REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Na himni Crne Gore se "lome koplja"

Dodik ponovo traži ukidanje OHR-a

Turska posmatra BiH kao direktnu interesnu zonu

Skoplje prihvata inicijativu za rešavanje spora

Krivokapić: Kriza traži snažno liderstvo

Bugarska blokira početak pregovora EU i Makedonije

Na himni Crne Gore se "lome koplja"

Crnogorske političke stranke i koalicije preko državne himne "lome koplja" o svojim dubljim neslaganjima koja se odnose i na njihov stav prema samoj državi. Bojkot dela poslanika opozicionog Demokratsklog fronta (DF), u kojem su Nova srpska demokratija (NSD) i Pokret za promene (PzP), intoniranja himne na konstitutivnoj sednici Skupštine Crne Gore, otvorio je pitanje političkog savezništva te dve partije. Zbog istog razloga poremećeni su odnosi i između DF, Socijalističke narodne partije (SNP) i nove stranke Pozitivne Crne Gore (PCG) u vezi s formiranjem lokalne vlasti u Nikšiću. Poslanici SNP-a su, prvi put do sada, ustali na intoniranje himne čime su se zamerili DF-u, odnosno, NSD-u. S druge strane, i u samom DF-u himna je stvorila neprijatnu situaciju, jer NSD osporava himnu, a PzP je prihvata. Međutim, ni svi poslanici PCG nisu "načisto" da li je himna za njih u potpunosti prihvatljiva. Pored do sada isticanih razloga za osporavanje teksta himne, poslanica PCG-a Jelisava Kalezić, koja je kao najstarija juče predsedavala konstitutivnoj sednici parlamenta, rekla da i ona ima "prigovor savesti" na tekst himne. Kalezićeva je našla da je mana himne to što nije rodno senzitivna pošto u tekstu himne piše "sinovi smo tvog stijenja i junaci tvog poštenja", a ne pominju se "kćeri i majke". Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić odgovorio je Kalezićevoj da je himna upravo "rodno senzitivna", jer se u njoj Crna Gora poredi sa majkom. I himna peva o majci - "Oj, svijetla majska zoro, majko naša Crno Goro". Crnogorska himna se formalno osporava zbog toga što je poslednje dve strofe, navodno, napisao kontroverzni Sekula Drljević, prvo pobornik ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom, a potom žestoki protivnik i kritičar u skupštini Kraljevine Jugoslavije. Prema nekim navodima, Drljević je dopunio pesmu "Oj, svijetla majska zoro" pre Drugog svetskog rata, a njegovo se autorstvo osporava upravo zbog toga što je on u vreme rata bio u Zagrebu, lojalan ustaškom režimu, a pred kraj rata je u nekim situacijama sarađivao i sa okupatorom. Na problem "fašističkog" koautorstva državne himne ukazuju i partije koje u potpunosti i ne baštine antifašizam. Sporni stihovi himne glase: "Dok lovćenskoj našoj misli, Naša sloga daje krila, Biće gorda, biće slavna, Domovina naša mila. Rijeka će naših vala, Uskačući u dva mora, Glas nositi okeanu, Da je vječna Crna Gora". Branioci himne ukazuju na to da su dve poslednje strofe možda "najhimničniji" stihovi i da samo autorstvo nije suštinsko, mada, po nekim tumačenjima, nije sasvim utvrđeno ni kako je nastao sadašnji tekst himne u celini. Protiv dve poslednje strofe himne je i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, koji je jednom prilikom rekao da "nerado" sluša taj deo svečane pesme. U Crnoj Gori se, takođe, nedosledno poštuje i državna zastava. U nekim mestima, prilikom obeležavanja Dana opštine, čak u prisustvu šefa države Filipa Vujanovića, državna himna se ne intonira, a ne ističe se ni državna zastava. Nisu retki slučajevi, takođe, da se državna zastava skida sa javnih ustanova. Ilija Despotović, Podgorica

