SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Razvoj sintetičkih droga, Evropa proizvodi kanabis

BP pristao da plati najvišu odštetu u istoriji SAD

Srednja klasa u Južnoj Americi i Karibima veća za 50 odsto

Vlasti Ugande izolovale nove obolele od ebole

Nemačka plaća odštetu žrtvama holokausta iz SSSR

Više evropskih lidera propušta dodelu Nobela za mir

Za 20 meseci 39.000 mrtvih u Siriji

Par, nepar prodaja benzina u Nju Džersiju okončana

Zemljotres jačine 6 stepeni pogodio Meksiko

Razvoj sintetičkih droga, Evropa proizvodi kanabis

Razvoj sintetičkih droga, pad konzumiranja heroina i kokaina i pretvaranje Evrope u proizvođača kanabisa poslednje su tendencije koje je utvrdio Evropski monitoring centar za drogu i narkomaniju (EMCDDA) u godišnjem izveštaju, juče objavljenom u Lisabonu. Prema podacima EMCDDA, sintetičke droge postaju "razmenljive", "teške za kontrolisanje", a konzumenti "nisu uvek svesni mogućih rizika". Navodi se i da je samo u ovoj godini otkriveno 50 novih takvih droga, a veliki broj njih ima efekat kokaina. "Posao cveta na internetu", beleži EMCDDA koji je otkrio 693 sajta za prodaju droge koja izaziva euforiju u odnosu na 170 sajtova koliko ih je bilo 2010. godine. Ekstazi je i dalje u širokoj upotrebi. Oko 11,5 miliona Evropljana između 15 i 64 godine probalo je ekstazi, a više od dva miliona konzumiralo ga je u poslednjih 12 meseci. Kad je reč o amfetaminima, slični su podaci, 13 miliona Evropljana je probalo tu vrstu droge, a gotovo dva miliona u protekloj godini. U izveštaju se navodi da Evropa postaje "glavni proizvođač" kanabisa, a opšti trend je "zameniti uvoz". Maroko bi, kako se dodaje, trebalo da počne da se brine. Kad je reč o podacima, 80,5 miliona Evroljana između 15 i 64 godine probalo je kanabis nekad u životu, 23 miliona konzumiralo ga je u poslednjih 12 meseci, a tri miliona ga koristi svakodnevno što zabrinjava EMCDDA koji upozorava da "ta supstanca ostaje glavni problem javnog zdravlja". Izveštaj pokazuje i da je 15,5 miliona Evropljana između 15 i 64 godine probalo kokain, da ga je četiri miliona koristilo protekle godine. Konzumenti se zbog lošeg kvaliteta kokaina okreću efikasnijim proizvodima, a opada i zaplenjena količina te droge pošto je 2010. godine zaplenjena 61 tona kokaina, a 2006. godine 120 tona kokaina. Ponuda i potražnja heroina takođe je u padu. Jedno od objašenjnja je da polovina od 1,4 miliona konzumenata opijata u EU i Norveškoj ima pristup supstitucionoj terapiji, a smanjuje se i broj novih konzumenata što povlači i smanjenje broja smrtnih slučajeva.

BP pristao da plati najvišu odštetu u istoriji SAD

Britanski naftni gigant BP PLC pristao je da plati novčanu kaznu od više milijardi dolara zbog izlivanje nafte u Meksičkom zalivu 2010, nedaleko od obale SAD, rekla je danas osoba upoznata sa nagodbom. To će biti najviše novčano obeštećenje u istoriji SAD. Taj izvor, koji je tražio da ostane anoniman, rekla je da se dvojica zaposlenih kompanije BP suočavaju i sa optužbama za ubistvo iz nehata zbog pogibje 11 ljudi u eksploziji na naftnoj platformi Dipvoter Horajzon koja je zatim izazvala izlivanje. Kompanija BP izjasniće se kao kriva za ometanje pravde laganjem u Kongresu o količini nafte koja je istekla iz oštećene podvodne naftne bušotine. Platforma Dipvoter Horajzon, koja se nalazila na 80 kilometara od obale američke savezne države Luizijane, potonula je posle eksplozije u aprilu 2010. Procenjuje se da je iz podvodne bušotine tada isteklo 206 miliona galona sirove nafte, što je izazvalo ekološku katastrofu. Šteta koju je napravila kompanija BP daleko je nadmašila onu nastalu posle brodoloma tankera Ekson Valdez kod Aljaske 1989. godine. Kompanija Ekson (Edždžon) se tada sa vladom SAD pogodila da isplati milijardu dolara, što bi danas iznosilo 1,8 milijardi.

