KANADA

Utorak, 23. maj 2017.

Porastao prosečan dug Kanađana

Osoba sa HIV-om ne mora to da kaže svom partneru

Kompanija XL Foods nastavila sa radom, ali ne za tržište

BLIC VESTI

Svetski rekord za Pravo na igru dece iz zemalja Trećeg sveta

Teško do stana zbog kućnog ljubimca

U Ontariju lakše do krštenice sa promenjenim polom

Porastao prosečan dug Kanađana

Podaci iz godišnjeg istraživanja Rojal banke mogu se podeliti na dobru i ne baš toliko dobru vest – pokazuju, naime, da se povećava broj ljudi koji uspevaju da žive bez dugova, ali i da je dug prosečnog Kanađanina porastao. Nešto preko četvrtine anketiranih, tačnije 26 odsto, kaže da nema nikakvih dugova, što je za četiri odsto iznad broja osoba bez dugova prošle godine. Hipotekarni krediti se ovde ne računaju. Sa druge strane, prosečni dug je povećan, istina samo za 84 dolara u odnosu na prošlogodišnji. Sada dug u proseku iznosi 13.141 dolar, pri čemu najviše duguju žitelji Ontarija, 15.361, a najmanje sunarodnici iz Kvebeka, 10.171 dolar. Dve petine anketiranih tvrdi da ne osećaju prititsak zbog duga koji trenutno imaju, dok svaka treća osoba priznaje da im visina privatnog duga unosi nervozu. Otprilike polovina anketiranih smatra da je u ovom trenutku važnije otplatiti dug, nego štedeti i investirati u budućnost. Njihovo mišljenje poklapa se sa apelom ministra finansija Džima Flaertija i guvernera Banke Kanade Marka Karneja, koji upozoravaju građane da je dug domaćinstava jedan od osnovnih rizika po nacionalnu privredu. U svom polugodišnjem izveštaju o globalnoj ekonomiji, i Međunarodni monetarni fond se osvrće na dugove koje prave domaćinstva. Oni upozoravaju da je tržište stanova u Kanadi pretnja po širu ekonomiju, uz sugestiju vladi da će morati da interveniše ukoliko nivoi dugova domaćinstava budu nastavili da rastu. Takođe, MMF procenjuje da je, zbog tesnih privrednih i finansijskih veza između dve zemlje, kanadska privreda usporena nepovoljnim stanjem američke ekonomije i to stanje može imati još nepovoljniji uticaj ako mere vlade SAD-a ostave posledice u tamošnjem privatnom sektoru.

Osoba sa HIV-om ne mora to da kaže svom partneru

Povodom dva prigovora iz dva slučaja osoba sa HIV-om, jedne iz Vinipega i jedne iz Montreala, Vrhovni sud doneo je jednoglasnu odluku da osoba zaražena ovim virusom ne mora o tome da obavesti svog seksualnog partnera. Pri tom, potrebno je da budu ispoštovana dva bitna uslova: obavezna upotreba kondoma i mali nivo virusa u krvi. U obrazloženju glavne sudije Beverli Meklaflin stoji da, ukoliko su ispoštovana prethodna dva uslova, onda se rizik svodi na nivo spekulativnog, više nego na realni nivo. Takođe se insistira da su medicina napredovala u lečenju virusa, u odnosu na ono što se znalo 998. godine, kada je zakon donet, pa se ostavlja prostor i za nove izmene u budućnosti. Sudije su u svojoj odluci navele da i dalje ostaje da važi zakonsko određenje o HIV-u kao značajnom riziku po zdravlje, ako postoji realna mogućnost da se osoba zarazi virusom putem nezaštićenih seksualnih odnosa. Ukoliko visoko rizična osoba ne obavesti partnera o svom HIV statusu onda, po zakonu, za takav seksualni odnos se ne može reći da je do njega došlo uz obostrani pristanak, te se HIV pozitivna osoba može okriviti i za težak oblik nasilja i za seksualno nasilje. Tužioci iz obe provincije zastupali su tezu da osobe sa HIV-om imaju obavezu da obaveste svog partnera, bez obzira na rizik, kako bi ovi mogli, na osnovu informacije, doneti samostalnu odluku. Pre ove odluke Vrhovnog suda, maksimalna kazna za prećutkivanje bila je doživotni zatvor, a sada se ovo ocenjuje kao delimična pobeda aktivista koji žele da pomognu osobama koji žive sa stigmom HIV-a. Vrhovni sud je odluku doneo na osnovu prigovora Klato Mabiora, 39, koji je tokom 2004. i 2005. godine, posle otkrivanja da je HIV pozitivan, imao seksualne odnose sa devet žena, među kojima je i jedna 12-godišnja devojčica. On je bio osuđen na 14 godina zatvora, ali je pušten ranije jer mu je kao olakšavajuća okolnost uzeto to što je imao nivo virusa i što su seksualni odnosi bili zaštićeni, pa ni jedna žena nije zaražena. Mabiora je potom deportovan u Južni Sudan. U drugom slučaju radi se o jednoj ženi iz Montreala koja svom partneru nije priznala da je HIV pozitivna. Tokom perioda za koji je okrivljena njen viralni status bio je, po medicinskim normama, gotovo zanemarljiv. Ričard Eliot, direktor nacionalne Zakonske mreže HIV/AIDS, smatra da odluka nije dobra za osobe koje žive sa virusom. Njegova grupa smatra da bi u skladu sa naučnim saznanjima bilo samo dovoljno ispunjavanje samo jednog od uslova, a ne oba, da se protiv osobe ne pokreće postupak.

