SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Zaštitna klauzula EU da se zaustave lažni azilanti

Srbija 50. u svetu po rodnoj ravnopravnosti

Vulin od UN traži da se Srbi vrate na Kosovo

Azilanti iz Srbije na drugom mestu po brojnosti

Društvene mreže nisu zaživele na političkoj sceni

Pajtić: Prihvatljiv Tadićev predlog da se povuče

Vučić: Nacrt platforme je državna tajna

Zaštitna klauzula EU da se zaustave lažni azilanti

Savet ministara Evropske unije se juče založio da Evropski parlament što pre usvoji "zaštitnu klauzulu" - mehanizam kojim bi privremeno mogao da se stavi van snage režim putovanja bez viza u EU državljana neke zemlje Zapadnog Balkana. Savet se založio da Evropska komisija i članice EU pomognu državama Zapadnog Balkana da se spreči zloupotreba prava na putovanje bez vizna. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem je po završetku zasedanja izjavila da je putovanje bez viza veoma važno za kontakte ljudi, ali je više članica EU veoma zabrinuto, i pogađa ih, nagli porast broja pridošlica sa Zapadnog Balkana koje neosnovano traže azil. Taj broj "lažnih azilanata" je od prošle godine porastao za 75 odsto, predočila je komesarka i rekla da "ta tendencija mora da se preokrene - i kratkoročno i dugoročno, da režim putovanja bez viza ne bi došao u pitanje". Malmstrem je istakla da će zvaničnici EU iduće nedelje o tome razgovarati u Tirani s ministrima zemalja Zapadnog Balkana. Komesarka i predsedavajuća sastanka, kiparska ministarka pravosuđa Eleni Mavru su ukazale da "lažni azilanti" - pripadnici jedne etničke manjine, u ogromnoj većini neosnovano traže azil iz ekonomsko-socijalnih razloga. Na pitanje novinara o tome kako se priliv "lažnih azilanata" može zaustaviti, ako je jasno da je problem teška ekonomska situacija romske manjine, a zemlje EU traže da se to što pre reši i izbegne primena "zaštitne klauzule", ministarka Mavru je naglasila da treba pružiti finansijsku pomoć za poboljšanje položaja manjine, i da zemlje Zapadnog Balkana moraju ojačati mere da bi se očuvala priviligeija putovanja njihovih državljana bez viza. Kosarka Malmstrem je rekla da je jasno da se to ne može rešiti na kratak rok. Nužno je, ukazala je ona, da posebno zemlje regiona, uz pomoć EU učine sve da se preokrene tendencija stalnog porasta zloupotrebe slobode putovanja državljana Zapadnog Balkana u EU.

