SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Patrijarh Irinej: Veliki dan, ispravljena je nepravda

Odluka o kandidatima za prestonicu kulture do kraja godine

Srpska posla: Kad četnici marširaju

Faktor plus: Građani najviše veruju SNS-u, DS druga

Dvanaest godina od demokratskih promena

Nikolić: Srbija će nastojati da vrati kralja Petra II

Islamski lider preti zemljama regiona terorističkim napadima

Patrijarh Irinej: Veliki dan, ispravljena je nepravda

Patrijarh srpski Irinej rekao je juče da je prenosom posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i njihovog sina, kneževića Nikole Karađorđevića u Srbiju ispravljena velika nepravda i da je danas veliki dan za srpsku istoriju i srpski narod. "Ovo je veliki dan za srpsku istoriju i za srpski narod", rekao je patrijarh Irinej nakon služenja liturgije u Sabornoj crkvi u Beogradu gde su preneti posmrtni ostaci i gde će biti izloženi do petka. Patrijarh je rekao da je to veliki dan i za Srbiju koja je dala saglasnost da se njihovi posmrtni ostaci donesu u zemlju. "Vlada se primila časne uloge da uzme učešće u ovom svetom danu i time je pokazala da ceni i poštuje ulogu dinastije Karađorđevića i Srpska pravoslavna crkva zahvaljuje na tom časnom delu", kazao je patrijarh. On je rekao da je knez Pavle posebnu ulogu odigrao u istoriji kulture i da je bio svestan prilika u kojima se Jugoslavija nalazila, kao i da je knez Pavle preduzeo sve da se usaglasi odnos Jugoslavije sa velikim silama. "Pošao je putem mira jer je bio svestan moći velikih sila", rekao je Irinej i naveo da je knez Pavle najveći udar doživeo kada ga je vlast proglasila izdajnikom što je bio podjednako težak udar i za njegovu porodicu. "Sramota je skinuta sa njegovog imena i porodice kneza Pavla", rekao je Irinej i dodao da je velika nepravda ispravljena posle 36 godina od smrti kneza Pavla. Služenju liturgije u Sabornoj crkvi u koju su uneti posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole prisustvovali su i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, kao i članovi porodice Karađorđević. Kovčezi sa posmrtnim ostacima stigli su ispred Saborne crkve nešto pre 18 časova, a nakon intoniranja himne "Bože pravde" uneti su u Sabornu crkvu. Mimohod za građane u Sabornoj crkvi biće omogućen do petka u 17 časova, kada je planirano da kolona sa posmrtnim ostacima krene prema Oplencu, gde će u subotu biti sahranjeni članovi porodice Karađorđević. Posmrtni ostaci kneza Pavla Karađorđevića, njegove supruge Olge i sina Nikole ekshumirani su 28. septembra 2012. u Lozani u Švajcarskoj na groblju Boa de vo. Knez Pavle Karađorđević rođen je u Petrogradu 1893. godine, a preminuo je 14. septembra 1976. godine u Parizu. Pavle Karađorđević je, posle ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 9. oktobra 1934. postao knez-namesnik Kraljevine Jugoslavije, vladajući umesto tada maloletnog kralja Petra II. Potpisnik je Trojnog pakta sa silama Osovine, 25. marta 1941, što je dva dana kasnije dovelo do masovnih demonstracija u Beogradu kojima je pakt odbačen a Jugoslavija bila konfrontirana Hitlerovoj Nemačkoj i izložena ratu kog je posle 12 dana, sa oslabljenom i nepripremljenom armijom, izgubila.

