SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Sirotinjo i Briselu si teška

Srbi u Kosovskom pomoravlju voze i bez tablica i dozvole

Obeležena 152. godišnjica smrti kneza Miloša Obrenovića

Nikolić sa Obamom dva puta u Njujorku

Visoka stopa smrtnosti u Srbiji

Ketrin Ešton predstavnik EU u dijalogu

Sirotinjo i Briselu si teška

Na nagovor sina odučio sam na letujem na Crnom moru u nekadašnjim komunističkim oazama za odabrane - Zlatnim pjascima i Mamaji. Rekao mi je da su bugarski i rumunski drumovi odlični, a cene jeftine. I bio je delimično u pravu, putevi koje je izgradila EU, od kako su Bugarska i Rumunija 2007. postale njeni članovi, su dobri. Ali, cene smeštaja, ishrane, turističkih uživanja su kao i cene goriva - evropejske, što bi rekao Krleza. Ono čega nema u EU, a ima u Bugarskoj i Rumuniji na svakom koraku, jesu opšte siromaštvo, koje sa sobom nosi sitnu i krupnu korupciju, prevare i obmane turista. I pse lutalice, koji se slobodno izležavaju čak i u samom centru Bukurešta, kraj pozlaćene palate pokojnog Nikolae Čaušeskua. Bugarska i Rumunija su pristupile EU 1. januara 2007. godine, iako nisu ostvarile kriterijume u pravosuđu, borbi protiv korupcije i borba protiv organizovanog kriminala. Neki analitičari tvrde da su Sofija i Bukurešt prihvaćeni u Briselu kao "parče Rusije", a drugi kao izaslanici Moskve, da se vidi kako Stari kontinent može da osvoji evropski Istok. Bugarska i Rumunija su i dalje najsiromašnije članice EU, sa bruto domaćim proizvodom po stanovniku oko 45 procenata evropskog proseka. I to se vidi na svakom koraku, jer i u najvećim njihovim letovalistima prosjaci i sirotinjska mafija drže glavne punktove. Kada sam video da je letovalište Zlatni pjasci (Zlatni pesak) pored Varne oronula varoš na obali Crnog mora, u koju više ne dolaze ni sledbenici legendarnog bugarsklog predsednika Todora Živkova, koji je ovde imao vilu, uzeo sam hotel u gradu Nesebru kod luke Burgas. Ova varoš, koja delom liči na Sveti Stefan jer je na poluostrvu i delom na Ohrid, jer je prepuna stare slovenske i turske arhitekture, a i crkava, zastićena je od Unesko kao kulturna baština. Nesebar ima 27 hramova pravoslavne crkve, 320 kuća i hiljadu žitelja, 66 restorana i plaže Sunčev breg, Sani bič i Sveti Vlas. Prima godišnje oko milion turista, uglavnom Rusa, Nemaca, Srba i Engleza. Međutim, kako je Unesko grad zaštitio kao autentično arhitektonsko delo, tako su ga Bugari pred naletom evropskih multinacionalnih kompanija i turskih švercera pretvorili u veliki buvljak firmirane robe i krijumčarene i kradene garderobe i parfema. Od buvljaka se stara slovenska arhitektura ne vidi, a duša starog života se ne oseća. Ovde se pored sjajne bugarske kožne galanterije i parfema od ruže, mogu kupiti švercovani mirisi za 10 leja (5 evra), majce, farmerke, pice, koka-kola i sve druge globalističke drangulije. Cene su kao u Parizu i Dubrovniku. Znaju Bugari za jadac, čim su ušli u EU i dobili cenovnik uvozne nafte i benzina, dobili su i listu sa cenama u turističkim mekama Grčke, Turske, Španije i Hrvatske. Sa EU stigao je i pokvareni engleski jezik, kojim su ispisani nazivi mnogih hotela, restorana i artikala. Na bugarskim i rumunskim radio stanicama u autu sam više čuo engleski nego li domaći nacionalni melos. Pre tri godine kada su stigli ruski tajkuni na