Srednja klasa u Južnoj Americi i Karibima veća za 50 odsto

U Latinskoj Americi i Karibima srednja klasa je tokom ove decenije porasla za 50 odsto, prema izveštaju Svetske banke koji je danas objavljen. Povećanju brojnosti srednje klase doprineli su viši nivo obrazovanja, manje porodice i zapošljavanje više žena i stanovnika gradova. Broj ljudi koji pripadaju srednjoj klasi porastao je sa 103 miliona 2003. godine na 152 miliona 2009. godine. Srednja klasa sada čini 30 odsto stanovništva, a toliko je i stanovnika koji žive ispod granice siromaštva. Predsednik Svetske banke Džim Jong Kim saopštio je da je povećanje srednje klase veliki uspeh, ali da vlade u Latinskoj Americi i na Karibima treba još mnogo da urade za smanjenje siromaštva. Oko 40 odsto povećanja srednje klase na kontinentu ostvareno je u Brazilu, a u Meksiku je od 2000. do 2010. godine 17 odsto stanovnika "prešlo" u srednju klasu. U Kolumbiji je 54 odsto stanovnika poboljšalo svoj ekonomski status od 1992. do 2008, navodi se u izveštaju. Socijalna mobilnost i dalje je ograničena, a ekonomski i socijalni položaj roditelja i dalje imaju veliku ulogu za ekonomsku budućnost dece. Pripadnik srednje klase je, kako je definisano u izveštaju, svako ko zarađuje između 10 i 50 dolara dnevno.

Vlasti Ugande izolovale nove obolele od ebole

Vlasti u Ugandi izolovale su juče nekoliko ljudi za koje se strahuje da su oboleli od ebole, kako bi sprečili širenje te zarazne bolesti. Novo izbijanje zaraze ebole potvrđeno je pošto su juče registrovana dva nova slučaja oko 60 kilometara od prestonice Ugande Kampale. Zaraza je izbila mesec dana pošto je Uganda proglasila da je iskorenila sve ranije slučajeve na zapadu te zemlje. "Ministarstvo zdravlja poziva javnost da ostane mirna jer se preduzimaju sve potrebne mere kako bi se situacija držala pod kontrolom", navodi se u saopštenju tog ministarstva u Ugandi. Najmanje pet ljudi umrlo je u oktobru u Ugandi od posledica ebole. Ta zarazna bolest odnela je u julu i avgustu 16 žrtava u Kongu. Jedna od najvećih epidemija ebole izbila je upravo u Ugandi 2000. godine. Tada je od tom bolešću zaraženo 425 ljudi, a više od polovine je umrlo. Epidemije manjih razmera izbijale su i kasnije u Ugandi. Ebola je virusno oboljenje koje izaziva četiri ili pet poznatih virusa. Oboleli od tog virusa dobijaju groznicu, praćenu bolovima u mišićima, naglim rastom temperature, glavoboljom i slabošću organizma. Protiv te bolesti i dalje ne postoji vakcina ili neki drugi siguran lek, tako da su smrtni slučajevi veoma česti.

Nemačka plaća odštetu žrtvama holokausta iz SSSR

Nemački ministar finansija Volfgand Šojble najavio je da će Nemačka isplatiti odštetu žrtvama holokausta iz istočne Evrope i bivših sovjetskih republika koji do sada nisu dobili nadoknadu za pretrpljene patnje. "U istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu još ima ljudi koji do sada nisu bili poznati kao pravni naslednici" žrtava, objasnio je nemački ministar berlinskom radiju Inforadio. "Pošto smo identifikovali te pravne naslednike, trebalo bi da dobiju odštetu. Treba da se istakne da nismo znali imena svih ubijenih osoba", istakao je Šojble. "Zločin holokausta bio je toliko neverovatno veliki da ne znamo ni sve ubijene, ni sve njihove pravne naslednike", dodao je. Nemački ministar potpisaće kasnije danas sporazum sa organizacijom Jenjish Claim Conference, koja širom sveta zahteva odštetu za žrtve holokausta i njihove naslednike. Sporazum će predviđati odštetu žrtvama iz bivšeg SSSR. Odštetu bi trebalo da dobije oko 80.000 žrtava holokausta iz tog regiona. Svaki pravni naslednik dobiće jednokratno 2.556 evra, navodi Jenjish Claim Conference. "U nekim slučajevima isplaćivaće se pomoć od 300 evra mesečno", kazao je Šojble. Procenjuje se da je među živima oko 500.000 žrtava holokausta.

