KANADA

Utorak, 23. maj 2017.

Važniji Fordovi fudbaleri od građana

Novembar mesec bojkota brze hrane

Montrealska porodica svodi svoju imovinu na sto stvari

BLIC VESTI

Nerešena finansijska pitanja utiču na mentalno zdravlje mladih

Premijer Stiven Harper uputio je čestitku Obami

Supružnici Haris započinju franšizu za kućnu negu

Novi eksponat u Muzeju obuće Bata

Neuobičajen zadatak za pripadnika RCMP-a

Hotelske sobe prljavije nego što izgledaju

Važniji Fordovi fudbaleri od građana

Ovih dana je jedan potez gradonačelnika Toronta Roba Forda izazvao veliki broj negativnih komentara. Prošlog četvrtka su građani bili izbačeni iz gradskog autobusa zato što je on preusmeren da fudbalere Don Bosko Iglsa, koje trenira Ford, vrati u njihovu školu posle utakmice. Kada se pojavio problem, Ford je pozvao direktora TTC-a Endija Bajforda i sve se odigralo kao da je u pitanju bila neka vanredna situacija. Bajford na konferenciji za štampu naglasio da nije odobrio ono što je od njega traženo, ali potom je i policija intervenisala. U normalnim okolnostima, kada se pojavi neki zahtev za prevoz dispečer službe angažuje autobuse iz garaže, ali ovog puta je pedesetak putnika sa 36 Finč Vest ostavljeno na ulici kako bi autobus bio preusmeren za prevoz fudbalera. Kako vozač nije uspeo odmah da pronađe školu u kojoj su đaci bili, TTC je poslala drugi autobus, ovog puta sa linije 46 Martin Grouv. Bajford, kome je bilo veoma neprijatno kada je ustanovio da su putnici izbačeni iz autobusa, izvinio se putnicima zbog neprijatnosti kojima su bili izloženi. Iz kabineta gradonačelnika Forda se čuje da on nije zvao kako bi tražio autobus, već se raspitivao šta se dešava sa autobusom. Ostaje i dalje nejasno zašto su predstavnici policije smatrali da je potreban poseban autobus za prevoz Fordovog tima do škole. Navodi se da se strahovalo od sukoba između igrača, zbog svađe koja je započela pre dve nedelje.

Novembar mesec bojkota brze hrane

Učenik Hirad Zafari, predsednik Ontario Student Trustees Association, u okviru kampanje upozorenja na problem gojaznosti kod dece i negativne posledice konzumiranja brze hrane, poziva svoje kolege iz čitave provincije da tokom novembra bojkotuju brzu hranu. On je pokrenuo veb stranicu www.stickittofastfood.org, sa zanimljivim logom viljuške sa ispruženim prstom i brojnim provokativnim parolama, na kojoj slikovito prikazuje da je brza hrana đubre. Na sajtu se može videti upozorenje Medicinske asocijacije Ontarija da, ukoliko se nastavi sa nezdravim načinom ishrane, ova generacija mladih može biti prva sa životnim vekom kraćim nego što je očekivan za njihove roditelje. Zdravstveni radnici iz Ontarija, među kojima je i dr Joni Fridhof, specijalista za bolesti gozajnosti iz Otave, pozdravljaju Zafarijevu inicijativu, napominjući da je potrebna i divna.