Odluka o kandidatima za prestonicu kulture do kraja godine

Član Odbora za pripremu kandidature Beograda za kulturnu prestonicu Evrope 2020. godine Danko Runić izjavio je da bi do kraja godine trebalo da se zna ko su kanidati za tu prestižnu titulu. Runić je agenciji Beta rekao da bi proces kandidovanja mogao da bude otvoren do kraja godine, jer se očekuje da EU usvoji odluku po kojoj će posle 2019. svake treće godine za prestonice kulture moći da se kandiduju i gradovi van EU. "Krajem godine znaće se ko su kandidati. Tri godine pošto je pokrenuta inicijativa, kandidaturu Beograda podržalo je 15 gradova, među kojima su neke od bivših i budućih evropskih prestonica kulture, kao i gradovi iz okruženja", rekao je Runić. Odbor za pripremu kandidature Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, uz pomoć ambasade Portugala, organizovao je danas u galeriji Ozon predavanje "Gimaraeš - Evropska prestonica kulture 2012. godine", a u istom prostoru otvorena je i izložba fotografija o Portugalu. Fotografije je snimilo 25 mladih Beograđana koji su u junu boravili u u toj zemlji, a njihov doživljaj Gimaraeša, Porta i Brage, kao i film o tom studijskom putovanju, predstavljeni su na izložbi. Predstavnik Fondacije Gimaraeš Rui Katarino izložio je na današnjem predavanju programe koje je portugalski grad pripremio povodom projekta Evropska prestonica kulture 2012. godine. Projekat Evropska prestonica kulture nastao je 1983. godine na inicijativu tadašnje ministarke kulture Grčke Meline Merkuri i njenog francuskog kolege Žaka Langa, a prva kulturna prestonica Evrope bila je Atina, 1985.godine. Izložba i predavanje u galeriji Ozon završni su deo projekta "Portugal" koji su organizovali Ustanova kulture Parobrod i beogradska opština Stari grad.

