REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Dodik: Zlatko Lagumdžija i Bećirović će biti smenjeni

Nova vlada CG, verovatno, zavisi od Bošnjačke stranke

U Zagrebu uhapšen sveštenik osumnjičen za proneveru

Slovenija zatvara još jednu ambasadu

Pripreme za vladu na dva koloseka

Za DPS, SDP i LP glasalo 46,33 odsto

U BiH počeo probni popis stanovništva

Dodik: Zlatko Lagumdžija i Bećirović će biti smenjeni

Predsednik Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da će ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdžija biti smenjen sa te funkcije. Dodik tvrdi da će biti smenjen i prvi zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma parlamenta BiH Denis Bećirović, koji je, kao i Lagumdžija, član Socijaldemokratske partije BiH (SDP). "I Stranka demokratske akcije (SDA) ima svoje razloge za smenu Lagumdžije", naveo je Dodik u intervjuu za Radio-televiziju RS (RT RS). Prema njegovim rečima, Lagumdžija bi mogao biti smenjen već u prvom krugu glasanja u državnom parlamentu, jer lider SDA Sulejman Tihić tvrdi da za to može osigurati entitetsku većinu i bez Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ). Dodik je dalje rekao da bi do sredine sledeće sedmice trebalo da bude deblokirana vlast na državanom nivou, dodajući da se traga za novom skupštinskom većinom na nivou BiH. "Mislim da će se do srede rešiti mnoga pitanja. Nastavićemo razgovore sa svima tražeći najbolju soluciju. Ostajemo pri svom zahevu za smenom Lagumdžije i podržaćemo smenu Bećirovića, koju je pokrenula Srpska demokratska stranka (SDS), sa kojom nastavljamo saradnju na državnom nivou", rekao je on. Dodik je potvrdio da je juče razgovarao sa Lagumdžijom o njegovoj smeni, odnosno o mogućnosti da se ona izbegne, dodajući da "nema garancija kakvo će biti Lagumdžijino ponašanje u budućnosti", s ozbirom na to da je kao ministar inostranih poslova prekršio Ustav BiH, "ponizio RS" i prekršio dogovor o formiranju Saveta ministara BiH. Stranke iz RS pokrenule su inicijativu za Lagumdžijinu smenu jer je misiji BiH pri UN naložio da glasaju za rezoluciju o Siriji, mada konsenzus o tome nije postignut u Predsedništvu Bih, koje je po Ustavu nadležno za spoljnu politiku zemlje. Dodik je još kazao da je juče razgovarao i sa Čovićem i Tihićem, ističući da on ne želi da se meša u to koje će bošnjačke stranke biti članice vladajuće većine na nivou BiH. "Onaj ko ima kvalifikovanu većinu u skladu s procedurama, on je za nas legitiman. Pretpostavljamo da, ukoliko dođe do smene Bećirovića i Lagumdžije, SDP otići u opoziciju na nivou zajedničkih institucija", kazao je on. Dodik smatra da Savetu ministara BiH "i ne treba pridavati neku pažnju, jer to nije državna vlada". Merima Spahić, Banja Luka