Srbija 50. u svetu po rodnoj ravnopravnosti

Srbija je 50. među 135 država po rodnoj ravnopravnosti, na listi Svetskog ekonomskog foruma na kojoj prednjače nordijske zemlje, dok su na začelju Čad, Pakistan i Jemen. Godišnji Globalni izveštaj o rodnim razlikama za 2012, prvi u koji je uključena Srbija, pokazao je da su zemlje sa vrha liste smanjile jaz između žena i muškaraca za više od 80 odsto dok one s kraja treba da popune po još gotovo 50 procenata. Zemlje su rangirane prema sposobnosti da uklone rodne razlike na četiri ključna sektora - u pristupu zdravstvu, obrazovanju, učešću u političkom životu i ekonomskoj jednakosti. Srbija je, prema ekonomskoj ravnopravnosti žena i muškaraca, na 67. mestu u svetu, po ravnopravnosti u platama za isti rad je 76, po pristupu zdravstvu 91, po pristupu obrazovanju 61, a po ravnopravnosti u učešću u političkom životu 40. Unapređenje rodne ravnopravnosti na globalnom nivou rezultat je popravljanja ekonomskog statusa žena u trećini od ukupno 135 zemalja, uključujući četiri najveće ekonomije - SAD, Kini, Japanu i Nemačkoj. Ipak, kako ocenjuje Forum, napredak je spor. Izveštaj ukazuje na snažnu vezu između zemalja koje su najuspešnije u uklanjanju rodne neravnopravnosti i onih koje su ekonomski najjače. Kako je podsetila direktorka Forumovog Programa za žene lidere i rodni paritet Sadia Zahidi, šest od deset zemalja koje su vodeće po konkurentnosti u svetu istovremeno su među 20 najboljih po uklanjanju rodne neravnopravnosti. "Ključ za budućnost svake zemlje i svake institucije je sposobnost da privuče najveće talente", istakao je osnivač i direktor Foruma Klaus Švab (Schnjab) dodajući da će u budućnosti talenat biti važniji od kapitala i svega drugog. On je naglasio da razvoj rodne ravnopravnosti nije samo pitanje jednakosti, već i "karta za uspeh i napredak u sve konkurentnijem svetu". Gledano prema regionima, evropske zemlje dominiraju među prvih deset - Island je sačuvao prvo mesto na listi a slede Finska, Norveška, Švedska i Irska, Danska je sedma a Švajcarska deseta. U Severnoj Americi su SAD skliznule za pet mesta, na 22. poziciju zbog manjeg procenta žena u političkom životu, dok je najbolja iz Latinske Amerike Nikaragva na devetom mestu globalne liste. Od azijskih zemalja su najbolje rangirani Filipini, na osmom mestu, Kina je 69. a najgori po rodnoj ravnopravnosti su Japan na 101. i Južna Koreja na 108. mestu. U arapskom svetu najbolje plasirani su Ujedinjeni Arapski Emirati na 107. mestu, dok je Saudijska Arabija 131. a Sirija 132. U Africi je rodna ravnopravnost najveća u Južnoj Africi, koja je 16. na svetskoj listi, a najmanja u Čadu, koji je 133. Autori izveštaja savetuju zemljama koje su gotovo iskorenile jaz između žena i muškaraca kada je reč o školovanju da se usmere na nove ciljeve, npr. na omogućavanje udatim ženama i majkama da u punoj meri učestvuju u ekonomskom i političkom životu.

Vulin od UN traži da se Srbi vrate na Kosovo

Šef vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin zatražio je od međunarodne zajednice da pomogne u vraćanju "više od 300.000 Srba prognanih" sa Kosova. Kako je javio RTS, Vulin se u Njujorku sastao sa zamenikom generalnog sekretara UN Herveom Loudsusom. "Složili smo se da sve međunarodne institucije moraju da se ponašaju u potpunosti statusno neutralno i da budući pregovori moraju da se vode baš tako - u skladu sa Rezolucijom 1244 UN i statusom neutralnosti", izjavio je Vulin za RTS. Prema njegovim rečima, Srbija je ispunila sve obaveze koje je preuzela prema međunarodnoj zajednici, a sada je vreme da međunarodna zajednica to učini prema Srbiji. Vulin je preneo i zahvalnost za sve što je "UNMIK radio na zaštiti Srba na Kosovu i Metohiji", ali je ponovio da je ukidanje nadgledane nezavisnosti Kosova "tragična greška".

