KULTURA & ZANIMLJIVOSTI

Utorak, 23. maj 2017.

San Francisko i stanovi od 20 kvadrata

Manje životinje lakše nađu dom

Vog otvara kafe u Dubaiju

Kupiš dijamant, dobiješ besplatno lovačku pušku

Hrvatski ribari upecali jednu od najotrovnijih riba na svetu

Otvoren 10. Međunarodni salon stripa

Gejts: Vindous 8 veoma uzbudljiv

Svečano otvoren 179. Oktoberfest

Umro inspektor Drajfus iz Pink pantera

Novi roman Džoane Rouling u prodaji

Gran pri festivala Life rediteljki filma "Klip" Maji Miloš

Četiri Vorholova portreta kraljice deo kraljevske kolekcije

Za manje od sedam sekundi popio litar piva

Počela restauracija Hemingvejevih pisama

Sara Mišel Gelar rodila sina

San Francisko i stanovi od 20 kvadrata

Po planu stambene izgradnje u jednoj četvrti u San Francisku, koji treba da odobre supervizori, građani tog američkog grada bi mogli da dobiju stanove među najmanjim u SAD. Ukoliko bude odobrena izmena gradskih građevinskih propisa, biće građeni stanovi i od 20,44 kvadratnih metara što je - po američkom standardu - jedva malo veće od površine dve zatvorske ćelije. Po sadašnjim pripisima, samo dnevna soba mora da ima bar toliku površinu, piše američki list Los Anđeles Tajms. Stan bi na 20 kvadratnih metara imao i kuhinju, kupatilo i plakar, a krevete i bi mogli da se pretvore u stolove. Novi stanovi će, tvrde zagovornici, biti jeftinija opcija za mnoge samce koji žive u San Francisku. Stanovi u San Francisku su se juna u proseku izdavali za više od 2.700 dolara mesečno što je 13 odsto više nego godinu dana ranije, prema podacima istraživačke fimre RealFacts. Cena iznajmljivanja novih, malih stanova bi, kako se očekuje, bila od 1.200 do 1.500 dolara, izjavio je supervizor Skot Viner za Los Anđeles Tajms. U tim stanovima bi mogle da žive najviše dve osobe, a stanovi za više stanara bi morali da imaju bar po 9,3 kvadratnih metara za svakog dodatnog stanara. Kritičari te ideje kažu da mali stanovi neće pomoći porodicama, a njihova izgradnja bi mogla da poveća gustinu naseljenosti, što bi se negativno odrazilo na javni saobraćaj i druge gradske službe. Oni smatraju da treba dodatno istražiti tu ideju i prvo je primeniti na malom broju stambenih jedinica.

Manje životinje lakše nađu dom

Za kučiće i mačiće veličina je zapravo veoma bitna jer, prema prihvatilištima za životinje, one manje bivaju brže udomljene, a i ljubiteljima tih četvoronožnih stvorenja simpatičniji su oni s velikim glavama na malim telima. Prema rečima saradnika jednog prihvatilišta, mali psi pet puta brže bivaju udomljeni od velikih, što može, kako se ocenjuje, biti posledica sve veće popularnosti takozvanih "džepnih" ljubimaca. S jedne strane, "kržljavci" imaju veći rizik pre rođenja i moraju više da se bore da prežive, jer su suviše mali i slabi. No, s druge strane, ako preguraju sve to, imaju više šanse da postanu "zvezda" nekog ljubitelja životinja. Mnogi ljubitelji malih pasa i mačaka nisu unapred zaplašeni mogućim problemima koje njihovi ljubimci mogu imati u prvim danima života. Često, kako navode neki odgajivači životinja, specijalna pažnja koju neko poklanja nekoj životinji, utiče da se on za nju još više veže. Iako bi u prirodi teško preživele, manje i slabije životinje lakše izazovu sažaljenje i nežnost ljubitelja životinja, te bivaju više mažene i pažene, što utiče da kada prebrode prvi rizični period, kasnije ojačaju i ponekad čak i prerastu prosečnu veličinu svoje rase.

