SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Brisel centar obaveštajnih službi

Italija raspustila vlasti grada Kalabrije - zbog mafije

Ateisti i katolici ratuju bilbordima i plakatima

Turska upozorava Siriju da je više ne gađa

Ukradeno telo vođe Setasa

Netačno da su silovanja u ratovima sve učestalija

Spoljnotrgovinski deficit SAD povećan

U Kini naglo pala prodaja japanskih automobila

Brisel centar obaveštajnih službi

Iako je "hladni rat" odavno završen i pobednik poznat, špijunske aktivnosti i dalje su vrlo žive a Brisel, kao administrativni centar Evropske unije, prednjači u tome. Procenjuje se da u belgijskoj prestonici svakodnevno "operiše" na hiljade agenata različitih obaveštajnih službi, koji su uglavnom infiltrirani u veliki broj međunarodnih institucija ili rade u profesijama koje podrazumevaju kontakt sa diplomatama. "Prestao sam da se viđam sa njim na ručkovima zbog toga što je stalno postavljao pitanja, a nikada nije ništa govorio o sebi", kazao je neimenovani diplomata koji radi u Saveru Evropske unije o jednom svom poznaniku koji je radio za Ambasadu Rusije u Belgiji, preneo je portal Euraktiv Srbija (euractiv.rs). Šef Belgijske obaveštajne službe (VSSE) Alen Vinants kaže da u prestonici Briselu danas ima više špijunskih aktivnosti nego u bilo kom drugom gradu u svetu. Hladni rat u tom gradu zapravo nikada nije ni završen. U jednom od svojih retkih intervjua Vinants je za za sajt Euobzerver rekao da se "ne radi o desetinama ili stotinama ljudi, nego o hiljadama" službenika i agenata stranih obaveštajnih službi. "U Belgiji, špijunaža, ruska ali i iz država poput Kine i ostalih, na istom je nivou kao u vreme 'hladnog rata'... U našoj zemlji boravi ogroman broj diplomata, biznismena, tu su sedišta međunarodnih organizacija poput NATO-a i evropskih institucija. Tako da je ovo za službenike obaveštajnih sluzbi i špijune kao vrtić. Ovo je mesto gde treba biti", kaže Vinants. On je dodao da se ne treba zavaravati time da u Briselu deluju samo agenti iz Rusije, Irana i Kine, jer su jednako prisutni i obaveštajci iz takozvanih "prijateljskih zemalja" bliskih EU, poput SAD ili Izraela. Vinants tvrdi da su Rusi prestali da regrutuju ljude po osnovu komunističke ideologije još 80-ih godina prošlog veka i da se sada sve radi isključivo za novac, pravljenje kompromisa ili zarad zadovoljenja ega. "Postoji jedno polje gde nestaju podele između neutralnih, prijateljskih i neprijateljskih službi, a to je kada na dnevni red dođe zaštita ekonomskih i naučnih potencijala. U tom slučaju mislim da su sve službe konkurentne jedna drugoj", rekao je Vinants. Špijuni su obično ljudi zaposleni u diplomtskoj službi, novinari, lobisti, poslovni ljudi, ali i studenti. Jedna od glavnih tema od interesa za obaveštajne službe su, prema rečima Vinantsa, energetska politika Evropske unije. Oni se trude da naprave kontakte i sprijatelje se sa ljudima tokom brojnih seminara, prijema i drugih skupova, kojih u Briselu ima svakodnevno u velikom broju. Na meti špijuna su ljudi različitih profila, od onih u obaveštajnom žargonu poznatih kao "miševi" - osobe koje imaju izražen ego, sklonost ka novcu, ideološke probleme i slično. Sa obaveštajnog aspekta špijunima su interesantni i ljudi koji imaju finansijskih problema, ili su bliskim nekim radikalnim ideologijama, ili jednostavno zamišljaju da su Džejms Bond i da mogu sve da urade. U pojedinim slučajevima, špijuni uspostavljaju kontakte u Briselu, ali čekaju sa aktiviranjem svoje veze i pokušaja vrbovanja tek pošto ta osoba dobije premeštaj u svoju domovinu. U obaveštajnim krugovima postoji šala na račun iranskih obaveštajaca za koje kruži priča da najviše špijuniraju svoje ambasadore. Slične priče postoje i za bezbednosne službenike u Evropskoj komisiji, Savetu i drugim službama EU. Vinants, međutim, tvrdi da osim slučaja Estonca Hermana Sima nije bilo većih incidenata sa curenjem informacija. Sim, bivši estonski službenik u ministarstvu odbrane, 2009. godine osuđen je za odavanje Moskvi više hiljada stranica poverljivih informacija vezanih za EU i NATO. Utvrđeno je da je njegov kontakt u ruskoj ambasadi bio sin ambasadora Rusije u EU Vladimira Čižova, iako je to ambasador odlučno negirao. Sim sada služi zatvorsku kaznu u Tartu, na istoku Estonije. Među glavnim obaveštajnim metama su Evropski spoljna služba (EEAS), koja je zadužena za bezbednosnu i odbrambenu evropsku politiku i na čijem je čelu Ketrin Ešton. Jedno od odeljenja te službe (IntCen) zapošljava analitičare bezbednosti iz brojnih država koji imaju zadatak da prave izveštaje o terorističkim pretnjama i krizama u svetu. Veliki bezbednosni izazov leži u tome što veliki broj diplomata nema naviku da obavljaju važne poslove preko obezbeđenih telefonskh linija, delom zbog toga što takve linije nemaju, a delom i zbog toga što su previše "zaljubljeni" u svoje ajfonove. Obaveštajni službenici tvrde da je najveća greška koju u tom poslu možete da učinite da potcenite službu koja radi protiv vaših interesa.

