REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Drastičan porast broja zahteva za azil iz regiona

BiH bez jedinstvenog stava u Savetu bezbednosti UN

Novi jači zemljotres kod Danilovgrada

Pritvor osumnjičenima u aferi s lekovima

Dodik osudio napad pripadnika Eufora na dvoje građana

Produžen mandat Euforu u BiH

Danas konačna presuda Gotovini

Drastičan porast broja zahteva za azil iz regiona

Vidno je porastao i broj građana iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova koji u Nemačkoj traže azil. Broj građana Srbije koji su u Nemačkoj u oktobru zatražili politički azil skoro je udvostručen u odnosu na septembara,ali ni jedan nije dobio azil. Prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu, prošlog meseca su 2.673 državljana Srbije zatražila azil u Nemačkoj. U septembru ih je bilo 1.395, u avgustu 496. Tako je u oktobru 1.350 osoba iz Makedionije zatražilo azil, u septembru i avgustu ih je bilo 1.040, odnosno 620. Iz BiH je došlo 630 novih podnosilaca zahteva za azil, dok ih je u prethodna dva meseca bilo 214, odnosno 109. Broj građana Kosova koji u Nemačkoj traže azil porastao je sa 137 u avgustu na 344 u oktobru. Prošlog meseca je 505 osoba od nemačkih vlasti dobilo status zaštićenog izveglice, od čega 41 stranac uživa status političkog azilanta. No, kako se posebno naglašava u saopštenju ministarstva unutrašnjih poslova među ovim ljudima nema nijednog srpskog, makedonskog, bosanskohercegovačkog ili kosovskog državljanina. U periodu od januara do oktobra je, prema sada objavljenim podacima, 6.829 državljana Srbije zatražilo politički azil. Sledi Avganistan (6.096), a potom zemlje iz kojih je došao znatno manji broj podnsilaca zahteva za azil: Sirija (4.606), Irak (4.453) i Makedonija (3.946). U prvih deset meseci ove godine su 50.344 stranca zatražila u Nemačkoj politički azil, što je znatno više nego tokom cele prošle godine, kada je bilo 45.740 novih zahteva za azil. Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih je već posle objavljivanja podataka o broju novopodnetih zahteva za azil za septembar zatražio uvođenje oštrih mera da bi se smanjio broj građana Srbije i Makedonije koji traže azil u Nemačkoj. Pored smanjenje novčane pomoći za ove ljude i ubrzavanje postupka njihovog vraćanja u zemlje porekla, Fridrih je najavio i mogucnost pokretanja procedure za suspenziju bezviznog režima za građane Srbije i Makedonije. Njegovi predlozi naišli su na kritiku humanitarnih organizacija, pre svega zbog toga što je reč prevashodno o Romima iz ovih zemalja. Predsednik Centralnog saveta Sinta i Roma u Nemačkoj, Romani Roze je krajem oktobra uoči otvaranja spomenika Sintima i Romima žrtvama nacističkog genocida oštro kritikovao Fridrihove izjave date u vezi sa porastom broja zahteva za azil Roma iz Srbije i Makedonije. "Raspravljati o temi zloupotrebe prava na azil na primeru manjine kao što su Sinti i Romi smatram vise nego diskriminirajućim. To je delom čak i hajka", rekao je Rose. Snežana Bogavac, Berlin

