupština Ujedinjenih nacija, kada je iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad stao za govornicu da održi svoj govor. Slično se dogodilo i prošle godine, ali je sada taj potez, uz zatvaranje kanadske ambasade u Teheranu pre tri nedelje, dodatno doprineo podizanju tenzija između dve zemlje. VANKUVER – Ovih dana dovedena je u pitanje ispravnost pijaće vode u Grinvudu, varošici u unutrašnjosti provincije, koja je ove godine dobila međunarodno priznanje za najbolju vodu na svetu na takmičenju Berkli Springsa. Žiteljima je prošlog ponedeljka naloženo da nikako ne koriste vodu nakon što je ustanovljeno da je polomljen katanac na rezervoaru. Gradonačelnik Niper Ketl veruje da se ne radi o sabotaži, zato što su svi žitelji izuzetno ponosni na svoju vodu, već pretpostavlja da je u pitanju pokušaj krađe bakarne žice i sličnih materijala. Grinvudska voda crpi se sa dubine od 50 metara i toliko je čista da se uopšte se ne tretira. VIKTORIJA – Ken Besenkol, šef kabineta premijerke Britanke Kolumbije Kristi Klark, koga su smatrali za veoma perspektivnog i sposobnog stratega iz redova konzervativaca, u dogovoru sa premijerkom, podneo je ostavku na svoju funkciju. Neposredni povod za ostavku je incident sa jednom konobaricom, ali drugi detalji se ne navode. U svojoj pisanoj izjavi Besenkol se izvinio za nedolično ponašanje kojim je izneverio svoju porodicu. Premijerka Klark ostala je tako bez još jedne ključne ličnosti iz svog najbližeg okruženja, posle ministara finansija i obrazovanja. TORONTO – Udovica Džeka Lejtona, Olivija Čau više ne odbacuje u potpunosti ideju da bi mogla biti protivkandidat sadašnjem gradonačelniku Robu Fordu za mesto prvog čoveka najvećeg kanadskog grada. Iako je u junu tvrdila da joj je cilj da bude u Otavi i da odatle bori za nacionalni tranzitni program i novac za infrastrukturu za Toronto, sada zvuči drugačije dok nagoveštava da treba videti kako će se stvari odvijati. TORONTO – Pol Henderson, strelac nezaboravnog gola odluke, i ceo hokejaški tim koji je pobedio ekipu SSSR-a u seriji 1972. godine, prošle subote zajedno su dobili svoju zvezdu na kanadskoj Stazi slavnih i postali prva ekipa kojoj je pripala ovakva čast. TORONTO – Majka poznate tinejdžerske pop zvezde Džastina Bibera, Peti Malet, izdala je svoju autobiografsku knjigu Nonjhere But Up. To je bolna životna ispovest prepuna nedaća i izazova koji su je pratili od najranijih dana, za koju i ona i njen sin Džastin veruju da će dati nadu svima koji prolaze kroz životne probleme. U uvodu za knjigu, Biber kaže da je izuzetno ponosan na svoju majku, za koju veruje da je najsnažnija žena od svih koje zna. KALGARI – Voditelj Ba Bišop priznao je na roditeljskom vebsajtu da mu je petogodišnji sin draži od onoga koji ima dve godine, zato što je zabavniji i mnogo više zna i ume. Bišop objašnjava da svakog od svojih sinova, kao i većina drugih roditelja, voli podjednako, ali na drugačiji način. Ovakav komentar odmah izazvao brojne gnevne komentare. Pojedini su se, ipak, solidarisali sa Bišopom, priznajući da i oni favorizuju jedno od svoje dece, ali mu strašno zameraju što je učinio javno i pitaju se da li će mu deca to oprostiti. TORONTO – U Ontariju je zabeležen prvi slučaj da varijanta virusa gripa H1N1 pređe sa svinje na čoveka, potvrdila je načelnica zdravstvene službe dr Arlen King. Ona, međutim, nije precizirala gde je došlo do tog, inače retkog, slučaja da virus pređe sa životinje na čoveka. Po njenim rečima, još ređe se ovaj virus prenosi sa čoveka na čoveka. Posebno je naglasila da hrana nije uzrok ove zaraze, pošto se kuvanjem svih vrsta mesa, pa i svinjskog, ubijaju sve bakterije i virusi, i skrenula pažnju na pranje ruku i higijenu kod svih koji rade sa životinjama. OTAVA – Parlamentarni komitet za javnu bezbednost u svom izveštaju preporučuje da se razmotri uvođenje elektronskih zglobnih narukvica za praćenje osoba koje nisu dobile izbeglički status. Međutim, predstavnici opozicije smatraju da bi uvođenje takve tehnologije bilo bacanje para, pošto te osobe gotovo da ne predstavljaju opasnost po druge.