Italija raspustila vlasti grada Kalabrije - zbog mafije

Vlada Italije je raspustila vlasti grada Kalabrije, pošto je jedan gradski odbornik uhapšen zbog povezanosti sa mafijom. Ministarka unutrašnjih poslova Anamarija Kanseljeri obznanila je ovu odluku, koja je usledila pošto se, nakon odbornikovog hapšenja iz prošle godine, administracija Kalabrije našla pod lupom istražitelja. Kalabrija je postojbina moćne mafijaške organizacije 'Ndrangeta. Ovakve istrage se sprovode na osnovu italijanskog zakona, kako bi se utvrdilo da li je došlo do infiltracije mafije u gradske vlasti. Kanseljeri je rekla da je donela odluku kako bi se sprečila bila kakva mogućnost da se administracija Kalabrije "zarazi" mafijom. I ranije su se zbog mafije raspuštale gradske vlasti, ali se to do sada uvek dešavalo sa manjim mestima. Kalabrija je prvi glavni grad neke italijanske provincije u kome se to dogodilo. Gradom će upravljati tri komesara do lokalnih izbora, do kojih će doći za 18 meseci.

Ateisti i katolici ratuju bilbordima i plakatima

Poljske gradove ove jeseni preplavljuju bilbordi i plakati, ponekad i jedan pored drugog, na kojima poljski ateisti i katolici pozivaju Poljake da podrže njihov pogled na svet. Kampanju su nedavno započeli ateisti u Lublinu, na religioznom jugoistoku zemlje, kada su postavili bilborde sa porukama "Ne ubijam, ne kradem, ne verujem" ili "Ne veruješ u Boga? Nisi sam". "Želeli smo da započnemo debatu o tome da se moral povezuje sa verom. U Poljskoj preovlađuje sterotip da su ateisti manje moralni od vernika", objasnila je dnevniku Žečpospolita cilj kampanje predsednica fondacije Sloboda od religije Dorota Vujćik. Nakon Lublina, počev od 16. oktobra i u drugim gradovima širom Poljske pojaviće se plakati koji podsećaju da u Poljskoj od 38 miliona stanovnika ima i najmanje dva miliona ateista. Ateisti nisu dugo čekali na odgovor - kod kraljevskog zamka Vavel u Krakovu pojavili su se verski plakati i bilbordi sa porukama "Postojim. Iako me ne vidiš", "Postojim. Besmrtan" ili "Sve prolazi...a ja postojim" uz jednostavan krst u crvenom kvadratu. "Tokom poslednjih decenija promenili su se način našeg života i forme komunikacije i prirodno je da i crkva mora da se prilagodi tim novim formama. Verski plakat za nekoga će biti reklama, dok će za vernika biti element kontakta sa svetom. Kao što su nekada element komunikacije crkve sa ljudima bile kapelice pored puteva, takvu ulogu sada igraju plakati", kazao je sociolog sa Varšavskog univerziteta Tadeuš Šavjel. Daša Pavlović