Srpska posla: Kad četnici marširaju

Šef srpskog benda "Riblja Corba" i nacionalista Bora Đorđević je krajem septembra u istorijskom selu Ba položio zakletvu i dobio titulu četničkog vojvode. Tom prilikom je Bora četnik izjavio: - Veoma sam počastvovan ovom prestižnom titulom. Kažu da sam je zaslužio, a ja sam samo radio ono što bi svaki pravi Srbin trebao da radi. Moje obaveze su iste kao i ranije, baviću se rok muzikom, održavaću koncerte na kojima ću propagirati Srbiju i Srpstvo. Na koncertu u Zagrebu neću nositi ni četničku kapu, ni kokardu, ali ću nositi srpski grb na ruci. Kada je Đorđević proglašen vojvodom iz puške su ispaljena tri metka, a na svečanom ručku su svirane gusle, pesma "Marš na Drinu" i pila se srpska rakija. Đorđević se trenutno priprema za koncert "Riblje Čorbe" u Zagrebu, gde prvi put gostuje posle prekida od dve decenije. Sam Bora smatra svoj nastup u Hrvatskoj značajnim, jer time hoće da pokaže i dokaže svoje srpstvo. To što neće nositi četničke simbole i činove u Hrvatskoj, ne znači da se Bora Đorđević ovom prilikom odrekao titule vojvode srpske nacionalne vojske. Naprotiv. Istovremeno kada je posle srpskog prvaka Tomislava Nikolića i roker Bora Đorđević postao četnički vojvoda, socijalistička vlast, koju predstavlja premijer Ivica Dačić, odlučila da ne prizna nacionalne borce Draže Mihailovića i njihovu priču da su se borili za slobodu i da su antifašisti. Naime još 2004. godine doneseni su zakon, a potom i uredba po kojima se u Srbiji izjednačavaju partizani i četnici kao borci u Drugom svetskom ratu. I četnicima dodeljuju sva gradanska prava od titula, ordenja, priznanja za antifašizam, do socijalne i zdravstvene zaštite i ratne penzije. Posle te odluke srpskog parlamenta usledio je veliki talas afirmacije Ravnogorskog četničkog pokreta bivšeg denerala Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini, ali i drugih četnika sa teritorije Srbije. To je za posledicu imalo dizanje nacionalnih snaga i novih četnika u javnosti, ali i prve korekcije u komunističkoj istoriji NOR-a i NOB-a. Vrhunac takve političke rehabilitacije četnika, za koje su Titovi komunisti, kako borci i generali, tako i istoričari, pisali da su izdajnici koji su klali sopstveni narod, bio je potraga za grobom denerala Draže i njegova politička rehabilitacija. Dvojica političara, Slobodan Homen, državni sekretar iz redova Demokratske stranke i Srdan Srećković, ministar dijaspore iz redova partije Vuka Draškovića, su sa lopatama šetali po Beogradu, kopali i tragali za mestom gde je komandant četnika streljan sredinom jula 1946. i sahranjen. To je zaprvo bila partijska kampanja DS i SPO, kojima su želeli da privuku članove nacionalnih stranaka SRS, Nove Srbije i SNS u svoje redove i prošire svoju glasačku bazu. Država Srbije je oformila Komisiju za grob Draže Mihailovića, potrošila velike pare da nađe nemoguće, jer je Dražin grob na Adi Ciganliji odnela reka Sava - da bi na kraju pronašla neke kosti, za koje se ispostavile da nisu đeneralove nego pseće. Dok je trajala ova operacija zaluđivanja Srba sa četnicima Ivica Dačić i SPS su u parlamentu i na drugim političkim mestima kritikovali i bili protiv uzdizanja kulta srpskih četnika i izdajnika. Dačić se čak grubo i šalio sa svojim kolegama kako "šetaju sa lopatama po Srbiji i traže mrtvace". Taj sukob oko četnika u parlamentu izazvao je opstukciju u primeni zakona o rehabilitaciji pripadnika nacionalnih snaga, tako da su stari četnici ostali bez penzija, a mladi nisu nikada priznati. Kult Draže Mihailovića i srpskih četnika je dosta jak među Srbima u otadžbini, ali i u dijaspori. Srpska pravoslavna crkva tretira Dražu Mihailovića kao mučenika i sveštenici ga opevaju, a nacionalne stranke i organizacije od njega prave narodnog heroja. Nauka i istoričari, međutim, nisu uspeli da dokažu koliko su četnici zaista bili antifašisti, u koliko su bitaka učestvovali protiv Nemaca i Italijana kao okupatora, koja mesta su oslobodili, i kako su doneli slobodu tadašnjoj Jugoslaviji. To je sada javno presudio i Ustavni suda Srbije, koji je uredbu Vlade Srbije od 17. juna 2005. godine, prema kojoj se članovi Ravnogorskog pokreta smatraju učesnicima Narodnooslobodilačkog rata, ocenio kao neustavnu. Prema ovoj odluci najvišeg suda u Srbiji članovima Ravnogorskog pokreta uskraćena je zdravstvena zaštita, pravo na borački dodatak, ličnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak, pravo na banjsko i klimatsko lečenje o trošku države, pravo na ortopedska i druga pomagala. Međutim, oni i dalje imaju pravo na penziju i profesionalnu rehabilitaciju. Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta razmatra mogućnost žalbe pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Tako se može dogoditi da se u Strazburu na međunarodnom sudi Srbiji opet presuđuje, ali zbog četnika Draže Mihailovića. Istovremeno režiser Radoš Bajić priprema za državnu televiziju RTS tv seriju o četnicima i partizanima, sa ciljem da opeva Dražu Mihailovića. A u Zagrebu će Bora Đorđević pokušati kao četnički vojvoda da zabavi Hrvate. Onda se ne treba čuditi što će naše komšije i dalje govoriti da su - svi Srbi četnici !!! Marko Lopušina

