SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Izlazak iz evro zone koštao bi 17.000 milijardi evra

Otcepljenje Katalonije po uzoru na Kosovo

U EU ima 880.000 žrtava prinudnog rada

Zarada od organizovanog kriminala 870 milijardi dolara

Kineze najviše brinu korupcija, nejednakost i hrana

Azijske sile udvostručile vojne budžete u zadnjoj deceniji

Potpisan sporazum o škotskom referendumu

Francuska tajno doprema novac sirijskim civilima

Izlazak iz evro zone koštao bi 17.000 milijardi evra

Izlazak Italije, Španije, Portugalije i Grčke iz evrozone koštao bi oko 17 hiljada milijardi evra, rezultat je studije koju je po narudžbini za Fondaciju Bertelsman načinio ekonomski istraživački institut Prognoz. Posledice izlaska Grčke i Portugalije iz evrozone bile bi u velikoj meri savladive, ali ako bi im se pridružile i druge dve velike članice sa juga Evrope, Španija i Italija, to bi značilo gubitke od preko 17 hiljada milijardi u tim zemljama, ostalim članicama evrozone, SAD, Kini i nizu drugih zemalja sveta. U istraživanju Fondacije Bertelsman navodi se da bi i izlazak Italije i Španije iz evrozone značio "ekonomsku erupciju bez premca u Evropi i svetu" i da "razmere te krize ne bi mogle da se mere pojmovima koje danas koristimo kada govorimo o krizi". Za razliku od sličnih istraživanja, autori ove studije nisu u cenu istupanja pojedinih zemalja iz evrozone uračunali samo gubitke poverilaca zemalja u krizi. Uz pomoć ekonomskih modela u danas objavljenoj studiji su razrađene posledice po privredni rast u preko 40 najznačajanijih industrijski razvijenih i zemalja koje se ubrzano razvijaju i koje čine 90 odsto svetske privrede. U studiji se pošlo od mogućnosti istupanja Grčke iz evrozone, a simulacije su zatim proširene i modelima istupanja Portugalije, Španije i Italije. Posledice izlaska Grčke iz evrozone, kako se navodi u rezimeu studije Bertelsmana, bile bi nepovoljne, ali bi ih većina zemalja prevazišla za dve godine. Nemačka bi, na primer, izgubila 64 milijardi kao poverilac i oko 73 milijarde evra zbog usporavanja privrednog rasta. Ali, s obzirom na ukupan nemački društveni bruto proizvod, gubici bi iznosili samo 2,9 odsto. Istupanje i Portugalije bilo bi takođe savladivo, ali bi posledice bilo znatno nepovoljnije. Samo u Francuskoj bi privredni rast u prvoj godini opao za jedan odsto, društveni bruto proizvod bio bi smanjen za skoro 18 procenata. Sa eventualnim izlaskom i Španije iz evrozone bi teške posledice osetili i drugi svetski regioni, pre svega SAD i Kina. Prema proračunima u Bertelsmanovoj studiji u 42 zemlje sveta gubici bi iznosili 7,9 hiljada milijardi evra od čega preko 1,2 hiljade milijardi u zemljama koje se ubrzano razvijaju, tzv. BRIK-državama (Brazil, Rusija, Indija, Kina). Kineski rast bio bi smanjen za jedan, američki za 0,4 odsto. Ukoliko bi evrozonu napustila, uz prethodne tri zemlje, i Italija, nastupila bi svetska recesija, predviđa se u studiji. Gubici bi iznosili 17,2 hiljade milijardi evra, što je 44 odsto godišnjeg svetskog bruto proizvoda. Nemački gubici iznosili bi čak 70 odsto BDP-a, kineski oko 50 i američki oko 25 odsto. U simulacijama načinjenim za potrebe studije se pošlo od toga da bi navedenim zemljama koje istupaju iz evrozone bilo otpisano oko 60 odsto dugova. To bi dovelo do ogromnog porasta deficita u zemljama poveriocima i nužnim učinilo nove pakete štednje i povećanja poreza. Potražnja bi drastično opala kako u zemlja koje bi napustile evrozonu, tako i onima koje bi u njoj ostale. Smanjenje potražnje je ono što bi izazvalo pretežne gubitke u zemljama izvan Evrope. Jedno od značajnih pitanja na koje autori studije nisu odgovorili jeste da li je moguće da iz evrozone izađu samo Grčka i Portugalija, što je skopčano sa savladivim posledicama ograničenih razmera, a da to isto ne učine Španija i Italija. Navedeno je da opasnost domino-efekta nije mogla da bude proračunata, jer tržište kapitala reaguje previše iracionalno.

