REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Zašto je Klinton opet zaobišla Makedoniju

More poplavilo deo hrvatske obale

Dogovor stranaka manjina o pregovorima sa koalicijom oko DPS

Na čelu institucija RS osobe sa instant diplomama

Pet banaka u CG posluje s gubicima

Rusi hoće svoju školu i u Baru

Slovenija zatvorila ambasadu u Dablinu i konzulat u Njujorku

Zašto je Klinton opet zaobišla Makedoniju

HZaobilaženje Makedonije na balkanskoj turneji američke državne sekretarke Hilari Klinton nekima izgleda kao diplomatski šamar Skoplju, ali ambasada SAD u toj zemlji insistira da nema razloga za brigu, piše Balkanska istraživačka mreža (BIRN). BIRN dodaje da je makedonska vlada "mudrovala" o odluci Klintonove da poseti skoro svaki deo bivše Jugoslavije, osim njene teritorije. Državna sekretarka SAD već je posetila BiH, Srbiju, Kosovo i Hrvatsku, a trenutno je u Albaniji. Stejt department je posetu balkanskom regionu državne sekretarke najavio kao sredstvo da se demonstrira američki interes, posvećenost i podrška evroatlantskoj budućnosti zemalja zapadnog Balkana. "Činjenica da ne dolazi (u Makedoniju) šalje diplomatsku poruku našim vlastima i znači da misli da nema ništa novo da čuje od njih", ocenjuje profesor međunarodnog prava sa univerziteta FON u Skoplju, Mersel Biljali. Biljali je dodao da izostavljanje Makedonije iz putnog plana Klintonove "može da bude oblik pritiska na zemlju da se konačno ozbiljno angažuje u naporu da reši spor oko imena sa Grčkom". Makedonija mora da reši spor sa Grčkom, koji traje od njenog osamostaljenja 1991, kako bi napredovala na svom putu ka NATO i EU, podseća BIRN. I tokom prethodne turneje po regionu zapadnog Balkana, Klintonova nije posetila Makedoniju. U otvorenom pismu pred njenu posetu, Ujedinjena makedonska dijaspora (OMD), najveća organizacija Makedonaca koji žive u inostranstvu, pozvala je Klintonovu da uključi i Skoplje u turneju, navodeći da bi njeno zaobilaženje te zemlje "poslalo negativan signal narodu Makedonije". Oni su u pismu podsetili da je Makedonija strateški partner SAD i da je aktivni učesnik borbe protiv terorizma, koju predvodi Vašington. Američka ambasada u Skoplju, međutim, kaže da nema razloga za brigu. Ambasada je u saopštenju objasnila da viši američki zvaničnici uobičajeno posećuju zemlje sa kojima Amerika ima "da razmotri hitna ili posebna bilateralna pitanja". Ona je, takođe, podsetila da je zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, Filip Riker već dvaput ove godine posetio Makedoniju, poslednji put u avgustu. Njegova poseta bila je deo napora da se podstakne rešavanje razgovora o imenu između Skoplja i Atine, koji su zapali u ćorsokak. Atina se protivi korišćenju imena Republika Makedonija, navodeći da ono implicira teritorijalne pretenzije ka njenoj severnoj provinciji, koja se takođe zove Makedonija. Kao rezultat, ona je blokirala put Makedonije ka NATO, kao i otvaranje njenih pristupnih pregovora s EU. Ovo je bila oproštajna poseta Klintonove Balkanu u ovom mandatu, s obzirom da je objavila da bez obzira koji bude ishod predsedničkih izbora u SAD, namerava da se povuče sa mesta državne sekretarke.

More poplavilo deo hrvatske obale

Deo hrvatske obale juče je zahvatilo je nevreme, praćeno kišom i olujnim južnim vetrom koji je duvao i do 140 kilometara na čas. Usled podizanja nivoa mora poplavljen je deo obale. U Rijeci je voda došla do centra grada, a najviše je ima oko gradske pijace. Hrvatski mediji prenose da je poplavljen deo obale i u Crikvenici i Bakru. Mediji navode da vatrogasci ne mogu da učine puno, dok se more ne povuče. U južnoj Istri olujni jugo od 140 kilometara na čas podigao je nivo mora za metar, pa je, kako navodi Hrvatska radiotelevizija, poluostrvo u premanturskom kampu Stupice postalo ostvro. Pod vodom su i neki delovi Zadra i Šibenika. Zbog snažnog ciklona "Ladislav", u Splitu je otkazano više trajektnih linija zbog jakog, povremeno i orkanskog južnog vetra koji je dostizao brzinu veću od 120 kilometara na čas. Visoki talasi prelili su delove Rive i obližnje luke Matejuške. Prema podacima lokalnih medija, vetar je rušio stabla koja su oštetila više vozila.