BiH bez jedinstvenog stava u Savetu bezbednosti UN

Tokom rasprave o situaciji u BiH u Savetu bezbednosti UN u Njujorku, Predsedništvo BiH nije imalo jedinstven stav. Ambasadorka BiH pri UN Mirsada Čolaković rekla je za sarajevski Dnevni avaz da je ustaljena diplomatska praksa da predstavnici jedne zemlje iznesu svoj stav, ali da tri člana Predsedništva BiH nisu mogli da se usaglase o njenom tekstu obraćanja UN. Prema proceduri, Misija BiH u UN i ministarstvo spoljnih poslova pripremaju samo nacrt, odnosno predlog obraćanja BiH, a Predsedništvo, koje vodi spoljnu politiku, odlučuje o konačnom tekstu i stavovima koji će u njemu biti izneseni. Samo sat vremena pre planiranog obraćanja, ambasadorka je obaveštena da za to nema odobrenje, prenosi Dnevni avaz. "Meni je iz Predsedništva BiH došao dopis u kojem se kaže da se ne mogu obratiti, jer se Predsedništvo nije usaglasilo o tekstu. Stigao mi je iz Sarajeva dopis u kojem piše: "Nemate usaglašen stav članova Predsedništva BiH da se možete obraćati", rekla je Čolakovićeva dnevniku. Ona je navela da se radilo o predlogu izlaganja koji je sačinilo ministarstvo spoljnih poslova BiH. "Predsedništvo BiH trebalo je da se usaglasi o tome, iznese sugestije i da svoje mišljenje. Ali, evo, kako stvari stoje, suština je da se nisu usaglasili", rekla je Mirsada Čolaković. Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko je u sredu u Savetu bezbednosti UN rekao da je politička dinamika u BiH "stagnirala i ne samo da je bilo malo napretka prema evroatlantskim integracijama nego je direktno ugrožen i Dejtonski mirovni sporazum, uključujući suverenitet i teritorijalni integritet BiH". "Lideri Republike Srpske govore da je BiH bolesna i da će se raspasti", rekao je Incko i dodao da je vođstvo Republike Srpske "intenziviralo svoju šestogodišnju politiku otvorenog i direktnog osporavanja same suštine mirovnog sporazuma". Visoki predstavnik je ocenio da su se političke stranke u BiH upustile "u beskrajnu seriju igara moći na svim nivoima". Prema njegovim rečima, "bez dijaloga i kompromisa ne može se ostvariti napredak" i dodao da se 15 meseci čekalo da se politički lideri odrede o pravcu u kojem zemlja treba da ide, ali da se ni nakon formiranja vlasti u BIH nije krenulo u pozitivnom smeru. "Ovi problemi su odvukli pažnju od stvarnih problema s kojima se zemlja susreće", kazao je Incko i naglasio da se 17 godina od završetka rata u BiH bezuspešno čeka napredak. "U kritičnoj smo fazi i moramo se jasnije izjasniti u pogledu onoga šta se očekuje od BiH i političkih lidera, i šta se neće tolerisati. Oni moraju zaustaviti ponašanje koje vodi podelama i konačno treba da počnu voditi zemlju u interesu svih njenih građana", upozorio je Incko, predstavljajući u UN polugodišnji izveštaj o stanju u BiH. Merima Spahić, Sarajevo

Novi jači zemljotres kod Danilovgrada

Zemljotres jačine 4,5 stepeni Rihterove skale potresao je u Crnu Goru, što je drugi jači potres u toj zemlji za 24 sata. Epicentar potresa, koji se dogodio 25 minuta posle ponoći, bio je pet kilometara zapadno od Danilovgrada, a zemljotres bi mogao da izazove materijalnu štetu, saopštio je Seizmološki zavod Crne Gore. Prethodni zemljotres, u sredu iza ponoći, takođe je bio snage 4,5 stepeni po Rihteru, sa epicentrom tri kilometra jugozapadno od Danilovgarada. Za sada nema podataka o povređenima i materijalnoj šteti od novog potresa.

Pritvor osumnjičenima u aferi s lekovima

Županijski sud u Zagrebu odredio je juče jednomesečni pritvor za devetoro uhapšenih u antikorupcijskoj akciji "Hipokrat", među kojima je i predsednik uprave farmaceutske kompanije "Farmal", Dražen Dedi. Policija je prekjuče uhapsila celu upravu i 27 terenskih radnika "Farmala" iz Ludberga, koja je deo velikog nemačkog farmaceutskog koncerna "Dermafarm". Osumnjičeni su za podmićivanje lekara opšte prakse da bi prepisivali njihove lekove. Među osumnjičenima je i 49 lekara opšte prakse iz cele Hrvatske. USKOK je ispitao 26 osumnjičenih, a preostalih 50 će ispitati naknadno. U nalogu za sprovođenje istrage USKOK je naveo da su se čelnici "Farmala" 2009. dogovorili da će lekarima koji pacijentima propisuju njihove lekove, davati novac i darove u iznosu od pet do deset odsto vrednosti prepisanih lekova. Lekarima su davali novac, vrednosne bonove za kupovinu u trgovačkim kućama, kupovinu robe, a plaćali su im i putovanja, sve na teret farmaceutske kuće. Ministar zdravlja Hrvatske Rajko Ostojić izjavio je juče da je istragom obuhvaćeno 350 lekara opšte prakse. To je do sada najveća akcija Državnog tužilaštva Hrvatske i Kancelarije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, u faramceutskoj industriji. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb

