SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Izvadio sam Srbinu srce, i dalje je kucalo

Stroga hrvatska kontrola Srbije

Krivična prijava protiv Madlen Olbrajt zbog uvrede

Policija otkrila mrežu koja je finansirala Zemunski klan

Slovačka traži da Kosovo izruči narko bosa

Građani Kosova duguju 500 miliona evra javnim preduzećima

Uhapšeni bili pripadnici OVK i Kosovskih bezbednosnih snaga

Izvadio sam Srbinu srce, i dalje je kucalo

Publicista Saša Milivojev, autor knjige "Dečak iz Žute kuće", u kojoj se detaljno opisuju zločini albanskih terorista na Kosovu, kaže da je to "najšokantniji roman ikada objavljen u svijetu i postaće enigma za Tribunal u Hagu". "U ulozi pripovedača u romanu dečak-svedok priča priče o kosovskom ratu, o jezivim zločinima zloglasne OVK nad kidnapovanim žrtvama, o trgovini njihovim vitalnim organima i o trgovini ljudima, o progonu, silovanju, o etničkim čišćenjima, logorima i tajnim zatvorima, o genocidu i tajnim grobnicama", rekao je Milivojev za "Glas Rusije". On se nada da će ovim romanom uticati na svjetsku javnost da pokrene istragu o zločinima u "Žutoj kući" i istragu visokoorganizovanog kriminala, kada su se u ratnom paklu kršila pravila ratovanja. "Žive ljude su zamotavali u bodljikavu žicu i bacali niz brda", to je jedno od najblažih sjećanja glavnog junaka knjige - dvanaestogodišnjeg Srbina ruskog porijekla kojeg su u sred bijela dana oteli Albanci i koji umalo nije postao žrtva "crnih transplantologa" u po zlu čuvenoj "Žutoj kući" na sjeveru Albanije, gdje je ubijeno najmanje 300 ljudi, uglavnom Srba. "Mnogi ugledni izvori tvrde da su njihovi organi bili prodati u inostranstvu, što je omogućilo vrhuški terorističke OVK da se neverovatno obogati", ističe Milivojev. On kaže da je, čitajući spisak nestalih i kidnapovanih lica na Kosovu i Metohiji 1999 godine, koji je objavljen na sajtu Ministarstva za Kosovo i Metohiju i na sajtu MUP-a Srbije, došao do informacija o užasnim i tužnim sudbinama žrtava. "Na spisku je 1.128 ljudi. Među njima je bilo žena i dece, i sveštenih lica. Gubi im se svaki trag... Materijal za roman sakupljao sam razgovarajući sa svedocima, sa porodicama nestalih i kidnapovanih, razgovarajući sa pripadnicima Vojske Jugoslavije i policije koji su se borili sa terorističkim grupama zloglasne OVK", navodi Milivojev. On kaže da je čitao i optužnice Tužalaštva za ratne zločine, tumačio ih i poredio sa pričama svjedoka, te da je razgovarao i sa Albancima i sa "okupatorima" i došao do jezivih priča o nestalim i kidnapovanim civilima. "Romanopisac uvek ima pravo na fikciju, ali fikcija za tako dobar roman mi nije bila ni potrebna. Bile su dovoljne priče iz života. Stvarnost je toliko jeziva. I sve sam video kao film", rekao je Milivojev. Osim razgovora sa svjedocima, on kaže da se služio i policijskim izvještajima o terorističkim napadima na teritoriji Kosova i Metohije 1998. i 1999. godine. "Nisam ja izmislio kosovski rat. I mene su NATO bombarderi i “Crni orlovi” gađali bombama zbog izmišljenog slučaja “Račak”, u kome su navodno Srbi masakrirali Albance, pa sam tumačeći događaje u kosovskom ratu locirao jednu grobnicu. Policija i Tužilaštvo imaju informacije o kidnapovanom autobusu 1998. u kom su bili rudari kopa “Belaćevac”. Prema informacijama svedoka, žrtve su bačene u bunar na Kaljaji", ističe autor romana. U predgovoru, koji je posvećen bivšem tužiocu Haškog tribunala Karli Del Ponte, on izražava svoju zabrinutost da je međunarodna zajednica "gurnula pod tepih" probleme "crne transpantologije" na Balkanu. "NATO je bombardovao Srbe i tako dao podršku Albancima da proteruju i ubijaju naš narod i da na teritoriji naše pokrajine stvaraju državu kriminala i bezakonja, bogatstvom od krađe ruda i vitalnih organa kidnapovanih civila. Međutim, ni Albanci ni Srbi nikada se neće osoboditi okupatora ukoliko ne budu sarađivali", naglašava Milivojev. Prema njegovim riječima, kad probleme "crne transplantologije" na Balkanu neko želi da "gura pod tepih" to znači da sebe ili nekog štiti od globalnog suda i međunarodne bruke. Odgovarajući na pitanje kako je odlučio da se bavi ovom temom, Milivojev kaže da ga mnogo toga vezuje za Kosovo, da mu je majka sa Kosova, rođena u Prištini, odrastala u Obiliću, te da ga je inspirisala i sudbina nekoliko hiljada nevinih žrtava koje vape za pravdom. "Potresen sudbinama nestalih i kidnapovanih lica počeo sam da pišem roman, ispovest dečaka iz “Žute kuće”. Dečak iz “Žute kuće” se pojavio da pokaže svetu da mi nismo “najgenocidniji narod na svetu”. Inspirisala me je Karla Del Ponte. Saznao sam za tragične sudbine žrtava i to je bilo jače od mene", kaže Milivojev. On kaže da tužilaštvo Republike Srbije mora javnosti da otkrije tajne grobnice, kao što su objavili izjave zaštićenog svjedoka, pripadnika OVK. "Izvadio sam Srbinu srce, i dalje je kucalo" - ta rečenica je potresla ljude širom planete. Reč je o devetnaestogodišnjem mladiću, žrtvi. Otkrivanjem grobnica Tužilaštvo Srbije bi dokazalo genocid nad Srbima i da je tzv. država Kosovo genocidna tvorevina, a ne Republika Srpska", zaključuje Milivojev. /SRNA/