Azilanti iz Srbije na drugom mestu po brojnosti

Broj zahteva za azil u Švajcarskoj povećan je u trećem kvartalu za 42 odsto u odnosu na isti period 2011, a azilanti iz Srbije su na drugom mestu po brojnosti odmah iza imigranata iz Eritreje, saopštio je Federalni biro za migracije. Međutim, septembra je broj azilanata za 19 odsto opao u odnosu na avgust, objavljeno je na sajtu švajcarskog biroa. To se objašnjava restriktivnim merama uvedenim 20. avgusta pošto su zahtevi azilanata iz Srbije, Makedonije i BiH obrađivani u roku od 48 sati. Te osobe ne mogu da očekuju ni dobijanje pomoći za vraćanje u zemlju porekla niti novac za put, a zaprećena im je zabrana ulaska u Švajcarsku ako odbiju da napuste zemlju. "Na nekoliko sedmica, broj azilanata iz Bosne, Makedonije i Srbije bio je smanjen", piše u mesečnom izveštaju švajcarskog biroa za migrante. Navodi se i da je avgusta bilo 765 azilanata iz te tri zemlje, a septembra ne više od 327. Međutim, podaci iz trećeg kvartala ove godine pokazuju povećanje broja azilanata. Podneto je 7.830 zahteva za azil što je za 550 više nego u prethodnom kvartalu. Azilanti, kako se navodi, uglavnom dolaze iz Eritreje (1.120), Srbije (797), Nigerije (721), Makedonije (515) i Tunisa (421). Švajcarski biro navodi da uprkos ratu u Siriji, broj azilanata iz te zemlje nije mnogo povećan u trećem kvartalu - njih je 337 što je više za 85. Ukazuje se da je Švedska glavno odredište sirijskih izbeglica, sa više od 1.000 zahteva za azil mesečno. Samo u trećem kvartalu 3.725 osoba je napustilo Švajcarsku ili otišlo avionom pod nadzorom vlasti što je 50 odsto više nego u istom periodu 2011. godine. Broj osoba koje su napustile Švajcarsku u sopstvenoj režiji i dobrovoljno, povećan je za 30 odsto, bilo ih je 1.780. U prvih devet meseci ove godine, ukupno 10.202 osobe su napustile Švajcarsku avionom pod nadzorom vlasti što je više nego tokom čitave 2011. godine, dodaje je švajcarski Federalni biro za migracije.

Društvene mreže nisu zaživele na političkoj sceni

Savremena sredstva komuniciranja, poput društvenih mreža, još nisu zaživela na ovdašnjoj političkoj sceni, pa Vlada Srbije nema svoje prezentacije na Tviteru i Fejsbuku, rezultat je medijskog monitoringa u Srbiji koji je sprovela fondacija Konrad Adenauer. Medijski monitoring sproveden od juna do oktobra ove godine predstavljen je u beogradskom Medija centru, a kao primer potvrde da se društvene mreže ne koriste u dovoljnoj meri jedan od autora izveštaja, Marko Nedeljković, naveo je i podatak da samo četiri ministarstva imaju svoje Fejsbuk prezentacije. On je govoreći o prilikama u regionu naveo da jedino još Vlada Bosne i Hercegovine nema prezentaciju na drustvenim mrežma, a kao pozitivne primere on je naveo Crnu Goru i Hrvatsku, čije vlade su među 25 najaktivnijih na društvenim mrežama. Nedeljković je ukazao i da je aktivnost političkih stranaka na društvenim mrežama drastično opala po završetku izborne kampanje, pa su stranke sada od 87, do 99 odsto manje aktivne, nego kada su se borile za glasove birača. Ni funnkcioneri nisu aktivni na tviteru i Fejsbuku, koliko su bili pre izbora, a među retkima koji se putem društvenih mreža i dalje obraća građanima je Mlađan Dinkić. Kako pozitivan primer naveden je i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić koji je od 27. jula, do 27. septembra objavio 160 tvitova i 65 puta odgovarao drugim korisnicima na pitanja iz svog domena. On ima 5.500 pratilaca na tviteru. Govoreći o izveštavanju štampanih medija Tamara Skroza ocenila je da je period od juna do oktobra pokazatelj koliko duboko novine mogu da potonu, a najviše kritike upućeno je na račun izveštavanja o korupcijskim aferama, koja su se kako je ocenila pretočila u nešto što se zove medijska hajka. "Nema potrebe da se ide dalje od primera Olivera Dulića. On je od početka septembra zauzimao skoro svaku naslovnu stranu jednog Tabloida, vrlo brzo postao je glavna medijska tema, pa se u trunutku kada se našao i na optužnici u javnosti više i nije postavljalo pitanje njegove krivice", kazala je Skroza. Ona je kao problem istakla i to što su otvoreni pritisci na novinare štampanih medija sada promenili formu i izašli iz kabineta. Kao primer navela je tvit koji je o novinaru Teofilu Pančiću objavila savetnica predsednika Srbije zadužena za medije Stanislava Pak: "Stojeća/sedeća gomila kompleksa". Govoreći o televizijama profesor na Fakultetu političkih nauka Miroljub Radojković istakao je pitanje opstanka javnog servisa i njihove pretplate. On je podsetio da je naplata pretplate u ovom trenutku oko 37 odsto i poručio da dok se ne nađe drugo rešenje država mora da interveniše, kako se javni servisi ne bi ugasili. Ipak, upozorava da to otvara i osetljivo pitanje državne intervencije u medijima koja je protivrečna i zabranjena u Evropi. Komentarišući činjenicu da je naplata pretplate u Hrvatskoj veća od 90 odsto, on je podsetio da u Hrvatskoj, zapravo, nije reč o pretplati, već o porezu koji je više obavezujuć.