bugarsko Crno more, oko grada Nesebara niklo je na stotine ruskih dvoraca i vila, koji, takođe, nose engleska imena, na primer, "Sunset resore". Pored hotela na ledinama su stvorene kocakrnice i kazina za noćni život razuzdanih Rusa. Bugarski građevinari su pokućali da ih prate u gradnji apartmana za prodaju, ali je kriza naterala i Ruse i Bugare da zatvore radnju. Danas ti dvorci stoje nezavršena u korovu i rasproadaju se po 450 evra za kvadrat na obali Crnog mora. Rumuni, koji su zahvaljujući dinastiji Čaušesku tri decenije vežbali komunistički turizam u letovalištu Mamaja kod Konstance, ograničili su izgradnju novih hotela, sačuvali staru infrasturkturu i hotel svog omiljenog predsednika. Kao turiste doveli su Nemce, Austrijance, Mađare, Ukrajince, Srbe, Italijane i ponekog Rusa. I mada je topli septembar produžio letnju sezonu Mamaja je sredinom meseca zatvorila hotele, ali je otvorila noćne klubove i kazina. Tako je nekadašnji raj Nikolae Čaušeskog nastavio da živi kao najbolje letovalište na Crnom moru. Medđtim, Mamaja kao varoć sa stotinu hotela je deo grada Konstanca, najveće istočne luke Evrope, industrijskog centra, grada špijuna i menadžera, dok koga vode sjajni, tek izgrađeni putevi EU. Zbog propasti javne infrastrukture i državnog sektora o gradu nema ko da brine, pa je Konstanca ugušena u smeću, rupičastim trotoarima i govnima pasa lutalica. Za razliku od bugarskih varoši, koje su pune restorana dobre hrane, u rumunskoj provinciji ih gotovo i nema. Tu je Mek Donalds i druga linija američke brze hrane, ali više kao uzorak Zapada nego kao presadeni brend. U trgovačkoj ulici Konstance prodaju se kineski bofl i rumunska komunistička konfekcija. Evropski kapitalizam je Bugarskoj i Rumuniji doneo nove drumove, nove gazde najvrednijih firmi i nove cene. Ove dve zemlje, koje su meću najsiromašnijim u EU, dobile su i dosta novca iz strukturnih fondova. Bugarska 6,67 milijardi evra, a Rumunija skoro 20 milijardi. Dobile su 13 miljardi evra poljoprivredne pomoći. Njihov ulazak u EU je uništio socijalni mir, produbio bedu, od srednje klase napravio sirotinju, jer su prosečne plate običnih ljudi oko 250 evra. Svaka druga kuća u Sofiji i Bukureštu liči na ruševinu, jer nema ko da ih održava. Kada sam pitao Bugare i Rumune šta im je donelo članstvo u EU, rekli su: - EU nam je donela da putujemo slobodno bez viza, odnosno da bežimo iz Bugarske i Rumunije i po Starom kontinentu tražimo posao i pare, jer ih kod kuće nema ! Bivši Živkovi i Čaušeskovi komunisti neće da rade za male pare za briselske vladare. Svesni da su pretvoreni u koloniju Bugari i Rumuni žive od onoga šta imaju, meso, sir, orahe i vino. Za Evropejce mnogo ne mare, a EU pak ćuti, jer je po staroj mudrosti jasno da je ova sirotinja ne samo Bogu, već i Briselu jako teška. Evropa je dolazeći i kupujući državnu imovinu od komunističke elite načinila nove bogataše, što je ojačalo kriminal i korupciju. Svaka menjačnica evra i u Bugarskoj i u Rumuniji vara na kursu leva i leja. EU je upozoravala i pretila Sofiji i Bukureštu zbog korupcije, kriminala i azilanata rasutih po Starom kontinentu, ali se u Bugarskoj i Rumuniji ništa tim povodom nije promenilo. Prosto se pitam kako je moguće da su Bugarska i Rumunija uskočile u voz EU, a da Hrvatska i Srbija, još moraju da sede u čekaonici? Marko Lopušina

