SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Beograd nema aduta da prkosi Vašingtonu

Slavka Drašković vodi dijasporu

Dijalog neophodan, ali ne na štetu Srba

Na Crnom Vrhu otkriveno 72 tone zlata

Dačić: Važne članice EU usaglasiće stav o Srbiji

Izgradnja Južnog toka počinje 7. decembra

Beograd nema aduta da prkosi Vašingtonu

Povodom balkanske turneje državne sekretarke SAD Hilari Klinton i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, slovenački dnevnik Delo piše da Beograd nema u rukavu nijedan adut da prkosi interesima Vašingtona. "Sjedinjene države kroje sudbinu Zapadnog Balkana s argumentom snage, a ne sa snagom argumenata", piše list i dodaje da je "na balkanskoj turneji američka državna sekretarka Hilari Klinton pokušala ubrzati proces nezavisnosti Kosova, koji je utemeljio njen suprug, bivši predsednik SAD Bil Klinton". Kako je Klintonova rekla, "za nju i njenu porodicu nezavisnost Kosova je lično pitanje", a i "promenila je retoriku što na terenu neće ništa promeniti", piše slovenački dnevnik. Američkoj administraciji, dodaje list, nije bilo po volji "što je Brisel oslušnuo Beograd" i Klintonova je novoj srpskoj vlasti jasno dala do znanja "da Beograd u rukavu nema nijedan adut da bi mogao prkositi interesima Vašingtona". Ketrin Ešton je, u isto vreme, "u senci američke kolegice u Beogradu i Prištini naglasila hrabrost kosovskog i srpskog premijera koji su seli za isti sto u Briselu". EU se na Balkanu "nije angažovala dovoljno snažno, a njena nemoć odgovara SAD", piše Delo i dodaje da "Brisel ništa ne može provesti bez podrške Vašingtona". "Zajednička turneja šefica američke i evropske diplomatije dokazuje da na Balkanu proboj još nije moguće postići bez Amerikanaca", zaključuje se u tekstu.

