SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Ciganska posla: Rasizam na evropski način

Građani Srbije u proseku duguju 812 evra

Dačić: Spremni smo za pregovore s Prištinom

Tači između dve američke vatre

Podrška građana EU opala na 47 odsto

Uhapšeni četvrti za napad na policiju kod Dobrosina

Dezer:EU će razmotriti privremeno ukidanje bezviznog rezima

Ciganska posla: Rasizam na evropski način

Za nekoliko dana institucije EU treba da razmatraju predlog šest država članica da se Srbiji, makar privremeno, opet uvedu vize. Kao argument za zabranu kratanja građana Srbije po Starom kontinentu nudi se činjenica da oko 10.000 srpskih državljana poslednjih nedelja ulazi u zemlje Unije i traži azil. Nemačka, Austrija, Francuska i druge zemlje su zabrinute kako da prime i zaštite srpske došljake, koje i zvanični Brisel i zvanični Beograd nazivaju lažnim azilantima. Panika zbog srpskih azilanata je poprimila karakter političke afere prve vrste, jer navodno Srbija zloupotrebljava Šengenski režim i bogatoj Evropi šalje svoju sirotinju da prosi i krade po zapadnim metropolama. Kao nepoželjne goste EU želi da te azilante pod hitno vrati natrag u Srbiju, a zemlju njihovog porekla da kazni uvođenjem viza za sve stanovnike, kako Srbi opet ne bi dolazili nezvani u EU. Po paničnoj reakciji Evropljana iz političkih krugova, koji šire strah od srpskih državljana, putnika i azilanata, reč je o teškom rasizmu, koji je kombinovan sa manipulacijama najgore vrste. Ne treba EU da se boji invazije srpskih državljana, jer od 8 miliona žitelja, samo 1,5 miliona ima pasoš, a samo 200.000 ima devize da putuje po svetu. Cilj EU je, međutim, da se Srbija uvredi, ponizi i pritisne da napokon prizna Kosovo kao državu i postane poslušna i pocepana kolonija. BELI RASIZAM Uskraćivanjem prijema i zaštite srpskih azilanata, bogate zemlje Starog kontinenta zapravo pokazuju otvorenu netrpeljivost prema Romima i Albancima, koji im nezvani dolaze u goste. Podaci govore da od oko 10.000 srpskih azilanata, većinu čine Cigani i Šiptari, kako ih narod ovde zove decenijama. Kada EU kritikuje Srbiju zbog nepoštovanja demokratskih prava, a posebno prava manjina, često pominje navodni neodgovoran odnos prema Romima i Albancima. Beograđani su napadani iz EU zašto iseljavaju Rome pridošle sa Kosmeta i smeštene u centru grada ispod mosta, u prigradsko higijensko naselje. Politički je ocenjeno da i odnos Srba prema Albancima nije korektan. Istovremeno EU te Rome i Albance, koje u Srbiji štiti od Srba, iako su oni državljani Srbije sa važećim pasošima, tretira kao nepoželjna lica, kao Cigane i Šiptare, koji ne treba i ne smeju da budu prisutni u Bonu, Berlinu, Frankfurtu, Beču, Milanu, Stokholmu, Parizu i drugim gradovima Evrope. Kada u Švajcarkoj ili Austriji romski ili albanski delinkventi počine zločin, tamošnji mediji pišu da su ti "kriminalci iz Srbije". A kada se pokaže da su ilegalno ušli i traže politički azil od Berna i Beča, onda se govori kako beže Romi i Albanci od srpskog režima. Srbija je zbog takvih manipulacija proglašena za najvećeg izvoznika neželjenih ljudi, prosjaka i sitnih lopova, besposličara i marginalaca u EU, što nije tačno. Unija laže, jer poređenja radi, na Stari kontinent ulazi mnogo viće Avganistanaca, Turaka, Pakistanaca, Iračana, Iranaca i drugih Arapa, nego li srpskih Roma i Albanaca. Ti Arapi su masovno dobili azil, dok se Romima i Albancima, pod izgovorom da su Srbi - direktno uskraćuje zaštita i pomoć. Bogata Evropa proteruje Cigane i Šiptare natrag bez suda i po rasističkom metodu, od oka