SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Srbi u Kosovskom pomoravlju bez automobila

Više od 60 odsto građana retko čita, 36 odsto ne voli

Novih 20 akademika u SANU

Tvrde reči Tomislava Nikolića

Manji uticaj korupcije na poslovanje

Dačić: Vlada za konačno rešenje za Kosovo

Srbi u Kosovskom pomoravlju bez automobila

Srbi u Kosovskom pomoravlju ne mogu da voze automobil bez tablica, i policija će takve automobile isključivati iz saobraćaja uz dodatnu novčanu kaznu. Pripadnici Kosovske policije preksinoć su zaustavljali automobile bez tablica i upozoravali vozače da više neće moći da tako voze. Više hiljada Srba iz Kosovskog pomoravlja koji su sredinom juna ove godine u dodatnom roku podneli zahtev za preregistraciju vozila sa gnjilanskih GL tablica koje izdaje MUP Srbije na KS tablice još ih nisu dobili. Do danas su, uz prećutnu saglasnost Kosovske policije, Srbi vozili automobile bez ikakvih tablica, samo uz dokumentaciju da je predat zahtev za preregistraciju. Predrag Đorđević iz Kosovske Kamenice, koga je policija upozorila da od danas neće moći da vozi automobil bez tablica, za agenciju Beta je rekao da niko od Srba iz Kosovskog pomoravlja koji su u junu predali zahtev za preregistraciju vozila na KS tablice, koje Srbi smatraju statusno neutralnim, nije dobio nove tablice, niti obaveštenje kada će ih dobiti. "Od juna smo vozili bez tablica i to samo po Kosovskom pomoravlju, a sada smo upozoreni da od danas ni to više neće biti moguće. To znači da gotovo niko od Srba u Kosovskom pomoravlju neće moći da se kreće. Nikakvo obaveštenje od Kosovske policije nismo dobili zašto još ne dobijamo KS tablice", kazao je Đorđević. Prema njegovim rečima, svi oni koji su u avgustu podneli zahtev za dobijanje vozačke dozvole koju izdaje Kosovska policija dobili su je, tako da sada svi poseduju validne kosovske vozačke dozvole za svoje automobile, ali ne i registarske tablice. Promena tablica i vozačkih dozvola za Srbe na Kosovu, koje podrazumevaju i naplatu osiguranja prilikom prelazaka administrativne linije prema centralnoj Srbiji, deo je postignutog sporazuma o slobodi kretanja koje su delegacije Beograda i Prištine postigle u Briselu. Po zahtevu prištinskih vlasti za preregistraciju vozila na KS tablice za šta je rok bio do 1. juna ove godine, nakon čega su stavljene van zakona sve registraske oznake gradova na Kosovu koje izdaje MUP Srbije, svi Srbi koji žive u enklavama južno od Ibra preregistrovali su vozila. Prvobitnom zahtevu prištinskih vlasti za preregistraciju vozila na KS tablice nisu se odazvali Srbi na severu Kosova, kao ni Srbi u Kosovskom pomoravlju gde u Gnjilanu, Kosovskoj Kamenici, Vitini i Novom Brdu, koji se naslanjaju na opštine Preševo i Bujanovac u centralnoj Srbiji, živi oko 30.000 Srba. Srbi iz Kosovskog pomoravlja kao razlog za to što se nisu odmah odazvali pozivu na preregistraciju vozila na KS tablice navode to što od države nisu dobili nikakva uputstva, a bez tablica i mogućnosti kretanja ostala su i sva vozila srpskih institucija, uključujući i Zdravstveni centar Gnjilane, koji je izmešten u Šilovo. Prema nezvaničnim podacima sa gnjilanskom registracijom registrovano je oko 7.000 automobila, od čega je više od 90 odsto vozača podnelo zahtev za preregistraciju na KS tablice u dodatnom roku, sredinom juna, i svi su oni još bez tablica.

