SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Srpska posla - Ko će predati Kosovo?

Dežer: Nastavak dijaloga s Prištinom na najvišem nivou

Dačić: Spremni za dijalog ali bez priznanja Kosova

Nikolić na sastanku sa Fileom tražio izmenu formulacije

Antić: Znanja iz Čikaga želimo da primenimo u Beogradu

Rasmusen: NATO će možda pojačati trupe na severu Kosova

Koštunica: Odbaciti zahtev Evropske komisije

Srpska posla - Ko će predati Kosovo?

Srbija nije dobila datum za početak pregovora o pristupu uniji, jer nije ostvarila očekivani napredak u odnosima sa Prištinom. I jer je od 33 kriterijuma sedam ostavila neispunjenim. Uostalom, Srbija treba da normalizuje odnose sa Kosovom. Da prizna teritorijalni integritet Kosova, što ne znači da ga priznaje kao državu. Ovako ukratko glase poruke i naređenja koja su misionari EU doneli u dve debele knjige u Beograd i predali premijeru Ivici Dačiću. Kako je za Dačića priznanje teritorijalnog integriteta srpske pokrajine jednako priznanju države, odmah je rekao da je bolje da je unija naredila da Beograd prizna nezavisnost tzv. države Kosovo. Tako se dogodilo ono što se samo slutilo, da EU ucenjuje Srbiju sve dok sama ne prizna svoju pokrajinu Kosovo i Metohiju za tuđu državu, zemlju Albanaca koji žive u Srbiji. Ovaj zahtev Evrope, bez obzira što ga ona tumači kao njihovo nepriznavanje predloga o podeli Kosmeta, (za koju se zalaže sam Dačić), a ne kao priznanje države, je zapravo naredba koja treba da se ispuni ako Srbija zaista želi da uđe u EU. U reagovanjima povodom poruka koje su doneli kuriri Stefan File i Vensan Dezer, se kaže da je neuobičajeno u diplomatiji da premijeru Srbije nije najavljen sadržaj ocene EU, nego je Ivica Dačić zatečen zahtevom da prizna teritorijalni integritet Kosovo. - To nas vodi da prekinemo pregovore sa Prištinom - ishitreno je reagovao srpski premijer. Profesor diplomatije Predrag Simić je ocenio da je ovim porukama EU izkazala "nepoštovanje teritorijalnog integriteta Srbije", a dr Vojislav Koštunica, da je ovo najgurblja poruka Evrope: - Nijedna država u Evropi ne bi prihvatila zahtev da poštuje teritorijalni integritet dela sopstvene teritorije i Srbija, pozivajući se na međunarodno pravo, treba jasno da odbaci ovaj zahtev. Ne može se dopustiti da evropske integracije predstavljaju masku za stvaranje nezavisnog Kosova. Ovakvi uslovi EU zahtevaju nedvosmislen odgovor Srbije - naglašava dr Koštunica. Problem je u tome što Srbija ne zna kako da odgovori Evropi. Srpski političari navikli da o Kosmetu govore kao o mitu koji večno traje, već od vremena Slobodana Miloševića do danas o svojoj pokrajini samo vode verbalni rat. Predsednik Tomislav Nikolić je o tome govorio u UN, ali je potom odlučio da premijer Ivica Dačić, a ne on vodi pregovore sa Prištinom. Tako je Dačić, koji tek sada to shvata, gurnut da prizna i preda zvanično Kosmet Albancima. I da prođe kao Slobodan Milošević, koji je prvi "izgubio" Kosovo i Metohiju. Premijer Dačić je toga svestan da ga Toma Nikolić i naprednjaci guraju na Kosmet da o