se procenjuje da oni nisu ljudi za EU. Interesatno je da romske i albanske političke stranke, aktivisti nevladinih organizacija koji se bore za ljudska prava, mirovnjaci svih vrsta ćute na ovakav progon srpskih državljana. Uostalom, EU je ćutala i kada je Nikola Sarkozi iz Francuske isterao preko 10.000 rumunskih Cigana. Za Evropu i Francuze balkanski Romi nisu ljudi, već nevolja koje se treba rešiti. A upravo je Stari kontinent, kada je devedesetih razbijao Jugoslaviju, Srbiji kao naslednici SFRJ dodelio da preuzme i brine o 700.000 Cigana iz bivše države. Tako su Srbija i Beograd postali sabirni centar Cigana, od kojih veliki broj nije imao nikakava lična dokumenta. U 150 divljih romskih naselja samo u Beogradu ima Cigana iz Rumunije, Makedonije, Bugarske, BiH, Kosmeta i čak Albanije. Većina ilegalno useljenih Roma u Srbiji iz stranih zemalja su nepismeni, neki i ne govore srpski, a mnogi od njih žive od kraće bakra i gvožđa, šahtova i telefonskih kablova, koje preprodaju po otpadima. I kada srpska policija privede te kradljivce u stanicu, odmah se pojave advokati zapadnih humanitaraca da ih vade iz pritvora i vode na slobodu kao nedužne lopove. Time se pokazuje i druga vrsta evropskog rasizma, jer se spašavaju ciganski delinkventi, a ne i srpski kradljivci bakarnih oluka sa pravoslavnih crkava. KURTON DRŽAVA Zapadni politički aktivisti su u vreme izbora u Srbiji u više navrata finansirali Rome i Albance da glasaju, prvi za radikale, a drugi za partije iz mesta gde su Šiptari većina. Upotrebljeni kao politički džokeri od strane Zapada, Romi i Albanci su se uzdigli na nivo važnog faktora u glasanju i na izborima, toliko važan da je država Srbija bila primorana da im po kratkom postupku, i bez potrebnih dokumenata o identitetu i poreklu, izdaje lične karte i pasoše. Romi i Albanci su već decenijama zahvaljujući EU i SAD zaštićeni narod u Srbiji, čak zastičeniji od samih Srba. Samo Džordž Soros za njihovo obrazovanje daje milione evra. A sada EU, dok Srbija i Srbi grcaju u krizi, traži od premijera Ivice Dačića da posebno razvija regione u kojima žive Cigani. Istovremeno EU i Euleks na Kosmetu žmure pred činjenicom da je albanska mafija pretvorila ovu srpsku pokrajinu u logor za trgovinu migrantima iz arapskih zemalja, koje za debele pare ilegalno preko Hrvatske i Mađarske krijumčare u Nemačku, Austriju, Italiju i Česku. Evropa želi od Srbije da napravi kurton državu za izolaciju Roma i Albanaca, kao da su spermatozoidi za neželjenu trudnocu Evropljanki. Ta politička manipulacija sa Romima i Albancima, kao što vidimo ima sasvim crnu pozadinu, jer EU na rasistički način sa puno mržnje Cigane i Šiptare tretira kao ljude drugog reda. Iz Unije je još poručeno Srbiji da mora sama na državnoj granici, prilikom izlaska ljudi koji žive slobodni, imaju pasoše i putuju po svetu, izdvaja azilante, dakle Rome i Albance, i na osnovu pitanja kuda ideš, sa kojim parama i sa koliko torbi, odlučuje da im zabrani slobodu kretanja. Na taj rasizma Srbija je odgovorila rečima premijera Ivice Dačića: "Vratite ih sve u Srbiju, mi ćemo da platimo njihov prevoz i zbrinjavanje". Kako odlazak u azil, da bi se prezimilo na socijalnoj pomoći od 880 evra u zemljama EU, nije krivično delo, Romi i Albanci posle povratka, mogu opet da putuju "napolje". A koliko bi Srbiji bezvizni režim sa zemljama EU bio ukinut i uveden pasoški embargo, onda bi se unutrašnjo-politička izolacija Roma i Albanaca mogla dalje zaoštiti, jer bi oni, kolektivno, mogli biti proglašeni odgovornim za ukidanje vizne slobode. Marko Lopušina