Više od 60 odsto građana retko čita, 36 odsto ne voli

Više od 60 odsto građana Srbije retko čita, od kojih njih 36 odsto ni ne voli da čita, a 25 odsto nema vremena za čitanje, pokazalo je istraživanje agencije "Medijum Galupa" koje je danas dostavljeno medijima. Istraživanje je pokazalo da se 41 odsto građana Srbije ne seća kada je poslednji put pročitalo knjigu, a svega 13 odsto njih uvek nađe vremena za čitanje. Istraživanje je realizovano u oktobru 2012. godine, u okviru redovnog ispitivanja javnog mnjenja, intervjuom licem u lice, na uzorku od 1.072 ispitanika, koji reprezentuju punoletnu populaciju Srbije, navodi se u saopštenju. Prema anteti, 29 odsto građana se može svrstati u kategoriju redovnih čitalaca, odnosno 13 odsto njih uvek nađu vremena za knjigu, a 16 odsto njih čita taman koliko treba - ni previše ni premalo. Analiza pokazuje da se polovi značajno razlikuju u čitalačkim navikama. Tipičan redovni čitalac u Srbiji je žena, mlađa od 30 godina, sa završenom višom školom/fakultetom, ili je učenik/student, koja živi u urbanoj oblasti i koja nije udata. Tipična osoba koja retko čita knjige jer ne voli da čita je muškarac, stariji od 65 godina, penzioner ili nezaposlen, koji živi u ruralnoj oblasti.

Novih 20 akademika u SANU

U Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU) juče je primljeno 20 novih članova, a 22 akademika dobila su status redovnog člana SANU. Od novih članova, 13 akademika je izabrano za dopisne članove, dok je njih sedam dobilo zvanje inostranog člana, među kojima je i poznati književnik Petar Hanke. Skupštini SANU na kojoj su primljeni novi članovi, prisustvovala su 124 akademika koji su se izjašnjavali tajnim glasanjem, među 82 predložena kandidata. "Svi predloženi kandidati imaju sjajne biografije. Svi su vrhunski stručnjaci i umetnici", rekao je predsednik SANU-a Nikola Hajdin. Za izbor redovnog člana bila su potrebna 43 glasa, dok je za dopisne i inostrane članove moralo da glasa najmanje 66 članova SANU. Najmlađi član SANU-a i jedan od izabranih za redovnog člana, kompozitorka Isidora Žebeljan rekla je agenciji Beta da je dobila dodatni podstrek za dalji radi. "To je veliki korak napred koji me obavezuje da učinim što više za društvo i svoje bližnje", rekla je Žebeljan. Osim Isidore Žebeljan, za redovne članove sa odeljenja likovne i muzičke umetnosti izabrani su Branislav Mitrović, Todor Stevanović i Ivan Jevtić, za dopisnog Petar Omčikus i inostranog Ivan Štraus. Austrijski pisac, Petar Hanke, postao je inostrani član SANU, dok su za redovne sa odeljenja jezika i književnosti izabrani Nada Milošević Đorđević, Predrag Piper, Aleksandar Loma i Milorad Radovanović, a za dopisne članove Goran Petrović i Janoš Banjai. Sa odeljenja društvenih nauka niko od kandidata nije izabran za dopisne članove, dok je redovni član postao Danilo Basta. Dragoljub Živojinović i Mirjana Živojinović sa odeljenja istorijskih nauka primljeni su za redovne članove SANU, za dopisnog Ljubodrag Dimić, a Anatolij Arkađevič Turilov za inostranog člana SANU. Sa Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke za redovne članove izabrani su: Milan Damnjanović i Gradimir Milovanović, za dopisne Branislav Jelenković, Vladica Cvetković i Miodrag Mateljević, a za inostranog Laslo Foro. Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja sa odeljenja hemijskih i bioloških nauka postali su redovni članovi, dok su Radmila Petanović i Radomir Saičić primljeni za dopisne, a Gordana Vunjak Novaković postala je inostrani član SANU. Sa odeljenja tehničkih nauka za redovne članove izabrani su Zoran Đurić, Ninoslav Stojadinović i Zoran Popović, za dopisne Velimir Radmilović i za inostranog Valerij Vasiljevič Kozlov. Nebojša Lalić, Vojislav Leković, Peško Predrag i Vladisav Stefanović sa odeljenje medicinskih nauka primljeni su u redovne članove SANU, za dopisne Petar Seferović, Zoran Krivokapić i Milorad Mitković, dok je inostranog izabran Mihail Veniaminovič Ugrumov . Sledeci izbori za SANU biće održani za tri godine.