Turska upozorava Siriju da je više ne gađa

Šef Generalštaba turske armije Nedžet Ezel zapretio je Siriji da će odgovor Turske biti "još snažniji" ako se nastavi otvaranje vatre na teritoriju njegove zemlje, javljaju turske televizijske mreže. "Odgovorili smo (na sirijsku paljbu). Ako se bude nastavilo, uzvratićemo još snažnije", rekao je Ezel, prilikom obilaska pograničnog grada Akčakale u kojem su sirijske granate 4. oktobra usmtrile petoro civila. Na ovaj napad, Turska je uzvratila u nekoliko navrata. U međuvremenu se Sirija izvinila. Prema Ezelovim rečima, turska odmazda je Siriji pričinila "znatne gubitke". Šef turskog generalštaba nije precizirao te gubitke. Pobunjenici su juče zauzeli strateški grad Maret al Numan na severu Sirije, na autoputu koji povezuje gradove Damask i Alep. Pobunjenici su 10. juna već bili zauzeli taj grad, ali ih je sirijska vojska potom isterala iz njega. Maret al Numan je imao 90.000 stanovnika pre početka pobune protiv režima marta 2011. Od strateškog je značaja jer tuda moraju da prođu pojačanja za Alep. Pobunjenici već drže oblasti na istoku i zapadu od tog grada, u provinciji Idleb.

Ukradeno telo vođe Setasa

Grupa naoružanih ljudi ukrala je iz mrtvačnice u Meksiku telo jednog od najozloglašenijih narko bosova, Eriberta Laskana, vođe kartela Setas, samo dan pošto su ga pripadnici meksičke mornarice ubili, rekao je tužilac savezne države Koavila, Omero Ramos. U napadu u nedelju, u gradu Progreso, marinci su ubili dva pripadnika Setasa, potvrdio je Ramos, i dodao da su otisci prstiju jednog od njih odgovarali Laskanu, javlja agencija AP. Po rečima Ramosa, u ponedeljak ujutru grupa naoružanih ljudi upala je u mrtvačnicu i ukrala oba tela. Laskano je svojevremeno dezertirao iz specijalnih vojnih snaga, a kartel koji je osnovao i predvodio, tokom šestogodišnjeg rata narko bandi i vlasti u Meksiku stekao je reputaciju izuzetno brutalnog. Mornarica je juče saopštila da je, po prvim forenzičkim izveštajima, ubila Laskana u okršaju u severnom Meksiku, oko 125 kilometara zapadno od granice sa SAD, što je i potvrđeno. Kako je preneo britanski Bi-Bi-Si (BBC), Laskano, poznat po nadimku "Dželat", osnivač je zloglasnog kartela Setas, umešanog u niz masovnih ubistava i otmica. Meksička policija veruje, kako navodi BBC, da je za nedavni porast u broju ubistava odgovoran rascep unutar Setasa. Veruje se da je Laskano bio lider jedne frakcije, dok je drugu predvodio Migel Anhel Trevino Morales. Laskano je osumnjičen za umešanost u stotine ubistava. SAD su ranije ponudile nagradu od pet miliona dolara, a Meksiko još 2,3 miliona za informaciju koja bi odvela do njegovog hapšenja. Mornarica je saopštila da je uhapsila, takođe, regionalnog lidera Setasa, Salvadora Alfonsa Martinesa Eskobeda koji, kako je saopšteno, stoji iza ubistva 72 migranta u severnoj državi Tamaulipas. Zvaničnici su naveli da je Eskobedo radio za Trevina Moralesa, nazvanog "Z40", koji ima istu, ako ne i reputaciju brutalnijeg zločinca od Laskana. Policija je, takođe, nedavno uhapsila Ivana Velaskesa Kabaljera, poznatog kao "taliban" ili "Z50". On je, kako se priča, bio u ratu sa Trevino Moralesom, i veruje se da se pridružio rivalskom kartelu Galf, čiji je šef Horhe Kostilja ili "El Kos" takođe uhapšen prošlog meseca. Ozloglašeni po masovnim ubistvima i ekstremnom nasilju, banda Setas kontroliše u severoistočnom Meksiku ključne rute za krijumčarenje droge u SAD. Za vreme skoro šestogodišnjeg mandata meskičkog predsednika Felipea Kalderona koji je na bande poslao vojsku, veruje se da je poginulo ili ubijeno skoro 50.000 ljudi.

