KULTURA & ZANIMLJIVOSTI

Utorak, 23. maj 2017.

Skyfall druga najuspešnija premijera u Velikoj Britaniji

Mitovi i zablude Majanskog proročanstva

Slikaru iz Srbije nagrada predsednika Singapura

Dizni kupuje Lukasfilm za 4,05 milijardi dolara

Švarceneger se vraća - kao Konan

Osmi filmski festival Slobodna zona od sutra u Beogradu

Papagaj-psovač traži novog vlasnika u Britaniji

Zbog uragana Sendi otkazani koncerti i emisije

Bred Pit daje 100.000 dolara za podršku gej brakovima

Drugi Susret premijerno prikazan u Beogradu

Makartni: Joko Ono nije rasturila Bitlse

Zabrinutost za Sikstinsku kapelu zbog broja posetilaca

Skyfall druga najuspešnija premijera u Velikoj Britaniji

Novi film iz serijala o tajnom agentu Džejmsu Bondu "Skyfall" prošlog vikenda je imao drugo najuspešnije otvaranje u istoriji britanskog filma, sa zarađenih 20,1 miliona funti u bioskopima Velike Britanije. "Skyfall" je po uspehu drugi samo posle poslednjeg filma o Hariju Poteru, "Hari Poter i relikvije smrti - drugi deo", koji je u Britaniji zaradio 23 miliona funti tokom prvog vikenda prikazivanja. "Skyfall" je ovog vikenda prikazan u 25 zemalja sveta i tokom petka, subote i nedelje zaradio ukupno 77,7 miliona dolara. Film sa Danijelom Krejgom u ulozi Džejmsa Bonda i Havijerom Bardemom u ulozi glavnog negativca.

Mitovi i zablude Majanskog proročanstva

U Muzeju prirodnih nauka u Hjustonu u petak je otvorena izložba koja razotkriva zablude o Majama i mitu po kome je njihova kultura predvidiđala smak sveta za 21. decembar 2012. Posetioci će se prošetati zamračenim hodnicima u kojima će biti izložena grnčarija, rezbarije od žada i otisci sa majanskih spomenika, a svi izloženi predmeti biće na neki način povezani sa složenim majanskim kalendarom. Izložba bi posetioce trebalo da navede bar na jednu pomisao: da će sunce izaći 22. decembra. "Kalendar je tu i on će se nastaviti, tako da se niko ne treba plašiti onoga što će doneti 21. decembar zato što će biti i 22. decembra i, da, doći će i Božić", rekao je Dirk van Turenhaut, kustos izložbe "Proročanstvo Maja za 2012. postaje prošlost". Majanski kalendari su složena, ciklična odbrojavanja koja su drevnom narodu Srednje Amerike služila da prati najvažnije pojave - naročito kiše - i grade velike gradove od kojih su pojedini imali i do 90.000 stanovnika. Izložba će odvesti posetioce u prošlost daleku skoro 3.500 godina. Pažljivo restaurirani murali prikazauju slike iz spomenika u džunglama Bonampaka, u meksičkoj državi Čijapas, poput one na kojoj je prikazano slavlje zbog proglašenja novog vladara. Izložba pokazuje kako su se majanski kalendari u velikoj meri odnosili na svakodnevne potrebe društva i računali ono što se danas zove dani, meseci i godine. Obredni ciklus trajao je 260 dana, za šta stručnjaci smatraju da je moglo biti ili vreme između sadnji kukuruza ili vreme od začeća do rođenja deteta. Postojao je i kalendar od 365 dana sličan današnjem, a ta dva računanja poklapala su se jednom u 52 godine, što je u to doba bio očekivan prosečni životni vek, rekla je Rebeka Storni, antropološkinja sa univerziteta u Hjustonu. Za vladara je, međutim, bila potrebna "duga računica", kako bi ostavio nasleđe, objasnila je Kerolajn Samners, potpredsednica muzeja zadužena za astronomiju. To je računica koja je dala povod teorijama o smaku sveta. Ona je podeljena na 13 razdoblja od po 400 godina, odnosno baktunsa. Poslednje se završava 21. decembra 2012. i drevne Maje su verovale da će 22. decembra vreme početi ponovo da broje od nule, rekla je Samnersova. Ona je dodala da se taj datum slučajno poklapa s retkim događajem. Na 21. decembar 2012. Sunce će proći kroz centar Mlečnog puta za vreme zimskog solisticija - kada bude najslabije - što se događa jednom u 26.000 godina. Stručnjaci veruju da bi ta veza mogla biti povod teorijama smaka sveta. Ipak, ne postoje dokazi da su Maje znale da će se ta astronomska pojava poklopiti s krajem njihovog računanja. "Većina majanskih stručnjaka smatra da to potiče sa hrišćanskog Zapada, gde pojam Sudnjeg dana i Apokalipse čine važan deo hrišćanstva", rekla je Rebeka Storni. "Uglavnom su stranci bili ti koji su napravili vezu po kojoj kraj računanja vremena može biti i vreme uništenja". Maje su svoje računanje vremena završile brojem 13 zato što je on za njih bio svet, rekla je Stornijeva. Oni veruju da kraj računanja predstavlja doba obnove, i za današnje Maje on će biti povod za veliki broj proslava koje će se u njihovim gradovima održati 21. decembra. Kerolajn Samners dodaje da su u stvarnosti Maje zaista pretrpele neku vrstu Apokalipse, oko 900. godine nove ere, kada su višegodišnje suše uništile njihovu klasičnu civilizaciju. "Razlog zbog koga je za njih to bila takva katastrofa, od koje se nikada nisu zaista oporavili, bio je taj što su previše gradili, rekla je ona. "Nisu izgradili kulturu koja se mogla održati, ako ne dođu kiše, i to je ono sa čime se mi suočavamo danas".

