REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Bogati nosioci lista u Crnoj Gori

Dodik: Uveren sam da će RS biti nezavisna zemlja

Posmatrači iz Saveta Evrope nadgledaju lokalne izbore u BiH

Marini Abramović najveće crnogorsko državno priznananje

Makedonska vlada: Pažljivo ćemo razmotriti grčki predlog

SAD pokrenule rekonstrukciju Federacije BiH

Anketa: Prednost Koalicije DPS, SDP i LP

Bogati nosioci lista u Crnoj Gori

Nosioci izbornih lista za parlamentarne izbore u Crnoj Gori 14. oktobra, "ne mogu se požaliti na standard koji su sebi obezbedili, baveći se politkom, ali i biznisom", piše podgorički dnevnik Vijesti. List navodi da je lider predizborne koalicije Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratske partije i Liberalne partije Milo Đukanović "prema zvaničnim i nezvaničnim podacima ubedljivo sa najviše ličnog kapitala", ali da se na svoj standard ne mogu požaliti ni opozicioni lideri Srđan Milić, Miodrag Lekić i drugi. Đukanović, kako navode Vijesti, koje njemu posvećuju najviše prostora, ima stan od 187 kvadratnih metara što je, po podacima Uprave za nekretnine, njegova "zvanično jedina nekretnina". Navedeno je da je Đukanović jedan od osnivača "Univerziteta Donja Gorica", akcionar Prve banke, a kapital ima i u kompanijama Capital invest i Global Montenegro. "Neformalno se Đukanović dovodi u vezu sa mnogim projektima u Crnoj Gori, navodno je kupio zemljište iznad Budve i ima skupocene satove među kojima je onaj švajcarskog brenda Brege Turbijon (Breguet Tourbillon)", piše list. Lider i nosilac izborne liste opozicione Socijalističke narodne partije Srđan Milić, pišu Vijesti, ima "privatni biznis", stan i kuću, akcije u ulcinjskoj solani "Bajo Sekulić", suvlasnik je nekretnina u Virpazaru i ima visoke zarade od vinograda i druga primanja. Nosilac izborne liste opozicionog Demokratskog fronta Miodrag Lekić suvlasnik je nasleđene imovine u Baru od 23.000 kvadratnih metara, stana u tom gradu i poklonjenog placa od 150 kvadratnih metara na Žabljaku, pišu Vijesti. Lekić ima i zaradu od pisanja, a osnivač je Centra za međunarodnu politiku i evropske integracije. "Podaci o mesečnom primanju Lekića nisu dostupni jer za sada nije javni funkcioner", dodaju Vijesti. Ilija Despotović, Podgorica

Dodik: Uveren sam da će RS biti nezavisna zemlja

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je RS jedina samoodrživa zajednica u BiH, u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu i uveren je da će ona jednog dana osvanuti kao nezavisna zemlja. "Srpska je jedina samoodrživa zajednica u BiH, u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu. Niko drugi to ne može da kaže, ni Federacija ni BiH, koje su na 'infuziji' i na pomoći međunarodne zajednice", kazao je Dodik u intervjuu za Večernje novosti. Dodik je kazao da investicije od dve milijarde evra u ovom trenutku nema nijedna zemlja na Balkanu, ali da ih ima Republika Srpska. "Neka me demantuju ako nisam u pravu... Imamo sa čim da izađemo pred narod, jer smo realizovali mnogobrojne projekte. Ljudi razumeju da je RS dodatno stabilizovana, da je postala nezaobilazan faktor u odlučivanju u BiH. SNSD je tome dao najveći doprinos i ne sumnjam u podršku građana", naveo je Dodik. On je kazao da niko ne može da zabrani referendum, ali da za sve ipak postoji "tajming" i dodao da za njegovo održavanje nikad nije kasno. "Kosovo je dobilo ograničenu podršku, pa im ne treba da sede u UN. Ne treba ni nama! Mislim da su se mnoge stvari promenile od kada smo prvi put pomenuli tu ideju", rekao je Dodik. Predsednik RS je ocenio da je danas vidljivo da je BiH na "infuziji" i da, ni ogromnim sredstvima koje je dala međunarodna zajednica, nije uspela. "Nije došlo do jačanja poverenja među narodima i većina u BiH, mislim na Srbe i Hrvate, ne želi tu državu. Nju još jedino žele Bošnjaci iluzorno zamišljajući kako će ovladati celom BiH", ocenio je Dodik. On je rekao da je "samo od 2006. godine do danas za funkcionisanje takozvanih oružanih snaga BiH izdvojeno preko 2,2 milijarde KM, a one ničemu i nikome ne služe". "Samo RS godišnje izdvaja preko 120 miliona KM, što je više, čak, nego što smo davali za Vojsku RS. Oružane snage zato treba ukinuti, a novac usmeriti za razvoj, otvaranje fabrika", kazao je Dodik i dodao da će uskoro uputiti zvaničnu inicijativu za demilitarizaciju BiH.