Vog otvara kafe u Dubaiju

Magazin Vog otvoriće do kraja godine prvi kafe na Bliskom istoku, i to u najvećem tržnom centru Ujedinjenih Arapskih Emirata, Burdž Halifa u Dubaiju. "Lokalna zajednica u Emiratima veoma je svesna brendova. Ljudi uvek vole da jedu i piju, a mi vidimo mogućnost i zbog toga što vole modu", rekao je Stjuart Nilsen, direktor za restoranske delatnosti izdavačke kuće koja objavljuje Vog za svetsko tržište. U Emiratima već postoje radnje najpoznatijih svetskih modnih brendova, poput Luja Vitona, Berberija ili Šanela, i veoma su popularni među dobrostojećim kupcima u toj zemlji. Vog će se pridružiti brojnim američkim brendovima koji su prisutni u Dubaiju.

Kupiš dijamant, dobiješ besplatno lovačku pušku

Jedan draguljar iz Atlante u SAD odlučio je da kupcima dijamanata ponudi i - besplatnu pušku. Kupci koji u draguljarnici "D. Geler i sin" pazare dijamant čija je vrednost najmanje 2.499 dolara, dobijaju vaučer za besplatnu lovačku pušku. Vlasnik prodavnice Majk Geler (Mike Geller) rekao je američkoj TV stanici NjSB da je došao na ovakvu ideju pošto je sličnu ponudu video u Misuriju, doduše za kupovinu automobila. Prema Gelerovim rečima, mnoge njegove mušterije su lovci. Gelerova draguljarnica ipak neće direktno uručivati lovačku pušku srećnim kupcima. Oni će s vaučerom morati da odu kod lokalnog prodavca oružja i da nabavku završe u skladu sa zakonima koji regulišu trgovinu vatrenim oružjem.

Hrvatski ribari upecali jednu od najotrovnijih riba na svetu

Primerak Kuglakoža, jedne od najotrovnijih riba na svetu, uhvaćen je ribarskom mrežom ispod Konavoskih stena u Hrvatskoj, javljaju hrvatski i srpski mediji. Sluzava, buljava riba, čiji je latinski naziv Sphoeroides paćygaste, prepuna je tetrodotoksina, otrova 1250 puta jačeg od cijanida, čiji jedan gram može da ubije 30 ljudi, piše sajt Dubrovnik.hr Ova riba u subotu uveče uhvatila se za udicu parangala bračnog para Mata i Julijane Brautović. Ulov je bio težak 2,5 kilograma. Kuglakož je, kako navode hrvatski mediji, poslednji put viđena devedesetih godina prošlog veka na području srednje Dalmacije. "Kako nismo znali o kojoj vrsti se radi, nazvali smo Institut za more i priobalje pa su je oni preuzeli i obavljaju dalja istrazivanja. Kazali su mi da je do Cavtata doplivala najverovatnije iz Indijskog okeana preko Sueckog kanala", izjavio je Brautović. Kako piše sajt 24sata.hr, ova riba je pravi specijalitet u Japanu, ali se kuvari posebno edukuju da bi znali kako da je pripreme, odnosno šta se iz kuglakoža može jesti a šta se mora odstraniti. Godišnje 200 ljudi umre jedući ovu ribu, čija jetra sadrži tetrodotoksin. Primerak, uhvaćen kod Konavala, završiće u muzeju.