Građani Srbije u proseku duguju 812 evra

Građani Srbije su na kraju septembra 2012. godine u proseku bankama i lizing kompanijama dugovali 812 evra, tri evra manje nego na kraju 2011. godine, objavilo je Udruženje banaka Srbije. Zaduženost po stanovniku po osnovu bankarskih kredita bila je 732 evra, po osnovu minusa po tekućem računu 29 evra, kreditne kartice 45 evra, a po osnovu lizing usluge šest evra. Ukupan dug preduzeća, preduzetnika i građana po osnovu kredita na kraju septembra je bio 2.177 milijardi dinara, što je osam odsto više nego na kraju avgusta. Rast kreditne zaduženosti je posledica dodele subvencionisanih kredita privredi. Krediti preduzećima su na kraju septembra iznosili 1.468 milijardi, što je 1,4 odsto više nego u avgustu. Preduzetnici su bankama dugovali 98,1 milijardu dinara, odnosno 0,9 odsto više nego prethodnog meseca. Zajmovi građanima su iznosili 609,53 milijarde dinara, odnosno za 0,8 odsto manje nego na kraju prethodnog meseca. Sve vrste kredita stanovništvu su bile u padu, izuzev gotovinskih pozajmica koje su povećane za 0,9 odsto. Udeo kredita čija otplata kasni u ukupnoj zadužnosti je smanjena sa 14 odsto, koliko je iznosila u avgustu, na 13,5 odsto. U docnji je 4,3 odsto kredita građanima, 17,4 odsto predita preduzećima i 13,6 odsto pozajamica prezetnicima.

Dačić: Spremni smo za pregovore s Prištinom

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da je Srbija spremna da nastavi dijalog sa Prištinom "ako treba i sutra" i da ne beži ni od jedne teme niti od jednog sagovornika iz Prištine. "Nećemo da nas optuže da mi kočimo dijalog i potpuno je deplasirana priča da nećemo da razgovaramo zbog nekoga sa druge strane", rekao je Dačić novinarima na Kalemegdanu pošto je otvorio izložbu o trgovini ljudima. Dačić je rekao da sutra neće biti održan sastanak sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem na kome bi on mogao da bude određen za šefa pregovaračkog tima u dijalogu Beograda i Prištine. Premijer Srbije je najavio da će se uskoro sastati sa predstavnicima EU radi dogovora o temama i načinu na koji će dijalog biti vođen. Dačić je rekao da Srbiji ne preti neposredna opasnost od ponovnog uvođenja viza za EU i najavio da će uskoro o tom problemu u Briselu razgovarati sa predstavnicama EU za spoljnu politiku i unutrašnje poslove Ketrin Ešton i Sesilijom Malmstrem. On je povodom incidenta na fudbalskoj utkamici mladih reprezentacija Srbije i Engleske u Kruševcu rekao da je naložio da se ispitaju sve okolnosti i dodao da je neophodna primena oštrih mera, bez obzira na to ko traži rešenje takvih slučajeva. "Naši huligani su učuli od engleskih i sada bi oni koji sprovode zakon trebalo da uče od Engleza", rekao je Dačić i dodao da se ogroman broj građana stidi zbog incidenta na utakmici. Na pitanje o smanjenoj podršci građana za ulazak Srbije u EU, Dačić je odgovorio da to pitanje zbog Kosova ima politički predznak i ocenio da članstvo u EU i dalje podržava veoma visok procenat građana, gotovo polovina. "Ne bih to upoređivao sa podrškom NATO-u,", rekao je Dačić. Premijer Srbije je izrazio zadovoljstvo zbog izvinjenja Tanjuga povodom vesti objavljene o njegovom govoru na skupu u Dragincima.

Tači između dve američke vatre

Dve kompanije, koje predstavljaju bivše diplomate SAD, žele da kupe kosovski Telekom (PTK), pa se predsednik Vlade Kosova Hašim Tači nalazi između dve američke vatre, piše prištinski dnevnik Zeri. List je imao uvid u navodno poverljivu korespondenciju britansko-poljskog konzorcijuma " Tnjelve HORNBEAMS/Avicenna Capital LLC Consortium" i piše da je ta kompanija kao lobistu na Kosovu angažovao nekadašnjeg američkog diplomatu Džejmsa Parđua. Dodaje se da je on tokom rata na Kosovu 1999. godine bio zamenik specijalnog savetnika nekadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona i da važi za omiljenog američkog diplomatu među kosovskim zvaničnicima. Britansko-poljski konzorcijum je jedna od pet kompanija koje su se kvalifikovale za kupovinu kosovskog telekoma (PTK). Među firmama koje su zainteresovane za kupovinu je i Kapital menadžment (Capital Management) koju vodi bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt. Ta kompanija je konkurisala za kupovinu PTK u partnerstvu sa portugalskim Telekomom. Citirajući unutrašnju korespondenciju u Tnjelve HORNBEAMS/Avicenna Capital LLC Consortium, Zeri piše da je njihov utisak da je za Tačija "veoma teško da se opredeli između dve kompanije koje vode nekadašnje američke dplomate". Korespondencija citira Tačija da će za koga god da se opredeli između dve kompanije "dva miliona ljudi to interpretirati kao izdaju drugog".