Slavka Drašković vodi dijasporu

Vlada Srbije je u petak izvršila postavljenja čelnika Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Premijer Ivica Dačić se saglasio sa izborom kadrovske komisije da Slavka Drašković, predstavnik KSU u Beogradu, bude prvi čovek srpskog rasejanja. Naime, premijer je, prema Uredbi o osnivanju Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, zvanični predlagač kadrova za pomenute dve čelne funkcije, koje zatim postavlja Vlada Srbije. Kadrovska komisija Vlade Republike Srbije odlučila je pre skoro mesec i po dana da dr Slavku Drašković predloži premijeru Ivici Dačiću i njegovom kabinetu za direktora vladine Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Dr Drašković je predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja u Srbiji. Rođena je u Nišu. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, magistrirala antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i doktorirala na istom fakultetu na temi poslovnog uspeha. Specijalizirala je poslovno vođstvo u Americi. Osnivač je koncepta treniranja poslovnog vođstva na Zapadnom Balkanu i njegov je promoter. Vlasnik je i osnivač firme "Poslovno vođstvo". Specijalizirala je poslovno vođstvo na američkoj Alijansi za treniranje poslovnog vođstva. Predaje "Liderstvo i organizacija " u Engleskoj školi u Beogradu i gostujući je predavač na "DOBA" fakultetu u Mariboru. Članica je više međunarodnih i domaćih organizacija u oblasti biznisa i liderstva. Direktor je srpsko-američke "Zadužbine Studenica" u Srbiji. Predsednik je organizacije žena profesionalaca "Vizija i akcija", član Upravnog odbora Fonda "Marko Jarić", član Upravnog odbora Udruženja pronalazača Srbije, i jedan od osnivača alumni organizacije Beogradskog univerziteta. Slavka Drašković je jedan od organizatora Ekonomskih foruma u Vašingtonu, Čikagu i San Francisku između 2003-2005, Sajma srpske privrede u Las Vegasu 2006, NAPA Programa za firme iz Srbije 2007. i IT Samita u Čikagu 2008. godine. Takođe, ima dugogodišnje iskustvo u radu sa poslovnim liderima srpske dijaspore kao i sa multinacionalnim kompanijama među kojima su ABB, Combustion Engeneering, i mnoge druge. Odlikovana je ordenom i zlatnom značkom "Obrazovno prosvetne zajednice Republike Srbije", ordenom ruske dijaspore "Zemjačestvo" i diplomom američke dijaspore "Kongresa srpskog ujedinjenja". Dobitnik je diplome Udruženja pronalazača Srbije 2006. godine. Nalazi se u leksikonu "Serbs in the Njorld." Belgrade - Los Angeles, 1999. Slavka Drašković je jedan od najupornijih lobista za osnivanje Ministarstva za dijasporu za koje se zalagala sa više od 20 drugih organizacija iz dijaspore, jedan je od kreatora Okruglog stola koji je doveo do Zakona o dijaspori Republike Srbije i učesnica Komisije koja je radila na Strategiji za dijasporu Republike Srbije. Pridruženi je član Međuresornke državne radne grupe Ministarstva za dijasporu, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva unutrašnjih poslova za unapređenje odnosa države Srbije sa državama Ilinois, Ohajo i Kalifornija. Ona je i jedan od najaktivnih zagovnika uključenja dijaspore u pomoć lokalnim zajednicama kroz projekte vezane za mala i srednja preduzeća (MSP)- projekat Home Tonjn Assosiation, zagovornik jačanja Srbije kroz razvoj sektora MSP, i organizator učešća malih i srednjih preduzeća iz Srbije na sajmovima i ekonomskim forumima u Americi i Rusiji. Član je UO Fonda Marko Jarić (Fond ma-tice i dijaspore), UO Saveza pronalazača Srbije,UO Saveta za obnovu zadužbinarstva, Savetodavnog odbora Veslačkog kluba Crvena Zvezda, članica European Regional Economic Forum (EREF), članica CTA Coaches & Mentors Community, pisac više knjiga i naučnih radova u zemlji i inostranstvu. Grupa stalno nezadovoljnih članova dijaspore je, u međuvremenu, slala ružna protestna pisma premijeru i predsedniku Srbije protiv kandidature dr Slavke Drašković. Ti ljudi koji su malo učinili za Srbiju, a dosta samo za sebe, kritikovali su dr Drašković bez argumenata, jer oni stalno nekog napadaju. Ipak, premijer Ivica Dačić je potpisao rešenje za postavljenje dr Slavke Drašković za direktora, odnosnoi prvog čoveka srpskog rasejanja. M. Lopušina

Dijalog neophodan, ali ne na štetu Srba

Politički predstavnici Srba sa severa Kosova ocenili su da je dijalog sa Prištinom neophodan, ali da rešenja ne smeju biti na štetu kosovskih Srba. Pomoćnik direktora Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Mirko Krlić rekao je novinarima da su "pregovori neminovnost". "Pregovori su neminovnost, očekujemo da će srpska strana u pregovorima znati vrlo dobro šta su crvene linije i da će se tih linija držati. Vlada Srbije je vrlo odlučna da postigne maksimum u ovom trenutku i odbrani Kosovo i Metohiju, koliko će od svega toga biti ostvarljivo znate da nije u našim rukama, ali to ne znači da ćemo odustati od svih naših namera", rekao je Krlić. Premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači razgovarali su sinoć u Briselu u prisustvu visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. Dogovoreno je da u decembru počne sprovođenje dogovora o zajedničkoj kontroli prelaza, odnosno da se u početku to uradi na dva pilot-projekta. Krstimir Pantić, predsednik Opštine Kosovska Mitrovica rekao je da misli da u Briselu nije bilo preciznih dogovora. "Ono što smo čuli u medijima je spremnost da se sporazumi primene, međutim nisam siguran da će svi ti sporazumi moći da se u praksi primene tako brzo, jer ima puno problema, to smo čuli i od šefa radne grupe za dijalog. Detalji će morati da se razrade pre nego što se krene sa implementacijom, a mi ćemo insistirati da svi oni delovi sporazuma koji su na štetu interesa Srba i države Srbije budu ispravljeni u narednom periodu", rekao je Pantić. Načelnik Kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković rekao je da su Srbi sa severa Kosova u više navrata rekli da su sporazumi postignuti u Briselu "štetni za srpsku zajednicu" i da ne žele da učestvuju u njihovom sprovođenju. "Nadam se da, i pored toga što je postignut sporazum, do implementacije dogovora oko integrisanog upravljanja administrativnom linijom neće doći jer bi to značilo indirektno priznanje Kosova i Metohije", rekao je Nedeljković. Prema njegovim rečima, srpskoj zajednici nema opstanka u nezavisnom Kosovu, ali građani ne smeju da nasedaju na provokacije već budu spremni na pasivan otpor kako bi ostvarili cilj - opstanak u svojim domovima i državi Srbiji. Nedeljković je ocenio da su razgovori uneli konfuziju, strah i neizvesnost kod građana, a da na administrativnim prelazima izvršnu vlast ima Euleks, koji se stavio na stranu Prištine i sprovodi njihove jednostrane odluke, hapsi Srbe po tajnim spiskovima koje je sačinila obaveštajna služba Kosova. "Beograd mora da shvati da narod na ovim prostorima ne traži ništa što mu ne pripada, želi da opstane i bude ono što je bio", rekao je Nedeljković.