Montrealska porodica svodi svoju imovinu na sto stvari

U vreme kada, po statističkim podacima, prosečan dug Kanađana iznosi preko 13 hiljada dolara, ideja četvoročlane montrealske porodice Gled-Timons mogla bi biti interesantna i drugima koje su se zbog zaduženosti našle u nezavidnom začaranom krugu. Njihov korak ka smanjivanju duga poprilično je drastičan i, za mnoge, nezamisliv – oni su rešili da svu svoju imovinu svedu na 100 stvari. Inspiraciju su pronašli čitajući članak u Njujork Tajmsu gde se pominjala inicijativa Izazov 100 stvari, američkog blogera Dejva Bruna, nastala još 2009. godine. Moto ove inicijative je Jednostavnost je akcija i ona je u suštini bazirana na negiranju potrošačkog mentaliteta. Majka porodice Gled-Timons, Dženi, 36-godišnja medicinska sestra, kaže da je život prekratak da bi bio podređen potrošačkoj groznici, pa su ona, njen suprug Geri i dvoje dece, Kristijan, 9, i Emi, 5, u aprilu počeli da se odriču viška stvari. Prodali su kuću u Tander Beju, Ontario, i postali podstanari u Montrealu. Sve što su mislili da im ne treba prodavali su na garažnim rasprodajama ili poklanjali i tako spajali korisno sa lepim. Deca su toliko ozbiljno shvatila svoj zadatak da je sin Kristijan od svih igračaka zadržao samo kolekciju knjiga o Tintinu i kutiju lego kockica koju sada deli sa sestrom. Posle ovih drastičnih rezova, porodica je minus na svom bankovnom računu zamenila plusom i pored visokih troškova logopedske terapije za ćerku Emi, rođenu sa urođenim mentalnim i fizičkim poremećajem. Gospođa Gled-Timons napominje da su zadovoljni jer su uradili pravu stvar, ali primećuje da svako treba da odluči na koji način će menjati svoj svet. Treba reći da porodica Gled-Toming nije materijalno neobezbeđena, oboje supružnika radi dobro plaćene poslove, ali ih baš zato ih je mučilo to što i pored svih prihoda ne uspevaju da sastave kraj sa krajem bez dugova. Majk Malvej, asistent za marketing na Univerzitetu u Otavi, objašnjava da našu potrebu za kupovinom uglavnom pokreću emocije, odnosno potreba da se postigne neki cilj koji smo sebi zacrtali. On kaže da su, primera radi, kuvanje, čitanje i moda, aktivnosti kroz koje izražavamo sebe, a da bismo to ostvarili, potrebne su nam neke stvari, koje kupujemo i tako razvijamo potrošački duh.