Faktor plus: Građani najviše veruju SNS-u, DS druga

Najveću podršku građana, 30 odsto, trenutno ima Srpska napredna stranka (SNS), na drugom mestu je Demokratska stranka (DS) sa 19,1 i na trećem sa 14,8 odsto je koalicija oko socijalista, pokazalo je istraživanje agencije Faktor plus. Ispitivanje javnog mnjenja u Srbiji nazvano "Politički barometar oktobar 2012" ta agencija je sprovela na uzorku od 1.200 građana krajem septembra i početkom oktobra, kvantitativnom istraživačkom tehnikom. Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić rekao je na konferenciji za novinare da nema velike razlike u rejtingu stranaka u odnosu na prethodno istraživanje i ocenio da se DS "i dalje dobro drži s obzirom šta je sve snašlo". Prema tom istraživanju, Demokratsku stranku Srbije (DS S) koja je na četvrtom mestu, podržava 7,9 odsto ispitanika, Ujedinjene regione Srbije (URS) sedam odsto i Liberalno demokratsku partiju 6,3 odsto. Najveći deo ispitanika, 59 odsto, odgovorilo je da je predsednik SNS-a i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić "najjača figura" u vladi, dok se za predsednika Socijalističke partije Srbije (SPS) i premijera Ivicu Dačića opredelilo 34 odsto ispitanih. Predsednik URS-a i ministar finansija Mlađan Dinkić je najjača figura za četiri odsto ispitanika. Pejić je naveo da je na taj rezultat odnosno na veće opredeljenje za Vučića nego za Dačića uticalo to što je Vučić na čelu jače partije. Među devet političara koji ulivaju najveće poverenje među ispitanicima, 24 odsto njih se opredelilo za predsednika Srbije Tomislava Nikolića, 20 odsto za Vučića, 15 odsto za zamenika predsednika DS i gradonačlenika Beograda Dragana Đilasa, 12 odsto za predsednika DS Borisa Tadića i deset odsto za Dačića. Sedam odsto ispitanih smatra da je predsednik DS S Vojislav Koštunica političar kojem se može verovati, pet odsto Mlađan Dinkić, četiri odsto potpredsednik DS i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, a tri odsto lider LDP-a Čedomir Jovanović. Pejić smatra da je DS u ovoj kategoriji dobila visok rejting s obzirom da se, kako je ocenio, nije najbolje snašla nakon izbora. Kad je u pitanju rad 19 ministara Vlade Srbije, rezultati ovog istraživanja pokazuju da je ocenjivanjem od jedan do pet najvišu ocenu - 3,8 dobio Vučić, pa Dačić - 3,5. Sa 3,1 je ocenjen Jovan Krkobabić, a sa po tri Goran Knežević, Mlađan Dinkić i Rasim Ljajić. Najnižu ocenu - 1,6 dobio je Sulajeman Ugljanin i dvojku Žarko Obradović. Pejić je ocenio da je iznenađenje visoka ocena za Dinkića i da to pokazuje da građani nepopularne ekonomske mere vide kao nužnost i istakao da su neki ministri niže ocenjeni za svoj rad jer nisu bili prisutni u javnosti. Za favorita u pobedi na izborima za predsednika DS-a, za Dragana Đilasa se opredelilo 48 odsto ispitanika, a za Tadića 36 odsto. Lemanović je kazao da je tolika razlika između dva kandidata jer veliki broj simpatizara Tadića smatra da će Đilas pobediti na izborima. "Percepcija je građana da je Đilas za 12 odsto bliži pobedi od Tadića", naveo je Pejić komentarišući taj rezultat. Za preostala dvojicu koji su javno najavljivali svoju kandidaturu za predsednika DS odnosno za Zorana Živkovića opredelilo se šest odsto ispitanih, a za Vladimira Kuzmanovića jedan odsto. Ostali nisu imali odgovor na to pitanje. Najveći deo ispitanih, 52 odsto, smatra da izbori u DS neće uticati na političku scenu u Srbiji. Ukupno 70 odsto ispitanika podržava uvođenje odgovornosti za javno izgovorenu reč, a 80 odsto ne opravdava međusobna vređanja u politici. Za državni prioritet najviše odnosno oko 90 odsto ispitanih smatra obezbeđivanje dobrih zarada i tržišne pravde, kao i suzbijanje kriminala i korupcije i ekonomski razvoj zemlje, a 39 odsto ispitanih rešavanje pitanja Kosova. Samo u ovom pitanju ispitanici su mogli da zaokruže više odgovora, pa se za uključenje u EU opredelilo 40 odsto ispitanih. Pejić je kazao da taj rezultat pokazuje da je građanima na prvom mestu dostojavnstven život i da pitanje Kosovo i EU očigledno nisu u prvom planu građana. Istraživanje je pokazalo i da 37 odsto građana veruje novinskim tekstovima o aferama političara, a da 35 odsto ne veruje, dok 32 odsto ispitanih smatra da kad je reč o politici mediji treba da objavljuju proverene informacije. Na pitanje da li u Beogradu treba da se održi Parada ponosa, 70 odsto ispitanih je odgovorilo sa apsolutno ne. Pozitivno je odgovorilo ukupno 25 odsto ispitanih od kojih osam odsto njih smatra da ta manifestacija treba da se održi po svaku cenu, a 17 odsto samo ukoliko postoje bezbednosni uslovi. Nikakav stav nema pet odsto ispitanih. Prema mišljenju Pejića, zbog pitanja mentaliteta najveći deo građana se protivi Paradi ponosa, a ne iz bezbednosnih razloga. "Dosta ih se žalilo i na naziv te manifestacije. Da se drugačije zove bilo bi nešto prihvatljivija", ocenio je izvršni direktor agencije Faktor plus Predrag Lemanović.