Na Crnom Vrhu otkriveno 72 tone zlata

Kanadska kompanija Avala Risorsis, koja istražuje mineralne resurse u istočnoj Srbiji, otkrila je na istražnom polju "Korkan" na Crnom Vrhu nove rudne rezerve od koje posle prerade može da se dobije 30 tona zlata, saopšteno je danas. "Sa već otkrivenim rezervama na istražnom polju 'Bigar Hill' na istoj planini, to ukupno iznosi 72 tone zlata sa graničnim sadržajem zlata od 0,6 grama po toni", rekao je po završetku poslednjeg proračuna rezervi menadžer istraživanja u toj kompaniji Džastin van der Torn. Prema njegovim rečima, Avala naporno radi da dođe do krajnjeg cilja - da se nova otkrića "razviju" do aktivnih rudnika. "Trenutno se fokusiramo na tehničke i ekonomske aspekte od kojih će zavisiti da li je ovaj rudarski projekat izvodljiv, i s tim u vezi u toku je izrada nekoliko studija u kojima se ispituju najbolje metode da bi se obezbedila ekonomska isplativost projekta otvaranja rudnika", rekao je van der Toorn. On je dodao da novo otkriće predstavlja veliko dostignuće za istraživački tim Avale, i "jasno pokazuje potencijale za dalja otkrića uz moderan i sistematski pristup istraživanju". "Naš sledeći cilj će biti izrada preliminarne ekonomske procene, nakon čega će kompanija moći da pređe u fazu predizvodljivosti", naglasio je taj stručnjak. On je naznačio da do kraja ove godine Avala Risorsis treba da objavi pronalazak još jednog manjeg resursa na istražnom području "Kraku Pešter", koji se nalazi tri kilometra južno od "Bigar Hilla". Tokom devet meseci ove godine, Avala Risorsis je u ovaj projekat, pod zajedničkim nazivom "Timok", investirala preko 20 miliona dolara, a u protekle dve godine u iste svrhe investirano je preko 50 miliona dolara. Avala Risorsis u oktobru završila istraživanja na lokalitetu Kraku Pešter gde je urađeno 16.000 metara bušotina. Sledeći korak je izračunavanje bilansa zlata na osnovu rezultata iz tih bušotina, što će obraditi konsultatntska firma AMC iz Velike Britanije.