Više evropskih lidera propušta dodelu Nobela za mir

Desetak evropskih lidera potvrdilo je dolazak na dodelu Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji 10. decembra u Oslu, ali je veći broj njih odbio poziv za dolazak na ceremoniju, saopštio je Nobelov institut. "Između osam i 10 lidera je kazalo da će doći, a nešto veći broj odgovorio je negativno", kazao je direktor instituta Gejr Lundestad. Posle za mnoge iznenađujuće dodele Nobelove nagrade EU 12. oktobra, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej pozvao je lidere 27 zemalja članica da prisustvuju ceremoniji dodele koja se u Oslu tradicionalno održava 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela. U Nobelovom institutu nisu želeli da otkriju identitet lidera koji su poziv prihvatili, odnosno odbili, uz obrazloženje da se taj spisak menja "iz dana u dan". Nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila je da će doputovati u Oslo, za razliku od njenog britanskog kolega Dejvida Kamerona, koji je ironično primetio da će u Oslu 10. decembra biti "dovoljno ljudi za primanje nagrade". Francuska još nije odgovorila, navode u Nobelovom institutu. Prošlog meseca, francuski predsednik Fransoa Oland kazao je da će otići u Oslo, "ako svi šefovi država i vlada to planiraju". "Bilo bi nerealno očekivati da svi dođu", ocenio je Lundestad. Nobelovu nagradu za mir, vrednu osam miliona švedskih kruna (oko 927.000 evra), primiće Van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.

Za 20 meseci 39.000 mrtvih u Siriji

U Siriji je za 20 meseci poginulo više od 39.000 ljudi, većinom civila, saopštila je nevladina organizacija Opservatorija za ljudska prava (OSDH). Najmanje 27.410 civila poginulo je od 15. marta 2011, kada je izbila pobuna protiv sirijskog predsednika Bašara el-Asada, navodi ODSH, koja civilima smatra i one koji su se uključili u oružanu borbu protiv režima. Broj ubijenih vojnika dostigao je 9.800, a vojnika dezertera 1.359, precizira organizacija za sedištem u Velikoj Britaniji, koja se oslanja na široku mrežu aktivista, pravnika i lekara u Siriji. "Treba dodati još 743 ubijene osobe čiji identitet nije mogao da bude utvrđen", kazao je predsednik OSDH Rami Abdel Rahman i dodao da ukupan broj poginulih za 20 meseci u Siriji iznosi 39.312. Bilans međutim ne obuhvata mnoge neidentifikovane žrtve sukoba, niti hiljade ljudi nestalih u pritvoru, kao ni poginule iz redova prorežimske naoružanih grupa.

Par, nepar prodaja benzina u Nju Džersiju okončana

Ograničenje prodaje benzina na pumpama u Nju Džersiju, na istoku SAD, uvedeno 3. novembra zbog velikog razaranja od oluje Sendi, ukinuto je u utorak, deset dana kasnije. Guverner Kris Kristi je odlučio da ga ukine ocenivši da je ograničenje "dobro funkcionisalo - uspostavljen je red, smanjilo se čekanje na gorivo, smanjila se i opšta napetost u teškim vremenima" suočavanja sa ogromnom štetom od oluje. Kristi je prvi uveo tu meru zbog ogromnih gužvi na svega nekoliko benzinskih stanica koje su mogle da rade i posle oluje. Ograničenje je bilo da se benzin danima s neparnim datumom prodavao samo za vozila čije se registarske tablice završavaju neparnim brojem, a parnim datumom za vozila s tablicama koje se završavaju parnim brojem. Količina goriva koja se mogla kupiti bila je ograničena na 40 dolara po vozilu. Njujork i Long Ajlend su potom uveli sličnu meru. Mada je stanje u Njujorku znatno bolje nego pre nedelju dana, gradonačelnik Majkl Blumberg još nije ukinuo ograničenje prodaje benzina, niti je rekao koliko će ono još trajati. Oluja Sendi je izazvala veliku štetu u državama Njujork i Nju Džersi koja se meri desetinama milijardi dolara, i usmrtila više od 120 ljudi u Sjedinjenim Državama.

Zemljotres jačine 6 stepeni pogodio Meksiko

Zemljotres jačine 6,0 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je juče Meksiko siti i okolne oblasti. Nije bilo trenutnih podataka o šteti ili povredama. Američki geološki institut (U.S. Geological Survey) saopštio je da se zemljotres jačine 6,0 stepeni dogodio rano ujutro, oko 3.20 sati po lokalnom vremenu. Epicentar je bio oko 169 kilometara južno od glavnog grada, na granici saveznih država Meksiko i Gerero. Meksička nacionalna seizmološka služba procenila je da je potres bio jačine 6,4 stepeni po Rihterovoj skali.