Dvanaest godina od demokratskih promena

U petak, 5. oktobra navršava se dvanaest godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića. Socijalistička partija Srbije (SPS) čiji je Milošević bio neprikosnoveni lider deceniju, vratila se na vlast 2008. godine postavši deo vladajuće koalicije, čiju je okosnicu činila Demokratska stranka (DS), sa kojom je, potom, potpisala deklaraciju o političkom pomirenju. U Vladi premijera Mirka Cvetkovića SPS je imao tri ministarka mesta, a lider stranke Ivica Dačić je bio prvi potpredsednik i ministar unutrašnjih poslova. Potpredsednica SPS-a Slavica Đukić-Dejanović je tada izabrana za predsednicu Skupštine Srbije. Zahvaljujući SPS, četiri godine ranije (marta 2004.) izabrana je i manjinska vlada Vojislava Koštunice. U novoj koalicionoj vladi, formiranoj posle majskih izbora ove godine, premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova je lider SPS Ivica Dačić. Demonstracije su izbile nakon što je Milošević odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SR Jugoslavije, septembra 2000. koje je izgubio od kandidata DOS-a i lidera Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislava Koštunice koji je osvojio 50,24 odsto glasova birača. Milošević je osvojio 37,15 odsto. Posle višednevnih protesta i štrajkova širom Srbije, centralne demonstracije održane su 5. oktobra 2000. u Beogradu, gde se na poziv tadašnje opozicione Demokratske opozicije Srbije (DOS) okupilo više stotina hiljada ljudi. Demonstracije u Beogradu 5. oktobra bile su kulminacija višednevnih protesta i štrajkova, organizovanih zbog odluke Savezne izborne komisije prema kojoj je trebalo da se održi drugi krug izbora za predsednika SRJ. Gradovi u unutrašnjosti Srbije danima su bili paralisani štrajkovima. Jedan od najžešćih udaraca režimu zadali su radnici Rudarskog basena "Kolubara" koji su istrajali u štrajku uprkos svakodnevnim pretnjama režima. Demonstranti su 5. oktobra u Beograd, na plato ispred Savezne skupštine, stigli u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara iz čitave Srbije, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima. Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali bezuspešno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici. Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila narodu. Jedan od junaka protesta bio je i Ljubisav Đokić, poznatiji kao Bagerista Džo, koji je svojim bagerom predvodio napad demonstranata na zgradu RTS-a. Bager je tokom demonstracija pogođen sa više metaka. U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici. U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi. Spomen obeležje sa likom Jasmine Jovanović otkriveno je 5. oktobra 2002. godine u parku između ulica Kneza Miloša, Sarajevske i Mostarske petlje, nedaleko od mesta gde je poginula. Slobodan Milošević je u aprilu 2001. uhapšen zbog finansijskih malverzacija, a dva meseca kasnije je izručen Haškom tribunalu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu. Umro je 11. marta 2006. od infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala.