Srbi u Kosovskom pomoravlju voze i bez tablica i dozvole

Načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga Dragan Nikolić izjavio je da Srbi u četiri opštine tog okruga koji su sredinom juna predali zahteve Kosovskoj policiji za preregistraciju vozila na "KS" tablice još voze bez tablica, a od kraja avgusta voze i bez vozačkih dozvola. Procenjuje se da je u opštinama Gnjilane, Kosovska Kamenica, Novo Brdo i Vitina na gnjilanske "GL" tablice koje izdaje MUP Srbije, a čija je upotreba od juna na Kosovu stavljena van zakona - uz zahtev za preregistraciju na Unmikove "KS" tablice ili kosovske "RKS" tablice, bilo registrovano oko 7.000 automobila. Nikolić je agenciji Beta rekao da Srbi voze i bez vozačkih dozvola od kraja avgusta, do kada je bio poslednji rok da se vozačke dozvole koje izdaje MUP Srbije zamene vozačkim dozvolama koje izdaje Kosovska policija. "Srbi u Kosovskom pomoravlju masovno voze automobile bez ikakvih tablica, a umesto vozačke dozvole imaju samo potvrdu o plaćenim formularima za dobijanje nove vozačke dozvole koju izdaje Kosovska policija", rekao je Nikolić. On je dodao da se to prećutno toleriše samo u Kosovskom pomoravlju ali da Srbi sa takvim automobilima ne mogu do Bujanovca ili Vranja. Prema njegovim rečima građani nemaju nikakve informacije kada će dobiti KS tablice koje Srbi smatraju statusno neutralnim. "Izuzetno je veliki broj Srba koji u ovom trenutku voze i bez tablica i bez vozačkih dozvola, jer su vlasnici više od 80 odsto svih vozila u Kosovskom pomoravlju podneli zahtev za preregistraciju na KS tablice sredinom juna ove godine", rekao je Nikolić.

Obeležena 152. godišnjica smrti kneza Miloša Obrenovića

U Sabornoj crkvi u Beogradu u sredu je ceremonijom odavanja državnih i vojnih počasti obeležena 152. godišnjica smrti kneza Miloša Obrenovića. Vence u Sabornoj crkvi položili su pripadnici Vojske Srbije, a nakon održane službe prisutnima se obratio poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Irinej. "Svojom hrabrošću Miloš je sjedinio umetnost i veštinu vladanja, a posle kralja Milutina smatra se najvišim obnoviteljem i izgraditeljem srpskih crkava i manastira. Neka mu je večna slava", rekao je patrijarh. Obeležavanju su prisustvovali i predstavnici Ministarstva odbrane, generalštaba Vojske Srbije, vladika Atanasije, starešina saborne crkve Petar Lukić i predstavnici Krunskog saveta dinastije Obrenović - Vidan Bogdanović i Ljiljana Pavićević. Knez Miloš Obrenović vladao je od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine, a za vođu Drugog srpskog ustanka izabran je 23. aprila 1815. godine, u Takovu kraj Gornjeg Milanovca. Bio je veliki protivnik donošenja ustava koji bi ograničio njegovu do tada apsolutnu vlast, a njegovu vladavinu obeležilo je postepeno uspostavljanje autonomije Beogradskog pašaluka u okviru Osmanskog carstva.