Netačno da su silovanja u ratovima sve učestalija

Novo istraživanje iz Kanade unosi sumnju u rasprostranjeno verovanje da se silovanje sve češće koristi kao "oružje rata", piše agencija Asošiejted pres (AP). Istraživački tim sa Univerziteta Sajmon Frejžer u Vankuveru navode u upravo objavljenom izveštaju da nema ubedljivih dokaza koji bi potkrepili takvo uverenje ili tvrdnje visokih i drugih zvaničnika Ujedinjenih nacija da je ratno seksualno nasilje u porastu. Nema ni uverljivih dokaza da je ekstreman nivo seksualnog nasilja u malom broju zemalja zahvaćenih ratovima kao što su Kongo, Liberija i Sudan prisutan u drugim konfliktnim zonama sveta, piše u izveštaju. Međutim, postoje dokazi - koji se uglavnom previđaju - da su najčešći silovatelji u ratu zapravo muževi, ljubavnici ili članovi porodice, a ne borci, rekao je na konferenciji za novinare u Njujorku jedan od čelnih ljudi istraživačkog poduhvata, Sebastijan Merc. Mada su ogromna većina počinilaca muškarci, a ogromna većina žrtava žene i devojčice, novije studije pokazuju, kaže Merc, da muških žrtava i ženskih počinitelja ima više no što javnost misli, a to je nasilje koje se gotovo nikada ne spominje. Izveštaj o ljudskoj bezbednosti za 2012. godinu, što je zvaničan naziv dokumenta, ukazuje da je broj podataka o seksualnom nasilju u ratu minimalan - uprkos ogromnom povećanju međunarodne pažnje u poslednje dve decenije. Rezultat su, kako se navodi, "vrlo zavaravajuća pretpostavljanja o razmerama i intenzitetu seksualnog naselje u ratnim zonama koja su postala široko prihvaćena u medijima, u Ujedinjenim nacijama, drugim međunarodnim agencijama i zajednici zaštitnika ljudskih prava". Istraživači su pozvali međunarodnu zajednicu da postane odgovornija kada prikuplja i koristi podatke u seksualnom nasilju u ratovima. Direktor projekta Endrju Mak kaže da je zapanjujuće da 12 godina posle usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti UN koja poziva na pojačanu zaštitu žena i devojčica u ratu i krivični progon odgovornih za silovanje i druge zločine protiv žena "UN nemaju pojma koliko je seksualno nasilje rašireno u današnjim ratovima, ni da li ga ima više ili manje nego ranije". Merc je ukazao da se izveštajem ne dovodi u pitanje važnost pitanja seksualnog nasilja u ratovima niti se tvrdi da na njega treba obraćati manju pažnju jer je to "veoma ozbiljan napad na ljudsku bezbednost i ozbiljna pretnja svima koji žive u zonama konflikata". "Međutim, potrebno nam je bolje razumevanje prirode i razmera seksualnog nasilja u ratovima", dodao je Merc. Prema njegovim rečima, postoji ogromna količina literature koja tvrdi da vlade i pobunjeničke formacije koriste silovanje kao sredstvo za ostvarivanja prednosti na bojnom polju i u politici, ali "nisu ponuđeni dokazi koji bi potkrepili tvrdnje da je pojava sve učestalija". Upravo suprotno - "neki dokazi ukazuju da se to (seksualno nasilje) dešava ređe no što se tvrdi, i da je u prethodnim godinama došlo do opadanja" njegove učestalosti. U izveštaju se spominje srpska kampanja silovanja u Bosni i Hercegovini tokom rata 1992-1995 kao "verovatno najozloglašeniji skorašnji slučaj" ali se dodaje da u globalu "dokazi ukazuju da je strateško silovanje pre izuzetak nego pravilo u većuni konflikata". Visoki zvaničnici UN su tvrdili, na primer, da je silovanje korišćeno kao oružje u sukobima u Kongu, ali je studija Švedskog nordijsko-afričkog instituta iz 2010. godine iznela tvrdnje vojnika i oficira kongoanske armije da silovanja nisu hila nikakva strategija. Visok nivo seksualnog nasilja u Kongu uglavnom proističe iz toga - kako se navodi u izveštaju - "što sistem vojne komande ne funkcioniše dobro, i što je isuviše neorganizovan, fragmentaran i korumpiran da bi se nedisciplonovani, često neplaćeni vojnici sprečili da pljačkaju i siluju u velikim razmerama". Suviše velika pažnja usmerena na mali broj zemalja sa visokom stopom ratnog seksualnog nasilja stvara utisak da te visoke stope važi i za ostale zemlje u svetu u kojima se ratuje, a to nije slučaj, tvrdi se u izveštaju kanadskog tima. Naime, o toj većini zemalja sa mnogo manjim količinama seksualnog nasilja se ne razgovara.

