KANADA

Utorak, 23. maj 2017.

Deset dolara za plac u Manitobi

Papiri tek posle dve godine života pod istim krovom

Novi e-pasoš od idućeg leta

BLIC VESTI

Program "au-pair" stiže u Kanadu

Vil Ferguson dobio Gilerovu nagradu za roman 419

Kanada – nacija sa puno jezika

Prioritet mladi studenti i radnici na privremenom radu

Konzervativac glasao za lidera liberala pod imenom svog psa

Deset dolara za plac u Manitobi

Opština Pajpstoun, Manitoba, pokušava da poveća broj stanovnika tako što praktično poklanja placeve. U stvari, oni sada nude 24 placa u Restonu, 95 kilometara jugozapadno od Brendona, po ceni od svega 10 dolara, a na proleće planiraju da ponudu pojačaju sa još dve lokacije, u Krumeru i Pajpstounu. Tanis Čalmers, šef službe za ekonomski razvoj opštine, ističe da se radi o projektu kroz koji žele da ostvare autentičan rast u svojoj ruralnoj sredini, koju reklamiraju kao izvanrednu alternativu sve većoj ekspanziji naftne industrije i skupim stanovima na drugim lokacijama. Ispostavilo se da su odabrali pravi trenutak za svoj projekat i da ima više nego dovoljno zainteresovanih, pošto je sajt sa ponudom oboren zbog blizu 1,4 miliona pregleda. Zainteresovani koji se prijave treba da ispune nekoliko uslova, među koje spadaju i polaganje depozita od hiljadu dolara, postavljanje temelja za kuću u roku od 90 dana i završetak radova u narednih godinu dana. Kada kuća bude završena, vlasniku placa vraća se 990 dolara. U ovim opštinama nude se i komercijalni placevi, po ceni do 20 hiljada dolara, za koje zainteresovani za pokretanje biznisa mogu dobiti pomoć do 32 hiljade dolara.

Papiri tek posle dve godine života pod istim krovom

Ministar imigracije i državljanstva Džejson Kenej predstavio je nove vladine propise za kanadske državljane ili lica sa dozvolom boravka čiji supružnici dolaze iz drugih zemalja. Po novim pravilima, koja bi trebalo sprečave lažne brakove, par bi trebalo zajedno da živi dve godine, u protivnom sponzorisani supružnik gubi pravo na dozvolu boravka. To se odnosi samo na one parove koji su pre podnošenja zahteva bili u braku manje od dve godine ili tada nisu imali zajedničku decu. Ministar Kenej kaže da se dešava da je brak u suštini komercijalna transakcija, te veruje da će uslovna dozvola boravka sprečiti prevare i iskorišćavanje kanadskih državljana. Novi propis već je počeo da se primenjuje i nadovezuje se na ranije usvojeni uslov o obaveznom petogodišnjem statusu stalnog boravka pre podnošenja zahteva za useljenjem partnera ili supružnika u Kanadu.

Novi e-pasoš od idućeg leta

Ministar inostranih poslova Džon Berd predstavio je novu, sigurniju i modernizovanu verziju kanadskog pasoša. On je, pri tom, naglasio da isprava nije samo karta za nova mesta, kulture i iskustva, već i svojevrstan iskaz o Kanadi kao zemlji gde se poštuju sloboda, demokratija, ljudska prava i vladavina zakona. Ovaj e-pasoš ima čip koji ga čini sigurnijim, ali i prikazuje glavne odlike kanadske istorije, poput istraživača Semjuela de Šamplena, graditelje nacionalne železnice, sever, Kvebek Siti, Grej ili Stenli kup, citate premijera Džona Mekdonalda i Vilfrida Lorijera. Kako se insistira u saopštenju Kancelarije za pasoš, kompleksnost tih slika otežava falsifikovanje. Međutim, jedan izveštaj pokazuje da su, u prikazivanju kanadskih karakteristika, izostavljeno značajnije predstavljanje žene iz kanadske istorije, slike koje bi ukazivale na multikulturalnost, kao i elementi savremenog društva. U prvom kvartalu iduće godine počeće izdavanje nove putne isprave, ali u prvo vreme samo u pojedinim delovima, da bi sredinom jula počelo njegovo zvanično izdavanje u čitavoj zemlji. Kanadski državljani moći će da se odluče da li će uzeti pasoš sa rokom važnosti od pet godina, kako je do sada bilo, ili će izabrati da im putna isprava važi deset godina. Za decu će i dalje moći da se dobije pasoš samo na rok od pet godina. U 95 zemalja sveta već postoji ovakav e-pasoš, a Kanda je poslednja iz G7 koja ga uvodi.