Podrška građana EU opala na 47 odsto

Podrška građana Srbije Evropskoj uniji (EU) opala je u septembru za dva odsto u odnosu na jun i sada iznosi 47 odsto, dok je broj građana koji su protiv ulaska u EU porastao za 10 odsto i sada je 35 odsto, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Predstavljajući izveštaj u beogradskom Medija centru, direktorka BCBP-a Sonja Stojanović navela je da 62 odsto građana Srbije smatra da ni pod kojim uslovima ne treba priznati nezavisnost Kosova, dok je protiv ulaska Srbije u NATO 65 odsto građana. Na nezavisnost Kosova, ukoliko bi to vodilo ka članstvu u EU, pristalo bi samo 11 odsto građana Srbije, dok 37 odsto građana smatra da je nezavisno Kosovo pretnja po nacionalnu bezbednost Srbije. Građani Srbije kao najveće neprijatelje doživljavaju SAD (43 odsto), Nemačku (25 odsto - što je veliki rast u odnosu na jun kada je to smatralo samo sedam odsto ispitanika) i Albaniju (24 odsto), dok najveće prijatelje vide u Rusiji (47 odsto), Grčkoj (23 odsto) i Kini (21 odsto). Stojanović je navela da najviše građana Srbije kao pretnju po bezbednost zemlje vidi NATO. Prema članstvu u tom vojnom savezu čak 65 odsto građana ima negativan stav, a 38 odsto njih smatra NATO instrumentom u rukama SAD. Kada je bilo postavljeno pitanje unutrašnje bezbednosti, 14,2 odsto građana izjasnilo se da loša vlast i ponašanje političara najviše ugrožava bezbednost zemlje, korupcija i kriminal 12,1 odsto, dok 11,5 odsto smatra da su to ekonomski problemi. Saradnik BCBP-a Zoran Krstić naveo je da je na pitanje "Šta bi NATO trebalo da uradi da bi se poboljšali odnosi sa Srbijom?" 33 odsto anketiranih navelo da bi trebalo da plati ratnu odštetu, 23 odsto da bi taj vojni savez trebalo da prestane da interveniše u drugim državama, dok 15 odsto građana smatra da NATO treba da se izvini za bombardovanje Srbije. Najveća podrška građana Evropskoj uniji bila je u decembru 2003. godine kada je ona iznosila preko 70 odsto. Taj procenat je varirao u zavisnosti u odnosa Beograda i Brisela. Kada god su oni bili dobri, on se kretao oko 70 odsto, kao u decembru 2006. godine. Najmanja podrška bila je u novembru 2011. godine, kada Srbiji nije preporučen dobila status kandidata za EU, i tada bila oko 45 odsto. Kada se posmatra struktura stanovništva, najviše onih koji se protiv ulaska u EU su mladi rođeni između 1982. i 1992. godine. Stojanovićeva je to objasnila time da su to mladi koji su odrastali u vreme režima Slobodana Miloševića, koji nisu imali prilike da zapamte neko bolje vreme. Svaki drugi učenik ili student je protiv članstva u EU (54 odsto), dok je 36 odsto njih za ulazak u Uniju. Najviše protivnika članstvu u EU ima u Beogradu (41 odsto), gde je takođe i najviše pristalica EU (40 odsto). S druge strane, 54 odsto građana rođenih između 1972. i 1982. godine izjasnilo se za članstvo u EU, dok je 28 odsto ispitanika tog uzrasta protiv ulaska u EU. Evrointegracije podržavaju mahom visokoobrazovani i oni sa završenom višom školom - 53 odsto, dok je protiv članstva u EU svaki treći fakultetski obrazovani građanin. Gledano po regionima, polovina građana Vojvodine želi članstvo u EU, dok je 35 odsto protiv toga. U Centralnoj Srbiji za ulazak u EU izjasnilo se 48 odsto građana, dok je protiv bilo 34 odsto. Ako se uzme u obzir stranačko opredeljenje, najviše pobornika evropskih integracija je u redovima Demokratske stranke (70 odsto) i Koalicije Preokret okupljene oko LDP-a (72 odsto). Čak se i 49 odsto glasača Demokratske stranke Srbije, za koju se u izveštaju navodi da je jedina otvoreno zastupala odustajanje od pristupanja EU, izjasnilo za ulazak u Uniju. Najviše protivnika evrointegracijama ima među glasačima Dveri (81 odsto), Srpske radikalne stranke (66 odsto) i Srpske napredne stranke (48 odsto). Stojanovićeva je navela da je najviše neopredeljenih bilo među građanima između 40 i 49 godina, od kojih je 22 odsto odbilo da se izjasni da li su za ili protiv EU. Iako je većina građan Srbije protiv ulaska u NATO, saradnik BCBP-a Zoran Krstić naveo je da treba pravilno protumačiti stav građana koji podržavaju vojnu saradnju sa Rusijom (49 odsto). "Stav prema NATO-u je negativan iz dosta razloga. Ali 44 odsto građana smatra da je najbolja opcija za Srbiju vojna neutralnost i to je ono što građani Srbije zaista žele. Izražen pozitivan stav prema Rusiji samo je posledica negativnog stava kada se pomene NATO", rekao je Krstić. Istraživanje BCBP je sporvedeno na uzorku od 1.203 punoletna lica na teritoriji Srbiji bez Kosova i Metohije od 16. do 24 septembra. Ankete su urađene u saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CESID) a rezultati istraživanja biće predstavljeni u tri dela. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, sledeći rezultati biće predstavljeni 30. oktobra, kada će biti predstavljeni rezultati istraživanja vezanih za to kako građani ocenjuju ličnu bezbednost i rad institucija u sektoru bezbednosti.