Nova vlada CG, verovatno, zavisi od Bošnjačke stranke

Nova vlada Crne Gore, nakon parlamentarnih izbora, najverovatnije će biti formirana uz pomoć Bošnjacke stranke (BS), jer koalicija Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP) i Liberalne partije (LP) nije osvojila apsolutnu većinu u parlamentu. Koalicija na čijem je čelu predsednik DPS-a i bivši šef države i vlade Milo Đukanović, prema rezultatima izbora koje je saopštio Centar za demokratiju (CEMI), imaće je 39 od 81 poslanika, dva mandata manje nego što je potrebno da bi sama mogla formirati vladu. Prema istim podacima, BS ima tri mandata, a u koaliciju s DPS-om, SDP-om I LP-om najverovatnije će ući i Hrvatska građanska inicijativa, s jednim osvojenim poslaničkim mestom. Po jedan mandat dobile su i dve izborne liste koje predstavljaju Albance u Crnoj Gori, Albanska koalicija i Forca zajedno. Da li će se i one pridružiti novoj vlasti, nije, međutim, izvesno. Predsednik BS-a Rafet Hu-sović rekao je da će ta stranka pregovarati s koalicijom DPS-SDP-LP, ali je kazao da su sada njeni "koalicini kapaciteti" i da će zato i zahtjevi biti veći. Funkcioner BS-a Suljo Mustafić, međutim, nije isključio mogućnost da BS pregovara i sa opozicionim Demokratskim frontom (DF) o sastavljanju nove vlade. Bošnjačka stranka je i do sada bila u crnogorskoj vlasti, jer je na predhodnim izborima, u martu 2009. godine, bila u predizbornoj koaliciji s DPS-om i SDP-om, a na ovim izborima nastupila je samostalno. U dosadašnjoj vladi bila je i Hrvatska građanska inicijativa koja je, nakon prethodnih izbora, sklopila koaliciju s vladajućim strankama, iako su one tada imale apsolutnu većinu u parlamentu. Lider DF-a Miodrag Lekić pozvao je sinoć manjinske partije da, kako je rekao, sastave vladu "narodnog jedinstva". "Bolje bi bilo da je tražio vladu narodnog spasa, jer vlada narodnog jedinstva, bez učešća najjače političkle grupacije, koalicije DPS- SDP-LP, nije moguća", rekao je beogradski analitičar Dušan Janjić. Posle parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, analitičari se bave tradicionalnim postizbornim pitanjem - ko je dobitnik, a ko gubitnik, i daju različite odgovore. Ima mišljenja da su sve glavne izborne liste dobitnici, koalicija DPS-SDP-LP, jer je i dalje najjača politička grupacija, a opoziciona Socijalistička narodna partija (SNP), jer je , ipak, osvojila devet mandata, iako je bila uzdrmana predizbornim prebegom njenih članova u DF. Opozicioni DF je, prema oceni istih analitičara, takođe dobitnik pošto je po snazi druga parlamentarna grupacija, a novostvorena Pozitivna Crna Gora, sa sedam osvojenih mandata, jer je novi politički subjekat, a neki kažu, možda i nova pojava na politickoj sceni Crne Gore. Prema nekim mišljenjima, Pozitivna Crna Gora je možda i najveći dobitnik, a najveći gubitnik je SNP koji sada ima znatno manje poslaničkih mesta u Skupštini Crne Gore. Državna izborna komisija još nije saopštila ni preliminarne rezultate parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, na koje je, prema podacima nevladinog sektora, izašlo nešto više od 69 odsto birača. Taj podatak su neki analitičari ocenili kao veoma važnu poruku koaliciji DPS-SDP -LP da, kao najverovatnije i nova vlada, više nego do sada vodi računa o interesima građana.

U Zagrebu uhapšen sveštenik osumnjičen za proneveru

U Zagrebu je uhapšen katolički sveštenik, fra Šime Nimac kojeg crkva optužuje da je bespravno prodao crkveno zemljište i pobegao sa 1,3 miliona evra, potvrdila je hrvatska policija. Posle hapšenja 34-godišnji fra Nimac odvezen je u Split, gde će biti ispitan o proneveri za koju ga optužuje Katolička crkva u Hrvatskoj. Druge detalje hapšenja policija nije saopštila. Mediji spekulišu da je sveštenik pronađen zahvaljujući signalu mobilnog telefona, kao i da je u trenutku hapšenja s njim bila devojka. Proteklih dana mediji su izveštavali da je 34-godišnji bivši župnik župe Basta - Baške Vode fra Šime Nimac pošto je podigao novac pobegao s jednom devojkom, inače bankarkom. On se, međutim, javio nekim medijima negirajući da je nestao i najavio da će uskoro javnosti predočiti pozadinu celog slučaja. Katolička crkva u Hrvatskoj juče je saopštila da je fratar bespravno prodao oko 40.000 kvadrata crkvenog zemljišta u blizini Baške Vode za 1,3 miliona evra koje je podigao sa računa župe. Provincijalat Franjevačke provincije i Ordinarijat Splitsko-makarske nadbiskupije izrazili su žaljenje zbog "opravdanog zgražanja javnosti prouzrokovanog nezasitnim egoizmom pojedinca" i uputili izvinjenje hrvatskoj javnosti u ime svih franjevaca. Naveli su da je župa podnela tužbu kako bi osporila kuproprodaju župnopg zemljišta za koju fra Nimac nije imao pisanu suglasnost.

Slovenija zatvara još jednu ambasadu

Slovenija će zatvoriti ambasadu u Helsinkiju pošto je prošlog meseca zatvorila i svoja diplomatska predstavništva u Lisabonu i Stokholmu, kao i konzulat u Diseldorfu. Do kraja meseca slovenačka diplomatija zatvoriće i ambasadu u Dablinu, a na udaru će biti i generalni konzulat u Njujorku. Odluke o zatvaranju diplomatsko-konzularnih predstavništava usvojena je krajem meseca maja na osnovu odluke vlade, koju su potvrdili parlament i predsednik države. Sa zatvaranjem svojih predstavništava u inostranstvu Slovenija bi trebalo da uštedi 1,8 miliona evra godišnje. Zatvaranje ambasada i konzulata neće biti jedina mera štednje, jer je ministar spoljnih poslova Karel Erjavec najavio i smanjenje plata zaposlenima, kao i ukidanje plaćanja plata zaposlenima iz drugih ministarstava u predstavništvu Slovenije u Briselu.