Kompanija XL Foods nastavila sa radom, ali ne za tržište

U saopštenju kompanije XL Foods u Edmontonu tvrdi se da su otklonjeni svi nedostaci koji su bili uzrok da nekoliko osoba bude zaraženo ešerihijom koli, ali su vodeći ljudi ove kompanije, braća Nilsen, odbili da se obrate medijima. Kompanija tvrdi da je urađeno sve što je od njih zahtevala Agencija za inspekciju hrane posle veoma opsežne kontrole svih segmenata proizvodnje. To obuhvata detaljnu dokumenataciju, pouzdaniju analizu, praćenje i nadzor proizvodnog procesa i održavanja opreme, kao i uzimanja uzoraka za proveru. Oni naglašavaju da iskreno žale zbog bolesti izazvanih konzumiranjem njihovih proizvoda. Tim O’Konor, portparol Agencije za inspekciju, naglašava da se i dalje radi na proceni stanja u pogonu. Još uvek nije određeno kada će biti nastavljena proizvodnja u klanici, iako je sindikat zaposlenih najavio da bi se povratak na posao mogao očekivati ovih dana. Ministar poljoprivrede Geri Ric je nekoliko puta ponovio da rad u pogonu neće biti uspostavljen sve dok dozvolu za to ne potpiše predsednik Agencije Džordž Da Pont. Juče je saopšteno da će pogon ponovo početi da radi, ali da ni najmanja količina mesa ne sme da biti prosleđena za ljudsku upotrebu sve dok Inspekcija ne završi svoj rad. Agencija za javno zdravlje saopštila je da je do sada potvrđeno da je 11 pacijenata obolelo od istog soja ešerihije koli kakav je pronađen u klanici firme DžL Foods, još početkom septembra. Iz prodaje su, tek od 24. septembra, počeli da povlače sumnjive proizvode, čiji broj je premašio 1.800 i to u Kanadi, SAD-u i Hongkongu. U Inspekciji objašnjavaju da je istraga kasnila zato što su u DžL Foods-u odugovlačili sa dostavljanjem ključnih informacija. Inspektori su, između ostalog, ustanovili da postoje problemi sa slavinama, zapušenim i smrdljivim kanalizacionim odvodima, neurednom dokumentacijom, kao i to da nije postojala propisana procedura za postupanje u slučaju da se pronađu bakterije u već isporučenoj robi. Po navodima Edmonton džurnala, kompanija XL Foods je porodični biznis koji je započeo još pradeda braće Nilson, kao trgovac stokom u Švedskoj. Potom je njihov deda posao preneo u Kanadu, a braća Brajan i Li su 1987. godine posao preuzela od svog oca.