Otcepljenje Katalonije po uzoru na Kosovo

Katalonija je rešila da se otcepi od Španije po uzoru na Kosovo, pojavili su se naslovi i ocene u više evropskih i svetskih medija pošto je autonomna vlast te španske pokrajine saopštila da će sazvati referendum o samoopredeljenju u jesen 2014. godine baš kada i Škotska. U Belgiji je upravo na izborima u Flandriji ubedljivu pobedu odnela stranka NVA koja se zalaže za konfederaciju, a to znači da ta federalna jedinica Belgije u suštini treba da postane nezavisna. Katalonski političari traže da "nova država u Evropskoj uniji" bude "velika Katalonija" koja bi obuhvatila i Balearska ostrva, područje Valensije, a možda bi mogla da traži i neki pogranični deo Francuske. Italijanski list Stampa je, pored ostalog, u naslovu izveštaja ukazao da "Katalonija kao Kosovo" želi da jednostrano proglasi nezavisnost od Španije. Vlast u Barseloni, posebno posle demonstracija milion i po Katalonaca koji su tražili nezavisnost i fudbalskog derbija Barselona-Real Madrid, na kojem su navijači mahali katalonskim zastavama i nosili veliki natpis "Nezavisnost", traži pet milijardi evra pomoći od Madrida da bi se izborila s ogromnim dugom od 42 milijarde evra i rastućim budžetskim deficitom. Barselona takođe traži da ubuduće Katalonija, najbogatija španska oblast, sama ubira porez, jer je vlada u Barseloni izračunala da osam posto bruto proizvoda Katalonije biva raspodeljeno kao pomoć ostalim španskim pokrajinama. Neki komentatori su postavili pitanje hoće li mnoge evropske i zapadne zemlje priznati Kataloniji pravo na jednostrano, po ustavu Španije neprihvatljivo, odvajanje isto kao što su Kosovu priznale pravo na jednostrano proglašavanje nezavisnosti u odnosu na Srbiju. Zaključak je bio jednoglasan, a to je da neće jer one zemlje koje su priznale Kosovo uporno tvrde da je to "svojevrstan slučaj" iako su neki komentatori primetili da to jeste "politika dvojakih aršina i bumerang koji se vraća". Takve zaključke je preneo i vrlo ozbiljni internet portal za političke analize zbivanja u Španiji i Portugaliji - Iberosfer, upozorivši da je "ponovo vreme da se zaustave ekstremisti na obe strane, jer na Kosovu je to dovelo do jednog, dva rata, pa je vreme da se od istorije bolje nauči da treba rano reagovati". Jednostrano proglašenje nezavisnosti Katalonije je protivno i odredbama Evropske unije, a i Evropska komisija je jasno stavila do znanja da bi otcepljenje Katalonije značilo da ta nova država mora zatražiti da bude primljena u članstvo EU za šta je potrebna jednoglasna odluka svih članica Unije - dakle i vlade u Madridu. Španski premijer Marijano Rahoj je upravo ovih dana zatražio od Evropske komisije da u tom slučaju stavi na snagu jedan član temeljnog akta EU, Ugovora iz Lisabona, koji ne dozvoljava jednostrano otcepljenje nekog regiona od punopravne države članice EU. Politički prvak i predsednik katalonske vlade Arturo Mas je, međutim, saopštio da će na referendum Kataloncima biti postavljeno pitanje "Želite li da Katalonija postane nova država Evropske unije?" što bi trebalo da znači da Katalonija ne napušta EU, već da samo odvajanjem od Španije postaje nova država Unije. Neki komentatori ukazuju na to da bi primeri Katalonije, Škotske, Flandrije, mogli ohrabriti još više oduvek snažni, delom nasilni baskijski separatizam u Španiji, ali i težnje za "samostojnošću", drugih regiona u EU, poput Južnog Tirola-Alto Adiđe u Italiji, Korzike u Francuskoj, dela Rumunije gde žive većinski Mađari. Američka agencija za strateške analize Stratfor zaključuje da će "škotski referendum, ako bude uspešan, biti primer ostalim separatističkim pokretima na starom kontinentu, a posebno Kataloniji". Mnogi analitičari daju podudarnu ocenu da je teška ekonomska i socijalna kriza u Španiji i dobrom delu Evrope samo zaoštrila težnje za otcepljenje raznih delova u Evropi, a Fabijan Zulig iz Centra za evropsku politiku u Briselu smatra da je sve "postalo mnogo ozbiljnije jer odražava istinski sukob između nacionalnih i regionalnih ravni". Zulig ukazuje na ono što i ostali komentatori, a to je da je eksplozivna mešavina nacionalističkih osećanja, naglog osiromašenja, zaduženosti i krize kojoj se ne vidi kraj, samo pojačala uverenje da bi "svako na svome" bolje prošao nego da ima neki centar koji ima konačnu moć odlučivanja. Španski kralj Huan Karlos je, što je izuzetno retko, takođe reagovao i zatražio da se u ovim teškim vremenima "ne ide u dalje podele", a neki generali u Madridu su i javno predočili da je ustavna dužnost španske vojske da brani teritorijalnu celovitost zemlje. Portparol katalonske vlade Frančesk Oms je, međutim, osvrćući se na odluku parlamenta u Madridu rekao da bi referendum u Kataloniji bio protivustavan, predočio da će "Katalonija, iako se to hipotetički sukobljava s odlukama španskog parlamenta, slediti legalitet katalonskog parlamenta, jer mi branimo sebe kao naciju i razumemo da je mirno iskazana demokratska volja naroda iznad svega". Torinska Stampa, ipak, upozorava da "Kosovo docet" što je parafraza latinske izreke "Edžperientia docet - Iskustvo je najbolja pouka" i primećuje da "Španija koja je oduvek u kući imala baskijske i katalonske separatiste, ne želi da završi kao Srbija gde je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost". I podseća da je još pre jednog veka španski filozof Ortega i Gaset upozorio da će "nacionalizmi razbiti Španiju". Najzad portal Iberosfer pravi i poređenje s raspadom Jugoslavije i ocenjuje da Katalonija ne može da se jednostrano otcepi, jer nije, recimo, Slovenija koja je po jugoslovenskom ustavu imala pravo na samoopredeljenje. I zaključuje da je "situacija Katalonije mnogo više nalik na državni koncept Srbije" koja je, baš kao što Katalonci žele da objedine sve svoje oblasti, htela da zadrži i sve delove bivše Jugoslavije u kojoj su živeli Srbi.