Slikaru iz Srbije nagrada predsednika Singapura

Slikar iz Srbije, Pančevac Milenko Prvački dobitnik je umetničke nagrade, "kulturnog medaljona" koji dodeljuje predsednik Singapura. Ta nagrada je najviše priznanje koje se, u organizaciji singapurskog Saveta za umetnost, od 1979. svake godine dodeljuje za doprinos razvoju kulture i umetnosti u raznim oblastima, uključujući slikarstvo. Prvački je prvi neazijat-dobitnik te nagrade koja laureatu donosi i 80.000 singapurskih dolara (više od 60.000 američkih dolara). "Iznenađen sam i svakako počastvovan nagradom koja prethodi mojoj retrospektivnoj izložbi na kojoj izlažem više od 100 radova - slike, crteže, ansamblaže, kolaže, skulpture i instalacije uključujući i radove nastale u pančevačkom ateljeu", izjavio je za Betu Milenko Prvački. Retrospektivna izložba "Pregled, 1979-2012"otvarena je juče u Insitutu za savremenu umetnost u Singapuru i traje do 5. decembra. Kustos izložbe Čarls Merveder naveo je da retrospektivna izložba Prvačkog koja uključuje radove iz perioda kad je umetnik još živeo u Srbiji do najnovijih nastalih u Singapuru "pruža mogućnost posetiocima da se uvere kako je savremeno slikarstvo proces stalnog preispitivanje i istraživanja, od rizika nesaglasnosti do čulne lepote". Milenko Prvački (61) rođen je u Ferdinu kod Pančeva, a Akademiju likovnih umetnosti završio je u Bukureštu. Od 1971. do raspada Jugoslavije i preseljenja u Singapur 1992. izlagao je i nagrađivan na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i Evropi.