Nikolić sa Obamom dva puta u Njujorku

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je u sredu u Njujorku da je Srbija obavezna da sprovede postignute sporazume s Prištinom, ali da ubuduće dogovora neće biti na način da se ispune sve želje albanske strane a da Srbija ne zatraži ni ostvarenje onoga što je omogućeno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. "Morao sam da kažem pred Generalnom skupštinom UN da je Srbija dužna da sprovede ono što je dogovoreno, ali i da kažem da odsad to neće biti na način da se ispune sve želje albanske strane a da Srbija ne zatraži čak ni ono što joj je omogućeno Rezulucijom 1244", rekao je Nikolić novinarima u Njujorku. Prema njegovim rečima, pregovori Beograda i Prištine moraju da se podignu na viši nivo, kako je rekao, čak i do nivoa predsednika vlade, i da više ne može da se desi da jedna osoba ili politička stranka pregovaraju u ime Srbije. "Pregovori očigledno moraju da se podignu na viši nivo kako se ne bismo zaklanjali iza onih koji te pregovore vode, a da odlučujemo mi", rekao je Nikolić i dodao da će građani ubuduće znati da su odgovorni Vlada Srbije i predsednik za sve što bude postignuto u pregovorima. Nikolić je kazao da je manevarski prostor Srbije u pregovorima sada sužen i upozorio da Srbiju "neki stavljaju pred 'nemoralan' izbor, Kosovo ili EU, ali da država ne sme ni da učestvuje u razmišljanjima za šta može da se odluči". "To je kao da imate dva deteta, pa hajde jednog da se odreknete, pa vam samo ostaje pravo da izaberete kojeg", rekao je Nikolić. Nikolić je kazao da takvu poziciju razumeju predsednici vlada i država članica UN i da Srbija od toga ne može da odustane ni pod kojim uslovima. "Jer bi se onda postavilo pitanje šta bi ostalo od države i kako bismo dalje", rekao je Nikolić. Predsednik Srbije je kazao da ima veliki broj sastanaka u Njujorku, da razgovara sa državama koje su priznale Kosovo i koje nisu i da Srbija insistira na Povelji UN, međunarodnom pravu i mirnom rešavanju problema. "Insistiramo na tome da se poštuje ono što mi želimo i što bi svaka država i narod u svetu želeo", rekao je Nikolić i dodao da se "neki" ponašaju dvosmerno prema Sribiji i "izmišljaju standard koji ne postoje u drugim državama". "Bilo je krajnje vreme da se to otvoreno kaže i da na novim osnovama krenemo u izgradnju odnoša sa državama i organizacijama u svetu, kao i sa privremenim institucijama u Prišitini", rekao je Nikolić. "Te nove osnove mislim da će biti pregovori na najvišem nivou", kazao je predsednik Srbije. Nikolić je rekao da se sa predsednikom SAD Barakom Obamom video prvo sinoć na prijemu koji je američki predsednik organizovao, a zatim i danas i da veruje da Obama razume srpsku poziciju kao i da Srbija može da očekuje podršku SAD u rešavanju problema Kosova. "To je bilo jasno i sinoć, a danas smo razmenili reči koje su počele da prelaze kurtoaziju, postalo je prijateljskije, istina nisam to očekivao, ali tako se desilo", rekao je Nikolić i dodao da je sa Obamom razgovarao na isti način kao što govori i s predsednikom Rusije i s građanima Srbije. Nikolić je dodao da mu je Obama kazao da će njegov govor u Generalnoj skupštini biti najpažljivije praćen od stane ljudi koji vode američku politiku. Velikim državama je teško da povuku priznanje Kosova i ja to ne očekujem, ali između priznanja nezavisnosti i toga da Albanci mogu o mnogo čemu da odlučuju postoji mnogo rešenja koja mogu da zadovolje interese obe strane, rekao je Nikolić. On je upitao šta Albancima znači da imaju državu koja ne moze da bude članica UN i da se "stalno trpaju" u delegacije drugih priznatih država, jer ih pravila UN ne priznaju. Nikolić je rekao da je prethodna vlast sprovela pregovore pod teškim pritiscima i da je on to morao da kaže pred Generalnom skupšitnom, navodeći da je ispunjavanje već postignutih dogovora poslednji čin koji će vlada učiniti mimo dogovora s većinom političkih stranaka ili sa Skupštinom. Ivana Petronijević, Njujork