Tvrde reči Tomislava Nikolića

Grčka je izrazila negodovanje zbog izjave predsednika Tomislava Nikolića skopskoj televiziji Sitel, da ima razumevanja za probleme sa kojima se Makedonija suočava, uključujući i njen spor sa Atinom oko imena države. Portparol grčkog ministarstva inostranih poslova Grigoris Delavekuras je jasno preneo stav ove države da "taj konkretni intervju koji je predsednik Srbije dao, nije ni u kom slučaju u skladu sa visokim nivoom odnosa između naše dve zemlje i dugotrajnom podrškom koju je Grčka pružala Srbiji u teškim vremenima". Nije to bio jedini protest srpskih komsija na javne istupe novog predsednika Srbije, jer je Tomu Nikolića ukorio i bosanski lider Bakir Izetbegović, što je za BiH rekao da je to "država koja nestaje". Toma Nikolić je još poručio da " Srbija nije ta koja će da pogazi Bosnu i Hercegovinu". U neobično pričljivom razgovoru i olako datom zvaničnom intervju za makedonsku televiziju, pred službenu posetu Skoplju, srpski predsednik je rekao i da Albanci sa Kosmeta i Albanije stvaraju Veliku Albaniju - grade put, prugu do Drača, imaju isti međunarodni telefonski broj. U Tirani su demonstranti uzvicima negodovalja dočekali srpskog ministra diplomatije, bes zbog Nikolićeve izjave o Velikoj Albaniji. Sve su to izjave, koje po protokolu državnih zvaničnika ne treba da izgovara jedan predsednik države, koja pledira da ima dobre odnose sa svojim komšijama. Ako se ovome dodaju i Nikolićeve izjave o Vukovaru i Hrvatskoj i da je izjavio da "nije ljut na predsednika Hrvatske Ivu Josipovića, da ne zna razlog njegove ljutnje" i da će prihvatiti razgovor kada ga Josipović bude pozvao, pokazuje se i da predsednik Srbije nema prijateljske odnose sa Hrvatima. Kritikujući u intervju makedonskom mediju Kosmet, Albaniju, BiH, hrvatsku i indirektno grčku, predsednik Srbije, koji je tri dana proveo u Makedoniji na proslavi sto godina Kumanovske bitke i Prvog balkanskog rata, nije nijednom pomenuo nerešene problema zvaničnog Skoplja sa Srbima koji živi u ovoj zemlji. Jer, u Makedoniji nisu dobro rešena statusna pitanja Srba, njihovog školovanja, zaštite i razvoja nacionalnog identiteta. Zvanično Skoplje ne brine o srpskim spomenicima kulture i istorijskoj baštini, koja se nalazi širom Makedonije. Mnogi srpski spomenici su porušeni, a mnogi zapušteni. Nije rešeno ni pitanje povratka imovine dinastije Karađorđević u Makedoniji. Umesto toga Nikolić se založio da Makedonska pravoslavna crkva, koja je nastala otcepljenjem od Srpske pravoslavne crkve po dekretu Josipa Broza Tita, dobije autokefalnost i postane samostalna. Time je Nikolić pokazao da kao državnik ume da razmišlja dalekosežno i kreativno, ali samo onda kada