Dogovor stranaka manjina o pregovorima sa koalicijom oko DPS

Stranke manjinskih naroda u Crnoj Gori potpisale su u sredu u Tivtu platformu o zajedničkom nastupu u pregovorima s koalicijom "Evropska Crna Gora" Mila Đukanovića o formiranju nove vlade. U pregovorima će zajedno nastupiti Bošnjačka stranka (BS), Hrvatska građanska inicijativa (HGI) i Albanska koalicija, koje su osvojile pet mandata na parlamentarnim izborima 14. oktobra, što je pobedničkoj koaliciji dovoljno za formiranje stabilne većine. Predstavnik BS-a Suljo Mustafić medijima nije hteo da navede konkretne zahteve, ali je rekao da platforma sadrži "važne principe koji se odnose na sistemsko rešavanje unapređenja položaja i statusa manjinskih naroda u Crnoj Gori, kao i na ubrzanje evroatlanskih integracija zemlje". Mustafić je izrazio optimizam da će pregovori s Đukanovićevom koalicijom o formiranju parlamentarne većine, a kasnije i vlade biti brzo i uspešno završeni. Lider koalicije "Evropska Crna Gora" Milo Đukanović saopštio je nedavno da je ta partija blizu dogovora sa strankama manjinskih naroda o formiranju nove vlade. Koalicija na čijem je čelu Đukanović osvojila je na izborima 14. oktobra 39 od 81 mesta u parlamentu, što je nedovoljno da sama formira vladu, zbog čega pregovara s tradicionalnim saveznicima, strakama manjinskih naroda o formiranju parlamentarne većine. Konstituisanje novog skupštinskog saziva očekuje se početkom naredne nedelje, što je i krajnji rok definisan zakonom.

Na čelu institucija RS osobe sa instant diplomama

Veliki broj rukovodilaca u Republici Srpskoj ima diplome privatnih fakulteta, a prednjače diplome Fakultata za uslužni biznis iz Sremske Kamenice (FABUS) koji je deo Univerziteta "Educons" iz Novog Sada, pišu banjalučke "Nezavisne novine". U tekstu se navodi da je utvrđeno da je kandidat za glavnog revizora RS i bivši vršilac dužnosti direktora Poreske uprave, Mile Banika za samo godinu završio FABUS. Taj fakulet su završili i direktor Fonda PIO RS Mladen Milić i Predrag Gluhaković - sada potpredsednik Narodne skupštine RS, a nekadašnji ministar trgovine i turizma. "Nezavisne novine" navode da je Milić magistrirao na FABUS-u, ali da je zanimljivo to što je magistarski upisao pre no što je završio fakultet. Milić je Fakultet za uslužni biznis, smer Menadžment u sektoru finansijskih usluga, upisao 2002. godine, a završio 28. februara 2004. godine, dok je magistarske studije na tom fakultetu upisao 2003. godine, a završio 22. oktobra 2007. godine, navodi se u tekstu. "Iako je u Banjaluci javna tajna da su proteklih godina uglavnom ljudi srednjih godina organizovanim autobuskim prevozom išli u Srbiju i završavali fakultete, do danas niko nije postavio pitanje njihove stručnosti i validnosti njihovih diploma", piše u tekstu.

Pet banaka u CG posluje s gubicima

Od 11 poslovnih banaka u Crnoj Gori, pet ima poslovne gubitke, pokazali su podaci Centralne banke Crne Gore. Tih pet banaka je u devet meseci ove godine zabeležilo gubitak od oko 48 miliona evra, znatno više nego što je bilo u junu. Banke sa negativnim trendom poslovanja su NLB Montenegro banka, Hipo Alpe Adria, Crnogorska komercijalna banka, Prva banka Crne Gore i First Finacial banka.

Rusi hoće svoju školu i u Baru

Rusi bi mogli dobiti osnovnu školu na svom jeziku u Baru, a u Budvi je već imaju. Kako je preneo podgorički list "Vijesti", prema zvaničnim podacima, u Baru živi zajednica od preko 1.200 Rusa. Budva je, takođe, odavno "ruski grad". Na kioscima štampe u Crnoj Gori može se kupiti najmanje deset ruskih časopisa, a ruski jezik se može čuti svakodnevno, gotovo u svim većim gradovima Crne Gore. U novim, modernim stambenim zgradama u Baru i Budvi, na interfon tablama na ulazima u zgrade vrlo često se mogu pročitati i ruska prezimena. Na Crnogorskom primorju nikakvo iznenađenje ne predstavljaju ni agencije za nekretnine i druge firme čiji su vlasnici Rusi. Razni oglasi na ruskom jeziku nisu retki ni u podgoričkoj štampi.

Slovenija zatvorila ambasadu u Dablinu i konzulat u Njujorku

U okviru mera štednje Slovenija je juče zatvorila ambasadu u Dablinu i generalni konzulat u Njujorku čime se završava prvi talas planiranog ukidanja diplomatsko- konzularnih predstavništava po svetu. Slovenija je do sada zatvorila ambasade u Portugalu i Švedskoj, kao i ambasadu u Finskoj. Racionalizacijom mreže diplomatsko-konzularnih predstavništava, prema rečima ministra spoljnih poslova Karela Erjaveca, Slovenija će uštedeti oko 2,5 miliona evra. Kako se najavljuje u Ministarstvu spoljnih poslova, Slovenija iduće godine namerava da otvori novo predstavništvo u nekoj od zemalja u Persijskom zalivu.