BLIC VESTI

OTAVA – Kanadska privreda otvorila je 52 hiljade radnih mesta u septembru, ili pet puta više nego što su stručnjaci predviđali, a posebno ohrabruje što je nešto preko 44 hiljade ljudi dobilo stalni posao. Samo od jula 2009. godine zaposleno je 820 hiljada ljudi, istakao je ministar finansija Džim Flaerti u saopštenju. Međutim, i pored toga stopa nezaposlenosti porasla je na 7,4 odsto, zato što je proteklog meseca veći broj ljudi bio u potrazi za poslom. TORONTO – O sudbini ontarijskog ministra energetike Krisa Bentlija odlučivaće parlamentarni finansijski komitet i on bi mogao biti kažnjen i zatvorskom kaznom zbog toga što se odustalo od projekata za elektrane u Oukvilu i Misisagi, što provinciju košta 230 miliona, a po nekim procenama čak 700 miliona dolara. Ispitivanje svedoka započeće 24. oktobra, a Bentli bi mogao postati prvi ministar za koga bi bilo procenjeno da je pokazao nepoštovanje prema parlamentu. To bi, po rečima premijera Daltona Mekgvintija, moglo imati izuzetno nepovoljne posledice po Bentlijevu karijeru, reputaciju, pa i život, ali opozicioni poslanici insistiraju da žele da ispitaju debakl oko elektrana, a ne Bentlijevo ponašanje. TORONTO – Novinarski tim Toronto stara istražuje povezanost samoubistava pacijenata koji su koristili lek za odvikavanje od pušenja champidž. Od 2007. godine, kada se lek pojavio na tržištu, bilo je blizu 450 pacijenata sa ozbiljnim negativnim efektima, od kojih je preko 80 pacijenata bilo na bolničkom lečenju ili onesposobljeno, a bila su i 24 samoubistva, što ukazuje da bi ovaj lek mogao biti jedan od vodećih eventualnih uzročnika samoubistava među propisanim lekovima. TORONTO – U Umetničkoj galeriji Ontarija će od 20. oktobra do 20. januara biti izloženo preko 100 dela meksičkih umetnika Fride Kalo i Dijega Rivere, pod nazivom „Frida&Dijego: Strast, politika i slikanje“. Ljubiteljima umetnosti širom sveta podjednako su interesantna njihova dela, kao i njihove veome intrigantne životne priče, prepune skandala, politike, promiskuiteta i bola. DABLIN, IRSKA – Na prošlonedeljnom sajmu zapošljavanja, koji su u Dablinu održali kanadski poslodavci zainteresovani za angažovanje nove generacije irskih imigranata, bilo je skoro osam hiljada Iraca željnih posla i voljnih da u potrazi za boljom perspektivom napuste svoju rodnu zemlju. Kanada je, pored Australije i Novog Zelanda, jedna od najzanimljivijih zemalja za žitelje ove evropske zemlje osiromašene naglim padom privrede. Iduće godine će Ministarstvo za imigraciju i državljanstvo povećati kvotu za useljavanje Iraca za hiljadu, a po programu za sticanje međunarodnog iskustva, u 2014. godini će kvota biti skoro udvostručena u odnosu na sadašnju. SASKATUN – Na oko 200 jutara polja ovsa u blizini Saskatuna, uz prigodne žetelačke svečanosti, oboren je svetski rekord u istovremenom kombajniranju. Uz prisustvo zvaničnika koji su beležili i snimali relevantne podatke za Ginisa prošle subote žnjelo se sa 249 kombajna. Rekord je prvi put postavljen pre tri godine sa 175 mašina na jednom polju u Irskoj i u međuvremenu je dva puta obaran, u Irskoj i SAD-u. TORONTO – Za 30. novembar najavljeno je zatvaranje još jedne znamenite knjižare u Torontu - Ženske knjižare, Toronto Njomen’s Bookstore, koja je 39 godina predstavljala svojevrsnu feminističku instituciju. Vlasnica Viktorija Moreno objašnjava da je ovu, za nju izuzetno tešku, odluku donela zbog drastičnog opadanja prometa do kog je poslednjih godina došlo na tržištu knjiga. VANKUVER – Narednih nedelja će u Kanadu početi da pristiže iz Kine prvi rudari, koji će biti angažovani na četiri projekta u Britanskoj Kolumbiji, zato što u Kanadi nema dovoljno rudara sa iskustvom potrebnim za podzemnu eksploataciju uglja. U prvoj turi trebalo bi da dođe 200 rudara, od ukupno dve hiljade, koliko se očekuje da će biti