BLIC VESTI

OTAVA – Iako se i Kanada pridružila jednom broju evropskih zemalja i obustavila distribuciju vakcine protiv gripa koju je proizvela švajcarska kompanija Novartis, proverom je kasnije utvrđeno da su vakcine bezbedne. U saopštenju Ministarstva zdravlja i Agencije za zdravlje stoji da će se u saradnji sa Novartisom stalno pratiti bezbednost i efikasnost vakcina ove kompanije, koje čine petinu ukupne količine pripremljene za imunizaciju stanovništva. OTAVA – General avijacije Tomas Loson preuzeo je dužnost šefa štaba nacionalne odbrane od generala Volta Natinčika. OTAVA – Odluka da se ne dozvoli ulazak u Kanadu pastoru Teriju Džonsu, poznatom po tome što je zapalio muslimansku svetu knjigu Kuran, inicirala je pitanje o tome koji faktori mogu biti odlučujući pri zabrani ulaska neke osobe u zemlju. Službenici na granici mogu sprečiti ulazak u zemlju bilo kog stranog državljanina ili osobe sa dozvolom boravka, između ostalog, zbog prethodnih krivičnih prekršaja, zdravstvenih ili finansijskih problema ili zbog opšte opasnosti po bezbednost. Uz to, važan je i razgovor na granici jer, do određene stepena, odluka o odobravanju ulaska zavisi i od službenika sa kojim se obavlja razgovor. OTAVA – Zločini u kojima je upotrebljavano vatreno oružje odnose više od tri milijarde dolara iz federalnog budžeta, pokazuje interna studija Ministarstva pravde. U proseku, svakog poreskog obeznika košta 93 dolara sve vezano za ovakva krivična dela, od pisanja zakona, preko hvatanja kriminalca, bolničkih troškova i sahrane žrtve, pa do isplaćivanja nadoknada za pretrpljeni bol i patnju i gubitak života žrtve. Za poslednje odlazi ubedljivo najveći deo novca, ili oko 2,5 milijardi, što određuju sudovi, osiguravajuća društva i druge institucije. Nadležni veruju da ovi podaci mogu biti od značaja u raspravi o kontroli vatrenog oružja. OTAVA – Godišnji izveštaj vladinog komesara za službene jezike Grejema Frejzera pokazuje da u Kanadi svega oko 17 odsto stanovnika ravnopravno koristi oba službena jezika, i da je u 2011/2012. godini bilo 518 žalbi na različite probleme po pitanju nepoštovanja ravnopravnosti jezika, od rada sa strankama, preko radnog okruženja, pa do vladinih saopštenja. Pošta, Izborna komisija i Er Kanada našli su se na spisku federalnih institucija koje nisu ispoštovale zakonske odredbe o ravnopravnoj upotrebi engleskog i francuskog jezika, dok su Nacionalna galerija i Biblioteka Parlamenta pohvaljene. VINIPEG – Bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov, 81, koji je u Vinipegu boravio povodom Mi dana, godišnjeg programa čiji je cilj inspirisanje mladih da predvode pozitivne lokalne i globalne promene, bio je u utorak 30. oktobra gost-urednik Vinipeg fri presa. On je napisao ekskluzivnu kolumnu sa porukom nade za novu generaciju lidera, ali i strahovanjem za planetu. KVEBEK – Bivši premijer Kvebeka Žan Šarest će najverovatnije prihvatiti ponudu jedne od najvećih advokatskih firmi u Montrealu i vratiti se svojoj profesiji, saznaje se iz izvora bliskih političaru. Od kako je početkom septembra izgubio na provincijskim izborima, Šarest je dobio ponude šest advokatskih firmi, pet montrealskih i jedne torontske, ali se za sada ne zna koju će od njih odabrati. KALGARI – Jedna beskućnica iz Kalgarija, koja želi da ostane anonimna, pronašla je torbicu sa deset hiljada dolara i odmah je predala Asocijaciji mladih hrišćanki. Kako se ističe, žena koja živi u njihovom skloništu u centru grada i koja nikada nije imala priliku da vidi toliko para, ni jednog trenutka nije pomislila