BLIC VESTI

OTAVA – Asocijacija kompanija za bežičnu telefoniju vrši pripreme da od 30. septembra iduće godine onemogući korišćenje telefona za koji korisnik prijavi da je ukraden ili izgubljen. Bernard Lord, predsednik Asocijacije, kaže da se ovaj vid usluge uvodi kako bi se ugušila crna berza ukradenih telefona, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. TORONTO – Jedno nezvanično istraživanje pokazalo je da što je skuplja soba u hotelu, to je veća verovatnoće da priključak za internet bude dodatno naplaćen. KVIN ŠARLOT, B.K. – Zemljotres magnitude 7,7 stepeni, koji je pre dve nedelje pogodio Britansku Kolumbiju, izmenio je pejzaž na ostrvu Hot Springs u nacionalnom parku Gvai Hanas. Nekoliko idiličnih izvora vruće i lekovite vode na ovom udaljenom ostrvu, relativno blizu epicentra zemljotresa, prestali su da izbacuju vodu. Članovi Društva za geološka istraživanja pokušavaju da ustanove šta je uzrok ovoj pojavi i da odrede da li je ona privremenog ili trajnog karaktera. TORONTO – Za razliku od diskriminacije bazirane na rodnoj ili rasnoj osnovi, diskriminacija zasnovana na starosti je ona koja je najmanje prisutna i primetna, ističe polovina ispitanika u najnovijoj onlajn anketi Leger marketinga za Reveru i Međunarodnu federaciju za starenje. Trećina anketiranih, ipak, priznaje da su se prema nekoj osobi ponašali drugačije zbog njenog broja godina. Zanimljivo je da su skoro dve trećine anketiranih starijih od 65 godina na sopstvenoj koži iskusili neki vid diskriminacije, a najčešće je to kao da su nevidljivi, da ne mogu ništa da urade ili da su nesposobni. Po njihovom priznanju, takav stav najčešće pokazuju mlađe osobe, zaposleni u zdravstvu i vlada. TORONTO – Zbog prigovora mušterija da je prerano za početak emitovanja prigodne božićne muzike, u Shoppers Drug Mart-u su odlučili da do daljeg prekinu sa ovom obaveznom prazničnom dekoracijom. Božićne pesme počeli su da puštaju od prvog dana novembra, a prekinuli odmah sutradan, u ponoć. OTAVA – Kako saznaje Postmedija njuz, očekuje se da će vlada do kraja 2014. godine, odnosno tri godine pre roka, okončati rešavanje nagomilanih prijava za imigraciju posle kontroverznog višegodišnjeg zastoja. TORONTO – Radnici Agencije za graničnu službu zaplenili su 30. oktobra na torontskom međunarodnom aerodromu Pirson paket sa 22 kilograma heroina. Paket je bio u avionu pristiglom iz Pakistana i odmah je izdvojen kao sumnjiv, ali za sada niko nije uhapšen, naglašava se u zvaničnom saopštenju. Vrednost zaplenjene droge je oko 8,8 miliona dolara. Od početka godine, na području regiona Toronto nadležni su zaplenili više od 106 kilograma heroina, čija je vrednost više od 42 miliona dolara. MONTREAL – Gradonačelnik Montreala Žeral Tremblo podneo je ostavku na svoju funkciju i time postao najznačajnija žrtva rata protiv korupcije u Kvebeku. Tremblo i njegova politička stranka Union Montreal optuženi su za nezakonito političko finansiranje i umešanost u korupcionašku aferu u kvebečkom građevinarstvu, ali je gradonačelnik Montreala izjavio da je prema njemu učinjena ’nepodnošljiva nepravda’ i da se povlači jer je uspeh grada važniji od njegovog ličnog interesa. Veruje se da bi ostavku iz sličnih razloga mogao podneti i gradonačelnik Lavala Žil Vajlankor. TORONTO – Iako prijavljivanje pretendenata za poziciju lidera provincijske Liberalne stranke traje do 23. novembra, već je poznat jedan broj zainteresovanih. Pre svih, tu je Ketlin Vijn koja bi, ukoliko pobedi, bila i prva žena na mestu premijera Ontarija, potom Sandra Pupatelo, bivša ministarka za ekonomski razvoj i socijalne službe, i ministar Čarls Souza. OTAVA – U sredu, nekoliko dana pred Dan sećanja, puštena je u opticaj nova novčanica od 20 dolara, napravljena od polimera. Izdata kao treća u nizu plastičnih novčanica, posle onih od 100 i 50 dolara, najupotrebljavanija banknota na sebi ima oznake kojima se odaje počast doprinosu i žrtvama koje su podneli Kanađanke i Kanađani. OTAVA – Prve procene Ministarstva za nacionalnu odbranu govore da će sve radnje oko izlaska Kanade iz rata u Avganistanu, uključujući i dopremanje opreme iz Kandahara, koštati oko 650 miliona dolara. TORONTO – Frenk Stronač saopštio je juče da se povlači sa funkcije prvog čoveka kompanije Magna, koju je on osnovao i učinio je velikom. Njegova odluka je odmah stupila na snagu, kako se ne bi dovodili u vezu njegovo političko i poslovno delovanje. Stronač je nedavno u svojoj rodnoj Austriji osnovao političku stranku, na čijem se čelu nalazi. MONTREAL – Vlada Kvebeka predložila je zakon o ograničavanju iznosa političkih donacija. Ova provincija bila je prva u Kanadi koja je još davnih sedamdesetih godina prošlog veka ukinula donacije iz poslovnog sektora, ograničila privatne donacije na tri hiljade dolara, nedavno ih smanjila na hiljadu, da bi sada predložila da one mogu biti samo stotinu dolara. TORONTO – Prošlog petka izvučeni su dobitni brojevi za Loto maks premiju od 50 miliona dolara. Premiju dele dva dobitnika, jedan iz Britanske Kolumbije a drugi iz za sada neotkrivene provincije iz zapadnog dela zemlje. Uz ove dobitke, bila su i 23 dobitnika nagrada Maksmilion, koji su osvojili po milion dolara. Nagrada za izvlačenje sledećeg petka ponovo je visoka i iznosi 37 miliona dolara. VIKTORIJA – Javni toalet iz ulice Lengli proglašen je za najbolji u Kanadi, pobedivši konkurentske iz Vankuvera, Toronta i Repetinjija, Kvebek. Plaketa je dodeljena, kako i priliči, na ceremoniji u toaletu. Ovaj toalet u centru grada počeo je da radi prošle godine, dostupan je građanima non stop i uveliko je doprineo da grad bude čišći, posebno vikendom. OTAVA – Vrhovni sud Kanade doneo je jednoglasnu odluku da je patent firme Pfizer Canada za vijagru nevažeći, zato što pri prijavi patenta nisu dali dovoljno informacija koje bi ukazale na to koja supstanca je efikasna za tretman erektilne disfunkcije. Ova odluka daje za pravo kompaniji Teva Canada da prijavi svoju verziju poznate male plave pilule.