zaposleno u kompaniji Deua internešenel majns grup, biznismena kineskog porekla Naišuna Liua. Pored rudara iz Kine, na radiće i do 800 Kanađana koji će se postupno osposobljavati i uvoditi u rad na podzemnim kopovima. TORONTO – Prošlog petka nije izvučena rekordna premija od 50 miliona dolara na Loto maks džekpotu. Ovog petka novčani iznos premije će ostati isti, ali će broj nagrada Maksmilion biti povećan na 14. NjUARK, NjU DžERSI – Torontska čarter kompanija čiji je autobus sleteo sa autoputa u jarak proteklog vikenda, u protekle dve godine već je dobila pet kazni zbog premorenosti vozača koji su bili za volanom. Od 57 putnika u autobusu, povređena su 23, među njima i dvoje dece. U bolnici se i dalje nalaze dva putnika, koji na sreću nisu više u kritičnom stanju. Autobus je prevozio putnike u Bruklin, na adventističku religijsku konvenciju, a policija je utvrdila da je kompaniji u julu istekla dozvola za prevoz u SAD-u. Konstatovano je, takođe, da kompanija nije imala registraciju za rad u Ontariju. TOKIO – Kompanija Tojota ponovo je morala da najavi prihvatanje reklamacija na čak 7,43 miliona vozila iz svog proizvodnog programa, koja su proizvedena od 2005. do 2010. godine. Od tog broja, u Kanadi se nalazi oko 240 hiljada vozila. Ovog puta vodeći japanski proizvođač je ustanovio probleme na vozačevom prozoru gde, kako stoji u saopštenju, zbog neravnomernog nanosa maziva, pri otvaranju i zatvaranju dolazi do trenja i, u pojedinim slučajevima, i dima. Nije bilo nikakvih saobraćajnih nezgoda niti povreda zbog ovog problema, koji je primećen na oko 200 automobila u SAD-u i na daleko manje vozila u ostalim zemljama. MONTREAL – Ričard Bejn, 62, optužen da je ubio jednu i ranio drugu osobu u oružanom napadu tokom proslave izborne pobede Parti Kvebekva 4. septembra, juče se povređen pojavio na sudu. Bejn je izjavio da povredu zadobio kada ga je čuvar gurnuo. TORONTO – Profesoru umetnosti sa Univerziteta u Torontu Džordžu Hokenu je iz ateljea prošle nedelje nestalo tridesetak bakarnih grafičkih ploča, nastalih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. U policiji sumnjaju da su ploče nestale pre svega zbog materijala na kome su rađene, pošto je poslednjih godina u porastu broj krađa materijala od bakra. VANKUVER – Policija u Britanskoj Kolumbiji je redukovala upotrebu tejzera za 87 odsto, otkako je pre pet godina od električnog pendreka na vankuverskom aerodromu stradao Robert Džijekanski, ali se ne pominje da li je slična situacija i u drugim delovima Kanade. MONTREAL – Patolog Rene Rasel ustanovio je da koncentracija hemikalije DEET u telima sestara Noemi i Odri Belanžer nije bila dovoljna da izazove smrt i time je osporen nalaz tajlandskih patologa. Sestre Belanžer pronađene su mrtve u hotelskoj sobi na tajlandskom ostrvu Fi Fi, 13. juna ove godine, dan po dolasku na letovanje. Dosadašnja istraga, koja još uvek nije okončana, pokazala je da nije bilo nikakvih sumnjivih radnji u njihovoj hotelskoj sobi, ali sada ovaj nalaz kvebečkog patologa odbacuje da je uzrok mogao biti DEET, hemikalija za odbranu od insekata. TORONTO – La Prinsija Palmer, 19, misteriozna osoba za kojom je raspisana poternica u vezi sa ubistvom torontskog repera Entonija Spensera, januara ove godine, predala se policiji i nalazi se u pritvoru zbog oružane pljačke i pokušaja da spreči sprovođenje pravde. Za isti zločin već su ovog meseca uhapšeni Semjuel Pol i Čiver Ešli. HALIFAKS – Džefri Pol Delajsl, analitičar u multinacionalnom obaveštajnom centru, priznao je da je kriv za prenošenje podataka stranim licima i zloupotrebu poverenja. MONTREAL – Provincijska jedinica za borbu protiv korupcije izvršila je pretres kancelarije i dve kuće gradonačelnika Lavala Žila Valankorta. Njemu su upućeni brojni zahtevi da podnese ostavku, ali on odbija da se povuče sa svoje funkcije.