Dodik ponovo traži ukidanje OHR-a

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik ponovo je zatražio ukidanje Kancelarije visokog predstavnika (OHR), optužujući ovu međunarodnu instituciju da onemogućava politički konsenzus u BiH. Dodik je pozvao na ukidanje OHR-a u novom izvrštaju koji je u ime RS uputio Savetu bezbednosti UN-a, optužujući ovu međunarodnu instituciju da "hendikepira uobičajni proces izgradnje političkog konsenzusa koji postoji u demokratskim državama koje upravljaju same sobom", kao i da koči politički i ekonomski razvoj BiH. "RS i dalje poziva na ukidanje kontraproduktivne uloge visokog predstavnika u BiH, a posebno njegovih očigledno nezakonitih 'bonskih ovlašćenja', te moli Savet bezbednosti da, s obzirom na 17 godina mira i stabilnosti u BiH, izbegava pozivanje na poglavlje sedam Povelje UN-a, koje se tiče delovanja u slučaju pretnje miru, narušavanja mira i čina agresije", navodi se u izveštaju. Izveštaj, napisan na skoro 50 stranica, prihvatila je i Vlada RS na posebnoj sednici i on je objavljen na zvaničnim internet stranicama predsednika i Vlade RS. Dodik u izveštaju navodi da se rukovodioci BiH "ponovo dogovaraju o daljem napredovanju BiH, posle brzog napretka u prvih pet meseci 2012. i letnjeg zastoja zbog raskola između dve najveće bošnjačke stranke". On je poručio da će RS "nastaviti da se zauzima za reforme da bi se obezbedila efikasnost i odgovornost organa BiH, kao i njihovo poštovanje Ustava BiH". "Kroz strukturisani dijalog EU o pravosuđu, Republika Srpska radi na reformi pravosudnog sistema BiH, čiji je cilj njegovo usklađivanje s evropskim standardima i Ustavom", poručio je Dodik u propratnom pismu. On je ocenio da mora biti promenjen mehanizam imenovanja i disciplinskog gonjenja sudija i tužilaca, kako bi funkcionisao efikasnije i zadovoljio međunarodne i evropske standarde. "Osim toga, Sud BiH treba da bude zamenjen institucijom koja zadovoljava uslove iz Ustava BiH i evropske standarde", stoji u izveštaju. Dodik je još naveo da RS insistira na ravnopravnom tretmanu žrtava ratnih zločina, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. On je dalje istakao spremnost RS da radi na rešavanju hitnih pitanja u BiH, među kojima je i primena presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu "Sejdić i Finci". Predsednik RS u svom izveštaju Savetu bezbednosti UN-a ukazuje na potrebu uspostavljanja decentralizovanog dejtonskog sistema, naglašavajući da "decentralizovana struktura BiH omogućava RS da nastavi da korača u pravcu reforme svoje privrede i polaže temelj trajnog prosperiteta". "Nažalost, odlukama visokog predstavnika na neustavan način je prenet veliki broj nadležnosti s entiteta na agencije na nivou BiH. Tela na nivou BiH često karakteriše neefikasnost i zloupotreba ovlašćenja", stoji u izveštaju.