da bi novac mogla zadržati za sebe i time rešiti neka svoja egzistencijalna pitanja. Njen izuzetan gest, međutim, nije prošao nezapaženo, pa joj stižu novčane nagrade i od vlasnika torbice, ali i od potpuno nepoznatih osoba iz čitave zemlje. TORONTO – Glavni torontski revizor ustanovio je da je tokom prethodne dve godine 759 taksi vozača primalo socijalnu pomoć, te je gradskoj socijalnoj službi preporučio proveru podataka o tim osobama. Nije poznato, naime, da li su oni istovremeno i radili ili su novčanu pomoć primali zato što su bili bez posla, u gradu koji ima previše taksija. Brus Robertson, direktor službe za izdavanje taksi dozvola, kaže da oni nemaju podatke o tome da li, gde i koliko radi lice sa dozvolom o obavljanju taksi službe. EDMONTON – Nekoliko dana pre Božića biće zatvorena jedna od najstarijih knjižara u Kanadi, Ukrajinska knjižara u Edmontonu. Počela je sa radom davne 1914. godine i svih ovih godina bila je jedna od prvih stanica imigranata iz Ukrajine i centar njihovog okupljanja. Posao se poslednjih godina sve više gasio zbog novih tehnoligija. LONDON, ONT. – Osam tinejdžerki, učenica srednje škole Saut Koledžijat iz Londona, privedeno je prošlog četvrtka policiju zbog maltretiranja jednog đaka, fizički, emotivno i putem interneta. Protiv njih će biti podnete krivične prijave. EDMONTON – Gradski savet Edmontona je, na osnovu izjašnjavanja građana u anketi, ukinuo je 25 godina staru odluku o proglašavanju pojedinih vrsta pasa, naročito rase pit bul, za posebno opasne. Velika većina građana veruje da su krivci za napade na ljude neadekvatna obuka, slab nadzor i neodgovorni vlasnici pasa, a ne to što su psi neke posebne rase. TORONTO – Flaša izuzetno retkog viskija Glenfidič malt prodata je nedavno na aukciji u Torontu za rekordne 52 hiljade dolara. Postoji svega 11 flaša ovog viskija, starog 55 godina, a jedna od njih sada pripada jednom paru iz Etobikoke, očigledno ljubiteljima viskija. RIČMOND, B. K. – Zvuči gotovo neverovatno, ali 22-godišnji vlasnik automobila marke lambordžini, vrednog preko 430 hiljada dolara, pobunio se da mu je previsoka kazna od 568 dolara, koju mu je napisao policajac zato što nije imao prednju registarsku tablicu. Za automobil se pobrinula vučna služba. HAG – Na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu, trojica kanadskih oficira, bivših pripadnika UNPROFOR-a, pukovnik Stiven Žudri, major Džon Rasel i general Majkl Gotije, posvedočili su da nije bilo moguće utvrditi ko je u zimu 1994. godine ispalio minobacačku granatu na sarajevsku pijacu Markale. TORONTO – Skoro dve trećine građana smatra da bi trebalo oduzeti orden Reda Kanade Konradu Bleku, nekadašnjem novinskom magnatu, koji je proveo tri godine u zatvoru zbog prevara i sprečavanja izvršenja pravde. Blek je, inače, izjavio kako bi pre pristao da sam vrati najviše priznanje nego da bi ono bude oduzeto.Takođe, tri petine građana misli da Bleku ne bi trebalo vratiti kanadsko državljanstvo, koga se odrekao 2001. godine, kako bi postao član britanskog Doma lordova. Anketu je sprovela agencija Forum riserč. TORONTO – Na nacionalnom kongresu posvećenom kardiovaskularnim bolestima, održanom ovih dana u Torontu, čulo se između ostalog i da fizička aktivnost povoljno deluje na intelektualne sposobnosti (Institut za srce Montreal), da je protein rezistin uzrok povišenog holesterola (tim na čelu sa dr Širijom Rašid, sa univerziteta Mekmaster) ili da doručak sa brzom hranom za petinu usporava brzinu protoka krvi kroz ruke (Fondacija za srce i šlog, sa dr Todom Andersonom).