Pajtić: Prihvatljiv Tadićev predlog da se povuče

Potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić izjavio je da je za njega i zamenika predsednika stranke Dragana Đilasa prihvatljiv predlog lidera partije Borisa Tadića da se povuče sa funkcije pod određenim uslovima. "Za nas je prihvatljiv predlog predsednika Tadića. Mislimo da DS treba snažnije da bude profilisan kao socijaldemokratska organizacija, koja treba da vodi računa o socijalno najugroženijim slojevima stanovništva i manjinama", rekao je Pajtić novinarima u Skupštini Vojvodine. Pajtić je rekao da se Đilas i on slažu i u tome da DS treba da bude decentralizovana u pogledu odlučivanja, kako bi Predsedništvo dobilo više nadležnosti, odnosno da ljudi koje je predložio Tadić imaju autoritet i integritet. "Potpuno smo saglasni sa tim da se postigne dogovor, jer je u ovom trenutku najvažnije za ovu zemlju i građane da DS bude snažna stranka i odgovorna opozicija Vladi u čiju politiku ne verujemo ni kada je u pitanju ekonomski aspekt, aspekt evropskih integracija i pravac u kojem vode ovu zemlju", rekao je Pajtić. Prema njegovim rečima, Đilas i on su spremni i na odlaganje Skupštine DS-a na nekoliko dana ili nedelja, kako bi se pripremila programska skupština i sednica onih tela koja su nadležna da pripreme drugačije ustrojstvo stranke. "DS ne samo da se neće cepati, nego smo i svesni situacije u kojoj se nalazi ova zemlja. Nemamo pravo na dezintegraciju zemlje i u tom smislu smo spremni da prihvatimo predloge predsednika Tadića", kazao je Pajtić.

Vučić: Nacrt platforme je državna tajna

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je nacrt platforme za Kosovo, koji je dobio od predsednika Srbije Tomislava Nikolića, državna tajna i da je korektniji od prethodnih nacrta. Vučić je za Radioteleviziju Srbije (RTS) kazao da su svi učesnici sastanka kod Tomislava Nikolića dobili taj nacrt na papiru i da treba da do sledećeg sastanka, planiranog za narednu sedmicu, pripreme svoje predloge za tu platformu. U Predsedništvu Srbije su se tim povodom sastali Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, Aleksandar Vučić, potpredsednica Vlade zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić, ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić i šef vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin. "Važno je što se sad stvari kreću u okvirima realnosti, minimum i maksimum je u okvirima realnog i mogućeg", kazao je Vučić i istakao da su ključni principi očuvanje nacionalnih i državnih interesa i nastavak evropskog puta. Upitan da li je zadovoljan sadržajem nacrta, Vučih je kazao da će o tome govoriti na narednom sastanku. Vučić je rekao i da se ne zna još sastav pregovaračkog tima Srbije u pregovorima za dijalog sa Prištinom. On je izrazio uverenje da će Srbija u junu naredne godine dobiti datum za početak pregovora o ulasku u EU. Vučić, koji je i predsednik Srpske napredne stranke, rekao je i da će javnost biti obaveštena ukoliko se promeni vlast u Beogradu i poručio da ne želi da odgovara više na to pitanje.