Dizni kupuje Lukasfilm za 4,05 milijardi dolara

Kompanija Volt Dizni kupiće filmsku produkcijsku kuću Lukasfilm Džordža Lukasa (George Lucas), tvorca "Ratova zvezda", za 4,05 milijarde dolara, saopšteno je u utorak u Dizniju. Ta firma, koja poseduje kompanije Piksar, Marvel, ESPN i Ej-Bi-Si (ABC), takođe je najavila da će snimiti novi film u serijalu "Ratovi zvezda", za sada pod nazivom "Epizoda sedam", koja bi trebalo da se pojavi 2015. godine. Dizni planira da snimi i "Epizodu osam" i "Epizodu devet", i onda po jedan novi film na svake dve ili tri godine. Kupovina Lukasfilma biće obavljena u gotovom novcu i obveznicama. Trenutno kopredsedavajuća Lukasfilma, Ketrin Kenedi (Kathleen Kennedy), postaće predsednica kompanije, a nadređeni će joj biti predsednik studija Volt Dizni Alan Horn. Džordž Lukas će biti kreativni konsultant na novim epizodama "Ratova zvezda". "Došlo je vreme da prepustim 'Ratove zvezda' novoj generaciji filmadžija", saopštio je Lukas.

Švarceneger se vraća - kao Konan

Arnold Švarceneger (Schwarzenegger) glumiće i u trećem nastavku filma o ratniku Konanu varvarinu, saopšteno je iz studija Juniversal pikčers (Universal Pictures). Bivši bodibilder i bivši guverner Kalifornije, odlučio je da se vrati glumi, pa će zaigrati u još jednoj priči o izmišljenom heroju s mačem koja će se zvati "Legenda o Konanu". Švarceneger (65) je igrao u predhodna dva filma: "Konan varvarin" iz 1982. i "Konan uništitelj" iz 1984. godine. Glumac je za Dedlajn Holivud (Deadline Hollywood) rekao da je "počastvovan" što će ponovo oživeti lik Konana.

Osmi filmski festival Slobodna zona od sutra u Beogradu

Osmi filmski festival angažovanog filma "Slobodna zona", na kome će biti prikazano 35 igranih i dokumentarnih filmova o najaktuelnijim društvenim i političkim temama, počinje sutra u Beogradu. Festival, koji traje do 7. novembra, počinje u 19.00 u Dvorani Kulturnog centra projekcijom igranog filma "Gde idemo sada", libanske rediteljke Nadin Labaki, koji priča o pokušaju žena da odvrate svoje podivljale i besne muževe, hrišćane i muslimane, od verskog rata. Manifestaciju će otvoriti književnica Dubravka Ugrešić, koja je ove godine i gost selektor. Ona je odabrala četiri filma koja se bave sudbinama migranata iz Afrike, Azije i jugoistočne Evrope u zapadnu Evropu. Posetioci će na festivalu moći da vide 24 dokumentarna i 10 igranih filmova, koji će se, pored Dvorane Kulturnog centra, prikazivati i u Domu omladine. Festival će ove godine ugostiti 28 autora filmova ili učesnika pratećeg programa koji će biti prikazivani tokom šest festivalskih dana. Predviđeno je da festival zatvoriti film "Fudbalski buntovnici" Žila Rofa i Žila Pereza koji donosi priču o pet fudbalera koji su pokušali da u svojim sredinama spreče građanski rat, utiču na demokratizaciju ili se bore protiv diktature, a koji je producirao fudbaler Erik Kantona. U Dvorani Kulturnog centra 8. novembra biće prikazani i filmovi na bis, odnosno ostvarenja koja su dobila najveću ocenu publike, a od 23.00 sata kao film iznenađenja biće prikazana komedija "Mobilni" Nedžada Begovića, koja je snimana mobilnim telefonom. Najavljeno je da će na "Slobodnoj zoni" biti prikazana i tri takozvana "dokufikšn" filma koji brišu granice između dokumentarnih i igranih ostvarenja i to "Nana" Valeri Masadijan, "Marijine" Željke Sukove i "Đakomovo leto" Alesandra Komodina. Ove godine biće prikazana i tri dokumentarna muzička filma i to "Pank sindrom" o pank bendu iz Finaske koji čine osobe sa intelektualnim teškoćama, "Marli" Kevina Mekdonalda, koji predstavlja novi uvid u život rege zvezde Boba Marlija i "El Gusto" o obnavljanju istoimenog orkestra čiji se članovi ponovo okupljaju nakon 50 godina razdvojenosti zbog građanskog rata u Alžiru. Filmski festival "Slobodna zona" će ove godine beogradskoj publici prvi put ponuditi i prateći program pod nazivom "Noćni razgovori", koji će se odigravati nakon večernjih projekcija u Dvorani Kulturnog centra. Urednik tog programa je Ivan Milenković , a ideja je da odbrani gosti govore o filmu i problemima na koje on ukazuje. Predviđeno je da se "Noći razgovori" vode nakon prikazivanja hrvatskog filma "Blokada" o pobuni studenata na Zagrebačkom univerzitetu i filma "Ponovo zajedno" o ponovnom susretu mladih Srba i Alabanca sa Kosova koji su se prvi put sreli neposredno pre NATO bombardovanja. Razgovora će biti i nakon filma "Hana Arent" u kome se obrađuje suđenjenja nacisti Adolfu Ajhmanu i odnos Hane Arent prema zločinu o kome izveštava za časopis "Njujorker", ali i nakon filma "Indignados" o afričkim migrantima u zapadnu Evropu u vreme ekonomske krize. Festival je"Slobodna zona" je podržalo Ministrastvo kulture Srbije. Cena ulaznice za sve poprojekcije je 250 dinara, a više o programu festivala i filmovima može se videti na sajtu "Slobodne zone" (www.freezonebelgrade.org).