Otvoren 10. Međunarodni salon stripa

U beogradskom Studentskom kulturnom centru sinoć je otvoren 10. Međunarodni salon stripa, a ljubitelji ovog žanra moći će do 30. septembra da nabave neka od najnovijih izdanjima, kao i da se upoznaju sa autorima iz različitih zemalja. Nova, ali i ona "arhivska" izdanja moći će da se nabave na berzi stripa, biće organizovane i brojne radionice stripa i ilustracije, predstavljanje izdavačkih kuća i njihovih izdanja, predavanja gostiju i projekcije filmova. Jedan od osnivača ovog festivala Vladimir Vesović rekao je agenciji Beta da se u naredna tri dana festivala očekuju brojni gosti, autori iz Italije, Španije i Francuske, a biće organizovane i mnogobrojne izložbe i promocije na kojima će moći da se nabave i neka od najnovijih izdanja. On je ocenio da interesovanje za strip u Srbiji raste, pa će ove godine na salonu učestvovati četiri izdavača više nego prošli put. "Strip je devestih godina bio u krizi, sada se vraća na neke stare staze. Svake godine se pojavi nekoliko novih mladi autor i po tome se vidi koliko ljudi zapravo vole strip", kazao je Vesović. Na večerašnjoj ceremoniji otvaranja uručena je nagrada Salona za doprinos srpskom stripu, a dobitnik priznanja je Petar Radičević (81). Nagradu "Srećko Jovanović", koju dodeljuje izdavačka kuća "Dečje novine Dositej" iz Gornjeg Milanovca dodeljena je Vladimiru Vesoviću. Kulturni centar Pančeva je najbolji izdavač domaćeg stripa, dok je najbolje inostrano izdanje u Srbiji serijal "Poručnik Bluberi" Žana Mišela Šarlijea i Žana Žira u izdanju "Marketprinta" iz Novog Sada.

Gejts: Vindous 8 veoma uzbudljiv

Osnivač Majkrosofta (Mirosoft) Bil Gejts rekao je da je novi operativni sistem "vindous 8" (Windows), čije se izlazak na tržište očekuje sledećeg meseca, "veoma uzbudljiv novi proizvod" i "velika stvar" za tu kompaniju. Gejts je za agenciju AP rekao da već koristi "vindous 8" i da je veoma zadovoljan novim operarativnim sistemom. On je rekao da u njemu ima "dosta dodira" preko tačskrina i "mnogo novih aplikacija". "Partneri koji proizvode hardver rade odlične stvari da se iskoriste nove osobine", rekao je Gejts. Majkrosoft će novi "vindous" operativni sistem izbaciti na tržište 26. oktobra, zajedno s novom verzijom "internet eksplorera", lišenog bezbednosnih problema koji su korisnike izlagali mogućnosti hakerskih napada.

Svečano otvoren 179. Oktoberfest

U Minhenu je u nedelju počeo tradicionalni, 179. festival piva i folklora Oktoberfest. Festival je svečano otvorio gradonačelnik Kristijan Ude je, koji je sa dva udarca ubacio prvu slavinu u pivsku bačvu i otvorio prvo bure s pivom. Očekuje se da će u Minhen doputovati više od šest miliona ljudi iz celog sveta. Posetioci su prošle godine popili gotovo osam miliona litarskih krigli piva. Cena jedne krigle piva ove godine će biti do 9,5 evra. Festival će trajati do 7. oktobra.

Umro inspektor Drajfus iz Pink pantera

Britanski glumac Herbert Lom, najpoznatiji po ulozi inspektora iz komičnog filmskog serijala "Pink panter", umro je juče u 96. godini, prenose britanski mediji. Iako je u šest decenija dugoj karijeri često igrao negativce, ljuditelji filma upamtiće ga kao inspektora Drajfusa u serijalu "Pink panter" Blejka Edvardsa u kojem je glavnu ulogu igrao Piter Selers. Lom je, pored ostalog, igrao u dve ekranizacije romana "Deset malih crnaca" Agate Kristi. U verziji iz 1975. imao je ulogu doktora Armstronga, dok je u onoj iz 1989. igrao generala Makenzija. Pored glume, glumac rođen u Češkoj bavio se i pisanjem. Autor je dva istorijska romana, "Enter a Spy: The Double Life of Christopher Marlowe" i "Dr. Guillotin: The Eccentric Exploits of an Early Scientist".

Novi roman Džoane Rouling u prodaji

Prvi roman za odrasle Džoane Rouling, pod nazivom "The Casual Vacancy", stigao je juče u britanske knjižare. Autorka hit knjiga o Hariju Poteru koje su u svetu prodate u 450 miliona primeraka, po svemu sudeći može da računa na vernost publike, pošto je pre pojave u prodaji već naručeno milion primeraka njenog novog romana. Roman "The Casual Vacancy", čija se radnja dešava u izmišljenom selu Pagford u Engleskoj, najavljen je kao najprodavanije izdanje beletristike ove godine. Džoana Rouling je najavila da će se roman baviti temama veoma dalekim od sveta dečaka-čarobnjaka - politikom, narkomanijom, prostitucijom, samohranim roditeljima. Džoana Rouling (47) majka je troje dece, a njena imovina procenjena je na 560 miliona funti (703 miliona evra). Ona radi na još dve knjige za decu.