Nikolić: Srbija će nastojati da vrati kralja Petra II

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je večeras da će Vlada Srbije nastojati da u zemlju vrati i posmrtne ostatke kralja Petra II i pored izvesnih problema koji po tom pitanju postoje sa Sjedinjenim Američkim Državama, gde je sahranjen. Nikolić, koji je predsednik Odbora za povratak posmrtnih ostataka Karađorđevića u zemlju, naveo je da bi prilikom prenošenja posmrtnih ostataka Kralja Petra moglo biti malih probema, ali da očekuje da će uz razumevanje SAD Srbija i to dočekati. "Uz razumevanje SAD mislim da ćemo dočekati da skinemo hipoteku sa svojih leđa da smo se loše poneli prema ljudima koji su ipak bili zaslužni za Srbiju", kazao je Nikolić novinarima ispred beogradske Patrijaršije. Nikolić je ocenio da je donošenje posmrtnih ostataka kneza Pavla, knjeginje Olge i njihovog sina Nikole iz Švajcarske dug Srbije prema Karađorđevićima. "Moja dužnost je bila da čoveka koji je vodio ovu državu poštujem zato što je to Srbija - bila ona monarhija ili republika, sve je to Srbija - i sve je to utkano u istoriju naše zemlje", rekao je Nikolić. Nikolić je rekao da je to dug ne samo prema knezu Pavlu jer je on na izvestan način, kao regent, bio predsednik države. "Mislim da je ovo naš dug prema Karađorđevićima ne samo zato što su Karađorđevići, nego i prema knezu Pavlu zato što je on u to vreme bio regent - na izvestan način predsednik države", kazao je Nikolić.

Islamski lider preti zemljama regiona terorističkim napadima

Radikalni islamski lider Omar Bakri upozorio je da su mogući teroristički napadi na Bugarsku, Rumuniju, Srbiju i druge zemlje regiona, jer sve te teritorije, kako tvrdi, istorijski pripadaju islamu, preneli su danas rumunski mediji. Bakri je za bugarski list "24 časa" kazao da "kada islam uđe na neku teritoriju, ona postaje islamska, pa je zbog toga islam obavezan da je kad-tad oslobodi", prenosi agencija Mediafaks. Kao muslimanske teritorije, Bakri je naveo Španiju, Bugarsku, Rumuniju, Albaniju, Makedoniju, Srbiju, Kosovo i Bosnu. "Španija je, na primer, muslimanska teritorija. Istočna Evropa - takođe. Rumunija, Albanija, Makedonija, Srbija, Kosovo, Bosna... Ali, zbog slanja trupa u Avganistan i Irak, kao i zbog vojne saradnje sa Israelom, takođe i Bugarska je legitimna meta", rekao je Bakri. Omar Bakri je radikalni islamski lider poreklom iz Sirije, sa čvrstim vezama sa Al-Kaidom. On je živeo 20 godina u Londonu, ali je posle atentata u julu 2005. godine otišao u Liban, a zabranjen mu je povratak u Veliku Britaniju. Komentarišući Bakrijeve pretnje, rumunski ministar spoljnih poslova Titus Korlacean novinarima je rekao da je "Rumunija u prvom redu hrišćanska zemlja" i da "ne treba da komentariše razne izjave koje nemaju veze sa realnošću". Korlacean je ipak naveo da je "Rumunija prihvatila razne strateške projekte kao što je antiraketni štit" u strateškom partnerstvu ne samo sa SAD, već i sa NATO i da će ostati "verni saveznik, nezavisno od rizika".