Visoka stopa smrtnosti u Srbiji

Srbija je po kvalitetu zdravstvene zaštite na poslednjem, 34. mestu na listi evropskih zemlja, a po stopi smrtnosti od različitih bolesti nadmašuje i najnerazvijenije zemlje u svetu, rečeno je na okruglom stolu u organizaciji Udruženja "Doktori protiv korupcije". Na skupu na temu "Bilans deset godina reformi srpskog zdravstva: 2002-2012. godine - Zašto srpsko zdravstvo zauzima poslednje mesto u Evropi?", lekar Paja Momčilov je kazao da "katastrofalni rezultati u zdravstvu dovode do biološke ugroženosti ljudi". Lekar Zoran Radovanović ukazao je da u Srbiji stopa smrtnosti od karcinoma raste za razliku od stope u razvijenom svetu, dok su podaci o smrtnosti od bolesti kardiovaskularnog sistema nešto povoljniji, ali ipak na previsokih 54 odsto. Lekarka Dragana Jovanović ocenila je da je 34. mesto opravdano i kao razloge za to navela neuspešne i nezadovljavajuće ishode brojnih projekata finasiranih sa 140 miliona evra donacija od EU sa ciljem unapređenja zdravstvenog sistema. Jovanović je ukazala da u te projekte spadaju zaustavljena reforma službe za transfuziju, modernizacija Instituta Toralk, razvoj preventivnih centara, Agencije za lekove i medicinska sredstva, rekonstrukcija 21 bolnice i četri klinička centra - koji će umesto 2012. godine biti renovinari 2017. godine. Kontrola lekova je neadekvatna, Agencija za lekove i medicinska sredstva umesto da je zaposlila novih 90 ljudi, otpustila je 70, i zato nije čudo da se u tetabulinu nađe sterilna voda, kazala je ona i podsetila da je i palijativno zbrinjavanje u zemlji "na dnu". Trebalo je ojačati Ministarstvo zdravlja, da može da planira zdravstvenu politiku, rekla je ona i ukazala da se u EU zgražavaju na radioterapijske protokole u Srbiji. Na skupu je rečeno i da se u Srbiji za zdravstvo izdvaja dvostruko više novca nego što se zna, kao i da građani iz svog džepa plaćaju više nego što država izdvaja za njihovo lečenje. Reforma zdravstva mora krenuti od lekara opšte prakse kako se ne bi dešavalo da se u bolnici, kao na primarnom mestu lečenja, nađu bolesnici sa metastazama, ocenjeno je na okruglom stolu kome je prisustvovao i državni sekretar Ministarstva zdravlja Vladimir Đukić. Đukić je izrazio spremnost i očekivanje da će se novi saziv Ministarstva izboriti sa problemima sa kojim se suočava zdravstvo. Izveštaj o poziciji zdravstva u Srbiji predstavljen je u Evropskom parlamentu u Briselu.

Ketrin Ešton predstavnik EU u dijalogu

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je juče u Njujorku da će srpska strana platformu za pregovore sa Prištinom pripremiti odmah po njegovom povratku u Srbiju, a da će visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton predstavljati EU u tom dijalogu. "Čim budemo definisali stavove, onda će onaj ko bude vodio pregovore otići u Brisel i ne mislim da treba da tražimo mnogo da bisimo to dobili, mislim da treba napišemo šta želimo i od toga ne odustajemo", rekao je Nikolić novinarima nakon sastanaka sa Eštonovom i dodao da vlada treba da odredi šefa pregovaračkog tima na najvišem političkom nivou. Nikolić je kazao da mu je Ketrin Ešton prenela da EU neće insistirati na priznavanju nezavisnosti Kosova i dodao da Srbija vise neće učiniti nijedan korak ka priznavanju i da bi bilo uzaludno insistirati na tome. Upitan da li će Vlada Srbije ispuniti zahtev EU za ukidanjem institucija na severu Kosova, Nikolić je rekao da bi to bilo promovisanje nezavisnosti Kosova što je, kako je kazao, nemoguće tražiti od vlade. "Ja sam u govoru pred Generalnom skupštinom rekao da smo stigli do kraja u ispunjavanju zahteva za koje smo videli da vode ka nezavisnosti i da više nećemo da načinimo nijedan korak kojim bismo se približavali nezavisnosti Kosova", rekao je Nikolić. On je dodao da vlada treba da odredi ko će biti šef pregovaračkog tima na najvišem nivou, predsednik vlade ili ministar, a da ni on ne beži od odgovornosti da bude ovlašćen, iako smatra da to "nije u redu". Nikolić je kazao da je video ozbiljnu želju Ketrin Ešton da Srbija bude deo Evropske unije i da joj je preneo da Srbija vise ništa neće raditi za noć ili dan pred neki odlučujući datum kao i da se odnosi sa EU strpljivo grade. On je rekao Ketrin Ešton i da će Srbija ispuniti ono što je dogovorila prethodna vlada jer želi da dokaže da postoji kontinuitet u državi i da smena vlasti ne znači promenu države. Prema njegovim rečima, sa Eštonovom je dogovoreno da se na severu Kosova odmah obezbedi mir, bezbednost i bolji život za građane. Govoreći o bezbednosnoj situaciji na Kosovu, Nikolić je rekao da je NATO jedina zaštita za Srbe, ali da je građanima na Kosovu teško da žive pored oklopnih vozila i znanja da ih je neko okupirao. Nikolić je kazao i da ga je Eštonova uverila da odnosi Srbije sa drugim državama ne mogu da budu ugroženi jer želi da bude članica EU i naglasio da Srbija neće zapostaviti odnose prema tim državama.