U EU ima 880.000 žrtava prinudnog rada

U zemljama Evropske unije 880.000 ljudi su žrtve prinudnog rada, uključujući i prinudnu seksualnu eksploataciju, pokazuju procene Međunarodne organizacije rada. To znači da na 1.000 stanovnika EU 1,8 osoba postane žrtva prinudnog rada, saopštila je Evropska komisija, povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima. Komesarka EU za unutrašnja pitanja Sesilija Malmstrom prisustvovaće danas tim povodom konferenciji čiji je cilj planiranje budućih akcija i podsticanje saradnje svih aktera u borbi protiv trafikinga. Na konferenciji, koju organizuju Evropska komisija i kiparsko predsedništvo EU, učestvovaće i ministar unutrašnjih poslova Kipra Eleni Mavrou i koordinator EU za borbu protiv trafikinga Miria Vasiliadu. Krivično gonjenje odgovornih za trgovinu ljudima je i dalje na niskom nivou, a najnoviji podaci pokazuju da je broj osuđenih za trgovinu ljudima 2010. bio manji nego 2008. godine, saopštila je Komisija. Rezultati najnovijeg istraživanja Eurobarometra pokazuju da 93 odsto Evropljana smatra da članice EU treba da sarađuju u borbi protiv trgovine ljudima. "Lišavanje ljudi slobode, eksploatisanje i trgovina ljudima kao robom radi sticanja profita ozbiljna su kršenja ljudskih prava. Trgovina ljudima ne može biti tolerisana ni u kakvom obliku, bilo u Evropi ili na nekom drugom mestu u svetu", navodi se u saopštenju Evropske komisije. U saopštenju se dodaje da postoje zakoni i odgovarajuće mere za borbu protiv trgovine ljudima, kao i politička volja članica EU, ali da pažnju sada treba usredsrediti na njihovu primenu. "Moramo da zakone pretvorimo u realnost. Imamo obavezu, moralnu i pravnu, da deluljemo i to moramo da uradimo u partnerstvu s međunarodnim organizacijama, trećim zemljama, organizacijama civilnog društva, privatnim sektorom i svim drugim relevantnim akterima u EU i van. Da bismo iskorenili trgovinu ljudima, moramo da delujemo zajedno", istakla je Malsmtrom. Na današnjoj konferenciji učestvovaće visoki evropski zvaničnici, predstavnici vlada članica EU, civilnog društva, medija, privatnog sektora, stručnjaci, umetnici. Glavna tema konferencije biće rad na jačanju saradnje i partnerstva, prevenciji, zaštiti i pomoći žrtvama, kao i krivično gonjenje trgovaca ljudima. Ta pitanja su među glavnim prioritetima i inicijativama predstavljenim u Strategiji EU za iskorenjivanje trgovine ljudima za period od 2012. do 2016. godine.