Uhapšeni četvrti za napad na policiju kod Dobrosina

Euleks i kosovska policija uhapsili su i četvrtog osumnjičenog za oružani napad na punkt policije Srbije u Dobrosinu početkom oktobra, saopštila je jučemisija EU. Kako se navodi u saopštenju, osumnjičeni je uhapšen juče popodne i sumnja se da je pripadnik terorističke organizacije koja je preuzela odgovornost za napade na srpsku policiju u blizini prelaza Bela Zemlja. Ta osoba se, takođe, tereti za nelegalno posedovanje oružja i Euleksov sudija iz Okružnog suda u Gnjilanu mu je odredio jednomesečni pritvor. Početkom nedelje su uhapšene tri osobe kojima je takođe određen jednomesečni pritvor zbog napada na srpsku policiju.

Dezer:EU će razmotriti privremeno ukidanje bezviznog rezima

Ambasador EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je u Beogradu da će EU razmotriti mogućnost da u izuzetnim slučajevima uvede suspenziju bezviznog režima zemljama iz kojih dolazi veliki broj lažnih azilanata. "Taj proces je na početku, što znači da bi Evropski savet i Evropski parlament trebalo da razmotre amandmane o viznom režimu u skladu sa novim okolnostima što znači da će u izuzetnim slučajevima postojati mogućnost suspenzije bezviznog režima", rekao je Dežer novinarima na beogradskoj tvrđavi Kalemegdan, gde je otvorena izložba o borbi protiv trgovine ljudima. Dežer je naveo da je taj proces u toku i da zato ima vremena za razmatranje tog veoma ozbiljno pitanje, jer je u obostranom interesu i EU i zemalja zapadnog Balkana poput Srbije da zadrže bezvizni režim. "To je problem i za Srbiju i za EU, jer je 99 odsto tražilaca azila odbijeno i vraćeno", rekao je Dežer. Dežer je najavio da će u Briselu biti održani sastanci ministara unutrašnjih poslova zemalja EU sa kolegama sa zapadnog Balkana na kojima će biti razmatrane mere za smanjenje broja lažnih azilanata. Predstavnik EU u Srbiji je, povodom incidenata na utakmici mladih reprezentacija Srbije i Engleske odigrane u Kruševcu, rekao da nije dobro kada jedna zemlja ima loš imidž u sportu i kada na sportskim manifestacijama ima nasilja. "Ne želimo to da vidimo, nego sport kao ujedinjenje i širenje vrednosti prijateljstva i tolerancije", rekao je Dežer. Dežer je istakao da su incidenti na utakmici loša poruka, ali da se to ne događa samo u Srbiji, nego i u drugim zemljama, i dodao da je jedno od rešenja zabrana huliganima da prisustvuju utakmicama, ali da bi mnogo moralo da bude urađeno i na polju prevencije nasilja. "Ne mislim da postoji nedostatak političke volje u rešavanju tog pitanja", rekao je Dežer. Upitan o smanjenoj podršci građana članstvu Srbije u EU, Dežer je rekao da to nije dobar signal, ali da se i u zemljama članicama u vreme krize postavljaju pitanja o EU i da je ljudima teško da se suoče sa nezaposlenošću i smanjenjem kupovne moći. "Zato moramo da insistiramo na postignutim rezultatima. Mislim da je Nobelova nagrada za mir dodeljena EU dobro pokazala da smo uradili mnogo u prethodnih 60 godina i da bi trebalo da idemo napred i gradimo bezbedniju Evropu", rekao je Dežer.