njemu odlučuje, pa se brani činjenicom da Srbija nema još izgrađenu državnu strategiju o Kosovu i Metohiji. Potez Tomislava Nikolića, predsednika Srbije da svog premijera, socijalistu Dačića pošalje u Prištinu je očekivan, jer kako se naprednjaci bore da satru Demokratsku stranku, tako žele da maksimalno oslabe i Socijalističku partiju Srbije. Nikolić u svojoj politici vladavine Srbijom pokazuje da se odlučio za stratešku taktiku: i jare i pare! Nikolić želi sve i odjednom, obe strane svake medalje, i tako javno uzdiže mit o Kosmetu, a potom "dole" šalje premijera Ivicu Dačića. Predsednik pre podne drži antifašistički govor povodom godišnjice stradanja naroda od fašista u logoru Banjica u Jajincima, a popodne drži na Oplencu govor monarhistima na sahrani kneza Pavla Karađorđevića, koji je potpisao Trojni pakt i uveo Jugoslaviju u rat, a narod u stradanje od fašizma. Nikolić hoće dobre odnose sa EU, i u EU, ali i da Srbiji majka bude Rusija, a otac Vladimir Putin. Naprednjaci žele da se bore protiv korupcije, ali da hapse ministre iz DS i SPS-a, a nikoga iz svoje stranke. A upravo naprednjaci su lideri sitne korupcije u opštini Zemun, koju vode, gde postoje buvljak i ulična crna berza, na kojoj ljudi bez firme i fiskalnog računa preprodaju robu nepoznatog porekla. I bogate se uz podršku naprednjaka. Kako reče Čeda Jovanović, poslanik, očigledno je da izjave predsednika Tomislava Nikolića o EU jasno govore o namerama vlasti da se srpsko društvo drži u komi u koju su ga svojom politikom i doveli. Posle tvrdih stavova EU da Srbija prizna teritorijalni integritet tzv. nezavisnog Kosova, zvanični Beograd nema kome da se obrati za pomoć. Rusija i Moskva ćute. SAD ne daju podelu granica, iako su je prvi podelili. U samom Beogradu među političarima ima tri različita mišljenja: - jedni misle da je ovaj zahtev EU gadan, drugi da je normalan kao protivteza Beograda da štiti sever Kosmeta i treći misle da najgori scenario za Srbiju tek predstoji - Beograd će da prizna Kosovo. Sami Albanci u Prištini likuju jer EU završava njihov posao oko stvaranje albanske države u Srbiji. EU je, gle čuda, iste srede kada je stavila zahtev Srbiji objavila da prihvata kandidaturu Albanije za EU. A tzv. nezavisno Kosovo želi da bude deo Albanije (Velike). Obični ljudi u Srbiju su izluđeni i zbunjeni. Građanin Mihailo Krunić kaže: - Nešto me jako zbunjuje. Gledajući TV izveštaje i reporteže sa Kosova, primetio sam da se na svakom mestu i na svakom koraku, i na svim manifestacijama, vijore zastave Republike Albanije. Postavljam pitanje i sebi i drugima: "Čije je Kosovo, Republike Albanije, Republike Srbije ili nama još neponate države?" Imam osećaj da je Kosovo svačije i ničije. Na kraju pitam:"O čijem Kosovu Srbija treba da bude konstruktivna?" To se sigurno pita i premijer Ivica Dačić, koji ako krene agresivno na EU, SAD i Kosovo može da završi kao Slobodan Milošević i izvrši političko samoubistvo. A ako ostane popustljiv može da postane "čovek koji je Šiptarima prodao i predao Kosovo i Metohiju"!? Marko Lopušina