Svetski rekord za Pravo na igru dece iz zemalja Trećeg sveta

Maratonac iz Alberte Martin Parnel oborio je joše jedan svetski rekord, od koga sav prihod odlazi u humanitarne sverhe. On je u Kohrejnu, zapadno od Kalgarija, bio jedan od igrača koji su igrali najdužu utakmicu u malom fudbalu – ukupno 42 sata i jedan minut. Prethodni rekord bio je 40 sati. Parnel je izjavio da je ’mrtav umoran’ ali priznaje da je bilo izuzetno i zahvaljuje se svima koji su učestvovali u ovoj akciji zajedno sa njim. Zvaničnici Ginisa su bili na utakmici i potvrdili obaranje rekorda. Ukoliko je to uopšte važno, rezultat igre je 381:346. Parnel, koji je u 2010. godini istrčao 250 maratona, postigao svetski rekord u najdužoj netbol utakmici i lakrosu, poslednje dve godine se takmiči kako bi pomogao da se prikupi milion dolara za humanitarnu akciju Pravo na igru, čiji je cilj da deci iz zemalja Trećeg sveta bude omogućeno bavljenje sportom. On objašnjava da 50 dolara pomaže toj deci da budu godinu dana uključena u sportske aktivnosti, koje čine da se svi osećaju jednakima. Parnel namerava da nastavi sa svojim rekordima, jer kroz igru i sport pomaže deci.

Teško do stana zbog kućnog ljubimca

Studentkinja iz Toronta nikako ne može da pronađe stan za sebe, zato što ima nesvakidašnjeg ljubimca – prase Otisa. Iako se radi o posebnoj rasi, mikro mini prasetu, iako je Otis čista životinja sa razvijenim higijenskim navikama, i iako Aleks uporno traži i spremna je da plati i do 1.200 dolara za stan u suterenu ili prizemlju, već mesecima ne uspeva da pronađe stanodavca voljnog da njoj i Otisu pruži krov nad glavom. Treba reći i da je gradskim propisima u okvirima Toronta zabranjeno držanje bilo kakve svinje i da vlasnik može da plati i do pet hiljada dolara kazne za to. Aleks, ipak, kaže da voli svog ljubimca i da nema nameru da ga se odrekne.

U Ontariju lakše do krštenice sa promenjenim polom

Ontario je postao prva jurisdikcija u Kanadi koja će dozvoliti transseksualnim osobama da promene pol u svojoj krštenici, bez obzira da li su operacijom i formalno promenili pol. Po novim propisima, , transseksualna osoba će moći da zatraži novi izvod iz matične knjige rođenih i to samo na osnovu izveštaja lekara ili psihologa. Odluka o ovome doneta je na osnovu rešenja provincijske Komisije za ljudska prava, po prigovoru jedne ženske osobe, koja se žalila da na diskriminaciju i kršenje njenih prava budući da se pol koji ima ne poklapa sa njenim dokumentima. Kod nje su delimično uklonjeni muški polni organi, ali ona biološki, genetski i anatomski nije žena. Međutim, vlada se ipak saglasila da ona može da promeni svoju krštenicu, kao što je to već od ranije mogla da uradi kod dobijanja vozačke dozvole. Izvodi iz knjige rođenih predstavljaju važan izvor podataka za statististiku, medicinska istraživanja i odlučivanje o transfernim isplatama na relaciji federacija-provincija. Odluka je značajna zbog toga što nisu sve zainteresovane osobe u mogućnosti da dobiju adekvatnu medicinsku pomoć ili operaciju za promenu pola.