Papagaj-psovač traži novog vlasnika u Britaniji

U Velikoj Britaniji se prodaje primerak egzotične vrste papagaja koji gadno psuje i ujeda, što je istaknuto i u oglasu. Smatrajući da je iskrenost najbolja politika kod ovako nezgodnih slučajeva, britansko Kraljevsko društvo za sprečavanje okrutnog postupanja prema životinjama odlučilo je da jasno predoči negativne osobine papagaja zvanog "Beki" koji traži novi dom. Andželina Lašer (Angelina Lusher), predstavnica agencije preko koje se papagaj prodaje, rekla je danas da će svako ko uzme "Bekija" za ljubimca morati da se nosi s tim šo on psuje, i to mnogo. Takođe je rečeno da "Beki" ima običaj da ujeda ljude sve dok se s njima ne sprijatelji. "Beki", brbljivi papagaj, moći će da ide isključivo kupcima koji imaju iskustva sa egzotičnim pticama. Andželina Lašer kaže da je "Bekiju" potrebno druženje s ljudima ili drugim pticama da bi imao "ispunjen život".

Zbog uragana Sendi otkazani koncerti i emisije

Uragan Sendi, koji ugrožava istočnu obalu SAD i Kanadu, nije samo zaustavio vazdušni saobraćaj i njujoršku berzu, već je izazvao brojna otkazivanja i poremećaje u američkoj industriji kulture i zabave. U humorističkim emisijama Dejvida Letermana (David Letterman) i Džimija Falona (Jimmy Fallon) nije bilo publike, a komičar Džimi Kimel, koji je došao poslom u Njujork iz sunčanog Holivuda, morao je da otkaže snimanje u Bruklinu, kojem je pretio uragan. Emisije "Dejli šou" (The Daily Show) i "Kolbert riport" (The Colbert Report) skinute su sa programa. Na Brodveju nije radilo nijedno od ukupno 40 pozorišta. U Njujorku i susednom Nju Džerziju otkazan je niz koncerata i drugih nastupa, pa tako nesu nastupili kantautor Džon Ledžend (John Legend) ni rok grupa "Džorni" (Journey), niti je na scenu izašao komičar Luis Si-Kej (Louis C.K.).