Nerešena finansijska pitanja utiču na mentalno zdravlje mladih

Slika zaposlenosti u Kanadi se menja, a ekonomska nesigurnost, nedovoljna uposlenost i druga nerešena finansijska pitanja, koja proizilaze iz toga, samo su neki od problema koji nepovoljno utiču na mentalno zdravlje, pokazuje istraživanje Sun Life Financial Canada. Posebno su ogroženi pripadnici generacije mladih, gde se čak 90 odsto njih, starosti od 18 i 24 godine, nalazi pod jakim stresom, koji se najčešće manifestuje kroz depresiju i anksioznost. Ovi podaci deluju veoma uznemirujuće, tim više što je procenat mladih pod jakim stresom porastao za deset odsto u odnosu na period pre recesije. Kod starijih sugrađana postotak pogođenih stresom je 72 odsto. Pored nedovoljne uposlenosti, mladi zameraju i to što se njihove sposobnosti i znanja ne koriste na pravi način. Sun Life je kompanija koja pruža najviše programa za zaposlene u Kanadi. Najveći uzroci zabrinutosti kod Kanađana svih godina su finansije i pitanja vezana za radno mesto, a slede lični odnosi i zdravlje, pokazuje ova studija. Kevin Doerti, predsednik Sun Life-a, kaže da su za mlade, primetnije u sredinama kakva je Toronto, najstresnija pitanje vezana za finansije, ali i za emotivne odnose, sve dok ne ostvare čvrstu vezu. Kod mladih je stopa nezaposlenosti, sa 15,2, gotovo dvostuko veća od one opšte, koja je 7,4 odsto, a dodatni razlog za nezadovoljstvo je to što se sve teže dolazi do posla sa punim radnim vremenom. U poslednje vreme, naime, sve više dominiraju radna mesta na sa skraćenim brojem radnih sati, što je razlog više da pritisak na mlade bude još veći. Ova studija potvrđuje još jednom da je puno radno vreme direktno povezano sa osećanjem blagostanja. Tako, tri četvrtine tako zaposlenih tvrde da je njihovo emotivno stanje veoma dobro ili izvanredno, u poređenju sa dve trećine zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom, ili polovinom nezaposlenih.

Premijer Stiven Harper uputio je čestitku Obami

Premijer Harper, koji se nalazi na službenom putu u Indiji, u specijalnom saopštenju je primetio da je bilo veoma teško ostvariti ovu izbornu pobedu, ali je istakao da se raduje njihovoj saradnji na bitnim inicijativama od značaja za dve zemlje. Po Harperovim rečima, njih dvojica su se i do sada uspešno i produktivno bavili zapošljavanjem i rastom globalne ekonomije, posebno u Severnoj Americi. Sada ih očekuje rad na prekograničnoj inicijativi Beyond the Border, veoma važnoj za trgovinu i putovanja između dve zemlje. Harper je čestitao i izabranim članovima Kongresa i guvernerima. Čestitke Obami uputili su i federalni lideri opozicije. Lider NDP-a Tom Malker je, između ostalog, izrazio zadovoljstvo zbog nastavka zajedničkih napora ka stvaranju poštenijeg, boljeg i prosperitetnijeg sveta, dok je privremeni lider liberala Bob Rej svoje čestitke izrazio na oba službena jezika. Povodom ponovnog izbora Baraka Obame za predsednika, u prostorijama američke ambasade u Otavi priređen je prigodan prijem.

Supružnici Haris započinju franšizu za kućnu negu

Nekadašnji premijer Majk Haris i njegova supruga Lora najavili su u utorak da započinju franšizu za kućnu negu za starija lica pod nazivom ’Medicinska sestra iz komšiluka’, ’Nurse Next Door’. Ova njihova ideja proizašla je iz činjenice da osobe starije od 65 godina čine čak 15 odsto populacije u Torontu. Posao će organizovati i voditi Lora Haris, koja je po struci medicinska sestra, a u okviru kućne nege predviđeno je da pacijentima bude ponuđen veliki broj različitih usluga, od druženja pa do celodnevne medicinske nege. Zanimljivo je da se smatra da je Haris odgovoran za otpuštanje medicinskih tehničara i drugih radnika u bolnicama koje je usledilo nakon što su konzervativci 1995. godine preuzeli vlast i srezali bolničke budžete, kao jednu od mera za smanjivanje deficita.