napusti svoje stare manire da koristi tvrde reči. Naime, predsednik Srbije se i dalje ponaša kao stranački lider, politički učenik dr Vojislava Šešelja, četnički vojvoda, koji deli packe svojim partnerima i komsijama. Tomislav Nikolić kao predsednik i predstavnik srpske države i naroda ne bi trebalo da proziva i preti lošim projekcijama budućnosti Balkana, jer je to posao za njegove savetnike, eksperte, možda stranačkog lidera naprednjaka Aleksandra Vučića, koji je talentovaniji za javne pretnje i prozivke. Kao državnik očekuje se da Tomislav Nikolič diplomatski, mudro, sa znacima dobre volje razgovara i pregovara za komšijama o zajedničkoj budućnosti. A da operativne probleme rešavaju državne institucije i ustanove, na predsednikov poticaj i uz saglasnost zvaničnika iz susednih država. Kako toga nije bilo u Nikolićevom nastupu na skopskoj televiziji pobunili su se i Bosanci, i Grci, i Albanci, a i Hrvati. Interesantno je da je Nikolić uputio i strelice svoje kritike ka EU, i naglasio da "nama traže Kosovo" i da je "Srbiji prepreka na evropskom putu to što neće da prihvati da joj se oduzme deo teritorije". Ali nije pominjao ulogu SAD na Balkanu i činjenicu da Amerika stvara tzv. nezavisno Kosovo i direktno sprečava da se taj proces bilo kako sa beogradske strane zaustavi, spreči ili odloži. Zbog srpske "pobune" u EU oko Kosmeta, početka pregovora sa Hašimom Tačijem, kog beogradski mediji nazivaju premijerom, sve većeg oslanjanja na Rusiju, američka administracija je ishitrila posetu državne sekretarke Hilari Klinton, koja dolazi u Beograd. Hilari Klinton je pogledala i ocenila Plana Srbije za Kosovo i Metohiju, srpsko-američke diplomatske i privredne saradnje, ali i ukorila Tomislava Nikolića što Srbiju sve čvršće približava Rusiji. Posle saveta i instrukcija koje je državna sekretarka SAD podelila predsedniku Srbije, u posetu Beogradu dolazi i ruski lider Vladimir Putin. Rus treba sa Nikolićem da udari kamen temeljac izgradnji gasovoda Južni tok, koji će direktno da spoji Srbiju i Rusiju. I koji će sa milijadru dolara ruske pomoći i investicija, stvoriti uverenje u svetu da je Srbija našla stabilnog privrednog, diplomatskog i političkog partnera i zaštitnika. Obe ove posete predstavnika dve velesile, i Klintonove i Putina, a potom i Ketrin Ešton, ministarke EU, pokreće u srpskoj javnosti pitanje na koje Srbi decenijama traže odgovor: - Što su Srbija i Srbi kao mala zemlja i mali narod toliko bitni Americi, Rusiji, Evropi, da se prosto otimaju da nam uređuju život na njihov način? Što nas ne ostave da živimo samostalno i na miru ??? Tomislav Nikolić će verovatno jednog dana morati svom narodu da odgovori na ovo pitanje. Marko Lopušina