Dačić: Važne članice EU usaglasiće stav o Srbiji

Srpski premijer Ivica Dačić u sredu uveče u Briselu je izjavio da će neke važne članice Evropske unije na susretu u decembru usaglasiti stav o evropskoj integraciji Srbije, kako bi se podstaklo da to bude što povoljnije i korak napred. Dačić je posle razgovora s visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton i kosovskim premijerom Hašimom Tačijem naglasio da smatra da su i EU i prištinska strana bili na neki način iznenađeni, pa i zatečeni otvorenošću i spremnošću srpske strane da razgovara o apsolutno svim pitanjima, kao i da EU albanska strana čak nemaju odgovore i ne znaju šta da uzvrate na predloge srpske strane. "Mislim da je to pravi stav da našim prijateljima pomognemo da nam pomognu". "To će naići, mislim, na dobre reakcije Evropske unije i obavešten sam da će neke značajne zemlje Evropske unije usaglasiti zajednički pristup, kad je reč o decembarskom sastanku Evropskog saveta (vođa EU) kako bi podstakle da ta odluka bude što pozitivnija i da to bude jedan korak napred u evropskim integracijama" Srbije, stavio je do znanja Dačić. Zamoljen da kaže da li su i dogovoreni pilot-projekti za integrisano upravljanje prelazima, koji treba da prorade do 10. decembra, vezani i za susret na vrhu EU koji će se tad održati i eventualnu odluku o daljem napretku Srbije ka EU, Dačić je uzvratio će pilot projekti biti ostvareni najpre na dva od šest prelaza, a onda da se vidi kako to deluje i da se ide dalje. "Pošto su to zajednički objekti, tu je i važno pitanje sa čije je strane administrativne linije da bi uopšte nešto moglo da bude realizovano", kazao je srpski premijer. "Nadam se", rekao je Dačić, "da će to moći da protekne bez problema i zato je važno bilo da to počne 10. decembra i da to bude na neki način konstatovano u predlozima i izveštajima koji će biti dati tim povodom" vođama EU na sastanku u Briselu. Na pitanje da li je u dijalogu bilo reči i o otvaranju kancelarija za veze u Beogradu i Prištini, Dačić je rekao da je već ranije postignut dogovor da je neophodno imati lica za kontakt u cilju realizacije postignutih sporazuma. "Ali, tu nije reč ni o kakvim kancelarijama koje bi možda ličile na ambasade ili na priznavanje statusa, već je reč o licima koja imaju radni zadatak, da budu kontakt kako bi se lakše dogovaralo i ostvarilo ono što je ponekad sporno", objasnio je on. Srpski premijer je naveo da je "bilo govora i o nestalima" i dodao da se apsolutno slaže da to bude tema razgovora, jer je i "naš zahtev takođe da se ubrza aktivnost naše komisije za nestala lica". Vlada Srbije će pružiti svu moguću pomoć radu te komisije, podvukao je Dačić. On je rekao i da će se sledeća runda dijaloga Beograd-Prištini održati početkom decembra.

Izgradnja Južnog toka počinje 7. decembra

Izgradnja gasovoda Južni tok počeće 7. decembra na ruskoj obali Crnog mora, kod grada Anape, najavili su predstavnici Gasproma. Šef odeljenja za upravljanje projektima Gasproma Leonid Čugunov kazao je da će radovi početi kod kompresorske stanice "Ruskaja" na sto metara od obale Crnog mora. Čugunov je u razgovoru sa novinarima iz zamalja kroz koje će prolaziti Južni tok potvrdio da će izgradnja deonice gasovoda kroz Srbiju poceti u decembru, ali je naveo da još nije preciziran datum. Radovi u Srbiji će, kako je objasnio, početi postavljanjem kamena temeljca za kompresorsku stanicu u blizini granice sa Mađarskom. "Deonicu Južnog toka u Srbiji finansiraće zajedničko preduzeće Srbijasa i Gasproma tako što će 30 odsto biti čista sredstva, a 70 odsto krediti", rekao je Čugunov. On je dodao da sada ne može govoriti o drugim detaljima te investicije "jer na njoj još rade finansijski konsultanti". Vrednost čitavog gasovoda Južni tok je, kako je rečeno, 16 milijardi evra, od čega je šest milijardi za kopneni deo, a 10 milijardi za podvodni u Crnom moru. Izgradnja deonica u Srbiji koštaće 1,7 milijardi evra. Trasa gasovoda Južni biće od Crnog mora do grada Varna u Bugarskoj, a u Srbiju će ulaziti kod Zaječara i nastvljati kroz Mađarsku i Sloveniju i završavati u Italiji 11 kilometara od granice sa Slovenijom. Gasovod će imati dva kraka, oba iz Srbije - jedan za Hrvatsku a drugi za Republiku Srpsku.