Program "au-pair" stiže u Kanadu

Kao zamena za dadilju, u Kanadi se sada promoviše program o-per, au-pair devojaka. Tim povodom je u Torontu održana i konferencija o ovom, kako su istakli, najstarijem svetskom programu kulturne razmene. Radi se o mladima osobama koje u Kanadu dolaze sa vizom za radni odmor. Boraveći kod domaćina, one se upoznaju sa ovdašnjim načinom života, a istovremeno, imaju priliku i mogućnost da porodici predstave segmente svoje kulture, od jezika, pa nadalje. Zainteresovanim roditeljima je mnogo lakše da po ovom osnovu angažuju neku devojku preko agencija nego da se uključuju u vladin program obezbeđivanja dadilja iz inostranstva, LCR. Postoje značajne razlike između ova dva programa – vladin program omogućava dadiljama da posle dve godine boravka i rada u Kanadi dobiju dozvolu boravka, dok o-per devojke mogu legalno raditi i boraviti ovde godinu dana. Od poslodavaca se takođe, kod angažovanja dadilja, očekuje i traži više odgovornosti i plaćanja, od avionskih karata, preko zdravstvenog osiguranja, pa do troškova prijava, što se nije uvek pokazalo kao pouzdana investicija. O-per devojke žive u porodici i obično ne rade puno radno vreme, nego samo nekoliko sati dnevno. Njihova zaduženja su uglavnom odvođenje i dovođenje dece iz škole, lakši kućni poslovi i, eventualno, pomoć deci u savladavanju jezika ili nekog drugog predmeta, naravno u skladu sa dogovorom koji postignu sa domaćinima. Vize za radni odmor nude se u 29 zemalja. Sa prostora bivše Jugoslavije tako mogu doći samo osobe iz Hrvatske i Slovenije.

Vil Ferguson dobio Gilerovu nagradu za roman 419

Ovogodišnji dobitnik Gilerove nagrade za roman je Vil Ferguson, humorista iz Kalgarija, za delo pod naslovom 419. U središtu romana su nigerijske internet prevare, a iako izašla iz pera humoriste, kako radnja odmiče, priča prerasta u mračnu. Nagrada u iznosu od 50 hiljada dolara dodeljena mu je u utorak, na gala svečanosti u torontskom hotelu Ric-Karlton. Ferguson,48, pojavio se odeven u kilt, u skladu sa škotskim običajima. Tokom svog govora iz tradicionalne torbice izvukao je pljosku i pozvao prisutne da zajedno nazdrave pisanoj reči. U najužem izboru za nagradu bila su još dela Aliks Olin Inside, Nensi Rihler The Imposter Bride, Kim Taj Ru i Rasela Vangerskog Njhirl Anjay. Nagrada Giler najvrednija je i najglamuroznija među književnim nagradama u Kanadi. Sam Ferguson je u jednom trenutku primetio je da mu prija što u Kanadi književnost ima tretman kakav se priređuje samo slavnima.