Posmatrači iz Saveta Evrope nadgledaju lokalne izbore u BiH

Delegacija Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope posmatraće lokalne izbore u BiH 7. oktobra, saopšteno je u Strazburu. Delegacija, koju će predvoditi izvestilac Ami Kopmansap (Amy Koopmansćap) iz Holandije, boraviće u posmatračkoj misiji u BiH od 4. do 8. oktobra, a uoči izbora sastaće se s predsednikom Centralne izborne komisije BiH Brankom Petrićem, zvaničnima BiH, kao i s predstavnicima diplomatske zajednice, nevladinih organizacija i medija, navodi se u saopštenju. Dan uoči izbora članovi posmatračke misije Saveta Evrope razgovaraće i sa članovima opštinskih izbornih komisija, predstavnicima međunarodnih organizacija i s kandidatima na listama za lokalne izbore. Na izborni dan, devet timova Kongresa nadgledaće glasanje na biračkim mestima širom BiH. Delegacija Kongresa će preliminarne rezultate nadgledanja izbora predstaviti 8. oktobra u Sarajevu.

Marini Abramović najveće crnogorsko državno priznananje

Umetnici perfomansa Marini Abramović uručeno je u ponedeljak najveće crnogorsko državno priznanje, Trinaestojulska nagrada. Abramovićeva je na Cetinju predstavila projekat gradnje kulturno-umetničkog kompleksa na prostoru nekadašnjeg industrijskog giganta, fabrike rashladnih uređaja "Obod", takozvani MAC COC-a (Marina Abramovic Community Center Obod). "Do sada sam se bavila umetničkom praksom i pedagoškim radom, ali od momenta kada ste mi dali tu čast da 'Obod' nosi moje ime, to se radikalno promenilo. Želim da pomognem Cetinju i da stvorim klimu za investitore i projekte u kojima će ljudi naći šansu za zapošljavanje", rekla je poznata umetnica. Marina Abramović došla je u crnogorsku prestonicu sa svetski poznatim arhitektom Remom Kolhasom sa kojim će zajedno stvarati "platformu za novi 'Obod'". Umetnica je na dodeli najvećeg crnogorskog državnog priznanja, koje joj je uručeno za životno delo, rekla da je "nosilac" svetskih nagrada, doktorata i priznanja, ali da ona "nemaju isti emocionalni pečat, kao što ima Trinaestojulska nagrada". Trineastojulsku nagradu Marini Abramović uručio je predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić.

Makedonska vlada: Pažljivo ćemo razmotriti grčki predlog

Makedonska vlada najavila je juče da će s pažnjom razmotriti novi predlog Grčke za poboljšanje odnosa Atine i Skoplja i rešenje međusobnog spora o nazivu Makedonije. U pismu koje je grčki ministar spoljnih poslova Dimitris Avramopulos uputio makedonskom kolegi Nikoloi Popovskom, navodi se da Grčka ostaje na stavu da se rešenje treba tražiti u imenu Makedonije koje će biti korišćeno za sve upotrebe i namene. Makedonska strana traži da se problem s imenom reši takozvanom "dvojnom formulom" - ustavno ime za međunarodnu upotrebu a ime s geografskom odrednicom za odnose s Grčkom. Grčka traži "definitvnu odrednicu imena koja neće ostavljati prostor za sumnju u vezi s pravljenjem razlike između teritorije bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i teritorija susednih zemalja, a posebno područja Makedonije u severnoj Grčkoj i da će se dogovoreno ime koristiti prema svima i u sve svrhe". Avramopulos je u pismu poslao predlog Memoranduma o razumevanju koji postavlja osnovne parametre za moguće prihvatljivo rešenje i koji treba da budu okvir za buduće pregovore. "Saglasni smo da nastavimo i intenziviramo pregovore pod pokroviteljstvom Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija saglasno Rezoluciji 845 (1993) Saveta bezbednosti i u cilju postizanja dogovora", piše u Avramopulos koji traži i nemešanje u unutrašnje poslove druge strane, kao i uzdržavanje od akcija koje bi ugrozile pregovore. Avramopulos Memorandumom predlaže da se dve strane dogovore da je neophodno potpuno poštovanje načela dobrosusedskih odnosa i da nema mešanja "ni pod kojim izgovorom, uključujući i svaku vrstu teritorijalnih potraživanja koja odstupaju od postojećih granica". "Nastavićemo da zabranjujemo neprijateljske postupke ili propagandu koju kontrolišu države službi i da obeshrabrujemo privatne faktore od sličnih postupaka koji bi mogli podsticati na nasilje, mržnju ili netrpeljivost jednih prema drugima i da ćemo se suzdržavati od svakog postupka ili izjave koja preti da dovede do podrivanja pregovora, uključujući upotrebu simbola koji predstavljaju deo istorijske ili kulturne baštine druge strane", navodi se u predlogu. Makedonska vlada nije komentarisala navode u pismu već je na konferenciji za novinare na novinarsko pitanje odgovoreno da je pismo stiglo u kasnim večernjim satima i da će biti razmotreno s "dužnom pažnjom i ozbiljnošću". Grčka strana smatra da je cilj Memoranduma da pomogne u pregovorima kojima posreduje medijator UN Metju Nimic. Makedonija i Grčka više od dve decenije ne mogu da reše spor o imenu Makedonije. Grčka ne priznaje ustavno ime severnog suseda zbog istoimenog regiona koji se nalazi na severu Grčke. Pregovorima posreduju UN a do sada su propali svi pokušaju da se prihvati predlog koji bi zamenio odrednicu FYROM pod kojom je Makedonija primljena u UN 1993. Zbog spora Grčka blokira Makedoniju u procesu evroatlantskih integracija i vetom joj je na samitu u Bukureštu 2008. onemogućila ulazak u NATO, iako je ta bivša jugoslovenska republika ispunila uslove. Žana Lupevska, Skoplje