Dežer: Nastavak dijaloga s Prištinom na najvišem nivou

Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da dijalog Beograda i Prištine mora biti obnovljen i podignut na najviši politički nivo i pozvao vlasti u Srbiji da nastave dalje reforme u procesu pridruživanja EU. Obrazlažući danas objavljeni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u procesu evrointegracija, Dežer je rekao da nikada nije bio stav EU da problem Kosova treba zamrznuti jer se time ništa ne rešava. "Uprkos tome što je postignut određeni napredak u odnosima, od februara nije bilo sastanka između Beograda i Prištine. Krajnje je vreme da se ponovo angažujemo na tome. Vreme je da se nivo dijaloga podigne na najviši politički nivo, što je u ravni sa onim što je predložila Ketrin Ešton", rekao je Dežer. On je naglasio da EU očekuje i od Beograda i Prištine "da nastave evropski put i da jedni druge ne blokiraju na tom putu". Dežer je kao pozitivno istakao dogovore koje su Beograd i Priština do sada postigli kao što su učešće Kosova u regionalnim forumima i sporazum o upravljanju graničnim prelazima. Govoreći o tome da li je izveštaj pozitivan, Dežer je ocenio da izveštaj EK predstavlja objektivnu sliku stanja u Srbiji u ovom trenutku i da se u njemu jasno navodi šta treba dalje uraditi da bi se išlo napred. On je naveo da je od ukupno 33 poglavlja koji se pominju u izveštaju, Srbija ostvarila izvestan ili dobar u napredak u 26, dok je u sedam poglavlja učinjeno nimalo ili vrlo malo. Kao korak unazad u kršenju nezavisnosti institucija ocenjene su nedavne izmene zakona o Narodnoj banci Srbije, dok je kao dobar napredak ocenjen pomak u primeni statistike i metodologije u Zavodu za statistiku i odlično sprovođenje popisa stanovništva 2011. godine kao i početak popis poljoprivrede ove godine. Dežer je pozvao vlasti u Beogradu da urade više na reformi pravosuđa i sprovođenju vladavine prava i posebno ukazao na loše stanje u pravosuđu i problem nezavisnosti državnih institucija. Problemi s pravosuđem i vladavinom prava bili su pomenuti i u prethodnom izveštaju EK, rekao je Dežer. On je posebno ukazao na probleme oko reizbora sudija, zatim na propuste u reviziji tog reizbora i podsetio da je čitav proces na kraju završio pred Ustavnim sudom. Šef Delegacije EU u Srbiji ukazao je da se u izveštaju posebno pominje problem sa funkcionisanjem institucija i kršenje njihove nezavisnosti, posebno kad je reč o Visokom savetu sudstva gde se dve godine čeka na izbor predsednika. Istakao je da pravosuđe mora da bude više nezavisno u odnosu na izvršnu vlast. Dežer je naveo podatak da Srbija sama pred Evropskim sudom za ljudska prava ima šest odsto svih pritužbi koje su uglavnom posledica neefikasnosti sudstva, odlugovlačenja u donošenju presuda i problemom sa realizacijom presuda. On je istakao da u Srbiji ima šest miliona nerešenih sudskih postupaka i naveo da je to "blago rečeno previše u odnosu na broj stanovnika". Dežer je kazao da postoji potreba za potpunom revizijom strategije pravosuđa, ali je pozdravio ozbiljne namere nove Vlade Srbije da se obračuna sa korupcijom. On je istakao da je do sada postojao problem nedostatka "snažnog političkog vođenja" u borbi sa korupcijom. Istakao je da je važno da presude i kazne budu adekvatne izvršenim delima i pozdravio pristup "nulte korupcije", odnosno nepostojanja bilo kakve tolerantnosti prema problemu korupcije u društvu. On je podsetio da u Srbiji i dalje ne postoji zakon o upravnom postupku, što takođe predstavlja plodno tlo za korupciju i odugovlačenje postupaka. Dežer je pozvao da se nastavi sa pokrenutim istragama i podstio na zastoj u postupku koji je pokrenut zbog kupovine vakcina za grip u Srbiji. Govoreći o stanju ljudskih prava, Dežer je rekao da je pravni okvir u toj oblasti zadovoljavajući, ali da postoje određeni problemi u primeni. U tom konteksu pomenuo je nedavno otkazivanje "Parade ponosa" i odsustvo tolerancije prema različitosti. Podsetio da neke od preporuka ombudsmana za ljudska prava vlasti nisu sprovele u delo, što bi takođe trebalo da se promeni u budućnosti. Govoreći o ekonomskoj situaciji u Srbiji, Dežer je ukazao na problem ogromnog broja nezaposlenih i visok deficit koji će ove godine verovatno premašiti 6,7 odsto, iako je trebalo da bude nešto iznad četiri odsto. Problem je, rekao je Dežer, što javna potrošnja i dalje raste. On je naveo da su potrebne dugoročne struturne reforme privrede, završetak procesa privatizacije i poboljšanje poslovne klime. Dežer je rekao da je EU generalno zadovoljna saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom, ali da postoji prostor za dalje unapređenje saradnje kada je reč o zaštiti svedoka i gonjenju osumnjičenih za ratne zločine pred sudovima u Srbiji. "Ogroman posao je urađen, ali mi smo morali da izvestimo i o teškoćama. Sada je bitno da ne gubimo vreme", rekao je Dežer uz ocenu da je vreme za ubrzavanje dobrih odnosa Srbije i EU. Dežer je kao pozitivnu stvar istakao to što u svim institucijama Evropske unije postoji saglasnost oko toga da je potrebno dalje nastaviti proces proširenja EU i dodao da Srbija i EU nikada nisu imale bolje odnose.