Stroga hrvatska kontrola Srbije

Na graničnom prelaz Batrovci - Bajakovo u utorak su hrvatski, srpski i bosanski carinici i policajci izveli zajedničku vežbu otkrivanja i hvatanja krijumčara i kriminalaca. Razlog je za to bila potreba da se kroz regionalnu saradnju Hrvatska, BiH i Srbija suprostave sve većoj najezdi krijumčara ljudi, droga, oružja i cigareta. Samo početkom novembra u Hrvatskoj su otkrivena tri tajna tovara sa ilegalnim migrantima, koji su iz Srbije ušli u Hrvatsku, kako bi se dokopali Evrope. Kako sam saznao Hrvatska je, inače ovih dana prosto okupirana ilegalnim migrantima, koji se tajno prebacuju preko državnog prelaza, zatim preko "zelene granice" oko srpskih sremskih sela i reke Dunav na hrvatsku teritoriju. Polovinu tih ilegalaca, koje trgovci ljudima prevoze sa istoka na bogati zapad, hvataju se u Srbiji, ali mnogi od njih prođu i postaju plen hrvatskih carinika. Da je taj lov na ljude, koje zovemo lažni azilanti, ilegalci, migranti ili jednostavno sirotinja Dalekog Istoka, uspešan pokazuje i izveštaj hrvatske carine: - Dana 5. studenog 2012. godine, oko 23.55 sati, na području mjesne nadležnosti Carinarnice Osijek, carinski su službenici na CI Bajakovo spriječili pokušaj ilegalnog prelaska 3 osobe preko državne granice. Daljnjim detaljnim pregledom vozila, u teretnom prostoru, pored deklarirane robe, pronađene su 3 ilegalne osobe, državljani Afganistana, koji su predani na daljnje postupanje policijskim službenicima PGP Bajakovo. Pregledom jednog bugarskog vozila, u teretnom prostoru, osim deklarirane robe, pronađeno je 10 ilegalnih osoba, i to 7 državljana Pakistana i 3 državljana Bangladeša, koji su predani na daljnje postupanje policijskim službenicima PGP Bajakovo. A u drugom kamionu pronađeno je 5 ilegalnih osoba državljana Afganistana, koji su zajedno sa vozačem predani policijskim službenicima PGP Bajakovo. Pored ljudi iz Srbije se švercuju i jeftine cigarete, kažu u carini: - Dok su 7. studenog 2012. godine, u 1:06 sati, na području mjesne nadležnosti Carinarnice Osijek, carinski su službenici na CI Vinkovci-Tovarnik, u zajedničkoj akciji sa policijskim službenicima PGP Tovarnik, prilikom pregleda međunarodnog brzog vlaka broj 314 koji prometuje na relaciji Beograd - Vilać, spriječili pokušaj krijumčarenja veće količine cigareta te otkrili ilegalni prelazak 1 osobe preko državne granice. U konstrukcijskim prostorima iznad prozora, ispod drvene obloge otkrivena je veća količina cigareta, i to 85.800 komada cigareta marke "lucky strike" i 200 komada cigareta "gauloises blondes", s nadzornim markicama Republike Kosovo. Bilo je neobično na srpskom graničnom prelazu da se čuje glas hrvatskog carinika: - Imate li što prijavit za carinu? Ovo pitanje je na srpskom graničnom prelazu Batrovci postavio hrvatski carinik Miro Horvat, koji je zajedno sa svojim kolegama u utorak kontrolisao putnike i vozila na ovom prelazu. U poslu su mu pomagale kolege iz Srbije i BiH. Tako je počela zajednička akcija carinskih i policijskih službi tri zemlje iz regiona. - Carinici i policajci Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine su pod pokroviteljstvom ambasade SAD i Programa za kontrolu izvoza i bezbednost granica izveli akciju čiji je cilj uspostavljanje bolje regionalne saradnje kojom se efikasnije možemo suprotstaviti prekograničnom kriminalu. Kriminalci ne poznaju državne granice, oni se udružuju i modernizuju i mi moramo da budemo jedinstveni, bolji i uspešniji od njih - izjavio je Nenad Manić, pomoćnik direktora Uprave Carina Srbije. Zahvaljujući tehničkim uslovima kojima, nakon otvaranja Komandnog