Spoljnotrgovinski deficit SAD povećan

Američki spoljnotrgovinski deficit povećan je u avgustu pošto je izvoz pao na šestomesečni minumum, saopštilo je ministarstvo trgovine SAD. Izvoz je pao za jedan odsto na 181.3 milijarde dolara, dok je uvoz pao za 0,1 odsto na 225,5 milijardi dolara s manjom potražnjom za stranim automobilima, avionima i teškom mašinerijom. U padu je i potražnja u inostranstvu za vozilima i poljoprivrednim proizvodima iz SAD. Na osnovu dosadašnjih podataka spoljnotrogovinski deficit će ove godine biti 561,6 milijardi dolara, što je nešto vše od 559,9 milijardi dolara. Na ovo povećanje uticao je i rast cene sirove nafte. Privredni rast u SAD smanjio se na godišnju stopu od 1,3 odsto u drugom tromesečju, čemu je doprinelo i povećanje spoljnotrgovinskog deficita, a većina ekonomista ne očekuje da će rast tokom ostatka godine nadmašiti dva odsto. Na proizvodnju u SAD negativno utiče loša ekonomska situacija u Evropi, Kini i drugim bitnim tržištima. Jedna petina američkih proizvoda se prodaje u Evropi u kojoj je više zemlja u recesiji.

U Kini naglo pala prodaja japanskih automobila

Prodaja japanskih automobila u Kini drastično je pala u septembru, od kada je Japan pokušao da nacionalizuje sporna ostrva u Istočnom kineskom moru na koja Kina polaže pravo, javlja AP. Korporacija Tojota saopštila je danas da je prodaja u Kini pala za 48,9 odsto u odnosu na prošlu godinu. Honda navodi da ja njihova prodaja pala za 40,5 odsto, a prodaja Micubišija za čak 63 odsto. Prošlomesečna spor oko ostrva, koja Japanci zovu Senkaku a Kinezi Diaoju, bila je povod za nasilne proteste u Kini, uz pozive na bojkot japanske robe. Tojotine i Hondine prodavnice su spaljivane, a demonstranti su razbijali japanske automobile izvikujući slogane protiv Japana. Japanski proizvođači računali su na rastuću kinesku srednju klasu kao na novo tržište posle duge stagnacije u domaćoj auto industriji.