Bred Pit daje 100.000 dolara za podršku gej brakovima

Američki glumac Bred Pit daće 100.000 dolara za promovisanje gej brakova o čemu će se naredne sedmice odlučivati u četiri američke države. Glumac je pokrenuo akciju davanja priloga udruženju koje se bori za prava homoseksualaca i legalizaciju gej brakova, Human Rights Campaign (HRC). Na svaki uloženi dolar, glumac će dati dvostruko više, sve do sume od 100.000 dolara. Referendum o legalizaciji homoseksualnih brakova biće održan narednog utorak, kada i predsednički izbori, i to u Mejnu, Merilendu, Minesoti i Vašingtonu. "Homoseksualni parovi, naši prijatelji i susedi, moraju da imaju istu zaštitu kao svi ostali", napisao je glumac. "Dajte odmah fondu HRC kao što sam ja uradio i zajedno ćemo unaprediti našu zemlju sve do dana kada više neće biti građana drugog reda", poručio je Bred Pit. Homoseksualna zajednica nije priznata na federalnom nivou, ali je priznata u šest od 50 američkih država i u prestonici Vašingtonu. Takva zajednica je odobrena u još dve države, ali je za stupanje na snagu te odluke potrebno održavanje referenduma.

Drugi Susret premijerno prikazan u Beogradu

Dokumentarni film "Drugi susret", o susretu pilota aviona F-117 A oborenog u NATO bombardovanju SR Jugoslavije i vojnika koji je komandovao jedinicom koja ga je oborila, premijerno je, u ponedeljak, prikazan u Domu omladine u Beogradu. Pored producenta i režisera filma Željka Mirković, premijeri su prisustvovala obojica vojnika, američki pilot Dejl Zelko i bivši pukovnik protivavionske odbrane Vojske Jugoslavije Zoltan Dani i njihove porodice. Film počinje izlaganjima dvojice vojnika i njihovih porodica o ličnom doživljaju obaranja aviona, ali je najveći deo posvećen prijateljstvu koje je između njih nastalo kada su rešili da se upoznaju. Premijera nije prošla bez incidenata - malo pred početak projekcije jedan gledalac je udaljen iz sale pošto je na engleskom jeziku nekoliko puta viknuo psovke upućene američkom pilotu. Bez neprilika nije prošao ni Zoltan Dani - deo filma u kojem je govorio o milionskim novčanim ponudama koje su mu, kako je rekao, nudile strane sile posle njegovog obaranja "nevidljivog" aviona i kojih se odrekao zbog porodice, naišao je na glasan podsmeh i porugu jedne grupe gledalaca. Po završetku projekcije, publici su se obratili autor filma i dvojica učesnika. "Pre pet godina tri porodice su se srele samo zato sto su imala ista verovanja - u porodicu, veru i mir. Nadam se da je ta poruka stigla i do ljudi" rekao je Mirković, misleći tu i na svoju porodicu. U obraćanju gledaocima, Dani je rekao da mu je drago što je sa publikom podelio poruku mira. Zelko se obratio publici pošto je prethodno njegov sin održao kratak nastup na violini. "Žao mi je zbog svih vaših patnji, tuga, gubitaka i strepnji; žao mi je zbog rata, ali sam veoma zahvalan da budem na ovom drugom putovanju", rekao je Zelko i zahvalio se na "prijateljstvu, toplini i oproštaju" koje je našao u Srbiji. Posle njegovog obraćanja, publika je dobila priliku da mu postavlja pitanja. Na pitanje šta je znao o Srbiji pre vojne misije, koje mu je postavila jedna gledateljka, Zelko je odgovorio da je znao veoma malo. On je dodao da je očekivao da bude uhvaćen i čnjenicu da je bio spasen nazvao je čudom. "Nadao sam se da će me uhvatiti vojska, a ne seljaci," rekao je Zelko, što je kod publike izazvalo smeh. Iskustvo borbene misije opisao je kao "veoma razočaravajuće", objasnivši da ni jedan vojnik ne želi da se nađe u borbi i kada se to desi, najsnažniji osećaj je razočaranje što mirno rešenje nije bilo moguće. "Drugi susret" je premijerno prikazan u SAD, u Njujorku i Vašingtonu. Posle današnje beogradske premijere, film će biti prikazan u Novom Sadu, Nišu i Kovinu, a njegovi junaci gostovaće na svim projekcijama.