Gran pri festivala Life rediteljki filma "Klip" Maji Miloš

Rediteljka filma "Klip" Maja Miloš dobitnica je gran prija "Živojin Žika Pavlović", odlučio je žiri petog Festivala filmske režije "Liffe" u Leskovcu, s glumcem i rediteljem Lazarom Ristovskim na čelu. Obrazlažući odluku žirija, Ristovski je rekao da je reč o rediteljki koja se s "beskompromisnim stavom, autentičnom rediteljskom energijom suočava s problemima generacije, kojoj i sama pripada". Miloševa nije bila na dodeli nagrada, pa je gran pri primio direktor fotografije "Klipa" Vladimir Simić, iz ruku ćerke preminulog reditelja Živojina Pavlovića, Milene Pavlović. "Da je moj otac živ, bio bi zadovoljan odlukom žirija. Smatram da je nagrada otišla u prave ruke", kazala je ova glumica i rediteljka. Drugu nagrdau za režiju dobila je Aida Begić iz Sarajeva za film "Djeca", a treću Miroslav Momčilović za film "Smrt čoveka na Balkanu". Nagrada "Zlatni lešnik" za najbolju mušku ulogu pripala je Emiru Hadži Hafiz Begoviću za ulogu u filmu "Smrt čoveka na Balkanu", a Isidora Miljković je proglašena za najbolju glumicu, za ulogu u "Klipu". Ni jedan od nagrađenih reditelja i glumaca nije prisustvovao svečanosti, pa su u njihovo ime nagrade primili ili direktori fotografija, ili drugi članovi ekipa filmova. Specijalna priznanja za doprinos i podršku ovog festivala uručena su hrvatskoj rediteljki Ireni Škorić, kao i rediteljima Branku Baletiću iz Crne Gore, Bojanu Vuletiću i Andreju Košaku iz slovenije. Za ova priznanja nadmetalo se 12 filmova iz zemalja bivše Jugoslavije, od kojih je četiri prvi put prikazano na festivalu "Liffe".

Četiri Vorholova portreta kraljice deo kraljevske kolekcije

Fond britanske kraljevske kolekcije kupio je četiri poznata portreta kraljice Elizabete Druge, koje je uradio pop-art umetnik Endi Vorhol. Portreti bujnog kolorita, bazirani su na fotografijama snimljenim tokom proslava srebrnog jubileja kraljice 1977, na kojima ona ima tijaru u kosi i ogrlicu. Oni će biti deo izložbe Portreti monarha, koja će biti otvorena u novembru u palati Vindžor, i trajaće do juna 2013. Vorholove specifične grafike priključiće se kolekciji portreta britanskih vladara, koji datiraju još od 15. veka. Zvaničnici Fonda britanske kraljevske kolekcije su danas odbili da kažu koliko su platili za portrete.

Za manje od sedam sekundi popio litar piva

Pobednik u brzom ispijanju piva popio je na takmičenju u Zrenjaninu litar tog pića za 6,74 sekunde, dok je pobednica pola litre piva popila za 5,65 sekunde. Na Zrenjaninskim danima piva pivo je najbrže popio Oliver Čilag iz Zrenjanina kome je uručeno 40.000 dinara, a u ženskoj kategoriji pobedila je Stojanka Trivunović iz Melenaca koja je dobila 30.000 dinara. Na zrenjaninskim danima piva, 27. po redu, nastupili su Neverne bebe i Vesna Zmijanac.