Zarada od organizovanog kriminala 870 milijardi dolara

Zarada od organizovanog kriminala u svetu iznosi 870 milijardi dolara (695 milijardi evra), izjavio je šef Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala Jurij Fedotov. "Zarada od transnacionalnog organizovanog kriminala procenjuje se na 870 milijardi dolara", kazao je Fedotov na konferenciji o toj pojavi u Beču. "Ipak, ne možemo da procenimo patnju i nesreću koju te nezakonite aktivnosti nanose milionima ljudi", naveo je Fedotov. Ljudi koji se bave organizovanim kriminalom su "inteligentni i dobro informisani", istakao je Fedotov i pozvao sve zemlje da bliže sarađuju u borbi protiv organizovanih kriminalnih grupa. Oko 800 ministara i predstavnika civilnog društva učestvuje ove sedmice na konferenciji o organizovanom kriminalu u austrijskoj prestonici.

Kineze najviše brinu korupcija, nejednakost i hrana

Narod u Kini sve više je zabrinut zbog korupcije, nejednakosti i ispravnosti hrane, rezultati su jednog istraživanja u toj zemlji, koje je takođe pokazalo da oko polovine ispitanika ceni američke ideje demokratije. U poslednje četiri godine, građani Kine se daleko više interesuju za svoj kvalitet života nego ranije, pokazalo je istraživanje Pju global etitjuds projekta. Rezultati ukazuju na izazove sa kojima će se suočavati novo kinesko rukovodstvo kada sledećeg meseca preuzme vlast, što se dešava jednom u deset godina. Kina se poslednjih decenija ubrzano razvija, što je dovelo do velikog jaza između bogatih i siromašnih i sve goreg zagađenja, a Komunistička partija Kine je u više navrata upozoravala da neće tolerisati vrlo rasprostranjenu korupciju. Većina Kineza kaže da finansijski bolje stoji nego ranije, ali se i dalje najviše plaši inflacije, pokazala je anketa Pjua. Njih 60 odsto kaže da je inflacija "vrlo veliki problem", što je ipak manje nego 2008. godine, kada je isto to reklo 72 odsto ispitanih. Oko polovine ispitanih kaže da su korumpirani zvaničnici najveći problem zemlje, što je pogoršanje u odnosu na rezultat od pre četiri godine, kada se na takve zvaničnike žalilo 39 odsto ispitanih. Treći najveći strah potiče od jaza između bogatih i siromašnih - njega ističe 48 odsto ispitanih. To je 2008. godine rekao 41 odsto ispitanih. Najveće povećanje zabeležio je strah od neispravne hrane i lekova. Pre četiri godine, ovakvu bojazan je izražavalo samo 12 odsto ispitanih Kineza, ali posle brojnih skandala taj procenat se gotovo učetvorostručio - sada iznosi 41 odsto. Oko 52 odsto ispitanih prihvata američke ideale o demokratiji, što je porast u odnosu na 2008. godinu, kada je takav iskaz dalo 48 odsto ispitanih. Dramatičan je pad onih koji odbacuju ovakve ideale - sa 36 odsto pre četiri godine na sadašnjih 29 odsto.