Kanadske i britanske ambasade pod istim krovom

Kanadski ministar inostranih poslova Džon Berd i njegov britanski kolega Vilijem Hejg najavili da će kanadske diplomate moći da koriste prostor britanskih ambasada, i obratno, u zemljama u kojima jedna od dve zemlje nema svoje diplomatsko predstavništvo. Ministar Berd je ovo okarakterisao kao administrativan potez koji će doneti uštedu, ali da neće uticati na kanadsku sliku niti na diplomatski uticaj zemlje. Insistira se da neće biti zajedničkih ambasada ili konzulata, niti pak zajedničkih ambasadora ili trgovinskih predstavnika. Berd naglašava da će ovakav vid saradnje omogućiti brže i efikasnije uspostavljanje diplomatske službe tamo gde je nema i, samim tim, značajnu uštedu budžetskih sredstava. Britanski ministar Hejg je dodao da je sasvim razumljivo da prijateljske zemlje rade zajedno, ali je ponovio da nema nikakvih promena što se tiče nezavisnosti njihove politike. Hejg je najavio da će Britanija na sličan način uspostaviti saradnju i sa Australijom i Novim Zelandom. Kanada ima 178 predstavništava u ukupno 106 zemalja. Po novom memorandumu o razumevanju, dve zemlje će saradnju početi na Haitiju i u Burmi. Britanija će dobiti svoj prostor u kanadskoj ambasadi na Haitiju, dok će kanadskim diplomatama biti ustupljen deo britanske ambasade u Burmi. Zastave obe zemlje biće ravnopravno postavljene gdegod diplomate budu smeštene pod istim krovom. Zajednički diplomatski potez kanadske i britanske vlade nije naišao na odobravanje među bivšim diplomatama, predstavnicima opozicije i brojnih političkih organizacija. Osnovno pitanje je zašto su se dve bogate zemlje iz G8 odlučile da dele diplomatski prostor, kada to ne rade ni one koje su daleko siromašnije. Bivši kanadski ambasador Luis Delavoa, navodeći da postoje i drugačiji načini da se uštedi, primećuje da deoba diplomatskog prostora nije baš najsrećnija ideja, posebno kada se uzme u obzir da se Kanada tokom većeg dela svoje istorije oslobađa britanskog uticaja, i da naročito neće biti delotvorno u onim zemljama u kojima je još uvek prisutno sećanje na kolonijalna vremena. U svom pisanom saopštenju, on je primetio da bi u cilju uštede bilo mnogo delotvornije zatvoriti ambasade u onim zemljama u kojima su interesi Kanade ograničeniji.

Trudo, ipak, želi mesto lidera Liberalne stranke

Nekoliko medijskih kuća prenosi da će Džastin Trudo sledeće nedelje, na konferenciji za štampu u svojoj izbornoj jedinici Papino, zvanično najaviti svoju kandidaturu za lidera Liberalne stranke. Svi navode da informacija dolazi od anonimnog izvora iz same stranke. Još pre nekoliko nedelja je politički insajder Voren Kensela sa blogu objavio svoja saznanja da će Trudo u kampanji insistirati na mladosti tima kojim će biti okružen – svi ključni ljudi u njegovom okruženju biće mlađi od 40 godina. Već dugo se spekulisalo da bi Trudo, 40, trebalo da se kandiduje, a mnogi i priželjkuju da vide njega na čelu stranke, jer veruju da upravo on ima snage da joj vrati primat koji je imala. Stranka koja je godinama bila vodeća u političkom životu Kanade, sada je treća po broju svojih poslanika, iza zvanično opozicione Nove demokratije. Trido, sin pokojnog premijera Pjera Trudoa, 2008. godine je po prvi put postao poslanik, a prošle godine je ponovo dobio mandat. Po mišljenju analitičara, upravo poznato prezime koje nosi može, u borbi za lidersku poziciju u stranci, biti i njegova najveća prednost, ali i mana. Nije tajna da drugi potencijalni kandidati za lidera stranke čekaju da Trudo mlađi pokaže šta nudi, pre nego što se i oni uključe u trku. Poslanik Džon Mekaklam kaže da postoji bojazan i da neki, inače dobri, kandidati neće učestvovati jer smatraju da veoma teško pobediti harizmatičnog i popularnog Trudoa. U eventualne kandidate za novog lidera stranke, sedmog po redu u poslednjih devet godina, ubrajaju se i kosmonaut Mark Garno, Dominik Leblank, Dejvid Mekgvinti, brat ontarijskog premijera, Denis Koder, Martin Košon, dve dame Marta Hol Findli i Debora Kojn i guverner Banke Kanade Mark Karno. Početak predizborne trke je 13. novembar, a izbori za novog lidera Liberalne stranke biće održani 14. aprila 2013. godine u Otavi.