Novi eksponat u Muzeju obuće Bata

Poznati muzej cipela Bata dobio je novi eksponat – par više nego iznošenih cipela marke timberland, broj 11. One pripadaju Najdželu Fišeru, 65, poznatom humanitarcu, koji je poslednjih dvadeset godina u njima pomagao ugroženoj deci u raznim delovima sveta i ove cipele učinio simbolom te svoje misije. Zanimljivo je da Fišer nije bio na prigodnoj svečanosti u Muzeju, jer se ponovo nalazi tamo gde je po sopstvenim rečima mnogo potrebniji, na Haitiju, ovog puta u misiji pomoći žrtvama uragana Sendi. Kaže da je Haiti poslednjih godina žestoko pogođen nekolikim prirodnim i vremenskim nepogodama, od zemljotresa, preko uragana, epidemije kolere, ali da se promene na bolje svakodnevno dešavaju. Iako još uvek ima onih koji su u kampovima, treba reći da je dva miliona ljudi dobilo svoj krov nad glavom. Ovaj izuzetan čovek humanitarnim radom bavi se preko dve decenije u najsiromašnijim delovima sveta, specijalni je izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, član UNICEF-a i koordinator za Haiti, između ostalog. Insistira da kada se deca nađu u teškoj situaciji treba pomagati i raditi na pronalaženju najboljih rešenja, a ne sedeti i očajavati. On to radi svim srcem. Fišer je rođen u Velikoj Britaniji, a na hamiltonski univerzitet Mekmaster je došao na magistarske studije. Tu je upoznao suprugu sa kojom ima dve ćerke i sa kojom deli strast prema plesu.

Neuobičajen zadatak za pripadnika RCMP-a

Nedavno je Džeremaja Voker, pripadnik RCMP-a iz Princa Džordža, Britanska Kolumbija, imao neuobičajen zadatak, kada je reagovao po pozivu na telefon za hitne intervencije 911. Tog dana je operater primio nerazgovetan poziv i, u skladu sa propisima o postupanju, dao nalog da se proveri da li je sve u redu u stanu iz koga je poziv upućen. Vrata su bila otključana i Voker je ušao u stan da bi, na svoje iznenađenje, tu zatekao nepokretnu baku čiji je problem bio to što joj se suprug nije javljao na telefon. Ona je, inače, bila dobro, ali je rekla i da je malo gladna. Vokeru nije preostalo ništa drugo nego da, poštujući bakinu želju, donese malo sira i krekera iz kuhinje i tek potom ode iz stana.

Hotelske sobe prljavije nego što izgledaju

Istraživanje CBC Marketplace otkrilo je da u hotelskim sobama širom Kanade ima nečistoće koja ide i do granice opasnog. Ovo je bilo najveće istraživanje ovog tipa koje je ikada sprovedeno u Kanadi. Ispitivano je na hiljade mrlja u širokom spektru hotelskih soba, od luksuznih u Fermontu i Šeratonu, preko hotela srednje klase, pa do jeftinijih. Mikrobiolog Kit Variner, sa Univerziteta u Gelfu je sproveo inspekciju ultraljubičastim zracima i naučnu analizu pronađenih mrlja i izjavio da je iznenađen koliko se ne sprovode mere dezinfekcije. Kako je naglasio, sobarice se trude da sve izgleda lepo, ali ne i čisto, što je ogromna razlika. Variner je posebno iznenađen što sobe u luksuznim hotelima nisu ni malo čistije od onih u jeftinijim. Primera radi, pominje da je kupatilo u hotelu Super 8 bilo jedno od najčistijih, dok su najprljavija bila u hotelima Fermont. Najprljavije tačke u hotelskim sobama su prekrivači, slavine u kupatilu i daljinski upravljači. Sedam od deset daljinskih upravljača je označeno kao prljavo, a najnečistiji je pronađen u hotelu Fermont u Vankuveru, skoro polovina ispitanih dušeka nije prošla kontrolni test (najgori je bio onaj u u sobi hotela Super 8 u Montrealu) i gotovo trećina slavina je bila zagađena preko granice dozvoljenog (najprljavija je bila slavina u hotelu Holidej in u centru Toronta). U preostale kritične tačke svrstani su pokrivači, lavaboi, NjC šolje i telefoni. Variner upozorava da bakterija ima i u domovima, ali su u hotelima opasnije zato što ih tu ostavlja na hiljade nepoznatih osoba. On upozorava da zbog nagomilane nečistoće možemo biti izloženi različitim infekcijama, u koje svrstava i infekcije urinarnog trakta ili one koje se prenose seksualnim putem. Pomenuti hoteli veoma ozbiljno uzimaju u razmatranje sve pronađene zamerke, obećavaju da će raditi na njihovom saniranju i pojačati kontrolu, kako bi gosti bili što bezbedniji. Jedno od najčešćih opravdanja za ustanovljeno stanje je nedostatak vremena za sprovođenje standardnih postupaka i procedura, pošto osoblje ima otprilike pola sata za sređivanje jedne sobe.