Azijske sile udvostručile vojne budžete u zadnjoj deceniji

Najveće azijske sile udvostručile su vojne budžete u poslednjoj deceniji, čemu je doprineo značajan rast troškova odbrane Kine, pokazalo je novo istraživanje. Izveštaj Centra za strateška i međunarodna istraživanja pokazao je da su ukupni troškovi porasli na 224 milijarde dolara do 2011, dok je broj vojnika ostao nepromenjen. Troškovi su naročito naglo porasli u drugoj polovini decenije. Istraživanje je obuhvatilo Kinu, Japan, Indiju, Južnu Koreju i Tajvan, koje čine oko 87 odsto azijske odbrambene potrošnje. Udeo Kine u ukupnim troškovima porastao je sa oko 20 odsto od 2000. na 40 odsto 2011. U celom svetu, samo SAD više troše na odbranu. Verovatno je da je u kineskim zvaničnim podacima, na kojima je izveštaj zasnovan, umanjena prava visina troškova koje ta zemlja izdvaja na odbranu.

Potpisan sporazum o škotskom referendumu

Britanski premijer Dejvid Kameron potpisao je u ponedeljak u Edinburgu sporazum o organizovanju referenduma o nezavisnosti Škotske 2014. godine. Sporazum su potpisali Kameron i škotski premijer, lider nacionalista Aleks Salmond u sedištu škotske vlade. Salmondova separatistička Škotska nacionalna partija dugo se zalaže za otcepljenje te pokrajine od Britanije. Salmond želi da referendum o nezavisnosti bude septembra 2014. sa nadom da bi odvajanje od Londona bilo završeno izborima za škotski parlament maja 2016. godine. Škotska i Engleska ujedinile su se 1707. u Veliku Britaniju. Škotska je 1997. stekla znatnu autonomiju - ustanovljeni su škotski parlament i vlada, sa sedištem u Edinburgu.

Francuska tajno doprema novac sirijskim civilima

Francuska je tajno dopremila sirijskim civilima dva miliona dolara, kako bi stanovnicima oblasti pod upravom pobunjenika pomogla da obnove pekare, reše se đubreta i formiraju policiju, rekao je jedan francuski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman. Kako navodi AP, francuski ministar inostranih poslova Loran Fabijus danas se sastao sa predstavnicima oko 20 zemalja kako bi sa njima podelio detalje o programu pomoći svoje zemlje i podstakao druge da mu se pridruže. Pet predstavnika lokalnih sirijskih revolucionarnih grupa koje su primile pomoć u novcu takođe su prisustvovala sastanku. Više od deset zemalja već je počelo ili počinje takve programe, rekao je novinarima francuski zvaničnik blizak programu pomoći, koji je tražio da bude anoniman. Među zemljama koje lokalnim sirijskim upravama dopremaju osnovnu pomoć su i SAD, međutim, nije jasno da li se i Vašington služi tajnom taktikom za dopremanje novca, na koju su se odlučili Francuzi. Cilj francuskog programa, koji je počeo u septembru, je da stanovnicima oblasti koje drže pobunjenici pomogne da prežive, održavaju institucije i pripreme civile za period posle pada Bašara el Asada. Francuski zvaničnik rekao je da sada, posle tri isporuke novca preko granice, Francuska traži efikasniji način za dopremanje novca, u najboljem slučaju, preko neke nevladine organizacije. Taj zvaničnik je naveo je da se prvo utvrđuju dokazi o postojanju potrebe za pomoć u nekom određenom gradu. Zatim se francuski izaslanik sastaje na sirijskoj granici sa pažljivo odabranim pripadnikom lokalne uprave. Drugi zvaničnik, koji je takođe tražio da bude anoniman, rekao je da je mesto sastanka tursko-sirijska granica. Sirijski predstavnici, sa druge strane, pružili su fotografije obnovljenih pekara, radova na putevima i drugih znakova poboljšanja svakodnevnog života. Šefica kancelarije UN za koordinaciju humanitarne pomoći Valeri Ejmos je rekla da je pomoć neophodna za 2,5 miliona Sirijaca, računajući izbeglice.