Pripreme za vladu na dva koloseka

Pripreme za formiranje nove crnogorske vlade se prema najavama odvijaju na dva koloseka, a njihovi akteri su dve predizborne koalicije na parlamentarnim izborima održanim 14. oktobra. Koalicija Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP) i Liberalne partije (LP) već je ostvarila prve kontakte sa Bošnjačkom strankom (BS), Hrvatskom građanskom inicijativom (HGI) i nekim partijama koje predstavljaju etničke Albance, ali i opozicioni Demokrartski front (DF) najavljuje svoje aktivnosti u vezi sa formiranjem nove vlade. Jedan od funkcionera DF, predsednik Pokreta za promjene, Nebojša Medojević je na svom Fejsbuk profilu napisao da DF kreće u "diplomatsku ofanzivu", radi podrške da taj predizborni savez formira novu vladu Crne Gore. Medojević je poručio da će predstavnici DF posetiti Ankaru, Zagreb, Tiranu, Sarajevo i neke druge prestonice, što upućuje na zaključak da i taj predizborni savez računa na partije manjinskih naroda, kao na partnere u sastavljanju nove vlade. Neki mediji su objavili da je predizborna Albanska koalicija "načelno dogovorila" da sa DPS, SDP i LP uđe u novu vladu, a BS i HGI su ranije saopštili da je i njima bliža postizborna saradnja sa dosadašnjom vladajućom koalicijom. Koaliciji DPS, SDP i LP nedostaju dva poslanička mandata da formira vladu, a ako bi na postizbornu saradnju pristale sve manjinske izborne liste, onda bi nova vlada imala i veću podršku nego što joj je neophodno.

Za DPS, SDP i LP glasalo 46,33 odsto

Koalicija Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP) i Liberalne partije (LP) koju je predvodio Milo Đukanović, prema konačnim podacima Državne izborne komisije, na parlamentarnim izborima u nedelju dobila je podršku 46,33 odsto birača, više nego što je ranije saopštio Centar za monitoring (CEMI). Prema podacima CEMI-ja koji su od nedelje važili kao relevantni, koalicija DPS-SDP-LP dobila je 45,6 odsto glasova. Rezultat te koalicije je vrlo blizu projekcije koju je još pre 20 dana saopštio podgorički Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), na osnovu ispitivanja javnog mnjenja. Opozicioni Demokrarstki front (DF), prema konačnim podacima, dobio je 23,18 odsto glasova, Socijalistička narodna partija (SNP) 11,23 odsto, a novoosnovana Pozitivna Crna Gora 8,37 odsto. Postignuti rezultati su uglavnom slični onome što je prognozirao CEDEM. Zanimljivo je da je koalicija DPS-SDP-LP, što se tiče opština, jedan od najboljih uspeha postigla u Andrijevici, gde je dobila 1.885 glasova, blizu 700 glasova više nego DF i SNP zajedno. Ta koalicija će u Skupštini Crne Gore imati 39 od 81 poslaničkog mesta, dva manje nego što je potrebno da bi samostalno formirala vlast. Koalicija DPS-SDP-LP će, prema najavama, dobiti podršku manjinskih izbornih lista koje u crnogorskom parlamentu imaju šest mandata - tri Bošnjačka stranka, dva stranke koje predstavljaju Albance i jedan Hrvatske građanske inicijative.

U BiH počeo probni popis stanovništva

U BiH je počeo probni popis stanovništva koji će trajati do 29. oktobra. Probnim popisom u Republici Srpskoj biće obuhvaćeno 15 opština i oko 2.000 domaćinstava. Popis će u RS biti sproveden u Banjaluci, Doboju, Prijedoru, Šipovu, Prnjavoru, Bosanskoj Dubici, Tesliću, Ugljeviku, Zvorniku, Bijeljini, Foči, Gacku, Trebinju, Istočnom Novom Sarajevu i Palama. U Federaciji BiH probni popis biće sproveden u oko 3.000 domaćinstava u 19 opština. Probni popis treba da utvrdi organizacione, metodološke, informatičke pretpostavke, odnosno da simulira i testira sva rešenja koja će biti korišćena za popis stanovništa koji će u celoj BiH biti obavljen u aprilu 2013. godine. Direktor Agencije za statistiku BiH Zdenko Milinović saopštio je ranije da će probni popis koštati 200.000 konvertibilnih maraka (oko 100.000 evra) što je obezbeđeno iz budžeta državnih institucija. U BiH je poslednji put popis stanovništva izvršen 1991. godine. Prema tadašnjem popisu, u BiH je živelo 4.377 miliona stanovnika, od toga 43,47 odsto Muslimana, 31,21 odsto Srba, 17,38 odsto Hrvata, dok su ostatak bili pripadnici manjinskih naroda. Popis stanovništva će koštati između četiri i pet miliona maraka (KM).