Kompanija Danon i Kanađanima isplaćuje odštetu

Emanuela Sonego iz Montreala povela je još 2009. godine i ovih dana dobila spor protiv kanadskog ogranka kompanije Danon da svojim reklamama obmanjuje građane. Zamerke su upućene zbog obmanjujućih navoda da jogurti aktivia, aktivia lajt i danAktiv probiotik mogu da pomognu kod problema sa varenjem i podizanja imuniteta, zahvaljujući bakterijama koje imaju u svom sastavu. Iako nije priznala nikakvo nekorektno ponašanje, kompanija je prihvatila namirenje i izmenu reklamne poruke, čak i na svom sajtu. Ukupna kompenzacija procenjuje se na 1,7 miliona dolara. To znači da će milioni Kanađana koji vole i piju jogurt moći će da dobiju odštetu od kompanije, naravno pod određenim uslovima – da su kupili jedan od ta dva mlečna napitka između 1. aprila 2009. i 6. novembra 2012. godine, da to uspeju da dokažu i da se prijave preko odgovarajućeg vebsajta. Kompanija je u SAD-u, po sličnoj parnici, pre par godina isplatila svega oko milion dolara svojim kupcima, ali je mnogo veću nadoknadu morala da isplati saveznim državama na osnovu zahteva tužioca za zaštitu prava potrošača. Tada je naglašeno da kompanije poput Danona ne bi trebalo da preteruju sa navođenjem nauke kao potpore za svoje proizvode.

Pikasovi linorezi za saskačuansku galeriju

Fondacija Frenk i Elen Remai poklonila je Umetničkoj galeriji Saskačuana 405 otisaka linoreza čuvenog slikara Pabla Pikasa. Glavni kustos Galerije Lisa Baldisera kaže da je to najbolja kolekcija Pikasovih linoreza koja postoji u svetu. Procenjuje se da je vrednost ovog poklona, najvrednijeg u istoriji provincije, oko 20 miliona dolara. Otvaranje nove zgrade umetničke galerije u Saskatunu, čija je izgradnja u toku, biće za tri godine, a Pikasova dela biće izložena u njenom posebnom delu. Poznati filantrop Elen Remai naglašava da je kolekciju poklonila jer joj je želja da se nova galerija nađe na svetskoj mapi.

Lečenje poremećaja pažnje podstiče suicidalne misli

Posle objavljivanja rezultata do kojih je došla istraga novinara Toronto stara, javili su se roditelji hiperaktivne dece šokirani saznanjem o nuzpojavama koje izazivaju lekovi obično propisivani za tretman poremećaja ADHD. Prateći efekti lekova mogu se okarakterisati od ozbiljnih, pa čak i do fatalnih. Roditelji su najčešće na svoju ruku u potpunosti prekidali terapiju, smanjivali dozu ili prelazili na druge medikamente kada bi uvideli da se ponašanje dece drastično menja na gore. Jedna majka je objasnila da joj je draže da joj dete bude ludo a srećno, nego depresivno i samodestruktivno ludo dete. Alister Sinkler, portparol Ministarstva za zdravlje, preneo je Toronto staru da veruje da je javnost dobro informisana o potencijalnim rizicima koje lekovi nose sa sobom, od upozorenja na samim proizvodima, pa do onih na koje ukažu lekari. Međutim, istraga Toronto stara otkrila je da sve više lekara, medicinskih radnika, farmaceuta i roditelja skreće pažnju da lekovi za poremećaj pažnje nepovoljno deluju na zdravlje mališana, od kojih neki imaju tek 6 ili 7 godina. Zainteresovani za zdravlje ove dece insistiraju da je upoznavanje sa sporednim efektima lekova nedovoljno, neubedljivo i nesistematski urađeno, uz sve informacije koje im se dostavljaju. Posebno zastrašuju podaci o suicidalnim namerama i željama preko deset odsto dece, od sedam godina pa naviše, uglavnom dečacima. Podaci Toronto stara takođe pokazuju da su dva od ispitivanih lekova, stratera i koncerta, po svojim ozbiljnim nuz-efektima na drugom i trećem mestu od svih lekova za decu, odnosno opasniji i od svih lekova protiv raka ili preparata za ozbiljne mentalne bolesti.