Dodik osudio napad pripadnika Eufora na dvoje građana

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik juče je osudio nasilničko ponašanje pripadnika Eufora u Banjaluci i od komande Eufora zatražio da počinioce kazni i odstrani iz svojih redova. Kako je saopštio njegov kabinet, Dodik je upozorio da institucije RS "više neće tolerisati takvo ponašanje i da će naći mehanizme da efikasno zaštite svoje građane od bilo čije samovolje i nasilničkog ponašanja". Dvojica pripadnika Eufora juče ujutro su fizički napala dvoje mladih u centru Banjaluke. Ti pripadnici Eufora su posle kraćeg zadržavanja u policiji pušteni jer su se pozvali na imunitet. Dodik je poručio da će dvoje napadnutih dobiti najbolju pravnu i svaku drugu podršku i pomoć u sastavljanju tužbe, u kojoj će biti zatraženo obeštećenje zbog nanetih povreda i traume koje su doživeli. "Istovremeno, tražimo da komanda Eufora obelodani o kojim vojnicima je reč, te da se oštećenim građanima pruži prilika da sudskim putem traže zaštitu svojih prava, ako treba i u zemlji iz koje nasilnici dolaze", saopštio je Dodikov kabinet. On je zatražio da počinioci budu oštro kažnjeni jer će u suprotnom ojačati uverenje da stranci u BiH mogu nekažnjeno da rade šta hoće i da vrše pravno i fizičko nasilje koje je kulminiralo iživljavanjem nad nedužnim građanima, ocenjuje se u saopštenju. Dodik je ocenio da je "divljačko premlaćivanje devojke u centru Banjaluke, koje su počinili pripadnici snaga koje bi ovde trebalo da garantuju mir, neshvatljivo sa civilizacijskog i ljudskog aspekta". Ljiljana Kovačević, Banja Luka

Produžen mandat Euforu u BiH

Savet bezbednosti UN produžio je na još godinu dana mandat mirovnim snagama Evropske unije (Eufor) u BiH, objavljeno je na sajtu UN. Petnaestočlani Savet bezbednosti UN doneo je jednoglasno i bez rasprave odluku da mirovne snage EU od oko 900 vojnika ostanu u BiH narednih 12 meseci, odnosno do 15. novembra 2013. godine. Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko podneo je u utorak izveštaj Savetu bezbednosti UN u kojem je ukazao da je "antidržavna, secesionistička retorika" sadašnjih lidera RS intenzivirana i pogoršana u poslednjih šest meseci. Savet bezbednosti UN pozvao je sve strane da "striktno poštuju svoje obaveze" iz Dejtonskog mirovnog sporazuma i ponovio da je na vlastima BiH odgovornost za njegovu dalju uspešnu primenu. Eufor je 2004. godine preuzeo mandat od Sfora, snaga NATO za stabilizaciju mira. NATO je, međutim, i dalje prisutan u BiH pošto ima svoj stalni štab.

Danas konačna presuda Gotovini

Haški tribunal izreći će danas konačnu presudu hrvatskom generalu Antu Gotovini, prvostepeno osuđenom na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine u leto 1995. godine. Istom presudom, prvostepeno veće Tribunala osudilo je 15. aprila 2011. policijskog generala Mladena Markača na 18 godina zatvora zbog zločina nad srpskim civilima tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995. Prema presudi, Gotovina (55), koji je zapovedao Olujom, i Markač (55), kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a čiji je cilj bilo proterivanje sprskog stanovništva iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice. Gotovina i Markač proglaseni su krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995. Drugooptuženog generala Ivana Čermaka, Tribunal je oslobodio krivice. General Gotovina je, po presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini. Takođe, Gotovina nije učinio ništa da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom. Trojici generala hrvatske vojske u penziji, Tribunal je sudio od 11. marta 2008. Izvođenje dokaza na suđenju okončano je 11. juna 2010. godine. Završne reči strane su održale krajem avgusta i početkom septembra 2010. Tokom 303 radna dana, iskaz je dao 81 svedok optužbe, a u odbranu optuženih generala svedočilo je 57 svedoka - 29 za Gotovinu, 19 za Čermaka i 13 za Markača. Generala Gotovinu, Haški tribunal je za zločine u Oluji optužio 2001. godine, a on je bio u bekstvu do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji. Od tada je u pritvoru Tribunala u Sheveningenu. Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se odmah dobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja. Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zločine za koje su optuženi. Radoša Milutinović, Hag