Turska posmatra BiH kao direktnu interesnu zonu

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske (RS) Igor Radojičić izjavio je da Turska posmatra BiH kao direktnu interesnu zonu svoje politike, koju nastoji da sprovodi putem određenih bošnjačkih stranaka i uz pomoć određenih bošnjačkih političara. On je ocenio da se ti bošnjački političari "nalaze u orbiti turskih interesa i nemaju simpatija iz Republike Srpske". Radojičić je dalje kazao da je relacija između pojedinih bošnjačkih stranaka i turske politike vrlo intenzivna. "Ona ovde ne izaziva nikakva pozitivna, već čak negativna osećanja. Povremeno se to menja, nekada je to (Haris) Silajdžić, nekada (Bakir) Izetbegović, nekada neko treći, ali, u svakom slučaju, mnogi bošnjački političari se nalaze u orbiti aktuelnih turskih interesa koji nemaju simpatija iz Republike Srpske", rekao je Radojičić za "Glas Srpske". On je to rekao komentarišući izjavu predsedavajućeg Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića da "Turci u BiH deluju kao smirujući faktor". Izetbegović je, gostujući u emisiji "Pošteno" Federalne TV, rekao da turskog premijera Tajipa Erdogana mnogi muslimani doživljavaju kao svog lidera. Izetbegović je tada najavio da će Stranka demokratske akcije (SDA) svim demokratskim sredstvima blokirati sporazum Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Socijaldemokratske partije (SDP), koji su nedavno postigle ove dve stranke. Radojičić je ocenio da je to očekivana reakcija SDA. "Čak i ako se formira ta (vladajuća) šestorka bez SDA, pitanje je kakav će biti njen parlamentarni potencijal i njena mogućnost donošenja zakona, pogotovo imajući u vidu činjenicu da postoji Dom naroda Parlamenta BiH u kojem kontrolni paket ima SDA", naveo je Radojičić. Ministri SDA su izbačeni iz Saveta ministara BiH, a još se ne zna ko čini novu vladajuću većinu na nivou BiH.

Skoplje prihvata inicijativu za rešavanje spora

Makedonija podržava inicijativu Grčke o nastavku traženja rešenja za spor o nazivu te bivše jugoslovenske republike, koji koči njeno napredovanje ka Evropskoj uniji i NATO, saznaje se danas u Skoplju. "Pozdravljamo nameru (Atine) za nastavak dijaloga", napisao je makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Popovski u pismu upućenom grčkom kolegi Dimitrisu Avramopulosu. Atina proučava sadržaj tog pisma, saznaje se danas od makedonskog diplomatskog izvora. Grčka je početkom oktobra predložila Makedoniji zaključenje "memoranduma o razumevanju ... da bi se pružio podsticaj proceduri pregovaranja" i pronašlo rešenje tog spora. Atina predlaže ime kojim bi se jasno napravila razlika između makedonske teritorije i istoimenog grčkog regiona. Taj naziv bi se koristio "prema svima i u sve svrhe", a ne samo u bilateralnim odnosima kao što to želi Skoplje. Popovski je u pismu ponovio "veliku želju Makedonije za prevazilaženjem" spora sa Grčkom. "Niko ne bi trebalo da dovodi u pitanje teritorijalni integritet, nezavisnost i suverenitet dve zemlje", napisao je Popovski. Skoplje priznaje "neophodnost za pronalaženje kredibilnijeg i uravnoteženijeg načina za napredovanje" i rešavanje problema, dodao je šef makedonske diplomatije. Grčka i Makedonija se još od 1991. godine spore o nazivu te bivše jugoslovenske republike. Grčka ne priznaje ustavni naziv Makedonije smatrajući ga izrazom teritorijalnih pretenzija suseda na severnu grčku pokrajinu i zato blokira Skoplje u procesu evroatlantskih integracija. Zbog grčkog veta Makedonija nije na samitu u Bukureštu 2008. godine primljena u NATO iako je ispunila uslove.