SAD pokrenule rekonstrukciju Federacije BiH

Sjedinjene Američke Države pokrenule su opsežnu diplomatsku inicijativu za ustavnu rekonstrukciju Federacije BiH. Rezultati inicijative, prema pisanju sarajevskog Dnevnog avaza, mogu biti vidljivi već u prvoj polovini naredne godine. Kako list navodi, pozivajući se na anonimne diplomatske izvore, rezultat tog procesa bi trebao biti funkcionalniji entitet – Federacija BiH s vlašću koja bi postala bolji servis građanima. Zvanični Vašington je odlučan u nameri da aktivira političke snage u Federaciji BiH da bi postigao unutrašnji dogovor o tome kako doneti adekvatne ustavne izmene u tom entitetu, koji ima komplikovanu političku strukturu, i smanjiti skupi administrativni aparat koji koči ekonomiju u FBiH. Podsetimo, Federacija BiH je jedan od dva entiteta u BiH i čine je 10 kantona i kantonalnih vlada. U Federaciji BiH ima ukupno 11 vlada, 11 skupština, stotinu ministara, isti broj zamenika, više stotina savetnika i drugog administrativnog osoblja. Sarajevski dnevnik navodi da Amerikanci žele da na sto stave sve moguće opcije, uključujući i smanjenje broja kantona, promenu kantonalnih granica, prenošenje određenih nadležnosti i druge promene koje bi uspostavile efikasniju strukturu. Politički razgovori o ovoj inicijativi su već počeli. Amerikanci su za ovu inicijativu već dobili podršku partnera iz međunarodne zajednice, uključujući i Evropsku uniju. List, takođe, navodi da su preliminarni kontakti s političkim liderima u Federaciji BiH pokazali spremnost i konsenzus za promene. Inicijatori procesa su već angažovali eksperte koji će ubrzo započeti rad na konkretnim predlozima novih ustavnih rešenja. Merima Spahić, Sarajevo

Anketa: Prednost Koalicije DPS, SDP i LP

Najviše glasova na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, kada bi oni bili održani sada, dobila bi koalicija Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP) i Liberalne partije (LP), pokazala je anketa podgoričkog Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM). Ispitivanje javnog mnjenja je obavljeno od 23. do 30. septembra u 16 crnogorskih opština, na reprezentativnom uzorku od 1.022 ispitanika, a pokazuje da bi za koliciju koju predvodi DPS glasalo 47,2 odsto građana s pravom glasa. Prema anketi, na drugom mestu, po opredeljenosti birača, bio bi opozicioni savez Nove srpske demokratije i Pokreta za promjene Demokratski front (DF) za koji bi glasalo 18,5 odsto građana. Opoziciona Socijalistička narodna partija bi dobila 14,9 odsto, a novoosnovana stranka Pozitivna Crna Gora 10,2 odsto, pokazalo je ispitivanje CEDEM-a. Prema istoj anketi, najpopularniji političar u Crnoj Gori je predsednik države Filip Vujanović sa koeficijentom poverenja od 3,25 odsto, a zatim predsednik DPS Milo Đukanović sa 2,76 odsto. Na trećem mestu je premijer Igor Lukšić sa 2,65 odsto poverenja, a na četvrtom čelnik opozicionog DF Miodrag Lekić sa 2,41 odsto. Za clanstvo Crne Gore u Evropskoj uniji sada bi glasalo 60 odsto birača, a za ulazak zemlje u NATO 38 odsto. U odnosu na jul ove godine, prema najnovijoj anketi, poraslo je poverenje u Vojsku Crne Gore, jer sada iznosi 45,9 odsto, oko tri procenta više nego u julu ove godine. CEDEM je ispitanicima postavio i pitanje - da li je Crna Gora krenula pravim putem. Da jeste odgovorilo je 33,9 odsto anketiranih osoba, da nije 32,5, a da ne zna 33,6 odsto.