Manji uticaj korupcije na poslovanje

Skoro polovina privrednika u Srbiji ocenila je da korupcija u državnoj administraciji utiče na njihovo poslovanje, rezultat je ankete 1.000 preduzeća o vladinim reformama za bolje uslove poslovanja. U anketi koju je sprovela Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), precizira se da je 48 odsto ispitanika navelo da korupcija ima uticaja na poslovanje, ali se dodaje je to bolji rezultat nego prošle godine kada je to tvrdilo 56 odsto privrednika. Naglašeno je i da je u 2012. godini 35 odsto ispitanika navelo da nije sigurno da korupcija utiče na njinovo poslovanje, što može da ukazuje na to da privrednici nisu spremni da odgovore na to pitanje. "Ono što još više upada u oči je pad broja koruptivnih radnji. Preko 90 odsto ispitanika tvrdi da nikada nisu imali iskustva sa nedoličnim zahtevima državnih službenika, dok 83 odsto navodi da nikada ništa vredno nisu dali takvom službeniku, pa čak ni poklon male vrednosti", navodi se u istraživanju. Dodaje se da ipak skoro polovina ispitanika navodi da koristi lične veze da ubrza postupke, mada je i u ovoj oblasti u 2012. godini primećen određen napredak, odnosno pad procenta onih koji koriste veze sa 54 na 49 odsto. Učesnici ankete su ocenili i da je tokom protekle godine došlo do manjeg poboljšanja kod izdavanja građevinskih dozvola, iako je taj postupak i dalje izuzetno komplikovan. Ističe se da je 14 odsto anetiranih preduzeća se izjasnilo da je građevinske dozvole sada lakše dobiti nego pre dve godine, dok se u 2011. pozotivno izjasnilo pet odsto. Broj preduzeća koja ne misle da građevinske dozvole lakše dobiti u 2012. se smanjio na 38 odsto, sa 47 odsto koje je tako mišljenje imalo perošle godine. Anketa za 2012. u kojoj je u septembru ove godine učestvovalo 1.020 domaćih preduzeća, pokazala jer da su privrednici u Srbiji nešto manji optimisti nego u uprošloj godini. Kako je rečeno, u ovoj godini je optimizam pokazalo 30 odsto ispitanika, dok se prošle godine 45 odsto anketiranih imalo optimistična očekivanja. Navedeno je da se broj pesimista neznatno povećao, sa osam na 12 odsto, ali je istaknuto da je najveći rast imao broj privrednika koji su bili neutralni - sa 47 na 58 odsto. Tokom poslednjih 12 meseci došlo je do poboljšanja u pogledu vremena koje privrednici provedu baveći se regulatornim pitanjima, mada 37 odsto navodi da i dalje tome posvećuje više vremena, dok samo sedam odsto smatra da je utrošak vremena manji. Oko 36 odsto anketiranih preduzeća, kako se navodi, posluje sa javnim sektorom, što je slično rezutatu od prošle godine, i u širokim crtama odražava učešće javnog sektora u privredi. Ukupno 71 odsto prometa anketiranih preduzeća ograničeno je na mesto u kome posluju. 23 odsto prometa odvija se na regionalnom i nacionalnom (srpskom) tržištu, dok se samo šest odsto robe i usluga izvozi. Kako se ocenjuje, iako takvo stanje delimično odražava činjenicu da je većina anketiranih firmi mala, zabrinjava odsustvo izvoza ili čak plasmana na nacionalnom tržištu. Privrednici smatraju da se ove godine smanjilo opterećenje zakona i propisa, ali preovladava negativan stav, a treba i učiniti još mnogo toga da se smanji teret poštovanja zakona i propisa sa kojim se suočavaju preduzeća u Srbiji. Odgovori na pitanja, kako se navodi u istrazivanju, verovatno odražavaju činjenicu da se pravni i regulatorni okvir u Srbiji donekle poboljšao tokom protekle tri godine, kao i da je nova Vlada sprovela neke bitne reforme baš u vreme dok je anketa trajala (kao što je ukidanje 138 parafiskalnih taksi). Ocenjuje se i da je, poverenje i dalje na niskom nivou i da vlada i njeni partneri moraju da se usredsrede na primenu zakona i propisa kojima će se smanjiti opterećenje privrede. Slično stanje je i u pogledu poznavanja propisa, mada preko 80 odsto preduzeća navelo da ima pristup informacijama o propisima barem u određenoj meri. Tokom poslednjih 12 meseci došlo je do poboljšanja u pogledu vremena koje privrednici provedu baveći se regulatornim pitanjima, mada 37 odsto navodi da i dalje tome posvećuje više vremena, dok samo sedam odsto smatra da je utrošak vremena manji.