centra, raspolaže Uprava carina Srbije, odatle se koordinira rad zajedničkih timova na terenu. Američka donacije su omogućile carinicima i policajcima tri zemlje da nabave nove sisteme za snimanje i kontrolu vozila i tovara. Reč je o sredstvima koja propisuju standardi EU, kao što su patrolna vozila i čamci, detektor za metal, merač gustine materijala, gas detektor, tri rengena i mobilnih skenera, dubrini za dnevno i noćno osmatranje, detektori za radijaciju i obučeni psi. Njima se otkrivaju tajni bunkeri i skladišta krijumčarene robe u šupljinama automobila, kombija, kamiona, cisterni i brodova. - Na osnovu analize rizika krijumčarenja i bezbednosti granice u BiH je utvrđeno da se najviše preko državne međe ilegalno provode emigranti i prenose narkotici, kradeni automobili i oružje. Emigranti ulaze iz Srbije i sa Kosmeta, a iz BiH se krijumčare u Srbiju i Hrvatsku kao tranzitne zemlje oružje, automobili, meso, zlato i marihuana, koji se preprodaju na Kosmetu, u Turskoj, ali i u zapadnim državama. - rekao nam je Ratko Knežević, načelnik u Upravi carine BiH. Bosna i Hercegovina je poznata kao centar automobilske mafije, od koje je carina zaplenila 2.500 krijumčarskih i kradenih vozila. Ilegalci se najčešće krijumčare preko šumskih puteva i reke Drine u BiH. Ovim putevima iz BiH je letos prošlo i nekoliko tajnih tovara bosanskog oružja u Srbiju i na Kosmet. Na Pavlovića mostu carinici Srbije i BiH su zajedno otkrili krijumčarenje zlata vrednog 70.000 evra. - Hrvatska poslednjih meseci ima mnogo problema sa migrantima koji tajno ulaze iz Srbije. Iz Hrvatske u Srbiju se krijuimčare kineski tekstil i nafta. Cigarate ilegalno putuju u oba smera. Naša policija je uspela da registruje desetak rizičnih brodova, čija se posada bavi organizovanim krijumčarenjem i koje redovno kontrolišemo - otkrio je Antonio Vučnjak iz Uprave carine Hrvatske. Na listi rizičnih rečnih brodova su na primer, "Zagorsk", "Merkur", "Astralan" i "Linc" iz okolinih evropskih država. U sklopu zajedničke akcije carinika i policajaca na prelazu Batrovci-Bajatovo, otkriveno je nekoliko nepropisnih prenošenja cigareta i mobilnim skenerom je snimano tridesetak kamiona. Kako su tvrde naši sagovornici EU smatra Srbiju za rizičnu zemlju krijumčarenja ljudi i narkotika i zato ulaže velika sredstva u obuku i opremu hrvatskih carinika i granične policije, koji treba da postanu evropska brana za organizovane kriminalce iz Srbije. - Kada Hrvatska naredne godine postane članica EU, spoljna granica unije biće na državnoj međi Srbije. EU ima za cilj da pojača kontrolu srpske granice, kako bi zaustavila reku ilegalnih migranata koji nadiru u zapadne zemlje i kriminalaca koji prenose drogu i oružje, bave se prostitucijom, krađama i prosjačenjima. Samo za opremu hrvatske carine EU je već dala 5,2 miliona evra. Mi smo tim sredstvima opremili mobilne jedinice na sedam naših prelaza, koje kontrolišu srpsku i granicu BiH - kaze Antonio Vučnjak. Zato što EU smatra našu zemlju izuzetno rizičnom zbog krijumčarenja, pre nego što su Srbiji ukinute vize, specijalne ekipe carinika i policajaca Unije su tri put proveravale granične prelaze, ljude i opremu u Srbiji. Ta kontrola srpskih prelaza od strane EU traje i danas. Srpski carinici i policajci rade zajedno sa kolegama iz BiH i Hrvatske na prelazima Batrovci, Rača, Pavlovića most i na Dunavu već šest godina. Koriste zajedničku opremu, razmenjuju informacije i iskustva, ali i planiraju da osnaže regionalnu saradnju. Nove zajedničke akcije srpskih, hrvatstkih i bosanskih carinika i policajaca u Srbiji dogovorena je za april naredne godine. Marko Lopušina