Počela restauracija Hemingvejevih pisama

Eksperti za očuvanje dokumenata počeli su restauraciju zbirke pisama Ernesta Hemingveja koja se čuva u Biblioteci i muzeju Džon Ficdžerald Kenedi u Bostonu. Među pismima je ono koje je piscu napisala glumica Ingrid Bergman. "Sećaću se ljudi kao što si ti i zaboraviću ostatak sveta", napisala je glumica svom prijatelju iz Rima 1950. Na pismima koja je primao autor romana "Starac i more" nagomilali su se tragovi buđi, vlage, i insekata. Kutiju po kutiju, hiljade pisama biće obrađeno u laboratoriji Centra za konzervaciju dokumenata u Andoveru u državi Masačusets, gde će pisma biti oprana, doterana i izravnata. Taj centar je neprofitna organizacija koja je radila i na restauraciji drugih predmeta iz Hemingvejeve kolekcije, kao i materijala kakva su porodična Biblija Ejbrahama Linkolna i dokumenta koja je napisao Džordž Vašington. Direktor odseka za konzervaciju papirnih dokumenata u centru Volter Njuman rekao je da je cilj projekta usporavanje različitih procesa koji oštećuju pisma. Eksperti su 18 meseci analizirali oštećenja, a restauracija je počela radom na pismima među kojima je pismo Ingrid Bergman koja se Hemingveju obraća sa "moj dragi gospodine tata" i potpisuje kao "tvoja Ingrid". Hemingvejev široko prihvaćen nadimak bio je "Papa" (tata). Oštećeno je oko polovine od 7.500 pisama iz zbirke. Kustos iz Kenedijeve biblioteke Suzan Rin kaže da većina pisama vredi oko 5.000 dolara po komadu. Ona je procenila da će restauracija pisama trajati od dve do tri godine i koštati najmanje 300.000 dolara. Nakon Hemingvejevog samoubistva 1961, tadašnji američki predsednik Džon Kenedi organizovao je putovanje piščeve četvrte žene Meri na Kubu u vreme kada je na snazi bila zabrana putovanja u tu zemlju. Kubanski lider Fidel Kastro dozvolio joj je da uzme muževljeva dokumenta i druge lične stvari, u zamenu za poklon Hemingvejeve vile u predgradnju Havane kubanskom narodu. Meri Hemingvej prenela je veliku količinu dokumenata brodom do Floride, a potom je zbirku poklonila Džeki Kenedi za predsedničku biblioteku njenog muža. Kolekcija je u Boston prebačena pre 40 godina i tamo je smeštena na mračnom mestu sa kontrolom temperature i vlažnosti. Ipak, oštećenje je bilo neminovno. Među dokumentima koja će biti restaurirana su pisma od članova piščeve porodice, prijatelja iz detinjstva, iz rata i sa pecanja. Pored dva pisma Ingrid Bergman, tu je prepiska sa holivudskim zvezdama Marlen Ditrih i Garijem Kuperom. Na putu za restauraciju su i pisma od Hemingvejevog izdavača Maksa Perkinsa, književnice Gertrude Stajn i Marte Gelhorn, novinarke koja je postala Hemingvejeva treća žena. Iz vremena Prvog svetskog rata je pismo od Agnes fon Kurovski, medicinske sestre Crvenog krsta koja je inspirisala Hemingvejev lik Ketrin Barkli u romanu "Zbogom oružje". Tu su i četiri telegrama koja je F. Skot Ficdžerald poslao Hemingveju od 1934. do 1937. U dva telegrama, pisac govori o nameri da poseti prijatelja u Ki Vestu.

Sara Mišel Gelar rodila sina

Američka glumica Sara Mišel Gelar (Sarah Michael Gellar), zvezda serije "Bafi, ubica vampira" porodila se u Los Anđelesu i postala majka dečaka, saopštio je njen predstavnik za štampu. Glumica je 10 godina u braku s kolegom Fredijem Princom Džuniorom (Freddie Prinze Jr.) i ovo im je drugo dete. Roditelji su i trogodišnje devojčice Šarlote (Charlotte). Ime dečaka i drugi detalji nisu objavljeni. Gelarova i Princ glumili su zajedno u dva nastavka filma "Skubi du" (Scooby doo) i u hororu "Znam šta ste radili prošlog leta". Prošle godine, 35-godišnja glumica dobila je ulogu u seriji CW televizije "Ringer", koja je prekinuta posle prve sezone. Princ (36) imao je ulogu u poslednjoj sezoni Foksove serije "24".