Dačić: Spremni za dijalog ali bez priznanja Kosova

Srpski premijer Ivica Dačić izjavio je juče da je Beograd spreman za politički i tehnički dijalog s Prištinom, ali da Srbija ne može prihvatiti uslove koji bi značili priznavanje nezavisnosti Kosova. "Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao mi je da nema novih uslova za nastavak pregovora i članstvo Srbije u EU i da bi dijalog, ako bi Srbija učestvovala u njemu, bio statusno neutralan", rekao je Dačić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije posle razgovora s Fileom. On je istakao da Srbija želi da učini sve "u skladu s linijama ispod kojih ne može da ide", odnosno ne može da prihvati uslove koji bi značili priznavanje Kosova. Dačić je rekao da od EU očekuje konstruktivan odnos i dovoljno razumevanja za specifične probleme s kojima se Srbija suočava, poput Kosova, i istakao da su u razgovoru s Fileom razjašnjene pozicije kako bi se izbegla različita tumačenja. Premijer je juče izjavio da bi zahtev iznet u strategiji proširenja Evropske komisije da Srbija mora da poštuje teritorijalni integritet Kosova mogao da zaustavi pregovore Beograda i Priština. "S Fileom smo razjasnili pitanja vezana za Kosovo. Srbija je opredeljena za mirno rešavanje svih sporova za podizanje dijaloga na politički nivo i za nastavak tehničkog dijaloga, kao i za primenu svih sporazuma postignutih u Briselu", rekao je Dačić. On je istakao da je Srbija opredeljena za postizanje vidljivog napretka u odnosima Beograda i Prištine, jer je za sve bolje da se rešenja nađu za pregovaračkim stolom nego da se preduzimaju jednostrane akcije. "Pokazali smo dobru volju i nadamo se da će nivo poverenja biti na višem nivou. Želimo u Evropsku uniju, kao i sve druge zemlje u Evropi, ali ćemo u procesu evropskih integracija štititi državne i nacionalne interese", rekao je Dačić. Premijer je istakao da je Vlada Srbije ozbiljna i da nema nameru da jedno priča a drugo radi, i da zato očekuje otvoren razgovor o svim spornim pitanjima. "Srbija ima jedinstven pristup i ovo mora da bude timska igra, a ne pojedinačni pristup. Nastavljamo razgovore o formiranju jedinstvene politike za Kosovo u kojima će učestvovati vlada, predsednik Tomislav Nikolić i Skupština", rekao je Dačić. On je naveo da je cilj Srbije da sledeće godine što pre dobije datum za početak pregovora sa EU. "Nastavićemo reforme, ne zbog EU nego zbog nas, i vlada je čvrsto opredeljena za nastavak puta ka EU. A to je i politički stav najvećeg broja stranaka u Srbiji", rekao je Dačić. On je ponovio da će prioritet biti nastavak unutrašnjih reformi, poput reforme pravosuđa, a da će jedan od glavnih prioriteta biti borba protiv korupcije i izrada strategije za borbu protiv korupcije.

Nikolić na sastanku sa Fileom tražio izmenu formulacije

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je u Beogradu na sastanku sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom da Srbija ne želi da prolongira svoj ulazak u EU niti da gura probleme kroz tepih, ali da treba odustati od formulacije teritorijalni integritet Kosova. "Srbija ne želi da prolongira ulazak u EU, stavljajući probleme pod tepih, već je spremna da ih rešava", rekao je Nikolić i dodao da EU ako iskreno želi da joj se Srbija pridruži, treba da izmeni formulaciju u svojoj strategiji proširenja o teritorijalnom integritetu Kosova. Prema Nikoliću, EU bi time dokazala posvećenost statusnoj neutralnosti Kosova i Metohije, saopštila je informativna služba predsednika Republike. Nikolić je rekao i da Srbija čini sve da ispuni uslove EU i da je to dokazala konkretnim rezultatima u reformi pravosuđa, borbi protiv kriminala i korupcije i spremnošću za normalizaciju odnosa sa Prištinom kroz direktne pregovore na najvišem političkom nivou. Evropski komesar za proširenje je rekao da formulacija teritorijalni integritet ne prejudicira status Kosova istakavši da je reč o činjenici da se Evropa još od 2005. godine protivi podeli Kosova. Sagovornici su se, kako je navedeno, saglasili da je situacija na Kosovu izuzetno delikatna i da svaka formulacija u vezi sa tim mora da bude jasno precizirana.