Makartni: Joko Ono nije rasturila Bitlse

Joko Ono, udovica Džona Lenona, nije odgovorna za rasturanje Bitlsa (The Beatles), tvrdi u najnovijem intervjuu za televiziju Al Džaziru ingliš (Al Jazeera English) Pol Makartni, nekadašnji član engleskog rok i pop benda koji se raspao 1970, prenosi danas britanski Bi-Bi-Si (BBC). "Ona sigurno nije rasturila grupu. Mislim da ne možete da je krivite za bilo šta", rekao je 70-godišnji Makartni, koji je zajedno sa Lenonom komponovao i otpevao većinu pesama jednog od najpopularnijih pop i rok bendova svih vremena. On je u intervjuu koji će biti emitovan sledećeg meseca, dodao da je Lenon "definitivno planirao da ode". Posle raspada Bitlsa i smrti Džona Lenona 1980, krenule su spekulacije da je Lenonova udovica Joko Ono odgovorna za raspad benda. U intervjuu, Makartni takođe kaže da Lenon ne bi nikad napisao hit pesmu "Imagine" (Zamisli), bez uticaja konceptualne umetnosti. "Kada se pojavila Joko, deo njene privlačnosti bila je njena avangardna strana, njen pogled na stvari", rekao je Makartni. "Ona mu je pokazala drugi vid postojanja, koji mu je bio veoma privlačan. Tako da je bilo vreme za Džona da ode", dodao je Makartni. U intervjuu, Makartni će se takođe, kako navodi BBC, osvrnuti na smrt majke kada je imao 14 godina, i prve žene Linde 1998. Muzičar će govoriti i o svojim iskustvima oca i dede, što je opisao kao "nešto najbolje" što mu se desilo. I Makartni i Lenon izgradili su uspešnu solo karijeru posle raspada Bitlsa 1970. Ranije ovog meseca, povodom 50. godišnjice tog engleskog benda, izdat je ponovo njihov prvi singl - "Love Me Do", iz 1962.

Zabrinutost za Sikstinsku kapelu zbog broja posetilaca

Sikstinsku kapelu u Vatikanu dnevno poseti po 10.000 ljudi, te među stručnjacima raste zabrinutost da bi povišena temperatura, prašina i vlažnost mogli da ugroze tamošnja remek-dela. Zvaničnik Vatikanskih muzeja, međutim, kaže da se ne planira ograničavanje broja posetilaca. Direktor muzeja Antonio Paolući je zabrinutost zbog broja posetilaca izrazio u današnjem članku u vatikanskim novinama, povodom 500. godišnjice od kada je papa Julije Drugi predstavio javnosti Mikelanđelove freske u Sikstinskoj kapeli. Papa Benedikt Šesnaesti planira da jubilej obeleži na večerašnjoj molitvi. Paolući je naveo da kapelu ponekad dnevno poseti i 20.000 ljudi, ali je dodao da "trenutno neće biti neophodno ograničavanje maksimalnog broja posetilaca". Sikstinska kapela je najpoznatija kapela u Apostolskoj palati, zvaničnoj rezidenciji pape u Vatikanu. Čuvena je po arhitekturi i freskama najvećih majstora Renesanse - Mikelanđela Buonarotija, Sandra Botičelija, Pjetra Peruđina. Kapela je dobila ime po papi Sikstu Četvrtom koji je od 1477. do 1480. restaurirao staru Veliku kapelu. Tokom te restauracije Pjetro Peruđino, Sandro Botičeli i Domeniko Girlandajo su naslikali niz freskaka koje opisuju Mojsijev i Hristov život, a pod patronatom pape Julija Drugog, Mikelanđelo je od 1508. do 1512. oslikao 1.100 kvadratnih metara tavanice Sikstinske kapele.