Krivična prijava protiv Madlen Olbrajt zbog uvrede

Aktivisti češkog udruženja Prijatelji Srba na Kosovu podneli su protiv bivše šefice američkog Stejt departmenta Madlen Olbrajt krivičnu prijavu da raspiruje etničku mržnju pošto im je u svađi na potpisivanju svoje knjige u Pragu kazala "odvratni Srbi". Svađa čeških prijatelja Srba na Kosovu odigrala se u oktobru u knjižari Neoluksor u Pragu, kada je Madlen Olbrajt potpisivala svoju novu knjigu "Praška zima". Aktivisti su pred nju umesto knjige postavili da im potpiše plakate koji optužuju SAD, NATO i samu Olbrajtovu za zločine protiv Srba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, a takođe i plakat o njenim poslovnim aktivnostima u privatizacijama na Kosovu. U koškanju sa obezbednjem knjižare, aktivisti su vikali Olbrajtovoj da je "krvava baba" i "balkanski kasapin", optuživali je za ratne zločine, a ona je vikala na njih da odu i na kraju kazala "vi ste odvratni" i dodala "odvratni Srbi". Na Jutjubu se pojavilo nekoliko video snimaka celog incidenta iz raznih uglova. Policija koju je obezbeđenje pozvalo saopštila je da su policajci na licu mesta proverili da nije bilo nikakvog prestupa ni razloga za istragu. Režiser dokumentarca "Oteto Kosovo" Vaclav Dvoržak je, međutim, protiv Olbrajtove policiji podneo prijavu da je počinila krivično delo vređanja naroda, rase, etničke ili druge grupa osoba. "Bilo kakvo širenje etničke mržnje iz usta bivše političarke na visokom položaju koja se izrazito angažovala u intervenciji NATO-a u balkanskom sukobu, ocenjujemo kao izraz cinizma i nepoštovanja svih žrtava", stoji u saopštenju Prijatelja Srba na Kosovu. Dvrožak je za Mladu frontu Dnes objasnio da tom krivičnom prijavom želi da podseti da je Olbrajtova još odavno pristrasna i protiv Srba. "Ona je simbol antisrpske propagande koja polako iščezava, a bila je izuzetno jaka u vreme rata na Kosovu", kazao je Dvoržak. Sama Olbrajtova tom incidentu tokom deljenja autograma ne pridaje nikakav veci značaj, ali je priznala da je iznenadio. "Neki ljudi me ne vole. Ne znam šta su tamo radili, optuživali su me za nešto što nisam uradila. Dok sam bila na funkciji imala sam uvek obezbeđenje. Ali ovo je bila takva glupost. A divno je bilo što je bilo 100 ljudi koji su došli da im potpišem knjigu", kazala je nakon incidenta češkom radiju Olbrajtova. Daša Pavlović, Prag

Policija otkrila mrežu koja je finansirala Zemunski klan

Španska policija saopštila je da je otkrila mrežu dilera droge osumnjičene da je finansirala mafijašku organizaciju "Zemunski klan", optuženu za ubistvo 2003. godine srpskog premijera Zorana Đinđića. "Agenti nacionalne policije su otkrili organizaciju koja je finansirala 'Zemunski klan' zahvaljujući proizvodnji marihuane" na tri plantaže na Kanarskim ostrvima i zaplenila je više od 700 stabljiki marihuane. "Tokom operacije, 25 osoba je uhapšeno, među kojima 17 na području Las Palmas i 8 na području Alikantea", navodi se u saopštenju španske policije. Tokom operacije u dve banke je pronađena i zapljenjena suma od 840.000 evra. Pronađeni su i luksuzni satovi, kokain i, kako je navela policija, "relevantni dokumenti". Policija je kod Alikantea u Valnesiji u februaru uhapsila Vladimira Milisavljevića, koji je u otsustvu osuđen na 35 godina zatvora. Policija je takođe uhapsila Luku Bojovića, za koga se pretpostavlja da je sada jedan od vođa "Zemunskog klana".