Krivokapić: Kriza traži snažno liderstvo

Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić koji je, po četvrti put, izabran na tu dužnost, poručio je u govoru poslanicima da vreme ekonomske krize traži snažno političko liderstvo. Krivokapić je ocenio da je "vreme tehnokrata rodilo krizu" i da "krizno doba" i u Crnoj Gori traži "mislioce i vizionare", a ne "tehnokrate koji su kadri samo da održavaju stvari dok one funkcionišu". Ukazao je da je "svetska ekonomska kriza samo produbila mnoge protivurečnosti tranzicije u Crnoj Gori" i da se "loše odluke više ne smeu pravdati krizom". "Umesto pravdanja krajnje je vreme za zaokret. Ne smemo nastaviti ekonomsku politiku koja vrši neodrživu preraspodelu u korist neuspelih investitora, a istovremeno je škrta prema malom i srednjem domaćem biznisu", rekao je Krivokapić. Dodao je da se "ne sme dozvoliti ni ekonomska samoobmana donosenjem ekonomskih odluka koje gase požar, a ne obezbeđuju održiv razvoj". "Ovaj saziv parlamenta moraće predanije tražiti modalitete podizanja nivoa socijalne pravde, smanjenja društvenih razlika i pravdenije distrubucije materijalnih dobara", zaključio je Krivokapić. Krivokapiću je ovo četvrti mandat na mestu predsednika Skupštine, a prvi put je izabran 2003. godine. U tajnom glasanju za izbor Krivokapića je glasalo 46 poslanika, protiv su bila 34, a jedan listić je bio nevažeći. Skupština je na konstitutivnoj sednici verifikovala mandate osvojene na poslaničkim izborima 14. oktobra. Uoči sednice koalicija "Evropska Crna Gora" Mila Đukanovića i stranke manjinskih naroda potpisale su sporazum o postizbornoj saradanji čime je formirana parlamentarna većina sa 44 od ukupno 81 poslanika koliko ima Skupština Crne Gore.

Bugarska blokira početak pregovora EU i Makedonije

Bugarska se pridružila Grčkoj stavljanjem veta na početak pregovora o članstvu Evropske unije i Makedonije, uprkos pozitivnoj preporuci Evropske komisije. Bugarski predsednik Rosen Plevnelijev rekao je ove sedmice evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu da Makedonija "nije spremna" za početak pregovora o članstvu, objavljeno je na sajtu Euraktiv. Ovo je četvrta godina za redom kako se početak pregovora sa Makedonijom odlaže. File je posetio Bugarsku kako bi razjasnio poziciju vlade u Sofiji prema evropskom putu Makedonije. Bugarski premijer Bojko Borisov optužio je Skoplje za krađu dela bugarske istorije i kritike njegove zemlje. Međutim, Fileu je u Sofiji rečeno da Bugarska "ne vidi da je Makedonija spremna da počne pregovore o članstvu". Plevnelijev je istakao da Skoplje pre početka pregovora mora da unapredi odnose sa Bugarskom. "Vlasti u Skoplju neće poboljšati svoje izglede za EU propagandom i marketinškim kampanjama, već istinskim reformana i potezima u duhu dobrosusedskih odnosa", naveo je bugarski predsednik, prenosi sajt Novinite. Plevnelijev je poručio da Sofija podržava evropsku perspektivu Makedonije, ali da smatra da ta zemlja još nije spremna za početak pregovora o članstvu u EU. "Bugarska ne može da dodeli sertifikat EU potezima vlade u Skoplju koja sistematski koristi ideologiju mržnje prema Bugarskoj", naveo je Plevnelijev. "Za dugoročnu stabilnost Balkana od strateškog je značaja da vlada u Skoplju počne da primenjuje evropski pristup susedima, bez polaganja prava i manipulacija. Vreme je da vlada u Skoplju prekine sa antibugarskom kampanjom i manipulacijom istorijskim činjenicama", dodao je. Bugarska je prva priznala Makedoniju pod njenim ustavnim imenom posle raspada Jugoslavije 1991. godine, ali se dve države spore oko interpretacije značajnih perioda svoje istorije od Srednjeg veka. Evropska komisija poručila je da razume stavove Bugarske i pozvala je dve zemlje da sva otvorena pitanja reše u dobrosusedskom duhu. Grčka blokira početak pregovora o članstvu Makedonije zbog njenog imena, na koje pravo polažu obe zemlje. File je 10. oktobra predložio kompromisno rešenje, po kojem bi pregovori počeli pre rešenja spora o imenu Makedonije. To je bio četvrti put da Evropska komisija preporučuje početak pregovora o članstvu sa Makedonijom. Grčka je svaku od tih preporuka blokirala.