Dačić: Vlada za konačno rešenje za Kosovo

Nastavak reformi i evropskih integracija prioriteti su Vlade Srbije, koja je odlučna da u ovom mandatu dođe do "konačnog rešenja" za Kosovo i Metohiju, izjavio je srpski premijer Ivica Dačić. Na konferenciji za novinare posle razgovora sa generalnim direktorom Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje Stefanom Saninom, Dačić je kazao da su srpska vlada i predsednik jedinstveni po najvažnijim pitanjima za zemlju. "Postoji visok nivo jedinstva po najvažnijim pitanjima, a to su nastavak reformi i nastavak evropskih integracija", kazao je Dačić i dodao da na tom polju "ne treba gubiti vreme". Beograd želi da rešava sve probleme i da Evropa i međunarodna zajednica znaju šta srpska strana može, a šta ne može da ispuni, rekao je Dačić. "Mi smo spremni na mnogo ambiciozniji projekat rešavanja svih otvorenih pitanja vezano za Kosovo i Metohiju nego što i sama Evropska komisija predlaže. Spremni smo za konačno rešenje", poručio je srpski premijer. Dačić je kazao da će razgovori Beograda i Prištine "najverovatnije" biti nastavljeni 7. novembra u Briselu "Prošli put je dogovoreno da razgovore nastavimo u novembru, sa željom da sve što bude dogovoreno ima uticaj na odluke EU u decembru", kazao je Dačić. "Važno je da se razgovori nastave, ne samo o struji i telefonima, već i o konačnom rešenju", dodao je. Srpski premijer je ocenio da je došlo do "preokreta" u odnosima Srbije i EU. "Nismo više u situaciji da samo čekamo šta će nam reći Evropska komisija, nego mi sami imamo inicijativu u nekim oblastima, kao što su razgovori i napredak u odnosima sa Prištinom", kazao je. Inicijative i predlozi srpske vlade doveli su to toga da su "evropske institucije i institucije u Prištini možda nespremne za takav pristup Srbije, jer su navikli da Srbija bude nekonstruktivna", dodao je Dačić. Vladajuća većina je stabilna i spremna da donosi odluke, poručio je Dačić i kazao da su učesnici sastanka sa Hilari Klinton i Ketrin Ešton bili iznenađeni time što je isto govorio na sastanku i na konferenciji za novinare nakon njega. "Veovatno se do sada različito govorilo u četiri oka, šest očiju ili osam očiju nego u javnosti", kazao je. Dačić je ocenio da nema potrebe da EU Srbiji šalje "preteće poruke i ultimatume". "U EU ne idemo zbog EU, već zbog nas, zbog građana", kazao je Dačić i istakao da pitanja kakav je problem sa azilantima ne treba koristiti kao pritisak na Beograd. Srpski premijer je podsetio da je i prilikom posete Hilari Klinton i Ketrin Ešton istaknuto da Evropa i SAD ne žele da prisiljavaju Srbiju ni na šta što ona ne želi. "Srbija treba da bude svesna svoje međunarodne pozicije, a međunarodna zajednica treba da bude svesna pozicije Srbije, šta može, a šta ne može da uradi. Smatramo da u ovom mandatu vlade, predsednika republike moramo da rešimo ključna pitanja - članstvo u EU, pregovori i sva otvorena pitanja vezana za Kosovo i Metohiju", kazao je Dačić. Dačić je kazao da će vlada koju predvodi raditi na unutrašnjim reformama, na polju pravosuđa, izrade strategije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, poštovanju nezavisnih institucija i usklađivanju propisa sa zakonodavstvom EU. Sanino je čestitao Dačiću na radu u prvih 100 dana vlade i ocenio da je on "postavio ton za njen budući rad". Sanino je istakao da evropski zvaničnici ne dolaze u Srbiju radi uslovljavanja. "Nismo ovde da prenosimo poruke i postavljamo uslove, već da omogućimo zajednički rad ka zajedničkom cilju, da Srbija postane članica EU", kazao je. Zvaničnik EK je kazao da EU radi na tome da se Srbija "što pre je moguće približi EU" i istakao da je saradnja najbolji put za ostvarenje tog cilja.