Kanada – nacija sa puno jezika

Kanada sve više postaje nacija sa puno jezika, sudeći po najnovijoj obradi podataka prikupljenih prošlogodišnjim popisom. Dve petine Kanađana kod kuće upotrebljava jezik koji nije ni jedan od dva službena, engleskog ili francuskog, a otprilike svaki šesti stanovnik govori oba ova jezika. U najvećem delu zemlje, francuski jezik gubi na značaju, ali ga zato u Kvebeku govori čak 94,4 odsto populacije. Engleski, pak, koristi 22 miliona ljudi i on je još uvek najzastupljeniji jezik. Među najzastupljenije druge jezike spadaju kineski, bilo da je to mandarinski, kantonski ili neodređeno ’kineski’, a slede pandžabi, arapski, španski i tako dalje. Najveći skok napravljen je kod tagaloga, jezika sa Filipina, čija je upotreba porasla za 64 odsto u odnosu na podatke iz popisa 2006. godine. Sa druge strane, broj osoba koje koje govore italijanski, poljski ili grčki se smanjuje. Podaci se razlikuju u zavisnosti od provincije ili od toga da li je u pitanju gradska ili seoska sredina. Jezici starosedelaca ostali su na istom nivou kao i pre pet godina, ali se primećuje da su neki od njih gotovo na ivici da budu iskorenjeni.

Prioritet mladi studenti i radnici na privremenom radu

Ministar za imigraciju i državljanstvo Džejson Kenej najavio je ove nedelje da će kvota za useljavanje ostati ista, sedmu godinu za redom, ali da će težište biti stavljeno na drugačije kategorije. Vlada planira da u narednoj godini primi između 240 i 265 hiljada imigranata. Pre svega, postoji želja da među njima bude više mladih stranaca, koji su trenutno na studijama u Kanadi, i da oni dobiju dozvolu boravka, a potencijalno i državljanstvo. Planira se da proces brže imigracije iduće godine omogući boravišnu vizu za deset hiljada mladih stranih studenata ili radnika na privremenom radu, u okviru programa Canadian Edžperience Class. Ovaj program bi trebalo da ostvaruje rast zato što, po Kenejevim rečima, oni koji su već proveli neko vreme na ovim prostorima, imaju veće šanse da ostvare ekonomski i socijalni uspeh. Ministar Kenej je istakao da je ovakav postupak jedan od načina za rešavanje problema starenja nacije i obezbeđivanje stručne radne snage određenih profila. On napominje da pojedine provincije i interesne grupe vrše pritisak da se povećaju kvote za useljavanje, koje idu čak i do brojke od pola miliona godišnje. Povećanje se najavljuje i za kategoriju roditelja imigranata, sa 17 na 25 hiljada godišnje, ali Kenej dodaje da ipak ne treba očekivati da se odobri dolazak neograničenog broja starijih lica.

Konzervativac glasao za lidera liberala pod imenom svog psa

Direktor Progresivno konzervativne stranke Nju Brunsvika Žan-Pol Sosi posumnjao je u integritet izbora za lidera provincijskih liberala kada je uspeo da glasa pod imenom svog psa. Sosi je rekao da se registrovao pod imenom Pitu, odnosno štene, kako bi glasao putem interneta za jednog od tri pretendenta za vodeću poziciju u Liberalnoj stranci. Pošto je želeo da proveri njihov glasački sistem, kao konzervativac nije mogao da se prijavi pod svojim imenom, pa je izabrao ime svog psa. Dao je sve tražene podatke, i bilo mu je zanimljivo što ni u jednom trenutku nije tražena nikakva potvrda identiteta pre nego što je dobio PIN za glasanje. To ga je navelo da posumnja u legitimnost čitavog procesa i da se zapita u kojoj meri su ljudi van stranke mogli da utiču na rezultate izbora. Predsednik liberala Brit Dajsart kaže da su stranka i kandidati obavili na hiljade telefonskih razgovora kako bi proverili identitet što više osoba sa liste glasača. On veruje da u slučaju Sosijevog psa, na osnovu slučajnog uzorka, ili nije pozvan priloženi broj, ili na poziv niko nije odgovorio. Po njegovim rečima, kontrolor postupka glasanja smatra da je lista pouzdana. Desilo se da je sedam osoba umrlo posle registrovanja, ali naglašava da su njihovi PIN-ovi uklonjeni. Dajsart smatra da bi građani trebalo da se zabrinu što konzervativce više zanima kako liberali biraju svog lidera, nego kako se vodi provincija.