Antić: Znanja iz Čikaga želimo da primenimo u Beogradu

Predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić izjavio je da je delegacija Beograda u Čikagu stekla uvid u nova znanja i tehnologije upravaljanja gradskim sistemima koja će pokušati da primene u glavnom gradu Srbije. "Posebno bi bilo značajno da se konačno realizuje dugo planirano otvaranje direktne avionske linije Beograd - Čikago, što bi omogućilo našoj dijaspori da ostvari brže i lakše prisustvo u Srbiji", rekao je Antić u razgovoru sa predstavnicima srpske dijaspore u Čikagu, saopštila je Gradska uprava. Delegacija Beograda predvođena gradonačelnikom Draganom Đilasom otputovala je u SAD 8. oktobra. Cilj posete je upoznavanje sa funkcionisanjem velikih gradova i različitim finansiranjem infrastrukturnih objekata. Beograd i Čikago su 2005. godine potpisali Povelju o bratimljenju.

Rasmusen: NATO će možda pojačati trupe na severu Kosova

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je u Briselu da će Alijansa možda pojačati svoje mirovne snage na severu Kosova, gde srpska manjina odbacuje nadležnost vlade u Prištini. Pri tome bi ukupne snage NATO-a u okviru Kfora na Kosovu ostale nepromenjene. Rasmusen je na sastanku ministara odbrane zemalja NATO-a rekao da bi Alijansa mogla da prebaci više vojnika iz sastava NATO-a na sever Kosova da bi se smirilo sporadično nasilje koje podriva napore za mir i obnovu, prenosi agencija AP. Alijansa je danas saopštila da NATO u okviru Kfora na Kosovu ima 6.148 vojnika. Kako je saopštila Alijansa, na sastanku danas u Briselu ministri su razmotrili uticaj bezbednosne situacije na broj vojnika na Kosovu i ponovili da je cilj NATO-a da se ide ka manjem i fleksibilnijem vojnom prisustvu, "kada to dozvole okolnosti i kada vreme bude odgovarajuće", ali nisu najavili nikakvu promenu broja vojnika Kfora za sada. AP navodi da je NATO pod pritiskom da smanji broj trupa na Kosovu. U okviru Kfora nalazi se i 750 Amerikanaca.

Koštunica: Odbaciti zahtev Evropske komisije

Predsednik opozicione Demokratske stranke Srbije (DS S) Vojislav Koštunica ocenio je da Srbija treba da odbaci "zahtev" Evropske komisije da poštuje teritorijalni integritet Kosova. "Nijedna država u Evropi ne bi prihvatila zahtev da poštuje teritorijani integritet dela sopstvene teritorije, i Srbija, pozivajući se na međunarodno pravo, treba jasno da odbaci ovaj zahtev. Ne može se dopustiti da evropske integracije predstavljaju masku za stvaranje nezavisnog Kosova. Ovakvi uslovi EU zahtevaju nedvosmislen odgovor Srbije", ocenio je Koštunica. U izjavi dostavljenoj agenciji Beta bivši premijer ocenio je da je "zahtev Evropske komisije da Srbija poštuje teritorijalni integrititet Kosova najgrublja do sada poruka Brisela u nastojanju da stvori nezavisnu državu Kosovo". Koštunica je podsetio i da DS S od 2008. godine "neprestano upozorava da je cilj EU da korak po korak uspostavi nezavisno Kosovo". "Sada je uspostavljen ogoljeni zahtev da Srbija prizna teritorijalni integritet Kosova. Prethodna vlast je prihvatila veliki broj zahteva od strane EU - od Euleksa do briselskih sporazuma - i ostalo je još samo nekoliko koraka do potpunog priznavanja nezavisne države Kosovo", naveo je lider DS S-a. Koštunica je dodao da je "velika odgovornost na sadašnjoj vlasti da u poslednjem trenutku zaustavi ovaj proces koji uvlači Srbiju u stvaranje albanske države na teritoriji Srbije". Poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova navodi se u dokumentu Evropske komisije "Strategija proširenja i izazovi" koji je danas predstavljen u Briselu. Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić rekao je da je "zabrinut" zbog takve formulacije koja bi mogla da zaustavi pregovore Beograda i Prištine.