Slovačka traži da Kosovo izruči narko bosa

Slovačka je posredstvom misije EULEKS preduzela zvanične korake da joj Kosovo izruči narko-bosa, slovačkog državljanina Bakija Sadikija, osuđenog u odsustvu na 22 godine zatvora zbog šverca 120 kilograma heroina. Sadiki, zvanično je ugostitelj o kome slovački mediji pišu kao o šefu kosovsko-albanske mafije u Slovačkoj, pobegao je pre pokušaja hapšenja u njegovoj kući 2010. godine. Otkriveno je da je maja te godine našao utočište na Kosovu. Ministarstvo pravde Slovačke je još tada poslalo zahtev za izručenje, ali Srbiji, uz obrazloženje da Slovačka ne priznaje Kosovo, a tek sledeća vlada desnice i centra na čelu s premijerkom Ivetom Radičovom, potražila je pomoć EULEKS-a. Sadiki je međutim nestao, a uhapšen je tek u jednoj većoj operaciji EULEKS-a u saradnji sa Interpolom prošlog meseca. "Čim zahtev stigne, predaćemo ga EULEKS-u a on dalje vlastima u Prištini", kazao je danas agenciji TASR šef slovačkog Ureda za vezu u Prištini Henrik Markuš. Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak potvrdio je da je neformalno s partnerima na Kosovu već razgovarao o tome da se Sadiki što pre izruči radi izdržavanja kazne u Slovačkoj. "Imam takvo obećanje s kosovske strane", potvrdio je danas ministar Lajčak. Sadiki i dvojica slovačkih saučesnika su, po dokazima optužbe koje je 13. juna 2011. godine uvažio sud, tokom 2007. i 2008. godine iz Turske prošvercovali balkanskom trasom u Slovačku najmanje šest pošiljki od po 20 kilograma heroina u kutijama jeftine sportske obuće. Obojica saučesnika su priznala krivicu, a njihovo svedočenje je predstavljalo okosnicu optužbe protiv Sadikija. Policija je jednog od osuđenih saučesnika uhapsila septembra 2008. godine ispred tržnog centra u Popradu, u Tatrama, dok je prodavao heroin. Policija je tada zaplenila 11,4 kilograma heroina vrednosti 5,14 miliona evra. Daša Pavlović, Bratislava

Građani Kosova duguju 500 miliona evra javnim preduzećima

Dugovanja kosovskih građana javnim preduzećima dostigla su pola milijarde evra, a njihov ogroman deo su dugovi za struju, piše prištinska štampa. Kako se navodi, dugovi će verovatno biti i veći do kraja godine jer je u pojedinim javnim preduzećima naplata potraživanja značajno opala u odnosu na 2011. godinu. Kosovska elektroenergetska korporacija je javno preduzeće kome se najviše duguje. Njemu građni Kosova duguju više od 400 miliona evra, a u taj iznos ulazi i 100 miliona evra dugovanja Srba, koja su zamrznuta. Portparol KEK-a Viktor Bužala rekao je da KEK potražuje oko 436 miliona evra. Prema njegovim rečima, od te sume 380 miliona ili 85 odsto duguju domaćinstva, a 56 miliona komercijalni potrošači.

Uhapšeni bili pripadnici OVK i Kosovskih bezbednosnih snaga

Dvojica od trojice uhapšenih, osumnjičenih za ratne zločine, bivši su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova i Bezbednosnih snage Kosova, potvrđeno je u Kancelariji za odnose sa javnošću BSK. Radi se o braći Rustemu i Hetemu Geciju, kazao je portparol BSK Ibrahim Šalja. Dnevnik Ekspres preneo je izjavu Šalje da je i u ovom i u svim takvim slučajevima zakon iznad svega. Organizacija veterana OVK zatražila je hitno oslobađanje uhapšenih jer je pretekst njihovog hapšenja, navodno zbog ratnih zločina jasan pokazatelj da Euleks još nije digao ruke od "lova" na borace OVK. Jake snage specijalnih snaga Policije Kosova i Euleksa jutros su uhapsili braću Rustema i Hetema Gecija i skoro četiri sata pretresali njihov stan u Srbici i kuću u naselju Geca u selu Lauša u istoj opštini. Istovremeno je prema medijima uhapšen Sabit Geci za koga prištinski mediji kažu da je takođe bio pripadnik bivše OVK. Postupak protiv osumnjičenih vodi Specijalno tužilaštvo Kosova.